Правда, 18. 12. 1933., стр. 10

18 - XII • 33

П Р А В Д А

ФЕЉТОН „ПРА В Д Е"

I земљорадних нз Белиае, кзјавно је

Јунак њеног романа

ОД ШАРЛА ХИРША

Ј жалбу на ову пресуду. Веће Апелаиионог суда у Скопљу, које су са: чињавали претседник г. Стеаан Жив | ковик, судије г. г. Милан Јовановић, Душан Радојевић н у отсуству јсш једног судије — секретар Апелације г. Ђорђе Тошић, са деловођом г. Ђорћем Маневићем, судским приправником, расматрало је прек1>-че акта по кризнца Петра Ајдукоеића и пресуду Кичевског првомзркиз Грнмуд оставио јој је садео " у луксузкој димузини. 1 јао се јунак романа. Огнћи ћу I ^Тла^ар^аТј^ јГкЈ-

Елена д Аржантор могла је и; — К\-ћи! наредила је Елена г напол>е! Ако се буде противио

У педесетој годнни да ужива шоферу. .. удобан и ииран живот. Стари Природно је да је и Јоселито | — Оставимо то, мама, насме

позозите полицију!

довољно срелстаза да прекнае Кад су ушли у малу палагу у сам... са сзетом, односно, полусзе- којој је маркиз уживао срећу, 1 Са руказса у џепови>га, онетом, и да се креће у п отме«ом а наследжца је загрлнла свог ка расположен и намрштен, алаш друштву. Маркнз, којн није и- ваљера. ј се уда-1>ио. Елена је закл>учала мао родбине, оставио је својој — Мила Елен, шапутао }е ' врата и срушила се у наслон>апријатељици луксузну палату, он. Вн нисте опразна жена.. чу. Хлахчокрвност јој }е спасла породич»1 дворац и огроман Ништа не знате о меии. Ко зна, брилијанте, али зато је изгукалитал. можда сам обичан авантури- била јунака свог романа. Због Међутим, навнка је прешла у ста— брилијаната је жртвовала лвкрв и Елена, која је и у педе- Жена му је пољупцима пре- ну аеангуру. Глупи Јоселито! сетој години била лепа и при- кинула даље речи. Био је јунак Да је стрпл>иво чекао за јехч\'

чезскн суд казнио Петра Ајдукови-

ћа са б месеци затвора погрешза, па ју је поништио н преиначио. Чл»е нови већа су наиш-та да је колегв* јум Кичевског првостепеног суда по клонио н сувише вере одбрани оптуженога, осуђујућн га са 6 месеаи затвора. као извршиооа само деда покушаја насилне обдћубе, иако је сгн у стварн иззрпгао н само делз насилне обљубе. Зато је веће Апела пије изрекло нову пресуду, којом је учител Петар Ајдуковић за овс своје нечовечао дело кажн>ен са -5 година робије и дзе године губит-

ка часних права.

Л>. Д.

о радмо о

— БЕОГРАД НЕДЕЉА, 17 ДЕЦЕМБАР

НЕДЕ.ЂА, 17 ДЕЦЕМБАР Беч. 19.50 Конперт на клавиру Се?-

гија Борткиеввћа; 20 30 Вече аусграј влачна, посећиаала је дансинге њевог романа. Само се плаши- илузију л-обио би много више' че р2г игаЈам"'' прогрштТи? с» I золо" и елеггнтне хотеле, где је по- ла да му се довољно не свиђа. него што је хтео да украде.

слуга пазнла на сваки покрет Јосе-тето се, међутнм, од\*шевн жел>у богате гошће. Осим то- л>азао њеном лепотом. га, одлазила је у модне салоне Није, позвала собарицу. Сама

Собарица Је закуцала. — Отишао је, мадам, рече.

дећн дан. Резултати спортских утак- Престонички коедертни оркестар; миоа; 19.00 Југослоееески коиперт 1 18-00 Цигавска капела; 23-20 Цигаз

Радио оркестар; 19-50 а) Народна хнмна. изводи хор чланова Народног

и била стални гост отмених па- се свукла н спреми-ха за вајлеп- знгнирано махнула руком.

