Правда, 14. 12. 1933., стр. 4

4

П Р А В Д А

14 - XII - 33

ОПАДАЊЕ ПРЕСТИЖА КОАЛИЦИОНЕ ВЛАДЕ Полонмј еладе г. Макдоналда МНОГИ БРИТАНСКИ ИСТАКНУТИ ПОЛИТИЧАРИ ТРАЖЕ ПОВРАТАК СТАРОГ СИСТЕМА ПАРГИСКЕ ВЛАДАВИНГ (ПИСМО „Г1РАВДИ")

ЛОНДОН, децембра Последн>и поновни послаиички избори у појединим изборним јединииама, на којима је коалициоиц влада претрпела поразе, јасно наговештавају да је данашња коалицифона влада — коју њене присталице називају „нацноналном" — од дана свога доласка на власт 1931 године изгубила Један добар део свога престижа. Иако је економско ста »е земље у материјалном погледу поправљено, ипак нема нимало изгледа да ће се с пролсКа смањити већ н сувише високе таксе које иемнлосрдно притискују британске гра^ане. Из тога разлога, као и из многих других, опозиција се повећава, и национални либерали, који су до сада помагали „националну" владу полу искрено (изузев у тарифским питањнма), сада су.се дефинитивно поцепали и основали своју опозициону парламентарну групу. Али Макдоналдова влада има, нли је имала, политичког престижа на претек. Спак она има у парламенту готово исту ону веКину коју је имала када је дошла на управу земље пре две године. Чак н после одвајања националних либерала из владине веКнне, она ипак располаже са преко 80°/в чланова Доњег дома. Иако су министри са преседником на челу недавно објаснили народу како су они за земљу и за народ много корнснога учинили и како су они још за дуже време потребни и земљи и британском народу, ипак у Великој Брнтаннји има данас много л>уди који верују да једна ефикасна и озбиљна опозиција може поправити снтуацију, и да повратак традиционалној партиској владавини мора имати великих и корисних преимуКстава. Може изгледати чудновато да се незадовољство према влади повеКава баш онда када земља прежнвљује један користан економски опоравак. Али, као што је познато, данашња коалициона влада добнла је поверење народа на пароли: борба против катастрофалне финансиске Кризе, која данас није у нимало опасној фази. Према томе, по мишљењу умерених полнтичара у Великој Британији, ситуација је потпуно сазрела за повратак партиске владавине. Сасвим природно, ако је опасност прошла, онда не постоји више потребе за брзу концентрацију политичких сила, т. ј. овлашКење из 1931 године нема више важности. У сваком случају, велика забрину^ост која је 1931 овладала земљом престала је, н многи који су ра^ије из родољубивих побуда гласали за коалицнју сада задржаваЈУ себи право да гласају противу н>&. Приликом последњих оппггинских нзбора у Енглеској и Галској радничјсн кандндати, поред апсолутне вепине у 25 градова, добили су и 206 одборничких места, што претстав*>а огроман напредак у њнховом до сада прилично уздржаном

^забринутост веК забринуте радничке владе. Постоје протнвуречни извештаји о ономе што се у то судбоносно доба догађало на седницама министарског савета. Изгледа, међутим, да је једина и главна тешкоКа била у томе што је велика веКина радничког посланичког клуба одбила да санкционише смањење помоКи неза посленима.

консервативна, н као таква у суштој супротности са смслнм методама претседника Рузвелта, иако нма много и много Брптанаца који би са радошКу поздравилн примену тих и сличних метода у својој зем л>и. „У првом месецу своје владавине коа^.ициона влада успела је да уравнотежи буџет н спасе земљу од једне заиста велике опасности", ре-

Немачка тражи војску од два милиона људи Пертинакс тврди да од споразума са Немачком нема ништа

ПАРИЗ, 13 децембар | Бонкуром о питан»у такозваних „пар (Телефонскн извештај) ламентарних формација" у Немачко]. . , По обавештењима која Пергинакс — Изгледа, вели „Евр", Да Је клн[:ао је сер Херберт Самуел. „Од то- изиоси у листу „Еко д Пари", Немач целар г. Хитлер изјавио Да Је спое-

