Правда, 13. 11. 1933., стр. 4

СТРАНА

ПРАВДА 13 НОВЕМБАР 1833 ГОД.

БРОЈ 10.426

Стршшц у Трећем Цорству

НЕМАЧКА ЈЕ БИЛА СНАЖНА ОНДА КАД ЈЕ ПОКУШАЛА ДА НАБЕ СИНТЕЗУ И31ИЕЂУ ГЕРМАНА И СЛОВЕНА —

(ДР. Е. МИХАЈЛОВИЋ)

Немачка гранмца. Царински ч«нов-1 „Немачка је често морала да искуник улази у-наш купе и поздрзвља. си последиие националних катастро„Имате ли, господо, нешто за царн-' фа кад је постала невер«а својој мину?" Ми одговарадго ,*не" и он уоп-|сијн на Истоку. БиЛа је сивжиа онда игте не жели да види нногобројне кад је, као у доба Бизиарка, цоку-

кофере над нашим главама. Поздрав л»а и са једним „хвала" од.Јазн следећем купеу. То је, ето, читава церел*онија: Кратка, >-чтива и без новот немачког поздрава, а.ти напољу, на перои\*, п^тници се ЖЈ -ре, а познаинци поздравл>ају лизањеи руке и ,.Хајл Хитлер", што данас звуми исто тако природно као ракије „помоз Бог"! Очекивале су се страигне приче, али тада је дошло разочарење: стран ца нико не >-знемирава и чоеек најзад долази до закључка да је уместо хаоса нашао једну сређоиу Немачку. Марш и песма. Улицама пролазе трипе младих добровољаца. Има мећу њима бедних н бледих прилика којима униформа рђаво приста^е. Али, они певају. Прошле су године очекнвања помоћи од разних институиија за народио благостање, о«и данас копају канале, граде улице, или помажу код жетве. Опет су у срећној расподели рада, нмају храиу, свој кревет, кмају све, јер над њнма бди човек коме су њихове патн>е лнчна брига. А то Је вођ. Општи кнтереси пре лнчних интереса, гласи парола ко|у ови добро познају. Три пута нелељдо човек који иа улици продапе беизии затвара у осам увече свој тенк, јер доброеољно зрши службу у национал сог циалистичком аутомобнлском клубу. У том међувреме^ну многн аутомобнли пролазе поред станице за бензин, али узалуд. А то је можда највећа добит, јер жртеа има своју вредност само онда кад је човек лично осети. Вршен>е службе у партнји ј< беоплатно, па, шта внше, чланови пгртије сами куцују своје уинформе. На дан годишн»иц« ра-шкх иивалида сви, који кмају аутомобиле, ставнће их на расттоложен.е оиима који су у борби за отацбину дали сви показати им како је та отаибина лепа. И тада се виде редови фе^аалних „Бенц — Мерцедеса", „Опела" и малих „Форда", који заједно, корак возе у шетк>у оие коЈе отацбкна није заборавила. Сви дају пунцу шака-

шала да наће синтезу измећу Гермаиа н Словена". И, најзад:

Мешавина! Ко се смеје? Многи! Али ко зна да цегш жртае извршиће и овде своју дужност. Ко има даће оном који нема. У каванама цаз вшпе не овгфа цриачке мелодкје. Зар нема народиих мелодија због којих се треба одрећи озог егзотичног рктма? Сваки народ мора да сач>"ва своју уметност, јвр та уметност је извор који ће пресахнути кад се из њега више не цр-

На дан плебнсцита све улице су гтреп.тављеие кукастим крстом „Словенство је даљина, а германнзам д>-6ина. Ниједио од њкх нема ништа заједиичког са Римом и Западом. И због тога је потребно и нужно да данас или сутра саграде мост разумевања". пнипшшшшшшшшшпшипншшнтнитшшитшишттпишшшп »Научни спор г.г.Ивић-Пантелнћ пред судом»

