Правда, 13. 11. 1933., стр. 2

СТНАЛА г

ПРАВДА 1з НОВЕМБАР 1933 ГОД.

Т БРОЈ 10.426 1

Дужностн Француске Један кнтересантан чланак г. Тардјеа

Париз, 12. (Телефонски иззешгај) Бнвшн претседннк алале г. Тардје објав.1»ује у „Либерте>' 4 ' чланак о дужнсстима садашњние. Прва је дуж ност Франц>ске, велн, да своју војну

ЈУГОСЛОВЕНСКО - ГРЧ КО ПРИЈАТЕЉСТВО Један одломак из живота Срба и српсие еојске на Нрфу ПОВОДОМ ПОСЕТЕ Г. КОНДИЛИСА ПИРОТУ И БЕОГРАДУ

„Од како се зна за грчку историју, од оног времена од како кроз њу пролазе сграни народи, и као путниии и као инвазнје, ни један народ на нас ни ]е оставио та«ав утисак какав је оставио сргкки народ за време свога иесрећног боравка код нас" — рекао Је пре извесног времена у Агини г. Кондилис, заиеник претседаика владе, југословенским новинарима, при повратку са Крфа, „Ми смо сви били срећни што смо у нашој срединн мог.ти да поздравимо Високе Госте. Наша је најиокренл)а жел>а да Њ. В. Крал>а Александра ускоро видимо у Атини" — из;а. вно је тада грчки мннистар иностраних дела г. Максимос, додајуКи нг растанку: „Срећан пут и... поздравите цео југословенски народ!" * О преласку, жнвоту, раду и улози српске војске на Крфу до сада се тек оонешто рекло овдеонде преко наших јавних гласила, ма да је њен прелазак и боравак на Крф\\ у вези са делањем н радом срлских влада, скупштине и појединих установа, од великог исторнјског значаи у Европском рату. Предње изјаве грчких министара. нарочито г. Кондилиса, дале су ми повода да нађем у свом великом ратном дневнику шта је у своје време о боравку Срба и српске војске на Крфу рекао још један наш велики пријатељ нз рата, г. Костис Пасајаннс, грчки песник и новинар, који је и прг тога лепо писао о нама. Према писању ондашњих „Српских *овина" на Крфу, г. Костис Пасајанис упутио је редгкцији овога нашег службеног дневника 17 маја 1917 писмо ове садржмне: „Драги господине колега, Оно о чему сам хтео, са великим задовол>ством, да вас уверим овим писмом, није ни ласкање ради политичког цил»а, ни проста другарска похвала. У друштвеном животу, мећу мојим сународницнма, стекао сам врло мало пријател>а, али, нажалост, деста непрнјатеља; јер по природи својој н по васпитању своме ја нисгм научио да попуштам колкко траже пбичаји данашњег л"—итва а, још мање, да нмам кичму од гуме. Нгме. ра ми је била да вам ово кажем истине ради. После срећно завршеног преноса реарганизозане српске војске у Маћедонију, изведеног прд заштитом

