Правда, 14. 12. 1933., стр. 3

ИСТС?:

; 14 - ХГ1 • ЈЗ Алстссаждру. Овај Вл«л«ло Ц дн ј, I ПРВА доказа е одлучности свога духа н в ооуздапости оолнтнчког ннстнвкта када је у месепу септембру оас године преуаео днпломатско крстарев»е око полуострва н лнчно обезбсдно воНеше преговора". Дале се у члааку оппгнрно нзносн мспународнн положај Југославнје после тнранског пакта па до пакта о дефнннцнјн нападача н до заклучења пактова нзмеНу Турске и Грчкс, Турске и Руиуннјс а Турсм и Југославије. Закључсасм тнх пактова нзмењена је снтуацнја на југо-нстоку Е1вропе н Бугарска је по мнш.т>ешу кшсца чланка нмала да бнра нлн да наставн своје раннје држаше нлн да прнгрлн прннцнп и Балкан балканскнм народнма". У садашн»ој посетн Београду од стране бугарског краљеоског пара пнсац гледа знак којн показује да на Балкану почнв»с нова ера. У овоме чланку којн ће се наставнтн н у ндућем броју „Котидјена", доднрнут је став Италнје према евентуалној консолндацнјн прнлнка на Балкану. На тај став Италије осврће се ■ „Матен" који нзмеђу осталог велн: Н 3блнжен>е нзмеђу Југославнје н Бугарске које је на помолу забрнњује Италнју. Полнтнка Рнма увек је тежнла затнм да Софнју задржн у своме орбнту н да њене управлаче задржн од неке еволуцнје у правцу Мале Антанте. Изгледн на Балакнскн Локарно, којн бн нарочнто ојачао словенску групу, ннсу по вољн пталијанској владн". БУГАРСКО ОДЛИКОВАЊЕ УПРАВНИКА ГРАДА Г. М. ЛАЗАРЕВИЋА И ПРЕТСЕДНИКА ОПШТИНЕ Г. М. ПЕТРОВИЋА

Бугарскн крал> Борнс одликовао ]е орденом за грађанске заслуге првога реда управннка града Београда г. Манојла ЛазаревнКа и претседннка Београдске ошптине г. М. ПетровиКа. |11П1 !1111<1Ш11ШШ11ипШШ1[1ШППШ11Ш11Ш[11П11!ШШ1ПиШПШШ1

- п Р А В Д А ЗНАЧАЈНИЈА МАНИФЕСТА ЦИЈА ЗБЛИЖЕЊА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА У СОФИЈИ У лето 1906 године одржани су у Софији конгреси књижевника, иовииара и студената свих јужнословенских земаља

»ЕМЕНО, ОДРЖАНА ЈЕ И ПРВА ЈУЖНОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА НА ЈЕДНОЈ КОЛЕКТИВНОЈ ИЗЛОЖБИ

Делегати ко «греса нспод споменика Цара Ослободиоца у Софнјн

Бављење г. Титупеска у Бечу I Г. Титулеску је отпутовао у Сен Ј ј , Морип на одмор & > БЕЧ, 13 децембар. (Телефонскн извештај) Румунски мнннстар иностраних по елова г. Тнтулеску провео је Јуче иео дан у Бечу. Г. Тнтулеску допутовао Је нз Кошипа и у Беч Је стнгао пре подне. Имао Је састаиак са чехословачким послаником у Бечу г. Фнрлингером, са Југословенеким послаником г. НастасиЈевићем. а сем тога примио Је н посету руиунског посланика у Будимпешти г. Грнгорчуа. У подне Је г. Титулеску посетио чувеног бечког професора др. ХаЈн?иха НаЈмана, коЈи га веђ одавно лечн. Боравак г. Титулеска Је строго при Јатног карактера тако да он ниЈе чинио никакве политичке посете, нн ги је имао ма какав разговор са аугтриским државницима. Синоћ у 8 часова г. Титулеску лродужио је пут за Сен Мориц где &е провести две недел.е на одмору |1Ш11111111111111!1111111111111111111111!11П1ШШШ1П1!1П1!1!ШШ11ПП1ПШ111ШПШ> Спаљнвање посмртних )статана Војнспава Туринског