Уместо одговора Елева је ре Позорнппа и РаЈИ0 оркестар; б)

риских послзстичарница. По- шу воћ у свом животу... јавл>ивала се у друштву својнх пријатељица, н .-и, опет, у већини случајева, у друштву младих људи. Ова историја почела је у једвом хотелу. Елена, која је седеда у велихом друштву, осетнла је нечији поглед на себи.

Очи које су је посматрале бн- мавчићу.

Јунак ромааа рано је устао, док је још Елена спавала у сви леним јастуцнма. Али, случај је хтео да се пробуди у тре -ј нутку кад је лепи Јоселнто стрпао у џеп њене бри.тијанте, 1 којн су лежали на ноћном ор- ј

— Отишао је, поновила је у себн, и дубоко уздахнула. То је крај... мог романа... Учнтељ осуђен на 5 година робије за злочнн над ученнцом Пресуду Кичевсхог првостепеног — Ох, ТИ наивко, смешила се с уи. ЕОЈОИ је учител, Петар АјдуЕлена љупко, и села. Видећи да је Јосе-жто зачу* ђено посматра, објаснила је: — То су лажни брилијанти, а ти сн заслужио да добијеш праве... Пружила му је обе руке. , ' — Да знаш колико те волим, ченнпом четвртог разреда основне * И " прошапута. школе. За ово гнусно дело Ајдукотвића је тухао Кнчезском прзостепе Бно »е висок. ечегактан са- ** бацио накит ном ^.ду повређене Љубгае. оно Ј€ висок, слегантан, са ^ сго. а затам сео на ивицу " ' НиЈе било тешко

ле су црне и СЈаЈне. Јоселито Гарито био је мајстор у удварању н завођењу жена. Нароадто је знао како треба постлттати према дамама у годинама. Оценно је счТ5*ацију на прзн поглед: нема сумње, Еле>на д'Аржантор биће му ослонац за безбрижан жи вот.

I -Вардзр" алегоријска слика од А. ' ИЈаитнћа, м;.зика од Петра Крстића; нззоде чланози Нарожог Позорапгга, днригује г. Крстић; в) Јенко: Тебе Бога хзалим; г) Јв?ко: Бог да жизн нашега зладара; кззоди хор члаеоза Народног Позорипгга и Радио оркестар; 20.20 „Слзез н хвала Теби, Г осподе!" репитапија; 20-30 Кргљ, мисли н успомене од г. др. Мнрославз Спала-хоеића, посланика у Паризу; 21.00 Конперт Академског Певачког Друштза „Обалвћ" дирнгеит г. Бранко Драгутиновић; 22.00 : ВЈНже. С- - г - е »естн: Но№ ковнћ бно осућен на 6 месепн за- нарага нззепггаји А. А. Пренос музн-

твора. Апелапнонн суд у Скопљу пренвачно Је на 5 годнва робнје СКОПЉЕ, 16 депембар. Петар Ајд>*ковнћ, учнтел> из села Белнпе, Срез кичезски, коме је 22 го дине, кззрптио је де.то насилне обљубе над Љубипом Богатиноеић, у-

вршено леп. ппјс ип.ш пгшлу крезета н упозиати се са Еленом. Позвао ГТ |ПТ[ .. ју је да итрају, а посте тога је: — Треба молити, а не узети, оео за њен сто. | шалн , и ^ одз кзо Узече су заједно вечерали у дететом. «.1егзнтном ресторану великог _ Шалио „ Елена, пре хотела. За време вечере Јосе- и,ј е он Ва.гаа не мислиш..

лиго јс пол,«жо Елену у руку _ Не драги мој_. И м сам тнхо рекао: 1 - - ' мочин нал сз — Да ннсте пристали на мој

бнх само-

предлог, вззршно убистзо. Еелена се задовол>но смешка;

убеђена да је сзе шал^... Док ју је алаш грлио Елена је опрезно пружила руку н прн тиснула дугме.