Г. ТардЈе снагу повећа до максимума, затим да везе са свим својим савезннцима у исто време и средњој Европи још јаче веже, да задобије своје бивше савезнике н да отвори Французима очи о стварности данашњег часа. НЕПОВЕРЕЊЕ ПРЕМА НЕМАЧКОЈ Г1АРИЗ, 12 новембрз. Вечерашњи „Тан", коментаришући г. Хитлерове говоре н плебисцит у Немачкој каже поред остдлог и оз^: Ј > лзм«;н>л>ајућд о сбхм ткм говосу кзр*.чсан у »мјсјчно* н поллзванач!ЛЖ тону и лоји нису Јповр1азани, водећи рачуна о мислнда које је „Фирер" изразно у својоЈ чњизи „Моја борба", човек и дал>е лстаје неповерл>ив према вољи Немачке за миром, која је у последње зреме тако помпезно прокламованл и с тога је мудро остати н дал>е у очекнвању док се та воља не прецнзира и не потврди делнма. Због тога ова политичка операција, која има за иид» дејство у киостранству, т. ј. пле бисцит, упоредо са унутрашњом политнчком операцијом Немачке, ризикује да не буде крунисана оннм дејствсм које Берлин очекује. Немачка теза о миру, развијена са толиком усрдношћу, даје назретн да се тражење о Једнакости права у ствари изједначуЈе са жел>ом Немачке о поновном наоружању. Због тога данашњн плебисцнт осветлнће метод ко- 1 "оћне УЈедињене француско -енглеск* јн национал-социЈалнстичка влада , Ф-^оте, а без и једног несрећног служелн да спроведе у вези. са траже- ча ' а од стрзне неприЈатељских сумањем н жељзма целог трећег РаЈха 44 Р ена > чи ' а акци,а своди на подла р г г Јха * мучка \-биства, досто|но Је пажње Д111ШIПНШШШиНИЦДШШМЦПШШШИМШШШИДЦШШИДИршншИ! дати -један ззвршни рачун уопште о понашању Срба за све време од пет месецн, колико су провели на Кр* фу. Овај завршни рачун имао би и као сама етнолошка студија много интереса, али још више као одговор који има да затвори, склона неистини, уста извесних атинских лнстова, који писаше хиља-дама глупо«ти, са смешним претпоставкама, а у намери да отежају пренос Срба у Маћедонију, преко грчке територије, што је тражено само ради веће сигурносги ове дивне војске. Општи утисак. верујте, и последњег поштеног Крфљанина је да око сто педесет хиљада војника, који су се искрцали на острво Крф, после оних ужаса отступања преко Арбаније, да су припадали ма којој другој народности, па чак и онима ко|е сматрају за најкултурније на западу Европе, не би се могли боље понашати према грчком народу од блаI ородних и неправедно пострадалих СР Ако узмемо у рачун и пслхологију ЛПА српске војске кад је приспела на го. ч нне попећа-1 се ' | Крф нз Арбамије, где |е претрпела ФинансиЈско тање СовЈетске Ру велике иуке због оскудице у најнужл- 1 = I -З. к гјр & & сги гсац?чи1 ^ ^ и С0вјег "!'Овремено ударила на Бугарску и иногтгпнгтГп } Д3 ПутуЈе у , спречила пад своје честите савезниностранство г сра да плати посеб- це , — онда се морамо још више дину т«ксу. ла п гаиљке које стижу на а ити тој војсии. Ми се морамо димеће се такоое посебна царинска так вити оним сјајним врлинама: скромса. Совјети не располажу довољним [ 1!ости, умерености, блатородностб

«Жуднал де Шенев« о иатастро;!јмној фананснској снтуацнЈн Созјетсне Руснје ЖЕНЕВА, 12 новембар. БаЕећи се финасиЈским стањем и питањем дугова коЈе Совјетска РуснЈа ксра да нлати у току 19.34 голине, данашњи „Журнал де Женев" каже нзмеђу осталог: СовЈетски комесар за слољне по слове г. Литвинов отишао Је у иностарнстзо да купи милијарду долара. што Је наравно нзавало велику сензаииЈу пошто се сви финансиЈскн кругози питају хоће ли СовЈетска Ру си;а бити у ста ну да исплати толику своту новзца. У ствари, трговниски бнлаас Руси!е -Ј великој чери је дефнцнтаран. У тзку последњих 11 година пасива ру:ког трговинског бнлансз доспггла Је суму од 893,8 мнлиона рубаља. Та пасива у

колнчинамз з.-ата. Рудници злата и платине протзводе свега 105 милиона годишње. Према твр! гњу привредних стручњгка, резерг? Совгетске банке изчосе свега 2С0.00ђ швајцарских франака, док дугови коЈе треба да плате у току 1333-34 године износе два милиона швајнарских франака.

сећању захвалности и поштовања, које је уопште показивала српска вој сха према народу острда Крфа и под вући их са похвалом. Две три безначајне епизодице, које су се десиле, а које су биле одсев хомирских преживљених да«а ових паладина, ни најмам>е нису помрачиле њихов о| реол славе.

Утако птастрофалноЈ ситуацнЈи, ј Понављам вам, драги колега, да закл>учуЈе . Журнар де Женев" Сов-1 000 не сматрате као просту другарјетска Руск'а „ора да тражи нове заЈ "У ™ Г ТГ,' чом v инс тпаогтв^ |.п I. веК исте. ка0 из ' ав У свега кРФЉаиСКОГ становкао рок г -аћања раииЈнм заЈмовима.' ЧИ ' И ВСрЗИ ТУМаЧ У ° В0 ' СовЈетска РусиЈа се нада да ће те пр г ^ У '

за^мозе :јкључнти у ФранцускоЈ СЈеднњ'::им Државама. Зато Је совјетска глада у последње време тако охла. гла према Берлину и Риму. ДТОТИП:- ;ц|»ЈП1П!:111111!!Жт1ПП11!ПГГ1ПП11тнпГТТ1!т!Ш1ПШ!1111НПШ1 Смрт Џозефа Улмана

ПАРИЗ, 12. новембра Лао/оају из ЊуЈорка да Је тамо преминуо Џозеф Улмаи, брат супруге покзјног др. Миле«ка Веснића и &ок. воЈвоткиње Монморанои.

