Правда, 14. 12. 1933., стр. 2

БЛНКЕТ У ЧАСТ БУГАРСКИХ | Јо са* дошао »аЈедио са Краљев НОВИНАРА ском ИороЛицом моЈе земл»е Д-а иаБеоградска Оиш1ина прнреднла Је' правим посет У Владарском Дому вастоћ у нросторнЈама Ау1о-кл>оЈ Оан, ше земље и Да се састанем са преткет у част бугарскнх новииара. ставннцнма ваше влаДе. Банкету је арнсуствовало око сго смо дошлн да избоншемо тузваннца. Од стране Општнне билн, ну У спо>1ен > и установимо нове су први потпретседник г. Васа Ла-! ол ? осе по ? е Р е «»а и приЈатељства из

заревић, Другн потпретседник г. Добра БогДановић, кмет правник I. Вујић н већи број одборника, затим сви бугарски новииари којн с> лопутовалн у Београд, странн дописници и аташеи за штампу, претседннк Бугарско — Југословекске лиге г. др. Влад. Петковић, професор Университега, г. Русомир ЈанковШ: касациони судија, као и претоавници разних Друштава, установа и кор порацнЈа. Претседннк банкета, г. Васа Лаза-

међу два братска народа. На вас новинаре, којн сте оспа сила на свету пада да раднте свесрДно и да помојнете да се го постигне. Ја сам нарочито ралостан што мн је сулбина Долелила да номогнем побол>шан>у оДиоса између две земл>е. Господо, и.ма достојанства у борбн, има черојства у рату, али достојаисшениЈе и човечније Је да будемо борци и храбри воЈннци у борби за мнр. Ми смо Два храбра парода. Као што смо били снлни у бор

ревић, нрви потнретседннк ОпшЈНие, и . ,,оштовалн смо се, исто тако

поздравно Је бугарске новинаре у нме наше Преионице и поднтао чашу у част бугарског владара Њ. В. Крал»а Бориса. Док Је цела Дворана устала и оДушезљено поздравила бутарско!

веруЈем да ћемо иаћи у себи снагс Да се Соримо за мир. Буран аплауз прекинуо је овд«. говор бугарског претседника владе. — Господкне потпретседатиче, ми смо вам веома благодарни за пријем

владгра, музнка је внтонирала „Шу- к0|и су на " > ,|<азал|; и Југословенске ми Марице". I влас тн и Југословенски народ. I е Да На зДравицу г. Васе Лазаревића, ие МИ не,,емо заборавнти и бићсмо одговорно Је г. ТоДор Кожухаров, > среГ,ни - , ако можемо често да доладоајен бугарских новинара, дирек- I зи )'° ^ нн ДРУ гима * . ' • *" Ла гам пптшшгта

П Р А В Д А г ник, капетан корвете г. Коста ГрубешиК, капетани г.г. Славко Ада.мовић н Вукашин Вукотић. Њ. В. Краља Бориса и Г1рннца Кирнла пратили су први ађутант бугарског суверена пуковник г. Панов, луков!тик т. Лукаш и капетан г. Бар даров. Пратњу краљица и кнегиње Олге сачињавале су дворске дамс г-ђе СршкиК, Дунђерска, Шврљуга, ЛозаннК, г-Кица I рујић и дворска Дама Нз. В. Краљице Јоане г-1)>ша Пстрова - Чомакова. У тренутку када су судерени, Њ. Кр. Вис. Кнез Павле, Примц Кирил и Кнегик>а Олга улааилн у ванредно лепу свсчану дворану, коју је нспунило око три стотине зваппца, оркестар је инторирао бугарску химну „Шуми Марица". Високи гости ааузели су места у крал.евској ложи, дочекапи са одушевљељем. Затим је почело извоНензе концертног програма. Оркестром Краљеве гарде днриговао је пуковннк г. Драгутин Покорни. Оркестар је извео увертиру Маснеове „Федре"", а затим је примадона Опере Београдског на- '

