Правда, 13. 11. 1933., стр. 3

5Р0Ј 10.426

ПРАБДА 13 НОЗЕМБАР 1033 ГОД.

СТРАНА 3

ћоровић г. Днастаснјевкћу ПоштоваЈш Господнне Уредниче, Ја Вал! се ево поново обраћам с цолбом за гостопрнмство. Иза својс рПоследње речи" г. Д. Анастаснјевнп се јавно поново у Вашем листу, да псжаже јсно целом свету колико он С2М држс до своје речн н колико, према т. могу и други држати до ње, н к .аао ме, да и опет упућуЈом овај одгсвор и њему и јавности, ма да ннје пријатна, ствар је ипак корисна. Извесна пнтања треба извести на чксто и ради нстнне и радн наших ђака, прсд којима је г. Анастасијевић, на јавку саблазан, дискусију из једког стручног друштва изчео пред шнроку јавност, не потрудивши се да провери стварн и да сачека аутентични стручни извештај. Он, за кога је у пнтању моралних од.чоса веома потребна дискуснја, сматрао је за нужно да распирује једну полемику у којој су подједнако била предмет днскусије не само научча него и морална пнтања. Ја сам увек био готоз да расправимо обоје, учинићу то и сад. Биланс наше полемнке изгледа овако: г. Анастасијевић је тврдио, та је он „први проналазач рукописа" у Никол>цу, да нх је он „сткрио" и ла сам ја „по његову трагу" ишао у Ннкољац. Ја сам, међутим, утврдио, да је у науци први скренуо пажњу на рукописе у Ннкољцу А. Пејатовнћ, чији су записи из њих били 1905 год. објављенн у познатој збирци Љуб. Стојановића Старих српскнх записа н налнса; да г. Анастасијевић тих рукопнса није „открио" и да је од 12 навео само 5; и да сам ја о р\т<описима у Никољцу био обавештен с више страна, и уо«ено и писмено. Бедан у сзојој логици, г. Анастаснјевић хоће сад да оспори моје наводе овако: Пејатовић је умро 1903 и с тога 1905 није могао открити рукописе. За мене је бнло главно да утврдим не кад је Пејатовић нашао те рукописе, него откад су они, делимично, познатн у науци по његовнм преписима записа. А то што сам ја казао необорнва је истина. Што се тиче рукописног зборнкка, у ком се налази, поред једног спнса Константнна Философа н једног летописа, још и неколико других стзари, ја сам у првом свом одговору казао да је први опис тог рукописа у науцн био г. Ђ. Киселкновић 1930 год., а да је Анатсасијевићев објазљен не колнко месеци доцније, 1931. И тако стоји ствар. Научни приоритет ннје Анастасијевићев. Он је могао рукопис вндети и дзадесет година пре 1930; за науку је меродаван сачо онај датум, кад се о извесној стваои учине потребна научна саопштења. Читаоци „Правде", ако их је. занчмала ова полемика, могу лако >-гврдити да су моје тврдње биле узек јасне и тачне; г. Анастаснјевић се, међутнм, хтео претставити као Колумб нккољачких рукописа; он је по кушавао да мени подметне тврдње које нисам казао; и он се сад, у последњем одговору, хоће да иззуче из целе борбе тако да се обележи као проналазач од бар два рукописа. Какав ј 'е он проналазач, и колико је поуздан, види се најбоље из ове чињенине: објављујући запкс из пролога нккољачког бр. 92 он каже у Богословљу 6, 1930, стр. 65, да се у том рукопису пролога налази поменУти спис Константина Философа, док се он у ствари налази у Зборнику бр. 21. Он сам, на истој страчн, признаје, да је његов преглед био „површан". И шта хоће сад? Да му тај површни преглед, објављен после једног потпЈ-нијег, буде нека научна слава? Мене би, признајем, бкло стид да правим питање од тога, све кад бих имао и право. Али г. Анастасијезић, који негује метод научног чепркања, има друкчија схватања. Мене се она, наразно, не би тицала да се он није, истина не непосредно, обратио на мене лично. Изаззан. ја сам морао рећи пуну исткну. Како после целе ове полемнке изгледа њен покретач нека процене читаоци сами; ја ћу свој суд, ако устреба, казати другом приликом. Примнте, Господине Уредниче, уве рење о мом одличном поштовању. В. Ћоровић. иптчфчиг^Јчтишшпппгшипшшшкпипиипиншпннишпншт 38 предграђа ВвЈзв пе Степе У кавани „Војвода Степа", на Пашнчом Брду, одржгна је данас пре ■подне годишња скупштина Друштва за улепшавање предграђа Војво де Степе. Пошто је претседник Дру штва био спречен болешћу, скупшти «у је отворно потпретседник г. Воја Лаз«ревић и предложио да се пошаље поздравнн телеграм Н>. В. Кралу, што је оаттштина једногласно пркхватита и д>то и срдачно се клицало Њ. В. Краљу. Затим су про читани извештајк управног и надзор «ог одбора и благајне и дата разрс-! шница управнол! и надзорном одбору, па је изабргна нова управа.^ За чланове управног одбора су изабранн г. г. Милан Стесћановић, касациони судита, Пазле Шарчезић, пенсионер, Милош Екерт, прокуриста Пргшке кредктне банке, Милутин Вукићевић, чкновник, Борк°оје Радосапље^ић. Велисав СоЈић, Воја Мн хаилогић. Михаило Михаилоаић и Миолраг Пс-тровић. Њихози замениии СУ г. г. Максим Бошковић, Велпмир Т'-кић и Владимзв Герасиморић "---орни одбор сачињава;у г. г. Љ у Г ч БогЈзнозић. Милојс Жизков»;ћ, Милан Чалић, Виљем Бенда и Јо»н ПетроЕић.

