Правда, 13. 11. 1933., стр. 5

БРОЈ 10.426

ПРАВДА 13 НОВЕМБАР 1833 ГОД.

СТРАНА 5

АИВОТНО ДЕЛО МАТЕМА ТИЧАРА-ПОЛИТИЧАРА Пенлеве у Пантеону Н>ЕГОВА УЛОГА У ДРАЈФУСОВОМ ПРОЦЕСУ. — ШТА ЈЕ ЛУДЕНДОРФ ГОВОРИО О СПОСОБП ОСТИМА ПОЛА ПЕНЛЕВЕА Пол Пенлевс почива крај свог дру- ла био присталица рата, ја бих га га Емила Золе. Реч „друг" овде :е већ давио убио. на првом месту, јер чувеии ромач-ј Ипак, Монури је сјајно решио свој сиер и млади професор университе- задатак. та поделили су читав низ недаЛа у| То су, међутнм, споредне околнотренутку кад су пришли оној групи сти. Важно је оно што је знар трио: што је захтевала обноеу процеса Зола, Пенлеве и Клемансо. бни су кзпетзна Драјфуса. У њиховом дру- правилно оценили ситуацију и знзли штву био је главни уредник лнсга какви су генерали и какав је дух „Ороре" Жорж Клемансо и генерал- потребан француској војсци, да не штабни пуковник Пикар, који је до« дође до још једног Седана. Да »е није прогнан у Једну колонију, а за- за време Драјфусове афере пропала тим осуђеи на годину дана затвора. ј Зола је ушао у Пантеон много године после своје смрти. Тада се V Француској комори водила огорчена борба, јер опозиција се протнвила законском предлогу о рехаб -1литацији Емила Золе. На дан-другог погреба алармирала је читава париска полиција и, док су остаци аутора „Ж'акиз" преношени у Пантеон на улицама је дошло до жучмих демонстрација. Против уласка Пола Пенлевеа у гробницу великих Француза протестовали су само комунистички посланици. Из начелних разлога. Десница ( није имала ништа против новог ста-1 новника Пантеона, иако је та десница 1917 године хтела да га жи-' гоше као велеиздајника... У мемоарима генерала Лудендорфа има једна реченица: ј „Централне силе би победиле да су у пролеће Ш7 године имале једног министра претседника као што је био Пенлеее"... Пенлезе је за време рата пропагмрао „грађанско вођство" и резултат рата најбол>и је доказ да Антзнта није могла пожалити пгго су на крају грађани а не војници управл>али ратним операцијама. Лудендорф није мотивнсао ову забелешку која се односила на исход

рата и утицај великог француског ' В ој "афери, ал математичара. Двадесет година пре Светског рата Пенлеве је спремао победу. Још тада, кад је за време афере капетана Драјфуса стао на чело протнвмилитаристичке партије. Не сме се дирати у углед војске, говорили су противници ревизије Драјфусовог процеса. Кад шефови војске кажу да имају у руци непобитке доказе о кривици калетана Драјфуса, онда није потребно да се ти докази објаве. Министарство војске и генералштаб сматрају за кривца артилериског капетана, који је већ раније био сумњив. Грађанско јавно мнење нема права да утиче на одлуке шефова војске. И, полако, полако, већи део француске јавности дошао је д озакл>учка да је изгнаник на „Ђаволском острву" заиста кривац и шпијун, а сви онн који то не верују врше злочин против вој оке и њеног углела. Под таквим околностима појавл>ује се једнога дана, на првој страни „Ороре", оптужба Емила Золе, упућена претседнику Француске Републике. Оптужба се односила на високе војне функционере и Зола је поставио ову тезу: Француска ће пропасти ако под таквим вођством буде примора-на. да брани своје границе. Сигурност Француске захтева да се уклони она једностраност што се крије иза фразе „војнички дух", а на место тога да дође грађански дух. Треба се чудити што је Зола осуђен само на једну годину затвора и што Пол Пенлеве није изгубио авоју професорску катедру. Золин процес био је јуриш на углед војске. Пруси могу у сваком тренутку да уђу у Париз- викала је деоница у хору. Ревизионисти су најзад победили н преузели власт са програмом: уклањање војничког духа. Министар војске постао је један генерал слободни зидар, доцније пуковник Пикар, који је у своје време био ухапшеч због Драјфуса и најзад један берзански агент. То је пропаст Францус ке, уздисала је десница. Ови министри уклонили су све генерале који су сматзрани за претставнике „војничког духа". — Да, пропаст Француске, понављала је десница.