родног позоришта г-ђица Бахрија Нури-ХаџиК отпевала уз клавирску кратн>у г. Брезовшека арије из Вагнерова „Танхајзера" и Вердиеве ..Аиде". У другом делу програма низале су се балетске тачке. Г-ђа Нина Кирсанова и г. Жуковски иавели су Крајслеров валцер „Љубавни бал и љубавна радост", а г-ђица Јања Васиљсва „Оријснталску фантазију" од Римског-Карсакова. Поограм је завршен Моњушковом „Мазурком", у чијем су извођењу учествовали г-ђе Кнрсанова, Д. Живановић, Бологовска, г-Кица .Ланкау и Ј«*зершек, г.г. Жуковскн, Панајев, Р. РистиН, М. Ристић и О. Кармаш. Игранка је отворена Краљевим колом, које је повео Њ В Краљ са Краљнцом Јоаном. До Краљице Јоане био је Краљ Борис, а лево од њега Њ. В. Краљица, Принп Кирнл, Кнегиња Олга и Кнез Павле. Краљица Јоана затим је играла валцер са Кнезом Павлом. Око једанаест и по часова високи гости, уз интонирање бугарске химне, нанустили су Гардиски дом.

тор софИЈског листа „Слово" и бив ши народни посланнк. Г. Кожухаров је у веома лепом говору истакао знл чајну улогу штампе у усностављању и разв.ијању прнЈатељских односа нзмеђу два братска народа. На крају подигао је чашу у част Њ. В. Крал>а АлексанДра. Опет Је Двораном одЈекнуло спонтано клнцање, а музнка Је интонирала Југословенску хнмну, Други потретседник Општине, т. Добра Ботдановић, поздравио Је (Осте у име београдског граћанива. Г. Стефан Танев, претседник бугарског Новинарског удружења и ди ректор листа „Утро", узео Је реч н у почетку свога говора прочнтао не колико сгихова из песме нашег нароДног гуслара . Петра Перуновнћа, ко>а Је спевана у славу нове ере југословенско — бугарских оДноса. Затии Је г. Танев одржао всома жИвахан говор, нагласивши да Југословенн и Бугарн од сада греба да буду исто тако достојни нријатсљи као цгто су у прошлости били достојнн противници. Даље су говорили г. Павле КарараДовановић, олштински одборннк. и г-ђа Лелосава Петковић, нретседница Женског савеза. Говорннци су саслушани пажљнво и позДрављенн. Г-ћа АлексанДровић н г. Тимотић отпеволи су неколико наших народних песалта, коЈе су оДушевиле све присутне. У 12.30 часова, претседник бугарске владе н министар иностраних лослова г. Никола Мушанов, наш Министар иностраних послова г. БоГОљуб Јевтић, ушли су у дворану лоздрављени аплаузом. За њима су ушли министар без портфеља г. Др. Грга Анћелиновић, ломоћници мнннстра г. Пурић и г. Јуришић, бугарски посланнк г. КЈосенванов, наш постаник у Софнји г. Вукчевић, лич нН секретар г. Јевтнћа г. КоЈић, први секретар бугарског Министарства »тостраних послова г. Наумов, днректор отсека за штамлу г. ТоДор Христов, аташе за цгтампу при бугарском посланству г. Толчев. ЗАЈЕДНИЧКИ КОМИНИКЕ Г. МУШАНОВА И Г. ЈЕВТИЋА Одмах по доласку г. Мушанова и г. Јевтића, новинарима Је саопштена њихова заједничка изЈава. Бугарскнм новинарима коминике Је про читао на бугарском језику г. Христов, а нашим новинарима и страним Допнсници.ма заменнк шефа Цеи тралног лресбироа г. Т. Ђуровић. Коминике гласи: Користећи се посетом коЈу су Њихова Величанства бугарски Краљ и Краљииа учиннлн југословенском Крал»у и Краљици у БеограДу, претседник Министарског савета и мннистар иностраних послова Бугарске г. Никола Мушанов и Југословенски Министар иностраних послова г. Богољуб Јевтић у састанпнма коЈе су имали, испитали су са срдачношћу и пуним поверењем низ питања коЈа интересуЈу обе земље и констатовали су нстоветност погледа о неопходности мира и споразума мећу балканским народима. Минт—?н су констатовали потребу искрене и сталне сарадње рали