Срећан сам што као грчкн публиписта могу да вас уверим о истини која је толнко похвална за ваше часне сународнике, као и да вас увеоим о најтоплијим другарским осећањима". Поред г. Пасајаниса, који је овако отворено и топло, без икаквих задњих намера, изразио осећање своје и својих саплеменика Крфљана према неправедно нападнутим Србима и српској војспи на Крфу, у нашу олбрану устали су и крфљански листовн „Нада" и „Препород", орган либералне странке. који је објавио чланах ове садржине:

1 „Нашао се неки господин који је атннској „Неа Имери" послао један, тенденциозан од почетка до краја чеистинит, допис. И пише тај господин, да нема дана а да не доће до каквог сукоба са Србима и да је баш једном, да није посредовао један већи грчки официр, г. Маврогенис, хте ло доћи до гераве „грчко-српске битке" због једног таквог сукоба. Ми се дивимо дрскостн тога господина који паше у атинској германофилској „Неа Имери". Дивимо се опсежности његових лагарија. Јер ако на Крфу има људи који су против страначког поседа, свакако нема ни едног човека који није погпуно задовољан одличним владањем које су показали српскл војници. Ретко )е било народа који је прошао кроз толико несрећа и издржг. ) толико на псра колико српски народ, који |е показао толико душевне лепоте и пле менитости, толико доброте, толико приступачности, толико поштовањ* према духу и обичајима 'еднога места, колико ови хероЈски г-) : ннци, који су живели мећу нама, већ толико времена, а да се не чује тужба, а да не доће ни до једног јединог сукоба. Питајте станозништво околних села, места у којима су боравила одељења срлске војске. И чућете само речи дивл>ења. Питајте све крфљанске породице вароши у чиј«м су кућама живели ови људи. И видећете да оскудевају у речима којнма бн изразили поштовање према овим пле менитим херојима који су својим великмм херојским делима нсписали најлепшу страницу историје данашње гигантске борбе. Дошли су овде, сенке од људм, бедни остаци једнога старшног наггионалног бродолома, са тешким болом у душама, јер су изгуби.тн отаџбину, породице, имања и све што свето и узвишено човек има; мећутим су се показали витезокоји потсећају на старе године и стара времена, који знају како се треба борити против непрнјатеља, алн и како се ваља племићски понашати према зем.љи у коју су дошли као гости. Крф ће се сећати, са захвалношћу, доласка оних јунака кој« су нам овде показали сву душевну величину своје витешке нације. Треба да је неко најбеднији нитков, да би имао храбростн да не призна ову истину. Није сврха ових редака да одговарају на којекакве лагарије што' нх нзносе атински германофилскн листо ви. Бар за Крф ннје никаква потре ба наглашавати душевну племенитост Срба. Крфљански народ проте стује само против наметнуте бедне публикациЈе, надајућн се, због части Крфа, да писац није Крфљанин. Српски хероји нека пођу с увере њем да њихову узвишену борбу са највећнм симпатнјама прати сав грч ки народ. Ако је зваиична држава поцепала свој потпис и погазила реч своје части, народ није одговоран за дела данашњкх својих управљача. Ннкад их није одобрио. Срби ће остати вечно, у осећајкма народа, хе роЈски његови савезници, племенити ратни другови овекоеечених славних дана. Тамо куда иду прати их са жи вим интересовањем грчка душа. Пра ти их на путу нових херојских подви га, на путу који их води да ослобо де земљу својих предака, гробове својих оцева, брда и поља своја, на којима се још чује одјек њихових херојских подвига, на којима обилује днвни дах њихове душевне фино ће, њихоее душевне еволуције. Нека вам Је срећан пут, јунаци! Крфљанска је душа научнла само да зам се диви. Ништа, апсолутно ниш га, није опсенило лепоту наших осе ћаја према вама. Ви сте гиганти који се борите за најузвишеније идеале данашње борбе. Ви сте титани који се неће никада повити, јер Је на ва шој страни правда. Са срећом, јуна ци, са срећом! Свануће и вама лепши дани, дани вашега триумфа. И велика ће вас Србија, о којоЈ су сне вали ваши оцеви, за чију се славу вн данас борите, видети где Јој се враћате у наручје и поклониће се месткма коЈа Је освештала ваша пле менита крв. То је Једина жеља коју вам жели, коју вам дугуЈе крфљан ска душа". * Сећам се Једног врло дирљивог нашсг сусрета са грчким породицама Трећег Јуна 1916 наш.ти смо се у делу Сигронгилиу близу нашег тада реконваленсценгног логора Мораити ка. Чим смо наишли у село прихва тили смо мале ручице грчке дечице, коЈа нам бејаху радосно потрчала у сусрет. Сећајући се својих невиних малишана на поробљеном дому, при грлнсмо их отворена сриа и почасти мо шећером и ратлуком. А оеај је тренутак био толкко дирљкв да потекоше сузе из ,очиЈу њихових зах валних матера. Тада су нам грчке жене говориле: -— Нска вас Бог пожиаи добри Срби, и нека увек помогне вама и вашоЈ војсци. У знак пријатељства измећу грчког и ЈугословеНског народа нека нам Је уважени генерал г. Кондилис, 1 грчки миЈгистар воЈске и потпретсед ник владе, добро дошао и у добар час! Милан Божнновнћ