Праг, 13 депембра. (А. А.) Данас су у овдашњем крематорнјуму спаљени посмртни остаии југогловенског уметннка Војислаза Туринског. Спаљивиању су присуствовали при Јатељи и поштозаоц« покојникови, као и велики број чланова југословенске колоније у Прагу. опнппнипппиншшшпшншшпшнвшпгагошинитшшшпвпп Скупштина Деронпуба у Оснјеку ОСИЈЕК, 13 децембар. Овде је одржана главна годишња скупштнна обласног одбора Аероклуба „Наша крила". После поздрав них депеша прочктани су извешта}и. Клуб има свој авион, који је купио од средишне управе. Закључено је да се овај авион прегради тако да у њему, поред пилота, буде иеста за три особе. Даље је саопштено члановима да је војна власт одобрила своју помоћ за проширење друштвеног аеродрома. који ће бити 800 метара у дужину и 400 у ширнну. Специјални делегат Команде ваздухопловства из Новог Сада прегледао је почетне радове и изјавио да ће кома-нда, по свој прилици, овај аеродром прикватити као свој тренажни аеродром, који ће служитн за вежбање резервним офипирима, подофици-рика и редовима. Крај хангара г. Дрндарског подићи ће се још једа«, већи и модернији. Како на пролеће Клуб треба да добије још три авиона, то ће се у Осеку отворити пилотска школа. После примљених извештаја изабран је но зи одбор: претседник г. Дрндарски, потпрет :едници г. г. Вујичић и Петровић, секретар г. Грковтвћ, и бла*ајн<«к г. Цветковић. И. Ш.

Од почетка овога столећа, од године 1906, одваја нас читаве две деценије и више бурног политичког и културмог живота, кој« се на разне начине и под разн-чм видом манифестовао у свнм јужнословенским земл>ама. А.ти, идеја братства и уза]амне културне и просветне јужнословеиске сарадње, која је несумњиво била и раније покретач многнх поли■пичк-их догаћаја, највећ« и на^рељефнији свој изражај добила ге баш на уласку у ново, двадесето столеће. Није случајно да је ова велика замжао добила своје присталице у свим редовима тадањег друадтва, те се, на овај начнн, она маннфестовала јаче и ефикасније. Особито је била тада наглашавана потреба идејног и духовног зближења између Срба н Бутара, којима су се придружнли н остали Јужни Словен«. Да дође и до стварног контакта међу јужнословенским претставницима политике, културе и просвете имају заслута многи наши тадашњи интелектуалци, новннари, књижевници и јазни радннц«, као и с бутарске стране, највише, г. Стефан С. Бобчев, професор софијског Университета и један од најбољих словенских правника, са оојим једаомишљеницима. Оно што се деценијама желело, тада се н почело

остваривати. У лето, 1906 године, Соф«ја је била место на коме су се измењале мисли и жеље о том дуго очекнваном зближењу. Не само што је тада Соф»ија, као домаћнн, прнмила и Србе, ч Хрзате, и Словенце, као и Русе, Чехе н Пољаке, подједнако свесрдно, но је то здружавање новинара н књи жевк«ка било потстрек н за омладнну, која је у ксто време манифестовала. Њима су се придружили и уметници, приредивши прву манифестациону јужиословеноку изложбу ли ковне уметностн. То је било изванредно славље братимљења и тешњег зближења. На конгресу иовинара и књижевкика, који је приређен у сали „Словенског добротворног др>тптва", гсрисуствовали су од стране Срба Јован Скер-тић, д-р Станоје Станојевић. д-р К. Клтлануд«, Петар Ко^Јић, Бора Станковић, Риста Кисић, Риста Одавић, Милан Л. Поповнћ, Шпиро Ботарић, Никола Каимковић, др. Влада Ђоровић, Васиљ Грђић и др. Чехе је претстављао тала г. Клофач. Од Хрвата на конгресу били су Ђалпси, Огризовић ч др. Конгрес је трајао три дана у пуном разумевању и одобравању идеје зб.тлжек.а која их је и сакупила.