Питомијег и боље васпитана човека него што је био Мика Радојков нисте могли наћи. Фннога понашања, ретке углаћености, скроман, услужан. Мика је у сваком друштву остављао најлепши утисак. Био је то човек којега је сваки волео. Наиван, незлобан, добричина, јагњету раван. Пријатељи га, за ране младости, назваше јагњетом, па под тим именом остаде до краја живота Мика Јагње. Роћењем донео Је на свет лепе особине авојих родитеља. Врло пријатне спољашности, беспрекорно чист, укусно одевен, Мика је долазио у ред иајсимпатичнијих људи у Београд>'. Школовао се и ван Србнје. Одли ковао се велкком мар.гквошћу; радио Је неуморио у школи и У блиблиотекама. По свршеном факултету вратио се у Србију с докторатом фи лософије. Скромност га је спречавала да се маша за више места; задо вољно се положајем наставника гим навијског. Професорски испит положио. }е сјајно. Његов стрип владика Нестор и отац му, полицијски чиновнкк, имали су лепе везе с политичким људима на високим чкновничким положа јима, могли су испославати Мики завидно место у чнновничкој хијер хијн. Мика није хтео да поће тим путем; они су били изван моћи да за њега кнтервенишу. Општа историја, главии предмет Микин, била је Мккиним ученицнма најомиљенИји предмет. Волели су Ученици њега, радо су слушали његова предавања, па су имали и успеха из ксторнје. Вкше годкна био је Мика секретар у Министарству просвете. Све послове који су њем\' давани рад свршавао је на 'време, радио их је с потпуним разумевањем. Коме је год могао, помогао је. Не излазе ћи никад из улоге скромна посредника, нити је на једној страни даеао обећања, ни на другој досађи вао посредовањем. За једно кратко време Мика је прешао био у дипломатску струку. Углаћен и финих манира радо је ви ћен у днпломатском кору. Иако је то ^а Мику било ново по.ље рада, он је умео заступати интересе своје Отацбине. И на положају начелника Мкнистарства просвете Мика је радом сво јим оставио светао траг. Уредан у животу, савеста« у дуж ности, Мика је у тасту своме, Стеви

ПОСЛЕ ОПШТИНСКИХ ИЗБОРА У БУГАРСКОЈ Размер снага лолитичких група ДВАДЕСЕТ И ЈЕДНА ПОЛИТИЧКА ГРУПАЦИЈА. - СМЕША ИДЕОЛОГИЈА. - ТЕРОР И ФАЛСИФИКАТИ РЕЗУЛТАТА

Лаителића против мене. Тај Договор иије био јаваи те се тиме ваљда могу тумачити нетачности, које су сс увукле у приказ. Али има нешто, што је еминентно тачно донесено, а то је текст моје изјаве, стилизован од г. Пантелићевог адвоката г. Јосимовића, којом сам повукао сумњичења против г. Пантелића у „Правди" од 20 маја 1932 год. Сматрам за потребно да изјавим, 'да сам драговољно и са највећом гоА како је са забраном пушења за товошћу даа пристанак, да повучем жене? То је бко велики неспоразли. сумњичења против г. Пантелића, саОвако шта воћ не може да захтева, мо сам се чудио, зашто је г Пантејер на крају крајева једна цитарета -тић мене тужио и изложио и себе и не може нилгга да одузме од женм- м^не трошковима, кад је могао такву ног патриотизма. Било је много не- изјаву да добије од мене н без свгга споравума, претераности и злоупо- тога? Пре пресуде Суда части не бих треба власти. Али сви велики и снаж Дао такву изјаву ни по коју цену, ки таласи бацају пену преко обале а после пресуде бих му је дао у сваи треба да проће време, па да се ко доба, кад год хоће. Повлачење осагради насип ко<ји ће осигурати оба- вих сумњичења резултира из пресуде суда части и поштен човек не може након те пресуде друкчију изјаву да даде. — Ево како је текла ствар: Г. Пантелић и ја смо у полемици, воћеној по новинама, једзн другог сумњичили због једне преправке у бечком Ратном Архиву и напослетку смо се еложили, да иаш спор поверимо на решење изабраном Суду чзсти, састављеном од стручњака. Поднелн смо Суду части сва међуеобна сумњичења, аргументе и предпсставке, којима смо један другог теретили и дали смо реч (г. Пантелић усмено, а ја усмено и писмено) да ћемо примити пресуду Суда частн. Овај Суд је наше аргументе месецима проучавао и У пресуди својој је констатовао, „да се не може донети позитивна одлука ни о оптужби г. Пантелића, да је пре правка могла потицати од г. А. Ивића, а исто тако ни о оптужби г. А. Ивића, да би то могар, њему на штету, учинитн г. Пантелић". Суд части је за наш спор врховна и једина инстанција н његовом пресудом су пала и обескрепљена и моја сумњичења- против г. Пантелнћа и његова протнв мене. Шта нам друго преостаје после пресуде него да повучемо сумњичења, која нису довољна за доношење позитивне одлуке? Пошто г. Пантелићу повлачење мојих сумњичења чини задовољство, употпунићу изјаву дату пред Окружним судом те повлачим овим н сва сумњичења и претпоставке против г. Пантелића, изне ч сене током полемике у осталим чланцима „Правде" и „Времена", које г. Пантелић због застарелости није могао да тужи. Да ли повлачи и он своја сумњимоња против мем^? То ме питање много не пнтере^^ У осталом, он можда није дужан, јер је он само усмено дао реч, да ће примити гресуду Суда частн. А. Ивић