ла. У том осмеху било је много >талз је ообарипа. Јоселито се обећања. Наручила Је рзско- намрштио _ Ј Елева је погледашан менн н на ;фкниЈЛ шампа- — —-- ~ «--- њац. Јосе.-»гто је гтрнчао о сзом де

ке пигансхе капеле Предрага Грачанкна нз ресторана _Ру:енчаник"; ј 23.00 Музика за ггру (грамофонсхе плоче). Луубљана. 20.00 Радно оркестар. Загреб. 17.00 Поподнезнн конперат оркестра Телемаи-Папола. ПОНЕДЕЉНИК, 18 ДЕЦЕМБАР: 11.00: Објавл>ивање днезног програма. Падеревски свира (грамофон ске плоче). 11.20: Званични азвештај о водостању. Лака музика (грамофонске плоче). 11-59: Тачно време: 12.00: Ззона са Саборне пркве. 12.05: Поподневни конперт Радно оокестра. 12-35: Берзанскн курсеви. Настззак конперта Радно оркестра. 13.30: Новинарски кззепггај А. А. Та чно ареме до 13-55. 16-00: Књжкевнн днезнж. предааа&е г. Влад. Велмар-Јазкознћа. 16-30: Псгсолнезнз коетерт Радао орхестра. Г 13-25: Тачно ареме. 0-5јгзл>иаак>е На претресу у Кнчевском првосте-' вечерњег орограма и - ерограма за пеном суду, који је одржан 7 сеп- 1 следећи дан. 13-30: Час немачког јетембра озе годнне, злочинаа Петар Ј зчка: Немачки дијалозн: г-ћа Мира Ајдуковкћ је порицао енергично да Крстић н г. проф. др. Јован Богичеје иззршио гнусно дело зз које се аић. 19.00: Вокалнн конперт г. Милоша Зеаа. 19.30: Породипа. пжола н друшгно као васпитнн фактори. пре даван>е г. Сзет Милованозића. 20.10:

Мала Љубипа је нзјавила код исзагрлио своју прија* дедника да ју је њен учител, 17 јаI вуара 1933 годнне поподне позвао у учионнцу, где је седео сам за време одмора. Мислећн да је учитељ са малим зове ради неког задатка. она је у| пиа у учвоннцу, не слутећн ништа. Ајдуковнћ је тада устао, заклучао врата >-чнонипе н зграбно преплаше ну девојчиду- Ућуткујућн је претје нзвршно гнусни злочин над сзојом ученипом.

Неколнко трен>така дооннје оптуж>је. Пред вследннком сам дао прн-

знаае зато што су ме селалн ужаспо ма-ттретирали.

Лакз музиха (грамофоаске плоче).

тињству н разочарањнма у аш* воту. Кад ]е гозорно о садањој срећн глас му је од тров>тости дрхтао.

ла сзој накнт и, видећи да Је све у реду, рекла: — А сад се губи! Обратила се еобарици: — Озај кралл>ивац се ушуЊЗО у вашу кућу. Изведите га ватнн тужвлац Стојо Богатгнов-А, [перт трна Шимачек—Север—Кера.

На крају иззн^заа судсхн колегн 2030: Пренос нз Београдског Народ јум озог суда је нашао да је Петар ' зот позорипгга: Чаробна фрула, опе Ајдуковић крив, алн не за дело на- ра од Мопарта у једном одмору око снлне обљубе, него само за покушај 22.00: Тачно зреме. Нозннарскн нз-

Ј^звршења и позреде; па га је казнио са шест месеш ззтвора. Брат поврећене Љубипе — прн-