Билгнс рада Балканске конференције

РАЗГОВОР СА Г. ДР. ВАСОМ ЈО ВАНОВИЋЕМ, НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ

ПРЕТСЕДНИКОМ

Претседник наше дслегацнје ца четвртој Балканској конференцији у Солуну г. др. Васа .ћ)ванов».Ц, бившн мннистар, вратно се синоћ у Београд. Исто тако, вратнли. сј ^ се чллновн југословенске делегацнје г. г. Др. Адо .тф Цурдј, главнн секретзр

Г. Васа Јовановић Коморе за трговину, занатство н нндустрију у Загребу, С. Јосифовнћ, начелник Миннстарства грађевнна. и г-ђа Милнца Богдановић. На завршној седннци Конференције претседавао је у нашој делегацији г. Јурај Томичић, директор Завода за унапређивање спољне трговнне. У кругсзима Конференцкје истзкнут је значај посете румунског министра иностраних послова г. Николе Титулеску, г. Папанастасну. Том приликом, у разговору са претседнн ком Батканске конференције, г. Титулеску је нагласио да не постоји никакав инкомпабилитет између чи-

Један бугарскн глас о нталнјанско* плану за обнову Средње Евоопе

њенице што Југославија и Румуннја прнпадају Малој антантн н тежње Да се балканске државе зблнже. О резултатнма рада четврте Бзлканске конференцнје г. др. Васа Јовановић рекао нам је ово: — Ова Конференцнја одлнковала се тиме што политнчка питања нису истицана у оној мери као што је то ј до сада био случај. Тако је Конфе- 1 ренцнја могла више да се позабавн ј ексномским питањима. Прилнком расправљања пнтања економске прнроде, изражена је жеља да се што пре прнступн закљу-1 чењу грговинских уговора нзмеђу! балканских држава. Исто тако, да се ! полако приступн раду на прнпрема-ј њу терена за један балканскн царин-| скн сазез. Важно је истаћн да су Бугарн из- ' ЈЕанлн да пркмају пакт Балканскс ксдференшџе, са две ограде. Наша делегацнја, у погледу пак-' та, остала Је при резврвама формули санвм прилико*! треће Балканске конфсренције одржане у Бук\реш-! ту. Ове се ргзерве тнчу главе четврте пакта, која говорн о мањинамЈ. Утксак је тај да стварн крећу нслако нанред и да се осећа појава ^еЈне балкансне свестн, као и све веће разумезање неопходне по^ребс да се постнгне пуна полнтнчка и еконо:.:ска незазисност Балкана. На крају г. др. Заса Јованозић рскао је да ће се Савет Балканскекон ференциЈе састати почетком идуће године у Солуну ради утврђивања дневног реда чдуће, пете Конфсрснције. Истакао је велнко гостолримство.које су грчки фактори указали учесинцима Балканске конферснцкје а нарочнто предусретљивост Солуп ске општине и гувернера Грчке Македоније г. Драгумиса.