У јучерашњем броју „Правде" под горњнм насловом објављсн Је при-, гт ~' ка:. договора, коЈи Је олрж«, прм ^ Л Р ^! Окружним суоом у предмету тужбе

лу. Стрзнзц китде не наилази на неповерење или непријатељство. Овде се радују за свак>' реч признања. Уопшто, ови су сами собом заузети и човек за забаве нема времена. а Још мање новпа. Велике трговачке куће нису тако пуне као раније, али за време сезонске продаје масе улазе у групама и гурају се, а к>лши су Хришћани Мали људи купују и данас у јеврејским тргавинама. У планинском крају „Оберсалцберга" лети кућа „Вазенфелд" у којој се канцелар Хитлер сваке недеље одмара неколико сати. Пред оградом баште скупљају се људи. Једна дама поносито показује високо одликофње. Она је у једн!>ј мроши основала национал-социа.тистичко удруж^ њ« жена и сад жели да видн иародног какцелара. Он седи на дивној тераси, у кући своЈе сестре, а у кругу свог штаба. Хоће ли доћи и хоће ли се уопште показати? Нико не одлази на ру чак, јер се сви плаше да га неће видети. Букет цвеКа у руци младе девојке која нестраљиво чека, потпуно је увенуо. Како би било да запевачу? Ох, само то не! Воћ не во.ти таква наметања. Треба да се чека: четири. шест, дванаест сати. Четири с>' већ прошла. Умереност и дисцнплкна претстављају за канцелара иајвише закон. Кад је једна госпоћица, у екстази, и рашкрених руку, пришла кан целару, он је хладно рекао: — Будите умерени! А често се дешава да га неко орет ие рано у»утру у ш>-ми, да неком пружи руку и говорн. Децу во.ти. То оу једнна створења која су у стању да га насмеју... Стижемо опет на границу и у једиом мкнхекском листу пада мн V очи чланак о Југославкји. Реч је о прнјатељском расположењу ј>*гословенског народа према Немачкој. Читлм: „Од дана гсропасти Русије Југоставија је постала одлучујући фактор у оклопу Словена". Па лаље:

ке вредноће, па се здружила два радни,ча да нстрајним радом иористе својој Отадбкни.

Најомиљеиији међу професоркма, Мкка, је искрено волео своје учени ке. Помагао им је у свакој прилнци: упућивао их на рад, заштнћавао кх. На испнту зрелости Мика извлачи своје ученике, уплећућм се у непотпуне и погрешне одговоре њихове. И на такве одговоре кандидатове, Мика, по навици, додаје: „Добро, врло добро!" И иајслабијем кандида ту предлаже оцену добар, правдају ћи свој предлог, пред испитним одбором, опширношћу предмета, замо реношћу кандндата... чини све само да му нијеазн ученик не падне на испиту. Ни најмлаће ученкке своје добри Мика не преекНа. Он с њима долази у додир н на улкцу, разговара с њи ма као са одраслима: упућује кх и саветује, соколи нх на рад. отстрањује их од ружнкх н штетних игара. • У Просветном гластжу, у Наставнику објављен }е велики број члана ка Микинкх. На тим радовнма њего вкм опажа се велкка начнтаност Зреле мисли, лак стнл, чист језик,