Ја сам оптимнста и верујем Да и- { демо нпак у сусрет срећним данима. Ове речи г. Мушанова поздравље не су дуготраЈннм аллаузом и клицањем, а музика Је ннтонирала „Шу ми Марнце". У разговору са новннарнма миннстрн су оАсталн До 1 и по сат после поноћи, а затим су напустили Дво рану ^оаћени поздравима. КРАЉЕВИ И КРАД>ИЦЕ НА СИНОЋЊЕМ КОНЦЕРТУ У ГАРДИЈСКОМ ДОМУ У Гардиском дому синоћ је приређен концерт коме су присуствовали Њ. В. Краљ, Краљ Борис, Њ. В. Краљица, Краљнца Јоана, Кнез Павле, Принц Кирил, Кнегиња Олга и велики број угледних личностн. Овом концерту, приоеНеном у част бугарских суверена и Принца Кирила били су присутни претседник владе г. др. Милан СршкиК, и министри г.г. Б. Јевтић. Б. МаксимовиК, Ж. ЛазиК, др. М. ШуменковиК, др. Д. КојиК, И Пуцељ, др. Б. Ан1)елиновиК, армиски генерал г. Драгомир СтојановиК, др. М. Ђорђе вић, др. С. Сркуљ, П. Матнца. Прет седник бугарске владе г. Никола Мушанов присуствовао је са послаником у Београду г. др. Георгијем Кјосеивановом, дворским саветником г. Грујевом, директором железг ница г. Бошковом, секрстарем бугарског министарства иностраних по слова г. Нгумовом, војним изаслаником у Београду потпуковником г. Асеном Краевом, и аташеом за штам пу г. Толчевом. Запажени су претседник Сената г. др. Љ. Томашић и претседник На родне скупштнне г. др. Кумануди, министар Двора г. Милан Антић, помоћници министра иностраних послова г.г. др. Пурић и М. Јуришнћ, наш посланик у Софији г. др. Александар Вукчевић. Били су присутни армиски генералЈЈ г.г. Милан Милопановић, начелннк Главног генералштаба, и Војислав ТомиК, командант Београда, адмирал г. Драгутин Прица, дивизиски генерали г.г. Војин Чолак-АнтиК, Живојин ТерзибашиК, Стеван Бошковић, Гргур Ристић, Рад. Крстић, Душан Марковић, Сава Трипковић, Пантелија Гуришић, Чед. ЈовановнК, ЂорКе РадисављевиК, Петар КосиК, Драгољуб ПетрОвиК, Милорад ПетровиК и други, вицеадмирал г. Никола СтанковиК, бригаднн генерали г.г. Војислав ВуковиК, Петар РадивојевнК, Коста ВујичиК, Спасоје Тешић, Драг. Поповић, Милан Вуковић, Ми лоје Јелисијевнћ, Михаило Милићевнћ, Павле Павловић, Терзић, Милорад Станојевић, др. Жарко Трпковић, Стојан Трно коповић, П. Арачић, Драгослав Сте фановић, Милан АнђелиК и други. Улаз у круг Краљеве гарде би^ је украшен државним заставама,

ттановљења све бољих пријатељ- нашом к бугарском, и сијалицама у скиЈпч и срдачниЈих односа нзмеђу | бијама бугарске ааставе. Две земље н сагласили су се да Суверене су дочекалн на улазу у Г С ;^вГк Г Г Р у "о»орГ и 3 ^ Г.РД.С«, ДО„ командант Кра Љ е„е нарне конвенције, за упрошћавање ™Р* е а Р миски генерал г. 11етар Живковић, његов помоћник генерал г. ЈБубомир Максимовнћ, командант Коњичке бригаде г. Ратко Ракетић са официрима, који су правили шпалир до улаза свечане дворане. Високи гости дошлн су у 9 часова и 45 минута. Њ. В. Краљ имао је на униформи артилериског пуковника Краљеве гарде плаке ордена КарађорНеве звезде и бугарског

Изјава претседника бугарске владе г. Мушанова

Претседник бугарске владе г. Никола Мушанов, дао је јутрос нашнм новинарнма изјаву у којој је рекао: „Господо, Допустите ми да Вам прво аахвалим на великој пажњи и интересовању које је показала југословенска штампа, у својој целини, према посети Њнховнх Велнчанстава Краља Борнса н Краљице Јоапе Београду.