га времена она — влада — падала је из грешке у грешку и низала неуспех за неуспехом. И конференција у Отави као и економска конференцнја у Лондону завршене су без

ка гражн да ЈоЈ се одобри да трупе ман да пристане на то да се шмелу-

Рајхсвера повећа на 300.000, с тим да рок служења у воЈсци буде годину дана. Сем гога, немачка тражи такозвано „офансивно оружЈе" (тешку артилериЈу, тешке тенкове и та-

позитивних резултата, дакле неуспе ко даље), коЈе би Немачка имала да хом. И трећа важна конференција набавн тек после одређенот рока.

(конференција за разоружање) на/ази се на самој ивици провалије. Постоји велика потреба да се измене људи и методи". Из свега овде изнетог коалициона влада, по мишљењу њених критичара, извршила је улогу због које је створена. Исто тако сада је већ и неупућенима познато да данашња влада у Великој Брнтанији, иако национална, води чисто консер вативну политику; пошто се владиI на веКина у Доњем дому састоји од 470 консервативаца, 35—39 либерала — коалиционаша, 13 лабурнста — коалиционаша. Опозиција коалиционом кабинету састоји се само од 28 либерала групе сер Херберта Самуела и 54 лабуриста. Ст. М. Бр. П111111111П1111]111111П111Ш1ПШПП11т111(ШП!П!!11111Ш111111111||1111111111111111111> Освећење дома Копасрпсннх сестара у Сремској Мнтровкцн

Пертинакс каже да би поред ове

је Једна међународна комиоија, која би на првом месту имала да утврзн тачну улогу Јуришних труиа, али изгледа да би та комисија имала мао го мање изгледа за снгуриу контролу тих трупа убуДуће. На краЈу «Евр и велн— У вези са овом ствари, вал>а

Г. Макдоналд

Потом Ј *е следовала оставка Макдоналдове владе н сугестија о коалицији или националној влади сугестија за коју се тврдило да је потекла од краља ЂорКа — резул- | тирала је у споразуму трију вођа ' политичких странака, који су, кратко време после тога, омогуКили са- \ став нове владе са г. Макдоналдом | на челу, иако је само 14 лабуриста пошло са Макдоналдом. Национални нзбори спроведени у октобру требало је да афирмирају коалициони кабинет, чији је једини и главни задатак бно да очува фун- Ј ту стерлинга. Међутим, пре него што су октобарски избори и почели, догодио се изненада један пре- ( окрет: фунта стерлинга, н поред јуначке одбране, напустила Ј *е златно ( важење; и задатак нове владе по- ^ стао је, не да сачува дотадању вред | ност фунте него да је постепено и пажљиво спусти на нови и ннжи | степен. Велика веКина гласачких маса, у страху за судбину фунте, т. ј. у страху за своје инвестиране уштеђе вине, уз то охрабрена говорима консерветивних агитатора — гласала је за консерватнвце и на тај начин послала у парламенат једну велику консервативну веКину. Претпоставља се да је земља желсла заштитне царнне. У сваком случају, незавнсни либерали, под вођством сер Херберта Самуела, иако у влади, иступили су врло оштро против владиног пројекта о царинама, и, 1932

... наЈзад, године иступили су покргту. Ова чињеннца може слу- из владине веКине на питању импежити као опомена да иако је радничка странка на изборима 1931 годин* претрпела страховит пораз.