Пол Пенлеве грађанска странка и победио углед војске, Французи вероватно не би имали генерале Петена и Монуриа. Три борца за човечја праза, присталице ревизије Драјфусовог процеса, постали су за време рата, један за другим, претседници владе и сви су сјајно решили свој задагак. Бриан је имао улогу у Драјфусо-

И. шта се десило? Ј"рађанска во1ска" издржала је 52 месеца на фронту, у огорченој борби. све до потпуне пропасти немачке војске. Генерзли Мондури и Петен бнли су најкарактеристичнији претставници „грађанске војске". Монури је издржао битку на Марни и у септембру 1914 године није се повукао ни онда кад је генеоалштаб изгубио наду. А генерал Петен изговорио је 1916 године историске речи: — Линију утврђења Вердвна треба задржавати чак и онда кад то буде Иемогућно. И задржао |е ту лини|у и онда кад Је генералштабу изгледало немогућ&о... Монури |е био један од оних ретких генерала који су тешко рањени на самом фронту. Лојд Цорџ посетио га Је на фрони упитао: — Који је од фраицуских генераЛз био присталица рата? Одговор је био неочекиван. Мону{>и је извадио револвер и одговорио: — Да знам ко је од наших генера-г

ли Је одмах у самом почетку стао на страну несрећног капетана. Зато је за време Светског рата Брианова делатност била многострана. Задржаћемо се само код оних неколико недеља кад је остао у Паризу као заменик министра прет седника, док су се остали чланози владе повукли у Бордо. Париз, француска метропола, бно је угрожен и од чланова владе остали су министар војске Мнлран и министар правде Бриан, којн је, уједно, био чувар државног печата. Неко »е морао остати ко ће у критичним тре нуцима и у »ме владе доносити од•туке. Тако је Бриан замењивао министра претседника, па, шта више, и читав министарски савет. Природно је да је стари Клемансо остао на свом месту и непрекидно наглашавао: — Фронт треба да је у непосредној близини Париза! А грување топова чуло је не само ноћу, већ н дању. Од блиске опасности Клемансо је очекивао повећавање, максимум енергије француског народа. Међутим, Немци ннје требало да I се приближе периферији Париза па да се тек онда повећа та енергија. Командант Париза генерал Галиени слао је у борбу посадне трупе које су помагале генералу Монуриу и поред Галиена стајао је Бриан, хладнокрван и мнран, противећи се одлуци владе и генералштаба: да се Париз преда непријатељу због операција великог стила. Бриан није био човек скучених пој ј мова, али такву врсту операција ве-лнког стила није одобравао. И зато је остао у Паризу да га спасе. Тада је и Лојд Џорџ дошао у Парнз и доцније, иако супротних појмова са саојнм новим познаником, у мемоарима описује Брианову енергиЈу у нзјкритичнијим тренуцима. И најогорченији Брианови протианици признали су му највеће заслуге у данима опсаде Париза. Он се није освртао на мишљење министарског савета и војничка гледишта. Створио је у јавном мнењу нарочигу атмосферу, чија је парола гласила: Париз нећемо предати Немцима. Пол Пенлеве „открио је" генерала Фоша, који је две године био командант резервних трупа и уопште није излазио на фронт. Пенлеве је поред Фоша поставио за шефа генералштлба генерала Вегана, који има још веће заслуге с обзиром на пропаст нгмачке војске. То још не би значило ништа, алн Пенлеве је први увидео какве користи може да има употреба тенкова, које је пронашао један немачки инжењер. Нсмачки генералштаб није се у почч.гку освртао на тај проналазак, а генерал Лудендорф није веровао да ће тенкови постати најопас није ратно средство. Енглези и Фран цузи имали су довољно времена да у пракси проуче вредност и употребу тенкова. Антанта је на тај начин билз у преимућству и Лудендорфу се осеетила његова спорост. Пенлеве је био онај који је за време рата пропагирао фабрикацију што већег броја авиона и тврдио да у ваздушном рату неће победитн храброст појединих пилота. већ број авиона и техничка спрема. Откада је постао члан владе Пенлеве је настојао да оствари свој план. Осим тога. Пенлеве је био највећн