Кад је конпрес био завршен са веома важким. закључицма, који ће мисао о зближењу знатно помаћи напред ка остварењу, одржан је свечан концерт, а затим банкет код „Црвеног рака", и, најзад, излет у Кнежево код Софнје, где је настало, на јед ном банкетЈ% право одушевљење прет ставника свих јужнословенских зе маља. На томе су банкету говорнли сви делегати. Прву здравицу подигао је тада г. Клофач. Његов говор учинио је велики утичгак на ове присутне, који су се по његовом завршетку, јеонодушно одазвали узвицима: „Доле са Аустријом!" Тим узвиком. који се испод самог Витоша тако промоглаоно проломио, били су пропраћени сви говори осталих делегата. Једна група делегата направила је. после тОга, излет у Велико Трново, стару бугарску престоницу. Тада су учесници овог излета обишли све тамошне знаменитости, Патријаршију и цркву, у којој је Св. Сава последњи пут служио службу божју. Одјек ових маннфестација у Софиј« био је дуготрајан и надалеко проширен, јер је тада дат први крупнији и значајнији сигнал за јужнословенско зближење. Р. К.

Са баккета у Кнежеву код СофиЈе. На слицн се аиде Јован Скерлић, Куманудн, Бора Станковић, Станојевић, Кисић, др. Радоњи*ц Кочић н др.

Г. Веннзелос одбија сарадњу са г. Цапдарнсом ПАРИЗ, 13 Авас јавл>а вз Агине Ла низелос оДбио позив —, владе г. Цалдарнса да учествује на конферашнЈн шефова како бн се проучило питање грчко — бугарскнх преговора. Ова одлука г. Венизелоса нмала Је великог одЈека у владиним круговима. (А. А.). /1111111111Н11НШШ1111111111П1111ПНШ1111!1Н11!1Н1Н1П111Н111П1ПШ1ШПП11П1Ш1' Смрт Камнја Жипнјана ПАРИЗ, 13 децембар Данас је премннуо акадсмик, професор нсторије Старога века на Колеж де Франсу и познати писјц историскнх студија, Камиј ЖилиI јан. (А. А.).

Неуспех преврата у Шпанији Полиција проналази велике количиоружја и експлознва бунтовиика

ПАРИЗ, 13 децембар Јављају нз Мадрида да с« прилике у Шпанији све више стишава;^ Бунтовнички покрет потпуно је сз-. владан, иако су бунтовници још у току прошле ноћи" извршнли неколико атентата у Билбау и Хересу. Полиција сада врши претресе. У гоку тих претреса утврћено је да су на појединим местима биле нагомилане з«атне количине експлозива и оружјаШто се тиче генералног штрајка, о« је може се рећи, сасвим пропао, пошто је у штрајк ступио релативно малн број радника.

Проспава петнаестогодншњице ослобођења Међумурја

ЧАКОВЕЦ, 13 децембар За прославу петнаестогодишњице ослобођења Међумурја врше се у Чаковцу велнке прнпреме. На дан свечане прославе, 17 децембра, одржаће Општински одбор града Ча -ковца н Удружење југословенскнх учитеља свечане седнице. У исто време, доћи ће у Чаковец да присуствују прославн соколска друштва, општин-ски одбори, разна удружења и корпорације из читавог Ме(ђумурја. На свечаности говорнће наро.тни посланнк г. Матија Мацеко-

