Правда, 18. 12. 1933., стр. 9

г

Ових пет лавова нграју главну улогу у Једном филму из „неиспитаних . делова Африке"

Ишчезли доларски милиони и амерички милионари Десетковани редови милиоиара и најбогатији човек на свету

Последње године донеле су велике промвие у расподели огромних богатстава поједина-

Краш, маршап и ланеј Прускн краљ Фридрих Вилхелм и облапорни лакеј Прилнком једне дворске вече,ре у Берлину, пруски краљ Фридрих Вилхелм Трећи спремио је најбоље старо црно ви«о за своје госте. У претсобљу крај трпеаарије, једа« лакеј је по краљевом наређењу имао да стоји крај многобројних боцз. Лакеј је остао сам и није могао да одоли искушењу, па је јнасуо у чашу старо вино. Али :тек што је примакао чашу са чаробним пићем устима, у собу ,је ушао маршал двора.. Уплашени слуга се тргао, иалустио [чашу и полио своје лакејске пантало«е, беле као снег, црмим вином. Маршал је облапорног лакеја гласно изгрдио. Слута је гере клињао ма!ршала да о томе ништа не каже краљу. Али у томе је ушао у собу краљ Фридрих Вилхелм. Он је одмах разумео ситуацију. Маршал му је ипак сзе испричао. Краљ је мирно саслушао његове речи, а лакеј је за то време пао на колена и

Франц !и. рјш [

Деда најзначајнијег комп озитора деветнаестог века Композитор који се у старости — закалуђерио

У Европи су најбогатији љу- почео преклињућим глаоом да ди данас Енглези. Прво место моли за опроштење. у реду енглеских милионара (у Краљ се сада обрати ла/кеју: ца, и с ове и с ове стране оке* 1 фунтама) налааи се војвода од — Устаните и у будуће пијте ана. Светока криаа Је у својим Вестминстера Ои има у свима само бело вино! разним обл(шима у првом реду деловима Лондо«а читав низ. • погодила велц«а богатства V ј кућа, које му доносе баснослов ОПАСНА СТВАР. — Шта' ги меричкн милионари су при то-јне приходе од кирије. Њега радиш кад се оретнеш са своме најгоре прошли. Може се финасиска криза није ниуколи- повериоцима на улици? То слободно рећи да су редови до ларских милионара десегкова«и и данас има — према стању

ко погодила.