ћа заслуга му је што је, преузевши на себе сву одговоррост, обу<?тавио офанзиву генерала Нивела кад је видео да не може постићи жељени циљ. Док је немачки генералштаб, због престижа и на основу политичких разлога, тридесет три недеље ју ришао на линију утврђења Вердена. Пенлеве је енергично прекинуо офанзиву. Већ греће недеље показало се да су све жртве узалудне. Требало је да погине 40.000 људи код Вердена. па да се тек онда немачки генералштаб одлучи и изда заповест за повлачење. Трећи пријатељ капетана Драјфуса, рагни министар претседник, био је Клемансо. Он је толико преузео вођство у своје руке да је за себе захтевао положај врховног команданаа целокупне Антантине нојске. П. Л. пиишпишшишипшшшшипптишштјипшпиишшшппнншнии сарааник ч«шои (Рубрика на којој сарађује читалач ка публика) ЈЕДНА НЕВОЉА КРАГУЈЕВЦА — ОСКУДИЦА У ПИЈАЋОЈ ВОДИ Колико Крагујсвац пати због сташице пијаће воде, то је већ познато сваком, Прошло је чак н у иословицу. Ка.да су скоро почелн велики рааови на изградњи водојаже у селу Грошници, неколико километара од Крагујевца, одакле би се град у скорој буДућиости имло потпуно снабдевати водом, и за пиће и за све остале потребе, сви смо ми дахнули мало и почели ведрије да гледамо у будућност. „Биће воде — биће живота! — говорили смо, Јер питање воДе у КрагујевцЈ- доиста је исто што и питање живота. И радови су почели, али не напредују нарочитом брзином, јер за њихово извођење треба много новаца. Нас то и не љути и и >1амо стрпљења да чекамо; наћи се неки зајам и радови ће кренути напред. Али нас љути нешто друго. Наиме, Општина је замолила стаповнике Грошнице да Друштву, које изводи ове радове, дозволе да може, без неких нарочитих трошкова накнаде, кроз њихова имања спро вести потребне инсталације — поставл>ање електричних стубова, ши на за вагонете н тако даље, како би била у што мањој обавези према Друштву. Сел>аци су увидели у каквим се тешкоћама налазн Кра гујевачка општина, која се, унркос тсга, подухвата једног тако великог комуналног посла. Они зна ју и сани колико Крагујевац, са којнм су тесно везани, пати због оскудице у води, па су без речи изишли у сусрет молби .Општине. Једиин становник овог села који није хтео да учини гу малу, али корисну и племениту концесију. Он је једиоставно тражио од Општине „извесну суму 44 за услуге, и, свакако, да Ју Је добио, Јер Општина није имала куд. Доиста леп пример, зар не? С. БИРОКРАТИЗАМ Пише нам један читалац: „Многн наши чиновници у кому налним и државни.м надлештвима утонули су у стопроцентни бирократизам. Овај бирократизам ниЈе само велика сметња исправном и брзом реду, није само проузроковач велике штете, већ је постао и узрок великих непријатноии за људе, коЈи преко бирократа имају да сврше неки посао. Ево једнш лепог примера. У Једном граду Савске бановине се.т>аци сваког петка, када Је иазарни дан, долазе у град н прода Ју своЈу стоку. Кад се око 12 часова заврши пиЈачно време и свет почне да одлази кућама, велнки броЈ сељака оде у пореску управу да плати дутовани порез. Сви ови сел>аци долазе у пореску управу тек после 12 часова, Јер их пре тога времена никад не исплате трговци, коЈи су од њих купнли стоку. Међутим, чиновници пореске

управе одговоре сељацима: „Новац оГГе СТ То6 Д н°Ј 2 ^ГГаДа «1 - "штиги „ пове.а лроизвол^у