када Је њена парламентарна снага од 2<5? послаиика смањена на 52, ипак ге са њом мора рачунати у британској полктицн уопште, а поглавито код куКе. Избори који су ВеликоЈ* Британији дали данашњу владу нпак су најчудноватији и најинтересантнији у британскоЈ - парламентарној историји. У пролеКе 1931 године иемачка финансиска криза била Ј *е директаи повод паду лабуристичког кабинета. Не би било претерано реКи да Ј*е британски радкички кабинет пао само зато што је једна аустриска банка — Кредит аншталт — затворила своје шалтере. Као последица аустриске новчане кризе, улагачи који су имали инвестиран капита\ по разним државама Централне Европе постали су врло забринути и нервозни. Краткорочни улози одмах су, у највеКоЈ* журби, повлачени из Немачке. Међутим, како је било познато да је велики део британског капитала био пласиран у немачкоЈ* индустрији, постојало је велико интересовање и бојазан за положај Брнтаније, бојазан која је била знатно повеКана публикацијом ».Мајског извештаја", објављеног у почетку јула, у коме Ј *е предочавано на вс\ики дефицит у државном буцету. Од тога дана почиње повлачење новца из Лондона и енглеска Народна банка свакодневно исплаКује велике суме у својим златним резервама. Фунта стерлинга почела је нагло да пада на новча

рналног царинског споразума затљученог у Отави. У то време они нису правили опозицнју владн у другим питањима. Делнмично као резултат иовог царинског аакона, делимично као | резултат наглог пада фунте, који је за време избора сматран као велика опасност, финанснски положај Велике Британнје знатно се поправио, незапосленост је порасла само у току првог полгоЦа 1932 годнне за преко пола мнлиона. Потпуно задовољан резултатима свога рада, коалициони кабинет сматрао је да је заслужио да му се продужи живот. Тим поводом г. Макдоналд ј *е изЈавио да би враКање страначком систему владавнне претстављало један велики злочин према земљи и народу; сер Џон Сајмон, некадањи либерал, сада министар иностраних послова. рекао је да је за свагда свршено са партиским сваКама и размирицама. и пошто су све три странке свршиле задатак р.оји им је поверно краљ. вре ме је да се сада уједине у једну јаку странку на чисто националној бази; СтанлеЈ - Балдвин, вођ консерватнваца, рекао је да је земља „прихватила" иотпуно иов економски систем", за чнје Ке увоНење у живот бити потребан рад генераЦија. Према томе, сви су били сагласни — Макдоналд, Балдвин, сер Џон Сајмон — да коалицнони кабинет треба и даље да остане, и да изиђе на идуКе изборе у своме садањем саставу. Политика коалиционе владе на е-

Сремска Мигровица, 13 дец. На свечан начин овдашње х>мано друштво Коло српских сестара осветнло је сво| дом. Дом се налази поред самог дома соколског дру штва, у центру града, а купљен је за суму од преко 150.000 дннара, а радом н заслугом самих чланица. Освећење >е нзвршено у 11 сати пре подне, а чинодејствовао је прота г. Владимир МилутнновиК уз асистенц* ју г. Макари^а. Певало је Српско црквено певачко друштво. Прота г. Милутиновкћ, после освећења, похвалио је рад хуманог друштваПретседница друштва, г-ћа Зорка Борота, топло се захвалила присутнима на тако великом одзиву, док је секретар друштва г-ћа Зора Форишковић изнела врло опширно интересантан исгори)ат тога друшгва. које те основано 1895 годиче под лменом „Дрбрк )творне женске задруге". Као делегат Савеза Кола сссгара присуствовала »е ово| велмкој свечаности сама оонивачииа Кола г-ћа Продзнови+> из Београда. П ј сле свечаног обреда освећења прнсутни су раз1ледали простори|е Дч;ма. а затим је дана закуска. После подне била је успела ча>анка, коју је приредило Коло дево|ака. нншнипшпшпипннипипгпинпптппниишппппшштшпптппп Појава вукова у Срезу ариљсном Ариље, 13 децембар Последњих дана по селима на гериторн|и Среза ариљског по|авило се неколико чопора вукова ко|и су нанелн сељаиима доста штете. Тако су вукови напа.ти тор имућног сељака Симеуна Па|евића н том приликом заклали осам оваца. Вукови су примећени и у атару Општине добрачке. Ловачко удр>жење у Армљу у заједници са властима прнпре ма хајку, која ће блтн изведе*1а кроз неколнкио дана уз учешће ме шатна, села где су се вуковн по)авили. војске Рајх располагао н са милион дд при.ме1имо да се НемачкоЈ не 6и чинило смешно да од нас тра/ћи ла 1 се разоружамо или да смањимо своI је наоружање. V Енглески коментари ФРАНЦУСКА БИ УЧИНИЛА ИЗВЕСНЕ УСТУПКЕ НЕМАЧКОЈ, АКО БИ ЈОЈ ЕНМЕСКА ГАРАНТОВАЛА БЕЗБЕДНОСТ ЛОНДОН, 13 депембар. Данас се састаје ванредна седница министарског савета која ће се бавити, у првом реду, садањим стан ем преговора о разоружању. Јутрошњи листови констатују да је ситуација у толико рашчишћена што се сада види да даљи развој зависи од Енглеске. нАко Је Енглеска спремна, кажу листови, да пружи ФранцускоЈ гарантиЈе за њену безбедност, онда би Франиуска евентуално пристала на немачке захтеве у погледу наоружања. Међутим не изгледа, за сада, да Је Енглеска спремна да на себе узима нове обавезе на континенгу. „ДеЈли Телеграф" вели да Немачка ниЈе Још учинила потребне конкретне предлоге, него Је само о томе уопште говорила. Лист веруЈе да ће сер Џон Сајмон, а може бити и сам г. Макдоналд, још пре Божића отпутоватн у Париз, где ће покушати да утврди са француском владом подлогу за Једну конференпиЈу четири велике снле.