Прослава шездесетогодишњице живота г. Е. Гангла у Љубљанн Мноштво угледних лнчности поздравило Је заслужног соколског радннка Лзубљана, 12. новембар. Јуче је на веома свечан начнн у просторијама Народног дома прослављена шездесетогодишњица живота истакнутог соколског радника н првог заменика старешине г. Енглберга Га-чгла. Прослава је почела синоћ, у 6.30 часова, у присуству пј :гстааника цнвилних и војних власти, хуманих и кулгурних друштава. Порсд њих присуствовао је и велики број граћана из Љубљане и околине. Народну скупштину заступао је г. Гавра Милошевић, народни посланик бана Дравске бановине подбан г. Пкркмајер, чехословачки Соко г. Шевчик, чехословачки консул у Љубљани, Љубљанску општину претсед ннк г. др. Пуц. Била је присугна дворска дама госпоћа Тавчар, заступ ник Руског сокола био је г. БраЈ, а Љубљанске соколе претстављао је г. Лацко Криж. Слављеник г. Гангл дошао је у Народни део где су га поздравили прнсутни. Нарочито Је био запажен говор г. Крижа, који Је велинао рад слављеника у соколском, културно-м и националмом погледу. Истакао Је његов плодни рад на ширењу соколске мксли још од пре рата па све до данас. После тога главни секретар Југословенског сокола г. Антун Брозовић предао је слављенику једну књигу-споменицу, у коју се уписало 300.000 сокола и соколица. Поједини прехставници честитали су слављенику шездесетогодишњицу живота. Затим је чехословачки консул у Љубљани г. Шевчик предао г. Ганглу орден Белог Лава трећег степена, ко јим га је одликовао претседник Че-

Говор турског претседника влад» «Мнр у земљи, мир у свету АНКАРА, 12 новембра. Анатотска Агенција јавља: Приликом предаје диплома на прав ном факултету у Анкари, претседник министарског савета Исмет паша одржао је важан говор о спољној по-

Г. 1 сНГЛ

хословачке републике г. Масарик Градоначелник Љубљанске општине г. др. Пуц предао је слављенику диплому почасног грађаннна Г рада Љубљане. Присутнис у на крају свечаности г. Ганглу приреднли одушевљене оваиије. К. аишшшклпипшпшпнппшшпишшшпш^^нтпкпппипишпшнп Освећење нове православне црнве на Вису СПЛИТ, 12 новембр^ Данас пре подне на Вису је на све чан начин извршено освећење нове пра&ославне цркве Светих Ћирила и Методија. Освећењу је присуствовало преко шест хиљада становника са Виса и читаве Средње Далмације. Исто тако, било је присутно овој све чаносто око хиљаау званица из Загреба и Београда. Освећење је изЕршио епископ шнбенокЈИ г. др. Ирннеј Ђорћевић, уз асистенцију мостарског епископа г. др Станковића и 30 свештеника. После свечане службе бр^кје, епископ г. др. Ђорћевић је одржао значајну проповед о историчској улози великих словенских апостола Ћнрила и Методија, истакавши да ће и овај храм, посвећен Светнм Ћирилу и Методкју, служитн јачању љубзвн и слоге измећу синова једне исте нације. У 13 часова прирећен је заједничкн банкет, на коме је узело учешћа 300 званица. Цело острво Вис искићено је застазама повбдом ове свечаности и у свечаном расположењу. ПШ11111Ш1111111Н1111Ш11П1и11П111111111111!1111Ш1111!111|111111111111Ш11Ш1111ШШ<