ВАЛ АУТАРХИЗИРАЊА Хнперпродукција меснатих свиња у Аустрији Пре 5—6 година мало је ко могао всроваги да ће дзна"- би г^ чвредни развој у свету поћи путем убрзаног аутархизнрања. Такве тежње и њихова примена ранијега су датума, али тек последњих неколико година пооштрене привредне депресије, ауторизирање привреде је узело широке размере у свим крајевима света. Слободна трговина увелико припада прошлости. Светска трговина је од 1929 до данас опала више него за трећину по »волумену, а по вред ности још и више. Њен је пад много бржи него пад производње. Свеопшта је тежња код држава да се емаиципују од увоза. Индустријске земље формирају и то најчешће са успехом аграрну производњу, а аграр не покушавају са индустријлизацијом, која иде много теже услед сиромаштва у капиталу, поред другнх чињеница. Тако је пре неколико дана из Беча пошла вест, која се није чула до сада, у чију могућност се пре коју годину скоро није могло веровати. Наиме, да Аустрија има чак хиперпродукцију меснатих свиња! Аустри) ске привредне новине доносе (а то је донело у последњем броју и „Народно Благостање"), да је Аустрија направила план о регулисању производ ње свиња и већ га ставила на снагу. Узрок томе је, како се каже у мотивацији, огроман пораст домаће производње свиња, који премаша домаћу потребу. Свиње су најстарији, па и најважни)и извозни артнкал из прсратае СрбиЈе, па су и у данашњој држави заузимале увек једно од првнх места у нашем извозу, чак и у последњим годинама општег опадања нзвоза, наш извоз свиња био је ста. билан. Најважније тржиште је Беч са Грацом, а затим Праг. Ми смо на овим тржиштима извозили и масне и меснате свиње, али проценат других је мали (10 —15°/в). Од 1925 г. наш удео у Аустријском извозу је растао. Од целокупног Аустријског увоза свиња наш удео је износио свега 5®/о у 1925 г. док се он у прошлоЈ години попео на Зз в /о. Осим нас на бечком тржишту извозе још Пољска, Маџарска и Румунија. Пољска углав ном увози меснате свиње, а остале две, као и ми, прете.жно масне свиње. Наш пораст удела у целокупном аустријском увозу свиња био је на рачун смањеног увоза меснатих свиња из Пољске и како ћемо ниже видети све већег пораста Домаће произ водње меснатих свиња. Аустрија је осим тога увозила у већим количинама и свеже свињско и телеће месо, затим говеда, па и коње. Али је последњнх неколико година њихов увоз опадао и то брже него свиња. Увоз свежег меса опао је са 37.128 тона у 1928 г. и 30.961 тону у 1930 г. на 9530 т. у 1932 Пад је настављен и у овој години. Још је већи пад код увоза говеда (са 105 хиљ. комада у 1930 г. на 25 хи.ђ. ком. у 1932 г.). Код свиња је пад најмањи, али је знатан и то тек у последње две године. Целокупни увоз свиња износио је 1928 г. 922 хиљ. ком. (а то је максимум); 1929 г. 772 хиљ.; 1930 и 1931 г. 737 хиљ. ком. и 1932 г. 558 хиљ. ком. Наш извоз свиња у Аустри ју попео се са 45 хиљ. ком. у 1925 г. на 194 хиљ. ком. у 1932 (од тога 32 хиљ. ком. меснатих) и 161 хиљ. у 1931 г. (26 хиљ. меснатих). Од укупног нашег извоза свиња у прошло) години од 274 хиљ. ком. отпада на Аустрију 178 хиљ. ком. (или б8.81 в /о). Ово нам показује од коликог је зна> чаја за наш извоз свиња аустријско тржиште. Осим тога ми нзвозимо у Аустрију: свињско месо (1932 г. 12.770 р), меса огуљених манталица (10.401 д), затим телеће месо (17.620 а у 1932 г.), н нешто мало масти, сланине, изнутрипе; које углавном лиферује Маџарска. Аустрија, као претежно индустријска земља, још одмах после рата уложила је велики напор да подигне своју пољопривреду. У прво време. аустријске аграрне политике је

Нг-

•г сбА

ПОВ

ЕћАЛ°

ее оо

^ов°° а * 103 Р^"

ма пнјаце, било бн разумљиво. Овако, сељаци долазе у пореску управу с новцем, да би били редов но одбиЈени. Они лгораЈу, дакле, другог дана да дођу и град да п-и те порез. Принуђенн су да оставе своје пол>ске послове и да прођу више десетина километара бн повредили бирократску „осетљи вост 44 чиновника. Јасно је колико све ово стаЈе сељаке. Зар Је потреб но створитн народу непотребне трошкове? Један из публнке" (11П111Л1111П111111111111111П11111111П11111П1111111Ш1ПП111111111П11П111Ш11111111111Ш Приступна предавањз на Правничном фанултету

У понедељннк, 13 новембра ов. :. одржаће г. др. Божидар Марковнћ, университетски доцент на Правном факултету, своје приступно предавлње „Методи у приватном прав\''. Предавања ће се одржати у слушаоници бр. 62 Правног факултета од з—4 часа поподне. Исто тако одржаће овоје приступно предавање у уторник 14 новембра и г. др. Адам Лазаревић, хон )рарни наставник Правног факултета о темн „Теорија тумачења Закона и судска пракса". Предавање ћс се

држати у слушаоници бр. 62 Правпротивник рата у рововима, и најве- ног факултета од 4—5 часова.