Бугарски званични оргаи „Ла Билгари" доноси овај Карактеристичкн чланак: Нелавно |е, у Женеви, Италија под нела претставннцима земаља наслед- тересе других земаља. ница Аустро-Угарске монархије, као и лругим заинтересованим земљама, један меморандум поводом економске организацнје Средње Европе. Италијански план се инспирише одлукама конференције у Стрези и раз ликује од Тардјевог и Бенешовог плана, који имају за циљ стварање скономског блока са политичким тен денцијама у који би ушло пет, шест дунавскнх земаља. Стварање таквог блока би Италија, као н Немачка, хтеле да спрече и то I ;е главни циљ, ако не и једини, италијанског предлога. Уместо економске федерације дукавских земаља (које би између себе биле повезане системом преферен- Управо тн „детаљни предлози' инцијалних тарифа) која би са своје I т€ Рвсује дунавске земље Аустри-

база за дискусију. Док сви не усвоје о^ај план, Аустрлја и Мацарска ће једна другој узајамно признати еко. номске олакшице, не дирајући у ин-

Као што Италија и Немачка нису хтеле да приме Тардјеов или Бенешов дунавски план, јер су се бојале њнхових политичких послелица, исто тако ће и Мала антанта тражити елиминацију нз италијанског плана свега оног што буде сматрала да води циљевима који нису економски. Уосталом, италијански меморандум пре дат заинтересованим државама ни сматра план дефинитивним. Тек „пошто буду измењена гледишта између лржава потписница Четворног пакта и држава наследница, моћи ће се пру жиги детаљни предлози", и речено је > меморандуму.

Слава Српског пољопривредног друштва СЛАВИ ЈЕ ПРИСУСТВОВАО ИЗАСЛАНИК Њ. В. КРАЉА.

Са славе Српског пољопривредног Друштва

Свстог Краља Мил>тина, владара који је у своје време био најистакНЈ-тији помагач уређења примерних економнја, прославила је данас наша пољопривредна матица. Српско пољопривредно друштво. Међу виђе нкм гостима ове установе која всћ шест деценнја дела на просзспиопњу земљорадника, нашлн су сс, кеђу првима, изасланик Њ. В. Краља пуковник г. Коста Муигицки, по.моћник мннистра пољопривреде г. Милош Сретеновић, начелници истог ми нистарства г. г. Ранковић и »М ојсиловић, наче-тник Миннстарства пољопривреде у пенсији г. др. Вслимир Стојилозић, инспекторн у пснсији г. Белобрк и Вујновић, продекан Пољопривредног фак\'лтета г. Влзш/ац, декан г. др": Тодоровнћ, профссбр 1 г. г. Стебут, Градојевкћ, Јосифовић, доцент г. Стсван Ннколић. бивши ми ннстар г. др. Душан Пелеш, потпретседник Трговинске коморе г. Во ја Петковић, главни секретар Задру жног савеза г. Варга, као и многи дс легати друштвених подружница, књижница и читаонкца. После завршеног црквеног обрсда, претседнкк друштва г. Ми.жо Миљковић изнео )'е у дужем говору историјат постанка ове пољопрнврсдне установе, као и њене напоре на ^просветонм подизању земљорадмнка. — Пре 64 године, инициЈативом наших виђених људи — рекао је г. Миљковић, створено је Српско пољопривредно друштво. Данас, оно спада у ред најстаријих организација у Ј\тославнји. — Оно је прво унело у народ гвоз дени п.туг и дрљачу, дотле непозна та пољопривредна оруђа у Сроши. Оно је повело енергичну пропаганду за увођењс племенитих раса стоке а на своме имању у Шапцу усга новило је Нижу пољопривредну шко ЛУ На крају свога говора г. Мнљксвић је изразио велику захвалност друштвеном заштитнику, Њ. В. КраI љу, к.оји будно прати рад н помаже

напоре друштва у свакој прилици. Затим је вођ Дечјег пољопрнвре дног клуба у Белом Потоку, г. Арса Ристизојевић, са претседником оп штине г. Илијом Жнвковићем, прсдао почасне дипломе претседннку Српског пољопривредног друштва г. Л\ирку Миљковићу, члановима Управе г. г. Боривоју Нешићу, Сави Ратковнћу и пољопривредном референту г. Карасинову. Ова пажња сгоске подружине топло је поздравље на од свих присутних. Л1111111111Ш1111111111П11111111111111111111111111111Ш11111П1Ш1Ш1111[|11!1Ш11111и11Ш1 Дкадемкја Лиге жена за мир и слободу