Г. Хитлер и шест стотина хнљада воЈнички извежбаних чланова „јуришних" одреда С обзиром да би на таЈ начин Немачка имала воЈску од скоро два милиона људи, Пертинакс тврди да Је споразум о разоружању готово не могућ. „Евр м се бави истим питањем в сазнаЈе да Је немачки амбасадор у Паризу имао Јуче на ОрсеЈском кеју дуг разговор са француским министром иностраних послова г. Пол-

СУЂЕЊЕ МАГДАЈ1ЕНИ ВЕСТЕР Зашто оптужена није плгкапа на веа о смрти свога иужа

ЛЕКАР Г. ДР. КАМЕНКОВИЋ ПРЕ ТПОСТАВЉА ДА ЈЕ ОВОЈ ПОЈАВИ РАЗЛОГ У НАРОЧИТОЈ ПСИХОЛОШКОЈ СТРУКТУРИ ОПТУЖЕНЕ. ЈА НИСАЈИ ЗАПЛАКАЛА НИ КАД МЕ ЈЕ СУД ОСУДИО НА ДОЖИВОТНУ РОБИЈУ". КАЖЕ 01ЧА

ттм ■■ што јс повеКавало кономском пољу остала је строго

Рамон Н08АР0 популарни љубавник игра улогу кинеског принца у великом филму „П0Т0С0В ЦВЕТ" Преинјера у чеп«рта, јг вноскопу мК о р 3 о" 56509