вепгтај А. А. Љубљана. 12-15: Плоче. Загреб, 17.00: Поподневни

ска капела. Парез, 13.20 Кондерт релагвозее музике; 22-00 Симфонн скн кошхерт. Праг, 730 Коетерт нз Карлоаих Вари; 8-30 Коиперт на виоли11.00 Рало оркестар. Варшава. 14Ј25 Популараа вокална хузика; 19-50 Лака музикз; 23-05 Муввка аа игру. ПОНЕДЕЉНИК, 18 ДЕЦЕМБАР: Беч, 18-55: „Танхојзер". Романтич на опера у 3 чнна од Р. Вагнера. 22.55 Музаха за игр>*. Бужурешт, 20.45: Вокални кошерт. 22-00: Популарна румунска м>*знка. Пешта, 13-30: Салонска калела. 19ЛП: -Тенсрнстг"'. Комична опера у 3 т. Музика од др. Е. Дохнаниа. Пср:13, 21.СОО: Камерна музика. Праг. 20ЈХг .Сажсон н Далила" опера од Сен-Санса, Варшаза. 17.30: Вокални кондерт. 20.00: Конперт симфонисжог оркестра н солиста. 22.00: Музака за игру. Н\ЈИНТЕРЕ САНТННЕ ТАЧКЕ РА. ДИО-ПРОГРАМА ОД 17 ДО И ДЕЦЕМБРА Недеља, 17; Праг, 7.00: Преног конперта из Карлових Вари. Понедел »НгЕс, 18; Беч. 1855: ,Танхојзер* опера од ВагЕера. ———ИЈД ЈШ'1' |1" I Отварање нухнње Друша Црвеног крста у Сремсној Митровнцн МЈГгроаиза. 16. Инили ; ггпдсм цт-селсги жчвог адбор« Лр>игт,а ^рзевог кргта г. 1' Боазиар« Лужанзна в оретсел?нка Ползиапса овог др:-"2гтва г. Мгтаила Сшжћа, лжреутора Гшнази е. осз:је цпии за всхразу сарокаг:ж ^аха освозеех шхоаа. Кгх^а се налазе т зграла Пожвлхзке. С^а ■ашје за ш зелесет оброха но. У пројекту је ла се огаоре :оз М. Ш.

РОМАН „ПРАВДЕ"

А ји иис ФннЈфиллова је добро схватила замашај овнх речи н она прнхвати рукавицу. — Вн хоћете да кажете, одговорнла је она хладно, да сам оаде пропустнла једну лепу прн лику, пошто је мој утипај био јачи од осталих. Зна.та сам да ће мн она нешто оставнти, с чиме бих могла пристојно живети. А ако сам ипак утипала на н>у, , то је било само у корист браће Гленкепл, јер сав таЈ новац потнче нз његове породнпе. У истину, ја сам јој саветовала да не пренагљује, да размислн, да доцније не бн пожалнла што је учнннла.

чнто збуниле. А пошто је размисли.та, она додаде: — Ја то никако не верујем. Ми бисмо свакако знали да постоји један такав тестамент. — Не делим, нажалост, ваше интљење, госпођипе. Није облигатао, како и самн знате, да се тестамент предочава одмах после смрти. То се може учннити н накнадно, доцније. Тестаменат никад не губи своју вредност. — То је нстина, потврди мис Оиндфнлдова, очнто збуњена оно^овом алузијом на Стивенеиа. ;Енни не би могла бнтн толико

— Не знам да лн бих ја на ва- луда да то учини, била је кошем месту могао остатн толико начна рефлекснја коју је мис — 1!мала сам увек утисак да нндиферентан, искрено прнзна- Фнндфилдова бесвесно н гласно је госпођа Кестлфорд ни)е ш;- де сер Клајнтон. јизрекла. када волела. | — Доктор Гленкепл био је у- Сер Клајнтон је респектовао Господин Стнвенео дола- век толнко добар према мени. неко време тишину која је поаао је често у Керон Хнл. Је ли ' — Вн сте примили једно ано-, сле тога настала, а затим, као то можда због мнс Кестлфорд.' нимно пнсмо које је оптужива- да је изненадно постао нестрпОво питање није се свидело 1 ло вашу сестрнчину н госпођу: љнв, погледа на свој часовник. мис Финдфилдовој. : Кестлфорд? — Можете лн мн, можда, реБило бн најбоље да то пи-! — Не знам ко вас је о томе ћн када се подижу писма нз потзте сам. он\- која је ту заин- сбавестио. Зар је потребно да штанских кутнја? — >-пнта је се о томе говорн? Ја сам то' сер Клајнтон. Хтео бих да убапнсмо спалнла. 1 цим једно пнсмо које бн мораИзнећу вам само једну ,ло стићн лондонску попгту. претпоставку: ако је госпођа; Мнс Финдфилдова као да се Кестлфорд била толико суте-1 пробудила из сна. стнвна, ко се внше могао кори- — Не бих вам то могла каГоспоа кестлфорд била је вр- стити њеном слабошћу но самјзати, признаје она, јер нихада * л . ■ |Дд и . ШЈ<*зи ллпзазхз г»пи.хт оа пл. ло с\тестнвна. зар нс