ЛНСТ 0 поновном нзоружрњу Нзмачне

РИМ, 12 новембоа. „Пополо д'ИталиЈа и објављује данас коментар о могућности поновног наоружања Немачке. Ови коментари изгледа да су у ствари израз мишљења италијанскнх политичкнх кругова, па у вези с тим, поменути лист, каже поред осга лог следеће: „ПостоЈи могућност да се Немачка више мање поново наоружа. Ако је, дакле, по среди доношење опшге конвенциЈе за разбружање, НемаччоЈ 6и по своЈ прнлнин требало прнзнати право на неку врсту оружања коЈом би се допуннле одредбе Верслјског уговора о миру 4 *. (А. А.)

Исмет-паша

литици. Претседник владе је поре^ осталог рекао: „Битне лнниЈе наше полктике могу се резимирати, као што смо изјавили у вмше махова у званичним говорнма, у следећим речи.ма: Мнр у земљи, мир у свету. Остварити идеал мећународног мира ниЈе баш лака ствар. Напротив, мора се упорно радити и упркос тешкоћа; треба отстра ннтн сметње н наћи лека у свакој неприлнци. Ми смо много годнна радили на уклањању тешкоћа за остварење мећународног мира н у многоме смо успели. Можемо да кажемо да се нашн односи са суседима и са другима разаиЈају осећајима безбедности, мира и узајамног споразума. „У свакој прнлицн говори се на мећународним конференцијама и у службемим нзјавама о осећају безбедности. Наше Је гледиште да је осећај безбедности најзначаЈннјн чннилац у мећународним односима, како са полнтичке тако и са психолошке тачке гогдишта. „Од пре више хиљада година наро ди су закључивалн уговоре да би овековечили стање неприкосновеног м:зра, али упркос дате речи ови уговорн су често били прекршавгни и нове несреће су сналазиле свет. Мислим с тиме да кажем да се снага уговора не састоЈи у речима, већ у духу и поверењу коЈим су задахнуте угоБорне стране. У односкма мећу кародима од већег Је значаЈа осећај искренссти него ли у односима између појединих људа. ЈМн смо нзвршнли велики задатак и морално и матернјално смо се обавезалн даЈући нашу реч у мећународним односпма. Нема сумње да ћемо исто тако са напрегнутошћу пратнти догађаје да бисмо оценилл сна« гу речи коЈе смо примили. Да бн с* боље схватиле битне линиЈе наше спољне политике треба да се зна да н од оних који су нам дали своЈу реч очекуЈемо да Је у потпуности одрже, Јер у противном предузећемо не Једну: него десет мера ради своје безбедности. „Треба стога да смо Јаки да бисмо одбранили свој опстанак, јер, нажалост, постоЈе многе могућности које управљају судбнном света". ШШШПШШШШШ11ШШ1ШШШШШШШ1ГШШШШ1ШШШ1Ш1<Ш11 Премештаји

Указом Његовог Величамства Крзља, на предлог г. Министра просвете, премештени су: у Класичну гимназију у Сплиту, Никола Младннео, професор Реалне гимназик у Шнбенику, 6 групе; у Реалну гимназију у Цељу, Ернест Немањић. професор Учитељске школе у Марнбору, 5 групе; у Реалну гимназију у %ал>сI ву, Зорка Васиљевић. проф :сор Ргалне гимназије у ШаПцу, 7 групе. УНАПРЕЂЕЊА | Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Министра прогзете, унапрећени су: на Техннчком фа култету Университета V Беогрдду, за редовног професора 2. г'р\пе 1. степена, Петар Ба)аловић, редовнн професор истог Факултета, 2. гр\пе 2. степена, на Пољопривредно-шумар ском факултету Уннверситета V Загребу, за редовног професора 2. гру пе 1. степеиа. др. Богдан Шолаја. редовнн професор истог Факултета, 2. групе 2. степена. (А.А.) ШШШШШШШШШШПШШПШШШШПШШШШ!ШШШШ1Ш1Ш1Ш1П1Ш! Ноћнн „напац" из ваздуха на Београд Пошто Је због рћавог времена ноћ на вежба у одбрани Београда и Земуна од напада из ваздуха, заказала за 9 новембар т. г., одложена, а очекуЈе се да ће се моћи нзвестн кроз 2—3 дана, што ће се накнално об* Јавити, то се све власти н организациЈе, одрећене за сарадњу на извоћењу ових вежба, имају придржавати ннструкција које су им бнле дата приликом заказане вежбе 9. новем* бра.