I

МУДРО ПИТАЊЕ. — Шта, ви сте узели под своје једну

| мора да је неприЈатно, јер их Л г ж I имаш доста! У ФранцускоЈ Је данас најбо-, _ к - п - гатији чове« Едуар Ротшилд. . . . из 1926 године - око 12 од сго у Чехословачкој је први бога- ^Р" 0113 Ја ка Л РУУ мање милионара у А«еЈи>ци таш ^ фа ' б страну У«це. «его раније | ципеа1а Бат • Немачкој - ~ Тжо} значн ' " аш0 Нн мања богаства нису оста- екс-кајзер Виље „ д руги , који идеш У цик " цак У« ла непоштеђена. Пре четири г°| и не живи у Немачкој. кр.ции лнопг « дине оило Је у СЈедињеним А- | БРАЧНИ ДИАЛОГ. 1 — Жена меричким Државама око 350 " итањ е ко је дашс наЈ"- пита мужа : хиљада људи који су имали богатији човек на свету, може [ — Шта би ти радио кад бих више од 100000 долара. Данас ^ лако и сигурно одговорити: Ј *а умрла? је њихов број смањен на 200 Нахараџа ол Хајдербада Коли-, —- Оно исто што би ти урахиљада. По свему суде^и, ово износи његово целокупно дила, кад бих ја умро! опадање богатства трајаће И|^ огаство ' Н€ може се тачно зна — Ниткове! даље< ти, али се цени на више стотиУ Евро^пи 4 су велике имовине на милиона фунти стерлинга. у сви.ма земљама претрпеле те- * шке губитке.' Највише су стра-1 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЗБОГ НАО-, 5 ^ из Холандије? дали богатадои у Енглеској, ЧАРА ДОСПЕО НА ОПТУЖЕ-1 Фраицуској и Немачкој. У НИЧКУ КЛУПУ. — О пореклу' " а У чите ™ ви и ва " Фргнцуокој је број многостру- наочара знамо да су прве нао-| ша жена холандоки? ких милионара одуве« био при чари ношене у гриаиесгом ве- Зашто? лично -мали. Сада је још више ку у Европи. Раније се верова-1 кад ®^ а почие г0 " смањен. Али број мањих богат- ло да су наочаре донете из Ки-, В0 Р И ' како ^ ете Ј е разумети? сгава у ФранЦуској остао је не у Европу, али је угврћено| гп . ртд ,, уг * ВОЋ РОКГ1ВА скоро нетакнут. да је го нетачно. У старим хро- „ г . , л1 ,Г тап. ^ №вл Највћће губигке доживели никама се наводи да су римски ОРА. Трачанин су бивши шведски магнат па- цареви кроз смарагд посматра- Спаргакус је Једна од на.|заним| лидрвца Ивар Кригер и аме- ли гладиагорске борбе и отуда љмвијих фигура из старе римрички „краљ електрике" Са- се изводио закључак да су не- ® е исгориЈе, Он је као слобомуел Иисул; Такође је услед ки римоки владоци били крат-, дан гра!>анин дошао из Траципривредне и финансиске кризе ковиди и носили наочаре. И го Ј е У " им Учио Је Једно време много настрадала Јапанка г-ћа није тачно. ГТрве наочари у да- У гладиаторс «ој школи и у Вона Сузуки, која је још 1930 нашњој форми, као конвексно Каупи 73 пре Христа органирасп^лагала имовином од 200 сочиво, пронашао је славни ен- аовао 1 е овојих /0 друтова из милиона долара, а данас је пот глески научник Робе>рт Бекон школ е ( који су ови били робопуно скромашиа и живи у То- око 1250 године Због тога је ви * чет У' к0 -! а Ј е ^УЗ^" 3 Везув. киу од милостиње својих при- о« изведен пред инквизитор- 0тада °У робови и гладиатори јате.*ва. |ски суд и умало Иије осуђен. тражили да се обори режим у Од старих америчких мили- Људи нису могли да схвате да Риму. Уакоро Је Спартакус доардера одржали су на мисини човек кроз стакло може да ви- оио преко 70 000 присталица, своје старе финаноиоке моћи ди све увеличано. Бежона су на све са,ми Р°бови и гладиатори, само још Рокфелер, Форд и зивали вешцем и опгужива.ти К0 Ј И С У нап устили своЈе госпоМорган. Стари Рокфелер прија га да је у дослуху са ћаволом. Ја Р е - Д°бР° наоружана Спарта вио је и ове године пореским Флорентииац Салвиано дељи к У с ова во|ока потукла Је вој-) власитма чист приход од 1 ми- Армаги усаври -о је од Бекона СК У Црегора ВариниЈа и заузелиона долара. а за свога сина иронађене наочари за ношење ла цел У -'ужиу ИталиЈу. У чети500 000 долара По америчкој и тај облнк су оне до даиас Р и ДРУ™ битке Спартакус Је од оценн, Рсжфелер са сииом има очували. | иео побед У над Рнмљанима. и данас још око 1000 милионај * Када ^Ј е 6 Р°^ а више ола Ј ОТКАД ПОСТОЈИ ЧЕШАЉ?,од 120 000 људи. дошло Је до После Рокфелера долази ауго'- Чешаљ је прибор који су велике бигке са преторои Лицмобилски марнат Хенри Форд>У ди и У п Р аст аро доба упо- ни,е. Овај ,е Спартакусову војкоји ништа није изгубио за вре требљавали. Већ у грооовима ску потиснуо см до ЈЈтозападме кризе. За њим долази Пиер- из преисториског времена на-.ног врха Италије. Код Потелипаит Морган, који је прошл* Нени су чешљеви од бронзе и Је вођена Је одлучу,ућа битка. годиие са берзанским спекула- костију. Стари Египћани и Гр- У тој битци погит-о ,е Спарци!ама изгубио око 50 милио- ии израђивали су нарочиго ле-|такус са 60000 робова. Остали^ ш долара, али му то није иио- пе чешљеве. а Картпгињани су који су били рањени или зароб го нашколило 1 |ка велико извози.пи драгим ка-Јље«и од Римљана, разапети су украшене чешљеее у ( «а крст Овај Спартакусов по-

Живот великог клавирског виргуоза и композитора Франца Листа (1811 —1886) обилује у веома занимљивим појединостима и приказује нам приватну личност најзначајнијег и нај талемова>нијег музичара деветнаестог века прилично шаролико. Лист је имао 6у-ран живот, доживљавао мноте љубавне пустоловине, био у средишту великих скандала, имао безброј противника, лутао по целој Еврогои, да се најзад под старост — за«алуђери... 1 Као млад дечак Лист је бмо ученик професора музике Черниа и Салиериша у Бечу. После завршених студија Лист је обишао Енглеску, Фрзнцуску, Швајцарску и друге земље и свуда се истакао као клавирски виртуоз првога реда. Године 1837 настанио се Лист у Италији, где је живео са грофицом д'Агу. Она је с њим родила четири детета, али му ни'када није постала венчана жена. Лист није био авантуриста ни м> г шкарац типа Дон Жуана, |али су га лепогице, отмене ариI стокрагкиње често салетале и удварале му се уместо да он го чини. Тако је он био љубавнтж мно гих аристократкиња и дама на утледном друштвеном положају- Године 1847 Лист је дошао у Вајмар, где му је пријатељица