жита. Али из више разлога економске и техничке природе, она мења правац са форсирања житарица, за које нема најповољније природне услове, нарочито не за пшеницу, иа производњу оних вртикала, који се могу употребитн као добра сточна храна. Циљ је форсирање сточарске производње и то на првом месту: млекарство, затим говедарство и свињарство. Последње две године повишују се знатно царине за сточне производе и стоку, као и на још неке продукте. У гтрошлој години заводе се увозне дозволе и додељују контингентн. Ствара се Уред, који ће контролисати цене и догоне на тржишта, а дају се и новчане помоћи произвођачнма, као и друге бенефн ције. Највећи је успех постигнут код млекарства јер се од после рата производња млека више него утростручила, тако да је Аустрија последњих годнна могла не само ла задовољи домаће потребе, него и да извози неке млечне производе. Постигнут је леп успех и од га|сња ме снатих говеда, зашто Аустрија. као Алпијска земља има повољне услове. То се види и на смањењу увоза. Последњих годнна поклања се већа паж ња произволњи свиња и то у првом реду меснатих, за које постоје повољнији услови, јер се искоришћавају млечни, као и други отпатци. као и кромтшр; док је за гајење масних свиња потребан кукуруз н остала зрнаста храна, а овога Аустри-

55619 !1Ш1ПП11111ПШ11!Ш1ШШ11|111111!111|1Ш11 ја има мало. У овом правцу Аустрија ће и продужити још и из разлога велике пасивности њеног трговинског биланса, што констатуЈе и „Народно благостање". Пораст бројног стања свиња ни:е тако велики, како би се могло очекивати према горњој мотивацији у поменутом аустријском плану, али се овде мора узети у обзир и пад куповне моћи потрошача. 1923 г. бројно стање свиња у Аустрији је износило 1340.000 ком.; • 1930 г. 1.970.000 ком. — што свакако није велики пораст. Али, као што смо напред поменули, тек последње две-три године пораст је већи. Значи, Аустрија је изгубљена као тржиште за меснате свиње и у колико то није, према садањем стању ствари биће у најскоријем времен\. Овде смо ми у мањој мери погођени. На против, питање масних свиња, за које смо ми најглавнији лиферант Аустрији н које престављају знатну позицију у нашој опољној трговини, је много важније. Аустрија је и досада повећавала производњу масних свиња, а трудећи се да то и у булуће продужи, на тај начин што ће гајити у земљи потребну храну илн олакшавати њен увоз и ако, какс тачно констатује „Народно благостање", као Алпијска земља, нема зз то повољних услова. Пад увоза и ових свиња, према томе, треба очекивати, али ипак, Аустрија још за дуже време ће нмати потребу за увозом масних свиња, иако у смањеном обиму. Ђ. штт^ш ^штшншшшптптпшшшпшшшшшшшшшшпшшп Просветнн течај Сокопске ш упе Ннш НИШ, 11 новембра. Овде је одржан тродневни просвет ни течај Соколске жупе Ниш. На течају је било заступљено преко тридесет соколских јединица, са преко четрдесет учесника. Течај је у сваком погледу успео. Предавачи на течају су билл г. г. др. Владимнр Белајчић, др. Нико Мрвош, Радован Димнтрнјевић, Миленко Марковић, Хранислав Гвозденовић, Младен Маринковић, Стојан Анастасијевић, др. Ж. Димитријевић, Иван Томашић. Воћ течаја био је жупски просветар г. Миленко Марковић, професор. ШШШННПШП

Учнтељи Мсравичког среза против претседнина Ј. у. у. г. Дамњана Рашића

У

ИВАЊИЦА. 11 новембар ивањичој Основној школи одр-

жана је ск^пштина учите.га нз Моравичког среза. Приликом дискуси)е о ставу овдашњег учнтељства према управи Л. у. у. и претседнику г. Дам њану Рашићу нзражено је једнодушно неповерење г. Рашићу. Делегати сарајевске н мариборске скупштине, г. г. Слободан Нешовић н Ратко Гавриловић, ово су образложлли присутнима. На крају је дискутовано о темн „учитељска дужност у школи н ван школе". У дискусијн је говорио н дугогодишњи школски надзорник, старн н искусни учитељ г. Пера Јокановић. Ј. |||111Ш111![111Ш1|1111111111111Н1111111111111ПП11ШН11111Ш1111!11Н1П1111111111Н1П1111 Убист во у сваћи БАЊА ЛУКА, 12 новембра. Остоја Загорац и Душан Долић, нз села Метошевца, од дужег времена не живе у пријатељскнм односима. Јуче су се сукобилн на сеоској путањн н по обичају отпочелн старн занат, свађу .V то| сваћи Остоја иа револасра убије Душана. в м -