тересовлнг. А можла би н сам господнн Стивенец био срећан Л2 вам да потресне лета .1>е. То се мене лнчно ништа ке тиче. — Имате право, признале сер Клајнтон, не говоримо о томе.

? Стивенеа? Зар вн не верујете , кисам обраћала пажњу на по— Да, V погледу извесних да је она изменила тестамент у дизање писама. ства ч. А по чем%' ви то закдл- аегову корист? Она је послед- — Урадићу као в вн, рече 'гтјете - к .их недеља нзменнла неколико сер Клајнтон немарно. Још са• _ Тестаменат и његова нзме- одлука. | "О једно: ви сте говорили о неН1. И вн сте на њу зватно утицали. чини ми се? упита сер Јиајнтон разнодЈтпна израза.

— Ннсам ни помнш.г>ала на кој мети у старој гаражи. Могу ту могућност, одговорн полахо | ли је видети ? Конставса коју су озе речи о- ' — Сместа ћу вам је донети,

|рече она, дижући се. — Молим вас да мн V исто |Време прибавите хартије за паковање н канап. А када се мис Финдфи.тдова вратила са метом, сер Клајнтон разгледа је пажл>иво. Она је била налрављена од грубог обојеног плагна и испуњена сламом. јСер Клајнтон је поче умотавати, а када је већ умотао, из пепа извади перорез, отворн га и задржа у руци док је омотавао канап око пакета. Када је хтео ла направи чвор, обрати се мнс Финфилдоеој: — Будите л>)Чжазви и метните овамо прст, да бих могао сте гнути чвор, рече јој он. Констанса се пожури да му помогне окренувшн леНа Вендо веру, који тако ннје могао прнметнтн шта се дешавало, али који је изненадно видео како је ! мис Финдфнлдова отскочнла са ; лаким врнском. Чуо је још како се сер Клајнтон учтиво нзвнњавао. Констанса се затнм окреиу; ла и посматрала прст нз кога Је почела ц>"ретн крв. Вил» је то само једна незнатна посекоти| ка, коју је — како је то изгледадо — шеф полицнје проузро^ковао својом неспретношћу. Он се пожурн, извадн цепну марамицу н умота јој позрећенн ' прст. | — Жалим много, рече он. Г.ту [ по је бнло што сам у руци за< држао перорез. | Мис Финдфилдова није про; -естозала и док је презнјала сзој повређенн прст, задовол>н ла се само са питањем: ' — Требате лн још какза оба

вештења? — Да ли је госпоћа Кестлфорд нмала још рођака? — Не, ја сам једнна њена роћака. А ако прн том помнш-т>ате на право наследстза, ја ћу вам овде олакшатн вашт дужност: да се моја сестрнчнна ез је удала, онда бнх ја после њене смртн бнла једнна ззслединца, рече Ковстанта н гор»о се осмехну. — Хвала вам госпоћице. нећу взс данас више >-заемираз»тн. Ако је госпоћида Кестлфорд овде, онда би же.тео с љом рзговарати. Будите л>убазни и замолите је да мн восзети неколико тр°н>така. — Одмах ћу вам је послг-в. Је ли то све? упита Ковстгасз гагао. — То је све. поеозн сср Клајетоз дижућн се да јој аг> ворн врата. А када је оеа нзишлг. Веадозер се окрену саоме прнјгтеЛ>>" — Колико си био неспретаа КлајЕгтоне! Бес>-мње да ју је прст заболео, алн ова се сјајво држа-та. — То је сзе бвло смо у в>евом ннтересу. одтоеорн шеф полжцнје. — Дак.1е. то звача да сн је тч хтео посећи? — А пгга са тн мислно? одговори кратко сер Клајнтоа.