била кнегиња Каролииа, са којом је такође живео дуже времена као у браку. Вајмар је Листа окружио поштовањем и ве личањем. Отада је Лист напустио виртуоску професију и 6а вио се искључиво компонова* њем. 1859 године Лист је изабран за почасног претседника свију немачких музичких друштава. 1861 је Лист нагло напустио Вајмар због скандала који су изавали његови противници. Он се настанио у Риму, где се закалуђерио и добио титулу абеа. (Пошто се никада није венчавао, Лист је могао под старост да се покалуђери). I Лист је, бесумње најзначајнијн и једал од најгенијзлннјих виртуоза и композитора (Прошлога века Поред тога што је конгенија.тно интерпре« тирао велике музичке мајсторе, он је и као композитор стекао лепо име у историји музике. Као човек, био је великодушан, племен^гт, прнстуттачан, социалан и веома добар. Људи ј КО ји су га познавали и имали с њим ближег додира, говори* ли су да је човек за кога би се могло поћи у ватру и у воду. И као писац, Фраш Лист се истакао несвакидањим способностима. Кдо композитор нарочито се истакао одличним приказивањем штимунга и пог* П.уиом оригиналношћу стила у тежој музици.

Пожр твовање но : ме до непо мипионе Роман једне мла де Франц}'скин>е.

го нашкодило 1 . Четвото место V реду аадерич мењем . . ... ких милиардера заузима бив- друге земље. Од памтивека до.крет је ,едан од усамљених слу ши амерички министар финан- данас чешљеви су врло незнат- ча,ева побуне римоких робова. си1а Андрју Мелои. Он има но измелили свој облик. Они То је у истини била социална имовиницу од - пола су се и пре 6000 годи.на прази- револуциЈа, без политичких у ' Л и исто онако као и данас. 'тенденција.

СК.р"»НУ милиарде долара,

Париз је добио још једну ми лионарку. То ннсу ни берберин Бонур ни радник Рибјер. Ни Та ралкон, ни Авишон нису, њена ностоЈ 'бина и њена срећа није зависила од народне лутрије. Зове се Лујза Диран, а \ттверсални је наследннк седамнаест милнона једног богатог Американца који јој није ни ујак и који се зове Сам|уел Слегер.. Историја овог наследства пра ви је роман. Потиче из године 1917. У судским аналима зове се „Афера Бискеј"... Пуковник Слетер — познато је да у Сједињеним Државама човек може бити пуковник а да не буде војник — пуковник Слетер се, дакле, у оно немирно ратно доба, населио у Француској, где се заљубио у једну девојку по имену Ана Рузмал. Она га је, препредена, навела да купи једно сеоско добро у Ајеу и да се ту настани са њом и овојим шофером Андреом Бискајем. Млада жена и шофер замислили су један дрзак план, злочиначки и једноставан, да од Американца отму паре Једноставно су га заробили, дајући му хране само за добре чекове у доларима. Злочинци су намеравала и да отрују своју жртву, од које су изнудили све што су могли, кад се појавила, као какав вешти детектив у роману, г-ца Лујза Дирен. Та енергична де^ојка демаскирала је уцењиваче и пријавила их полицији. Г. Слетер је ослобођен захваљујући њој и могао је доћи до свог добра, док су Бискајови били осуђени 25 јула 1918 на по пет година робије. Г-ца Диран је после овог подвига постала гувернанта Амери канчева, чије је поверење сачувала и кој'и јој је оставио 17 милиона франака — све своје богатство.

Она је то и заслужила. Међутим, постоји још и г-ђа Слетер, жена пуковника, која .је живела одвојено од мужа. Она је уложила жалбу на тестамент Ворчестерски суд (Масачусетс) потврдио је важност теста мента и превео Лујзу Диран на наследство. Нова милионарка Ј'е бдушевљена спортисткиња. * СИГУРАН НАЧИН. — Напуштена пријатељица једног оже њеног човека, каже својој другарици: — Волела бих да напишем Емилу писмо, али тако да га прво његова жена прочита. — Ништа лакше од тога. Испиши на коверту „строго поверљиво, лично испоручити!"... * МОДЕРНЕ СЛУЖАВКЕ. Данас служавке воле да изпазе у варош у хаљинама овојих по слодавки кад ове нису код куће. Једног дана г-ђа Петрознћ рече својој служавци: — Ево. ову вам хаљину поклањам. Катице! — Дивно! — одушевљава се служавка. — То је баш она хаљина у којој сам се рвом вере«нику највише допадала... * ЧУДНО ПРОРОЧАНСТВО. Неко се обраћа своме пријатељу: — Драги мој, ако продужиш с тим бекриским животом још годину дана, јамчим ти да нећеш живети ни шест месеца! * ОПАСНА ДУЖНОСТ. — Ташта каже своме зету, који се тек недавно оженио и станује у таштиној кући: — Драги зете, пошто сада припадаш нашој породици, мо лим те да одеш у кухињу и откажеш нашој служавци... л