СОФИЈА, 11 новембар Непооредно пред општкнске изборе два првака Уједињеног Земљоделског савеза, г. г. Коста Тодоров^ Недељко Атанасов, иападтти СУ Ф и * зкчки и тешко поврећени. Не сам-> опозициона штампа, него и део владкне, отворено је казао да у лицу полиције не види довољно гарантије за жквоте грађана. Кад владнна штампа јавно на тај начкн оптужује полицију о«да каква ли је права ситуацкја? Иза тота напада на воће Уједињеног земљоделског савеза, обавље«и су у 300 места општински избори. Поређење, које намеће најо6ични>а логкка може да створи јасну ситуацкју услова под којима су избор« иззршени: како је постуттано са бирачккм масама кад се на онакав начин, пред саме изборе радило са вођима, који су у сасвим другом положају од својкх присталица. Многобројгж протестни телетрами из места у којкма су вршени избори, један конкретиији су доказ о томе да је 6 новембра при гласању полиција, за» једно са „неодговорнилга", имала пр« Л.ГЧНО посла. Изборни резултати, ооносно нзвештаји о њима, појавили су се у два облкка: званични, за које г. Гиртинов тврди да су тачни, и други.који за звакичне доказују да су фалсификовани. Г. Гиргкнову, мкнистру унутрашњ:1\ послова, поЈ>ед тога пгго се пребацује терор, намеће се да је вршио и фалсифккате. Да ли су избори изражај реалних снага полктичкнх група у Бугарској, при овакој сктуацкји, тешко да би се могло рећи. На сваки начин они од јуна месеца 1023 годкне то нису могли да буду. Ипак, иако је и једпо и друго, и фалсификат и терор утвр ђено чин>еницама, резултат промотри ти значи показати сву нервозу политичке борбе у БУгарској, значи обележити, односно дати снимак поцепа ности у идејама, у појмовима, у амбкцкјама, личној борби, на једно], н на другој страни само поновити стару фразу, која значи највећу исткну, о огромном делу Александра Стамбо лијског. Ни мање ни више на изборима се појавила двадесет и једна . по.тигичка групацнја. Двадесет и једаа програм, све са различктим кокцепцнјама у основи, од свега неких 200.000 бирача, за себе тражн опште поверење. Само од тога огромног идејног ра- ( ла, у тој необичној сметн. неверовзт ној конфузији, доволло је да бира чн изгубе оријентацнју. И да ки сами не знају где ће, којој ће полктич кој групи, којнм људима да дају сво

јасио. манифестована у многобројним политичким групама, истовремено по казује .сјајну сцагу земљоделског покрета, ону снагу коју је створио Александар Стамболиски. Јер кроз све сктнцчарство осталих трибуна, . као какав горрстас иде земљораднички по Ј <дет, који је на овкм изборима добио од 167.635 преко 70.000 гласоаз. Тих 70 хкљада су збкр свих земљоделских гласова датих за сзе фралције, односно за све вође који су земљоделски покрет поцепали. Ако се у^му у обзир пресија на би раче емитраната, чињеница да су у

Г. Гичев многим огапткнама добили апсолутну већкну, да су изборни резултати фалсификовани, и да су стварно свега дза месеца водили изборну н начелну борбу, онда је њихоаа анага од свих група у земљоделском покрету најјача. Но резултат, да је од 160 хиљада 70.000 гласало за земљораднички покрет, треба свима, који желе идеји Александра Стамболијског добро, да буде императив за дефкнитивно уједињење. Г. Александар Ццнков је, ову садзњу снтуацкју,. најбоље нскористио. Његових 20 хиљада гласова, с обзиром на оно шта је он и идеологију његовог „двкжениа", то само потзрђују. Размер снага, отуда, изражен је овако: све полктичке групашЈЈе једнаке су земљорадничком покрету. Мећутим, услови прд крјима су избори обављени и ситуаццја поцепаности ЗбМЉ0Де.1зпз, њнма, земљо^елцкма даје, : над авима, још један велчки плјтс. Н. С С

Лредавање г. др. Живна Т опаловића у Пра гу Соотјални инстнтјт чехослозачке Републнке позвао је г. др. Жнака Топаловкћа, секретара Централног се кретартата радничких комора, да у Прагу одржн јавно предавање о еконамско; и сопија.даој ксжстелацији Јутославкје. Г. Топалозић је отпутовао у Праг. Соцнја.тки инститлт ге >хгтанова Миикстарства социјалне политике, коме је данас на че.ту г. др. Чех, претставннк соднја.тиста у чехословачкој зладн. Веровзтно је да ће овом приликом бити успостављена трајна сарадња нзмећу напгих и чехословачких соцкја-тиста по иногобројним за<једкичкнм економским, социјалним н по .титичким питањима.