У оквиру прославе дана мира Лита жена за мир и мободу приредила је на Коларчевом народном университету академију, коју је посетила, углав ном, школска омладина (женска) и функционери женских хуманих друштава. Академију ј "е отворила претседница Лнге г-ђа Даница Зечевић и рекла. између осталога, да је на данашњи дан престао ратнн покољ и народи се вратили мирном животу и стваралачком раду. — Ми пратимо све акте чија је тен денција мир и радо примамо све пак тове којима је циљ обезбеђење светског мира. Да би цветала правда н слобода треба обезбедити мир. Зато треба васпитавати омладину у духу ндеје мира, као што се раније она васпитавала у духу идеје рата. На крају је г-ђа Зечевкћ изнела колико се жене залажу за одржање мира. Претседнкца Југословенског женског савеза г-ђа Лепосава Петковић говорила је како би требало све дру штвене слојеве упућнвати на то да се старају да одрже мир, па је изнела историјат наетора жснских организација да се идеја мира популаризује. Управитељ Више женске занзтске школе у Београду г-ђа Јелена Ђорђевић говорила је о зближењу наро-

стране закључивала трговачке уговоре са државама изван ње, Италија предлаже други систем. Европске држве које су прошле године учествовале на конференцијн у Стрези, кцо и друге земље које би прихватале италијански план, обавезале би се да усвоје преференцијални систем за цереалије н друге аграрне производе дунавских земаља, а за Аустрију преференпије за њену индустријску производњу. С друге стране, свлка дунавска земља морала би резервисати један део своје пијаце свакој недунавској земљи која би јој дала преференцијални систем, задржавајући према тој земљи пасиван трговачки биланс. Ова последња диспозиција једно вре ме је учинила вероватним ла Италија има намеру да себи и Немачкој осигура преференција.тни поступак за индустријске производе код дунавских земаља. Публикацнја италијанског плана показала је да то тумачење није тачно. Италија тражи специјалне повластице, не само за себе већ за све индустријске земље чији би тргозачки биланси били пасивни у односу према дунавским земљама. Но, како ова идеја није лако остзарљива, јер је могућно да биланс једне индустријске земље буде једном пасиван, а други пут активан, није искључено да Италија напусти ту идеју. После принципијелног споразума ко ; и је постигнут између Француске и Италије, може се са сигурношћч- ве ровати да ће италијанскн план бити примл^ен и од осталих европских држава, т. \. од Енглеске, Немачке, Пољ ске и Мале антанте. Мислило се најпре да ће се Мала антанта свим силама успротивити томе плану. А.ти последња посета г. Бенеша Бечу, којом приликом је о том разговарао са канцеларом г. Долфусом, не остазља више никакве сумње у том погледу. Два државннка су се споразумели да се итали<ански план са малим изменама узме као

да. Мала Мирјана Обрадовић рецнтовала је „Молитву миру", па је мешовити хор „Обилића" отпевао „Свја ти Боже" од Стевана Христића. На крају је пољска оперска певачнца г-ђа Софија Пининска отпевала, у» пратњу клавира, неколико арија. шнишниппишииишкнникшнмшннипнпшпиншнпппнишшннг Скулштнна Удружења свршећана Тргозачннх академнја

IV, Маџарску, Чехословзчку, Југославију, Румунију и Бугарску, јер ће се тек према користима које буду пружене моћи оценити да ли ће трговачки блланси, односно биланси плаћања и примања ових земаља, бити знатно побољшани. Као што јс сасвим умесно примећено, било би потребно да дунавске земље, осим Чехословачке и Аустри;е. бар удвоструче своје извозе, да би њихови биланси пружили потребнн вишак за плаћање ануитета спољних дугова. Што се тиче Аустрије и Чехословачке, оне имају довољно прихода од развоја туристичке индустрије. тако да би за њих повишење иззоза могло бити минимално. Но, да ли би европске индустријске државе могле пружитн дунавским држазама тако велике повластн це да се у тако широкој мери повећа њихов извоз? Ми у то сумњамо, јер би у противном случају морале- толико снизити царинске таксе на аграр не производе дуназских земаља. у од носу на прекоморске земље, да би ове постале немогућне. А ето, уосталом, не би могле учанити, јер би се ка тај начнн замериле Америци, Канади. Енглеској и Аустралнји, које су велики произвођачи цереалнја. Изванредне економске повластице ко је би биле дате дунавсклм земљзма могле би навести пречоморске земље да употребе репресквне мере према увозу европских индустрискнх произ вода на своје територи;е. А има такође и један други разлог, који не треба олако узимати. Кад б»« много снизиле царине на агргрне производе дунавских земаља. индгстриске европске државе шкодиле би својој сопственој агрикулт\-ри. Будући да су дунавске лржаве презадужене у иностранству потребно је прискочити им у помоћ и V финанснјском погледу. Потребно је ла се смање њихови спољни дугови и ла нм се. према потреби, пр\'же нови дугорочни крелити. ДР. А. Д. Дамјаков