Г. Мушанов Та пажња радује владу и бугарскн народ, она )е једав доказ да штампа верно манифестуЈе жељу да се олакша дело споразума које постоји на двема странама. Ја сам већ нмао прилике да изјавим пред преставиицима Вашнх листова, да мс посета, коју Њихова Величанства бугарски Краљ в Краљица чнне сада Њиховим Величанствнма југословенском Краљу н Краљнци, испуњава истннском радошћу н ја очекујем од ње само добре последнце за два суседна и брат ска народа. Мн имамо питања, која могу да нас деле в која су у про-

шлости неповољно утнцала на односе нзмеЈју двају народа. То порицатн није потребно нити је корисно. Али је исто тако тачно, да најбољи пут, којим може да се дође до њиховог задовољавајућег решења по обе стране, јесте лично упознавање мећу управљачима обеју земаља н расматрање тих питања у агмосферн повсрења в прнјатељства. Ја ннсам никада пропупггао прилнку а да не изјавим, нзјавнћу н пред Вама, да је бугарски народ искрено прнвржен миру. Оп жели споразум и пријатељске односе са свима вародима, на првом месту са својнм најближим суседима. Као доказ тога је чињеннца, да се је он придружно одмах и без резерве свнма мсћупародннм споразумнма. кој'и су нмали за циљ да одстране насеље као средство мећународне политике. Београдска посета Њиховнх Величанстаиа је у пуној хармонији са тим основннм тенденцијама полнтнке Бу гарске н баш због тога она је била примљена са задовољством и осећањем нстннске радостн од нашег народа. Надајмо се, да ће овн лепи денем барскн дани, када навејали дебели снег по пољнма Бугарске и Југосла' вије обећава добар прннос, поставн! тн почетак једне нове ере у односнма двају братских народа и да ће одстранитн препреке за њнхово добро суседство и пријат^љство. Комнникс, којн је издат снноћ по завршетку нашнх разговора са Министром нностраннх послова Југославије г. Јевтићем н кој'и В н већ нмате, је једаи срећан знак тога. У том правцу штампа нма да иввршн једну првостс"ену улогу н ја не сумњам, да ћете Вн помагати добром делу споразума.

пасошкнх формалности како би се олакшале везе између два нарола и за развнтак и побољшање саобраћајних средстава измећу две суседне земље. Они су убећени да везе приЈатељства измећу ЈугославиЈе и Бугарске, повтстављају драгоиени принос у олржавању мира међу балканским наролима н олакшавају њихов споразум. ... За то време министри су били за -јордена Кирила и МетодиЈ*а. Бугаоузели место за столом. Г. Тимогић С ки суверен такође је носио орден н г-ћа Александровић наставили су, Караћорћеве звезде поред звезде са певање« народних песама. После; г Оугарс ког одднчја Придиг. Тимотићеве песме „Адио маре", 1 • I. о Г. Мушанов Је устао и оДржао &е-1 КОМ . дочека ^ В> К Р а * и, Ј и ' дећи говор, обраћајући се г. Ва.и Ј оаии и К.тегињи Олги предлтн - - су дивни букети ружа. У пратњи су били: први аћутант Њ. В. Краља дивизиски генерал г. Милан Јечменић, маршал Двора генерал г. Алек-

Л&заревићу и свима присутниАт: ГОВОР Г. МУШАНОВА

сандар Димитрнјевић, генерал г Велимир Вељковић, пуковници г.г. Јо-

— Господине потпретсеДниче и господо, Мало пре Ја сам чуо Једну тужну, ; л - п - , лесму. Коа нас све нтто се иева туж- ван Леко и Ду, " аи СтоЈановић. потне су песме и оне показују да смо пуковници г.г. Драг. 1^-авић и гчоста о-ЈИЈ дуго под туђим ропством. Мушицки, мајор г. Франце Строп-