Г. Гнргинов је поверење. Још кад се узме у обзир да све групе кмају одличне агитато'

стална одлкка к&нжевних радова Ми Р®* ко,и У својкм способностима пре киних лазе једне друге, онда за просечан ' џ У^ обнчног бугарског грађанкна, све Никад, ни за кии Мик. н С рсч« 1 ЛГГСп^ Р ^ ЛНКИ " Р "' °" ,, т>да Је абнормалност н патологша ружку реч. У његову речнику нн|< бугарског политичког жгоота по,ни било ружннх речи. Љубав према п>-но разумљква. народ>', љубав ттрема својима, љубав Сплет тих идеологија је врло умрпрема свакоме — то је бнла основна !Рј^.^ ашИЗам у разним . обт ипЈо«а, . демократнзам у многоброжим нианирта у карактеру отога лоброг чо- сама , соаиализа« прошаран ол п?и-

Л. Лазаревић пнпшшшпшншпшнншш:

Пољопривредно-вкнарсна нзложба у Сомбору

кривено реакцнонарног до крајње стободног н револуционарног. Г ласало је у 300 општина 167.635 гласача. Према званнчном ко миникеу расподела је оваква: г. Гичев 30.559, демократи г. г. Малинова и Мушанова, у конкретном случаЈУ миннстар унутрашњих постова г. Гир гииов 23.885; коа.тицкје Народног бло ка 2*6.624; коалиције блока к опознционих парткја 18.926, фашисти г. Цаккова 20.283; емкгранти у Уједињеном савезу 7851. Затим се ређају разне групице, стракчице н отпаци де ћих странака, које оу исцепкале целину. Треба, наравно, споменутн и 12.896 комунистичких бирача. Фалсификате изборнкх резу.ттата објављује Уједињени земљораднички савез. Њаговн вођи, чињеницама објављеним у својим листовима, шрде да су добили око 20.000 гласова. По њима, гласове њихових бнрача Мкнистарство унутрашњих послоза пркпксало је г. Гкчеву. Народкн блвк |е кстакао врло мчли број заједничких листа, што пока

СОМБОР, 12 новембра. Од 2 до 10 децембра биће у Сомбо ру пркрећена пољопр* ^редна винарска кзложба у вези са божићним вашаром пољопрквредника. На изложби ће бити заступљене све врсте пољопрквредних производа, пољопривредних и виноградарских справа н производи домаће'индустркје. Прнређивачки одбор замолио је Банску управу да вотнра потребн>- суму новца за награде излагачима као и Генералну дирекцију железница да посетиоци изложбе добију 50 в /в попуста на свкма железкицама. Они, који сво|е проиаводе желе да изложе на овој изложби потребио је зује дкректну подвојеност у њему да се нажасније до 23 овог месеца Заткм су прављени многоброЈни ком пријаве Бачком пол>опривредном у-ј промиси између разлкчитих група. дружењу у Сомбору. А. Л. | Болест бугарског политкчког жквота

Делатност Народног унхверснтега у Бнтољу БИТОЉ, 12 новембра. Битољски народнн уннверситет у последње време ради врло актиано. О Лубровник>-, са протекцијама, одржао је занимљкво предмање професор гимназкје г. др. Антун Жегура. Сва предавања су врло добро оосећена: в. иШ111ШШ11ШШ[Ш11!П11!1!1[1111Ш111ШШ11ШШШ|!1Ш11ШЛ1У№Ш11Н1Н(1 Отварање самарјанскнх течаја у Нраљев у КРАЛ ј ЕВО. 12 новембра. Месни одбор Црвеног крста у Краљеву отвара 19 овог месеца бесплатне самаријанске теча-е за ученцке Пољопрнвредне школе, нараштај Со. колског др>титва и за грађанство У дворадн овдашње школе. Течаје, који ће трајати вивде од ме сеи дана, водиће управннк оадашње Бановинске болнице г. др. Никола Шепаровић уз сарадњу г. г. др. Д. ВЈСшека и др. Мих. Младеновггћа. сре ског санктетског реферекта. М. П. пшишпшншнииииииишппшпишшиигштпшипшшшипишшп Снупшгнна Удружења учниља у Бнтољу БИТОЉ, 12 новембра. Удр>*жење учнтеља за град Бктољ н срезове Битољски и Мориховск* одржало |е годишњу скупштит*. После дискускје о разним питањима, изабрана је нова \-права са претседником г. Петром Мачкићем н потпретседником г. Томом Попбвкћем. Управу, углавном, чине млађи \читељн. а