• Велик Бечкерек, 13 децембар Сенат великобечкеречког суда наставио је у Великом Бечкереку сућење Магдалени Вестер, оптужено! да је отровала свог мужа Николч Вестера. Као н на прошлогодишњем претресу, интересовање публике је огромно. Судска дворана преоуна |е. а Iош два пута толико покушава да уће у њу. Прво је саслушана Елза Грабов ска. жена брата оптужене. Она изјављује да се пок. Никола покаткал препирао са Магдаленом, а разло« томе била је обично -ба, која је подбадала Магдалену и^отиви Николе и његове браће. коју је мрзела. Браћу Николину баба је толико мрзела. да их није звала правим именима. Старица с Николом није аобро живела. Нарочито пред његов\ смрт билн су у рћавим односима. Стара је била толнко бесна на нокојника, да је рекла како не заслужује да лежи у гробу. већ би га требало баиити пред свиње да га псједу. Кад је Магдалена била ухапшена. стара Је спочетка, иије смела посећнвати, јер се бојала да ће и њу залржати у звтвор. Сведокнњи је стално говорила: ^Није то Магда учинила! Бог зна ко Је то учинио". Једном је рекла сведокињи: „Ја то нећу дуго издржати!" А кад је сазнала да Је Касација оснажилз пресуду на доживотну робију Магдалени, рекла је да ће се обесиги После подне први пут је саслушан је г. др. Зоран Каменксвнћ. хирург из Великог Бечкерека. Г. Каменко вића је на телефонски позив г. др. Михајловића лекара из Малог Торка, отишао тамо да са осталим лекарима над болесним Вестером нзврше конзилиум. Лекари су установили диагнозу интокснкације, пошто су код болесника били сви слмптоми тровања. Г Каменковић је видео неколико пу та ла оптужена плаче н да указује нежну пажњу тешко оболелом мужу Наетослетку, у име колегиума. он јо* 1е саопштио да њезином мужу нема опаса н да мора убрзо умретн. Опг\-жена 1е тада ово саопттење примила врло хладно н није показивала - »те знаке жалости. Али, и поред овога, он није добно Vт>■ ■ ■■ • к ла је Маглалена саучесник у тровању свога мужа. Мало касни1е. приметио је да Је оптужена тужна ч уплажана. До овога пута, прича г Кпмрмковић. није на опт>'жену нн скретао нарочлту пажњу, алн тек кад му је др. Векер напоменуо да оптужена не живн у добричи односчма са мужем Николом. сж је отпочео пажљиво да посматра њено лржање Тала је констатовао да се Магдалена стварно са пуно нежносги опхоли према болесним мужем. Једино га је изненадило што се није

узбулила на вест да јој " муж мора умрети. Г. Каменковић констатује ла овакве по-,аве могу бити и разлог нарочите психолошке структуре оптужене. Претседавајућн нарећује суочења нзмећу сведока и оптужене. Сведок оптуженој потврћује да ни)е плакала баш кала је за њу био на :критичнији моменат. На ово оптужена ле< кару каже: — Знам ла у том моменту нисам плакала. Била сам онакза каква :е и моја природа И кала ми је ова| суд изрекао доживотну робију, ја нисам реагирала плачем... На ову изјаву оптужене један од њених бранилаиа примећује ла и син чић оптужене има ту особину ла не може плакати. Потом је саслчшзн великобечкеречки гостионичар Јоззн Ковач. Он каже да је. опт>жена са својим љубавником пок. Павком Ву« кованом, младићем из Малог Торка, често долазила у њег јву гостионицу па су једном заједно узели и собу за спавање. Примећује се да је оптуженз исувише уморна н нервозна. М. В. шшшпппшптшпниипнпппптшгтнччтшпшппнпиншипипШ! Боласт Џона Рокфелера

ПАРИЗ, 13. децембра. — (А.А.) Јављају из Њу Јорка ла је стање Цона Рокфелера, „краља патролеума" тако да задаје озбиљне фриге. како његовој породици тако м лекарима. 'п1111111!11ш111шшп!1ш[|ц111шш1н111111п №ПП1111111Ш <111г||п1 |1ШШ1ШШи

Слава «КарзђопНа» у Новом Саду НОВИ САД. 13 децембар. Данас је у просторнјама Српске православне црквене општине прославила своју славу Светог Анлр!*ју Првозваног југословенска нациопална организација „Караћорће". Слави је, као изасланик Њ. В. Краља. поисуствовао помоћннк команданта Прве армиске области генерал г. Владнмнр Белнћ. Од стране Прве армиске областн, славском обреду присуствовао је команлант армије генерал г. Војислав Николајевић, са начелником штаба генералом г. Димитријем Преднћем. Бана Дунавгке бановнне заступао је наче.шик управног одељења г. Стојан Баришић. Сем њих. на слави су били многобројни претставниии наиионал них и културних организација, као национално граћанство Домаћин славе бно је народни послапик г. др. Милан Секулић. а госте су дочекивали чланови управе „Караћорћа", на челу са г. Дејаном ЛучнКем, претседннком 4 „Караћорћа". После верског обреда, за госте је приређена обилна закуска. А- Б.