них

Раније је већ одржана скупшгнна свршених ђака Трговачких академија, на којој су онн основали сво је Удружење. Пошто је прнвремена управа свршнла свој рад, одржана је данас у палати Академије трговнне редовна скупштина Удружења, коју је у 10 часова отворио г. Михаило Радог ловић, прочитазши телеграм упућен Њ. В. Краљу и поздравивши директора Београдске трговачке академије г. Мнханла Миладиновића и изасланике Удружења дипломираних комерцијалаца и економиста из Бсо града г. г. Давидовића и Кадровића. Скупшткну су телеграмима поздравила Удружења апсолвената трговачких академија из Загреба и Љу бљане. Г. Ранко Брашић је прочитао иззештај привремене управс. Пошто је примљен извештај привремене управе, нзабрано је часништво скупштнне са ранијим претседавајућнм г. М. Радојловићем. Дискусија око висине чланарине би ла је доста дуга. Усвојено је да чланарина, за прву годину, буде 5 ди'Н ( ара месечно. Примљен је и епециалан правилник о помагању чланова у беспослнцн. После малог одмора извршен је избор нове управе, у коју су ушлп г. г.: претседник г. Михаило Радојловић; потпретседннцн г. г. Алек сандар Јсремић и Никола Ннколнћ; секретари г. г. Ранко Брашић и Есад Ћемерлић, благајницн г. г. Ђурђе Дробњак и Андра Тодоровнћ. књи жничар г-ца Томанија Настасијевић. Затим чланови управног одбора г. :. Панта Белосавнћ, Живота Мнрковнп г-ђа Бнсеннја Лукић, г-ца Драгнња Видозић, г. г. Ђидо Нахмијас и Ра, ко Рајковић. Надзорми одбор састављају г-ђа Марн)а Селаковић-Ткач и Вида Г1стровић и г. г. Радован Штсрнћ, Евгеније Киклић, Свет^зар Станковић, Коста Петровић и Вјекослаз Цизсл.

<а Итзпнје

ЖЕНЕВА, 12 новембра (А. А.) Претседништво конференције за ра зоружање на данашњој преподневној седници усвојило је предлоге, које му је поднела ужа комисија за поделу рада на дефннитнвном реднговању текста конвенпије за разоружање. Према овнм предлознма нза брано је 6 известнлаца и лве комнсије. У ефективну комисију ушло је 10 држава: Енглеска, Сједнњене Аме ричке Државе, Француска, Мацарска, ИталиЈа, Југославнја, Пољска, Руси»а, Шведска н Шпаннја. Избор наше земље у ову важну комиснју тумачн се овде као знак пажње према нашој земљи. У другу, контролну комнснју, која нма за задатак испнтнвање начнна контроле н гарантнја извршења конвенције, у коју спада питање непосредног прнцања дужности од стране перманентне комуси је за разоружање, ушло је 12 држава: Аргентина, Белгнја, Енгле<.ка, ШпаннЈа, Сједпњене Амернчке Државе, Француска, Италнја. Јапан, Норвешка, Пољска, Турска н Русија. Пошто је по прнјему ових предлога г. Хендерсон изјавно наду да ће се цео овај посао с»ршитн ло краја овог месеца н тако омогућкти доношење конвенцнје, дао је изјав\ италијанскн делегат иаркиз г. ле Сорања, у којој он нзражава сумњу у успех ових техннчких ком -с1 ;ја у којнма Немачка нпје заступљела, нашто је претседннк г. Хендерсон, не мало нзненађен, нзјавно ушерење да се баш нзрадом ове коншеииије омо гуКава повратак Немачке у Женеву. На то је г. де Сорањ« нзј«»1#о да са обзиром на дапаппке прил«ле а иа де.тккатност извесгих пробдемн, нталнјански експерти неће шероватио зау зети никакво гледнште. Пошто Је претседништво примило к знању да ће ефективна н контролна комисија почети свој рзд у ндућн понедељак, г. Хендерсон је нзјавно да ће се претседннштво конференцнје састати чнм радови ових нзвестнлаца н комисије буду довољно узнапредовали, па је закључио седницу. Изјава нталијанског делегата, нако Је у кулоарима изазвала изненађење, Јер Је јасно сада да ИталнЈа во дн опструкцију према раду конференциЈе н желн преговоре о проблему разоружања изван Женеве — овдашње кругове ниЈе нзненадила, Јер су онн то већ вндели нз раннЈег држања Италнје.