БЕЧКИ ЛИСТОВИ ИСТИЧУ ЗНАЧАЈ РАЗГОВОРА У БЕОГРАДУ И ВЕЛЕ ДА СЕ МИР УЧВРШЋУЈЕ НА БАЛКАНУ • БЕЧ, 13. (Телефонски извепггаЈ) Данашња бечка штампа која је в до сада са велнком пажњом пратнла развој бугарско-југословенскнх односа н посету бугарског краљевског пара Београду, посвећује опшнрне н врло снмпатцчне коментаре томе великом догаћају. Под васловом „Нова ера на Блакану", званични „Винер Цајтунг" доносн уводви чланак о састанку Краљева у Београду. Лист велн да личним додиром између владара и државннка на Балкану који су се владалачкнм еланом бацилн на посао нзмирења већ је очевндно постигиут познтнван резултат. Међутим, данас дипломатскн рад који је свестан свога цнља у југонсточној Европн, оставља утисак као да би балканске државе моглс да даду добар пример велнкнм снлама у погледу стпаралачког рада на нзмирењу коЈ *е отклања супротноств. Бугарска која је до сада била изолована, сада покчшава да из ове по њу пггетне усамљености нзиђе. Она иапушта сваку предрасуду и све ннпондерабилије политичке традиције да би днпломатским сред ствнма учинила пријатељима старе ривале. Тако настаје у оном толико омаловажаваном ггуту немира лагаво, алн сигурно једпа атмосфера поверења и међусобног поштовања које отвара врло тнроке поли тичке перспективе. МеЦутим, балканске народе сем тога поиближујс и сазнање да само зближењем могу се одупрети опасностима које прете споља. Поједнне

балканске државе могу постнћн привредну в политнчку консолида цију само у случају ако исКусо* но загарантуЈ *у спољни мир. Ср« ња Европа, а варочито Аустрнја сл велнкнм ннтересовањем пратн поједнне фазе политнчког нзмнрења на Балкану. На крају „Винер и а Ј т У нг ' 4 преиначавајући једну изреку г. Мушанова, велн: „Претстојсће топљење снега обе! чва сјајно политичко пролеће на Балкану". „Наје Фраје Пресе" такође посвећује велике чланке сусрету краљева у Београду н констатуЈ *е да се иова балканска политика наговешта вала већ од дужег времена. Настојања за стваоање овакве балкаиске полнтнке прошло је кроз разне фаае. Историја последња трн месеца је испуњена жељом да се активна , политнка стави у службу овог цнља. Лист помиње пут Њ. В. Краља Александра у балканске престонице, а затнм г. Тнтулеска по Балкану. Лист исто тако наводи последњн састанак г. Тнтулеска са г. др. Бенешом у Кошицама. Као најзначајнију посету лист истиче посету бугарског краља Београду. „Све ово показује знатно побољшање ситуације. Баш у овим даннма када мсћународна затегнутост све више расте, код балканских народа се, напротив. појачава н нстиче се потреба зближења н прикључнвања један другоме, да би се могли одупрети развнтку мећународне полнтике". Лист вели да ће ова настојања балканскнх народа уродити срећннм плодом. БУГАРСКИ КОМЕНТАРИ СОФИЈА, 13 децембар. Бугарска Агенција јавља: Коментаришући говоре Њ. В. Кра-