Прнпреме за видовпансн« слет у Сарајеву Велике прнпреме у Сарајеву ■ Седннца прнпремног слетског одбора Прослава 20-годншн>ице почетка •слобођења и 25-годншн>ице осниваша Соколске жупе Сарајево Сарајево, 13 децембар Овогодишњи соколски слет одржаће се у СараЈеву на Видовдан 1934 године, и то у дане 27, 28 в 29 јуна. За место слетишта увеће се велико игралиште, стадион спортског клуба „Славије* 4 , на коме може вежбати 3.000 вежбача« пред 10—20.000 гледалаца. Да би се извеле све потребне припреме за овај други покрајински соколски слет, слетски одбор се разделио у 14 секција. Сва»ч од њих нма посебне дужности, а свн један циљ: манифестацнја снаге нашег соколства, које је никло у местима соколских жупа, које гравитирају Сарајеву. Према томе су дужне узети активно учешће на овај слет жупе Сарајево, Мостар, Цетиње, Бања Лука, Ужице и Крагујевац. На дан 3 децембра одржана >е у Сарајеву седница ширег слетског одбора, на којој су заступљене биле поменуте жупе, изузев крагујевачке. Цетињску заступао је жупскн просветар г. Михаило Рајнвајн. Усвојен је предлог г. Рајнвајна да се одбор постара за превоз Сокола нз удаљених места до железничких станица са камионима и аутобусима због тешких и скупих превозних средстава. Такође је усвојен његов предлог о начину издавања слетске споменице. Почетак слета објавиће се пггафетом од Сарајева до Крагујевца 24 јуна, која би кренула уз 21 испаљени топовски метак са Принциповог моста из Сарајева, или са гробова видовданских хероја, па све до на гроб почившег Краља Ослободиоца у Тополи. Та пггафета била би захвалност Босне преко Соколства, а уједно би се однео поздрав Нз. В. Краљу Александру. Оног часа када штафета стигне у Тополу испалио би се 21 топовски метак. 28 јуна пре подне одржаће се у позоришту свечана седница, а увече академија. Тога дана би се отворила соколска изложба у општини града Сарајева. Такође ће се одржавати и друге приредбе. 29 јуна биће велика поворка и вежбање сеоских соколских чета, а 30 јуна разгледање градских знаменитости, излети, итд. ш. м. ДВОДНЕВНИ СОКОЛСКИ ТЕЧАЈ ЗА УЧЕНИКЕ ВИШИХ РАЗРЕДА СРЕДЊИХ ШКОЛА За ђаке виших разреда гнмназије н за ђаке богослозије одржаће Со» колски жупски одбор дводневнн соколски течај, у току јануара месеца по могућности у два спо^ена празнична дана. На течају ће се одржати око 15 предавања соколског знача ( а. Овим намерава жупа да код наше омладине •усадн што јаче југослозеа ску и соколску илеологију; да ;е ду* ховно и физички ојача за више националне и соколоке идеале. Т им примером ће наставити Просветни одбор Соколске жупе на Це« тињу кроз остала места Зетске бановине, гдегод постоје средње школе. СОКОЛСКИ ТЕЧАЈ ЗА ВОЂЕ СЕОСКИХ СОКОЛСКИХ ЧЕ7А ОваЈ )едномесечни жупски течај успешно је завршен на свечан начин 1 децембра ове годике. ТечаЈаца )е било 44 из разних места са територије соколске жупе Цетиње, т. ј. од Копаоннка до Херцегновога и од Плеваља до Бара. Овн млади вођн сеоских соколских чета ће имати улогу препородитеља наших села у привредном и просветном правцу. Ово Је трећи жупски теча| одржан у току ове годнне. Јануарски течај ове године успешно су завршили 53 течајца. Оба течаЈа су одржана у касарни 38 пешадиског пука I „Његошевог" о трошку соколске жу ' пе, уз прнпомоћ банске управе за прехрану и подвоз, и команданта ди визије за становање у касарни. На течају |е предавало око 17 соколских просветних радника. Одржало се предавања: теори)е око 150 часова, а практичних' — телесних вежби око 70 часова. Поред ова два одржана течаја на Цетињу одржао се и )еда« таказ теча) у Тивту у пролеће ове 10дине. На том течају је било око 30 течајаца. Соколство у Зетској бановнни јака, напредује и шири се, а нарочиго кроз села, где је и највећа потреба. Жупа Цетиње има данас 98 соколских јединица (31 друштво и 67 соколских чета), са преко 12.000 со« колских припадннка — чланова. Шћ. Мнлић. !НННППННППННННППНННПППП1|Ј1ППППНПНи!НПНПНШ1111Н1Н11И1и(Ш Осннвање геометапсне чнтаонице у Дрнњу Арнље 13 деиембар Геометри, који се налазе на премеравању тере«а Среза арил>ског, основали су своју читаоницу, која је јуче уз малу свечаност отворена. Том приликом говорио је г. Мирко Кожуљ, шеф Среске катастарске секције., износећи важност ове устаноее.