14 - XII-33 : л>ћ Бориса и Њ. В. Краља Адекса** дра, „Демократически Зговед? (Францнје г. Цанкова) нарочито џ казује на онај део говора Њ а Краља Адександра, који се односа на консолидовање мира. Сви бугарски листови гшсвећују сто тако чланке у коЈима коиентаришу говоре Њихових Величанстава. „Слово" иаглашује важност говора Њихових' Величанстава и каже измећу осталог: „Југословени и Бу. гари узели су у своЈе руке унрав* љање своје судбине. Ми се надаио да ће Југословени и Бугари успети, поштујући мећусобно своја права и интересе, да створе једно трајно дело мира и напретка". „Мир" нарочито истиче да су оба Суверена у својим говорима истакли да ће зближење оба народа послужити делу мира на Балкану. "Го вори Њихових Величанстава, вели лист. отклањају сваку сумњу у иогућност Југословенско-бугарског ко начног зближења, које мс»же постати право братство и коЈе ни у кои случају не значи стварање нових компликација у мећународним односима, јер учвршћивање тих односа не значи нови рат. већ трајно дело мира. Суверени су у својим говорима изразили топле жеље сво* јих народа". „Пладне" доноси чланак г. Кост« Тодорова. у коме он изражава наду да ће састанак Суверена у Београду имати позитивне резултате I да ће се најзад увидети потреба братског споразума, коЈи Је наЈбоља гаранција боље будуНности. Полузванични лист „Ла Билгари* истиче чињеницу да с једне и с дру ге стране постоје одлични преду« слови за стварање што бољих одно« са. Лист затим вели да с Једне I с друге стране има озбиљних покушаја да се бугарско-Југословенск« односи ставе на реалну и солидну базу онако како то одговара же« љама обеју народа. "Резултат Југословенско-бугарског зближења биће мир и мећусобно поверење не само измећу Југославије и Бугарске већ и измећу свих земаља на Балка ну. Дело Југословенског и Бугарског Суверена је превасходно иирољубиво и конструктивно и оно ствара перспективе трајне сарадн* и сигурности". ПИСАЊЕ ПАРИСКИХ ЛИСТОВА Париз, 18. „Док велике европске државе гр*» же и никако не могу да наћу своЈ пут балканск« народи изабрал« су једну политику и спроводе је са при мерном упорношћу. Они су схватчлв да се могу заштити и опасти |едино ако .се здруже. Овим речима „Ентранзижан" ли у своме уводном чланку настоиње Зе^Ј-рада и Софије да лоће дојугословенско-бугарског зближењк, а исто тако и акиију осталих двеју држава Мале антанте на одпжању мира. Лист чак изражава иишљење да је Мала антанта на путу који може ту груп\' да претвори у праву ве* лику антанту, коЈа би играла важну улогу v светско' полтици. Левичарски „Апел" на уводном ие сту расправља о замршеним дипло* матскнм преговорима који се сад! воде v Евроли. Овај чланак налисао је потпретседник радикал-социајлистичтке странке г. Жак Ка>зер, који настоЈИ да извуче поуку из саллињег. како он вели, дипломатског дброљија. Г. Жак Кајзер на првом месту по* влачи да је Београд одушевљено дочекао Бугарски Краљевски Пар ■ затнм вели: „Билатерарни разговори на оалканском полуострву измећу народ« коЈи су некада били противниии. и> гледа да се развијају повољно" Пш саи чланка налази да је метод билатсрарних разговора довео до извес* не стабилности у Источној Европ« и зато он препоручује тај метод * дипломаиији Западне Европе. Сви остали вечерњи листовн доносе извештаје о данашњем београд ском дану, а београдскн дописннк „Тана" истиче у своме нзвештају- да је данаатњи дан највжнији у вези с§ југословенско-бугарским преговорш ма. „БАЛКАНСКИ СПОРАЗУМ НА ПУТУ КА ОСТВАР г ,Н>У" ПАРИЗ, 13. децембар Поред свега тога што су сада ва дневном реду и другн крупнн међународнн догађаји парнска штампа ■ даље посвећује велику пажњу бављењу бугарских гостнју V Београду. Јутрошњн „Котндјен на прнмер, објављује огппиран чланак под насловом „Балкански споразум на путу ка остварењу" у коме се истиче т«^иост коту беогпадска посета може да нма за органнзовање мира на Балкану н за сређивање европскн* прнлнка. У овоме чланку којн је написав Внктор Самаре каже се нзмеђу осталог: „Ова посета знак је преокрет* којн је наступио у балканској свтуацнји н у току последњнх неколвко месеци захваљујући сложннм иапорнма југословепских, оумунскк* н турскнх днпломата. Можд« бш било сувише рано говооити о ионачном измноењу између Бугарсже н Југославије али је очигледно^ да те две земље овом прнликом у јед« ној атмосћеои истинског поп^штања затегнутости приступају проучавању оних питања која нх деле. „Заслуга за ово припада Кралу

Ј