Правда, 18. 12. 1933., стр. 8

18 XII - 33

П Р А В Д А

/ «ивот / Хладно ћа н назеб • Мере га лечење локалног назеба Срећа је што бацили не нападају само људе већ и саме бацнле!

Нова медицинска открића о назебу

Новим научним истраживан>има откривене су многе новине појединосги о назебу и о хладноћи у вези са обољењима од назеба. Да поменемо само најважније позитивне резултазе тих истраживања. Услед претераног и дугог из лагања појединих осетљивијих делова човечјег тела хладноћи долази до озбиљног облика назсба. Проширенн крвни судови постају слаби и неотпорни, крв нротиче кроз њих у суседна ткива, а ова почињу отнцатл и добијају такозвану „еластичну контстенцију". То је почетак смрзавања. Сад треба нешто рећи о спасавању смрзавањем нападнутрг дс-та тела. Важно је да се тај срган загреје, али не нагло, већ постепено, веома опрезно. Прво треба назебли орган прати у хладној води, додајући леда и с:;ега. Тек после једног сата га опрати у устајалој води или алкохолу. Ако и после тога орган остане блед и непомнчан, треба предузети унакрсну маса жу у правцу од срца. Сасвим је природно да се ова квим локалним поступцима могу лечити само локалиа обоље ња од назеба. На несрећу, хлад коћа не утиче само на најосетл.нвије органе, нос и прсте, већ хоће да се прошири пре него што бн човек и .помислио да спречи опасност. Тако се назеб у носу брзо преноси на грло и плућа, назеб уха на главу и мозак, назеб прсгију на све окелне органе. Погрешно је веровање да је кијавица први и најкарактеристичнији знак назеба. Често нрс не мора боловати од кијавице, може бити потпуно сув, па ипак да је човек већ у великој мери нззебао. Најбољи доказ за ово је да назеб ногу — најчешће услед влажних ногу — брзо прелази на нос, човек добија кијавицу, кашље и има повишену температуру. Један од честих узрока назе 6а је промена температуре у

слузокожи. Опитом је доказапо да топао ваздух парног гре јања у возу или централног грејање по кућама може изазва ти исто тако назеб као н јака хладноћа. Како то? Тако, што је и у загрејаном возу и на хладном ваздуху слузокожа измеиила своју нормалну темпсратуру и изгубила природну ;стпорност према хладноћи. Назеб није искључиво послеI дица хладноће. Да нема разних I ннфективних бацила назеба не бп било у оној мери како га ланас има; постојало би смрзавање појединих органа и целога тела, али кијавице, грипа, запаљења плућа и другнх врста назеба не би било. Бацили нису изазивачи назеба, али су посредници за шире ње н јачање разних обољења од назеба. Здрав човек не мора бита уопште изложен назебу, па ипак може добити неку болест назеба, из простог разлога што други болестан човек преноси кашљањем или на Дру гн начин своје бациле на њега. 1 |ј Тек најновијим медицинским истраживањнма је Јтврђено да хладноћа и није тако свиреп непријатељ људи, бар не у оном смислу како се то доскора веровало. Назеб је, свакако, неприЈатна ствар, потиче од хладноће и бацнла, али хладноћа није само савезник назеба, већ и његов протавннк. Свесграним експериментима утврНено је да хладноћа шкоди не само човеку већ и самим бацилима који изазиваЈу разне обЛике назеба. То мало чудно звучи, али је ипак тачно. Права је срећа што је тако. Да хладноћа не утиче и на бациле болести назеба, у већој мери још него не самог чо вока, било би праве катастрофе у хладније годишње доба: милиони људи би поумирали од назеба, јер би бацили несме тано вршили свој рушилачки рад у нашем организму. Енглески лекар др. Николсон говорио је још пре неколико година да би се назеб морао лечити хладноћом. Тада

су га сви исмејавали. А др Николсон био је у праву, јер да се нађе сигурна метода за лечење назеба хладноћом наравно без штетних последица по наше тело — бацили сви ју врста болести назеба изгубили би сваки значај и не би могли ширити тешке, опасне и често смртоносне болести. Важно је у сваком случају да човек своје тело ојача против хладноће и назеба: Треба се навићи не на претерано јаку хладноћу, већ на то да тело не реагира неповољно кад нзненадно мењамо температуру, из топлога излазимо у хлад но. То се постиже, у првом реду, здрааим, потпуно хигијенским начином живота, систематског гимнастиком, спортовањем, уредном негом тела (ку пање и туширање хладном водом), шетњом по свежем вазд\тсу, чак и за време цнче зиме. Нека нико не веруЈ 'е да ће ста.тно седећи у топлој соби, ретко излазећи напоље (обично и тада погрецгао у претрпа ном оделу) избећи болеста на зеба. Баш тада је наше тело највише изложено тој опасности. Предупредити назеб ниЈ 'е тешко са мало добре воље и пре досгрожности. Много је теже лечити болести назеба, коЈ 'е не само доносе патње болове, сувицгне трошкове н губитак радне способности, већ често прете озбиљно и човечјем животу. Др. Ј. Бел. итштптплшишшплштптптшпшшшшппппшшппшшптш КОЈИ БОЛУЈУ НА БУБРЕЗИМА. )КУЧИ и КАМЕНУ У БЕШИЦИ, као и они који пате од прејаке мокрене киселине, те од улога (гихта) поправиће употребом наравна Франи-Јозефова горка вода своју пробаву. Одлични лекари уверени су, да је Франи-Јозефова вода сигурно и благо дејствуЈуће минерално срество за чишћење, тако да га се може употребити и код оболења доњег тела, код повећање жлезде корењаће.

МАПЕ НАУЧНЕ ЗДНИМЉИВОСТИ

ТЕСНЕ ЦИПЕЛЕ И РУКАВИЦЕ. — Поз^ато )е да гссна обућа и рукавице никада не пружа човеку ону топлоту, ко)у му пружају широке, комотне ципеле и рукавице. Зашто? Из простог разлога што се између обуће, односно рукавице и човекове 1 ноге мора налазити бар танак сло] ваздуха, који ће штитити човека од хладноће. Тај ваздух, као рђав тојплоноша, пружа у истини на4сигур' нију одбрану протнв зиме. Ако ;е ' обућа тесна, ако нема између ноге I и обуће нимало ваздуха, онда нема ј ни загрејавања ногу ни заштите взз духом од хладноће. Стога у зиму не |носимо, можда за љубав моде, теснс цнпеле и рукавице, јер то се може љуто светити нашем здрављу. Људи са гесним ципелама и рукавицама у зилгу, мно-го чешће су изложени разним облицима назеба, него они који су нашпсли да иду у комот ним и ширим ципелама.

наноија делегација је тражила одобрење за зајам у износу З.ООо.ООО д» нара за довршење насипа и изград^з кланице, али се ово питал>е још ниЈв могло решити. Бан г. Матковић обећао је да ће подизање насипа бити помогн\то давањем камена из камеиолома Прхово. Бановина ће дати помоћ и за оснивање градског музеја у Сремској Митровици. За оснивање иувеја већ 1е створен специални фонд. М. Ш.

јшшшшшшшншишш

Укрштене речн Број 151.

ОТЕЧЕНА РУКА И НЕСАНИЦА. — Многи људи болују од такозваних отечених руку и несанице. То је болест која преставља неку врсту рахитичних поремећаја спојених са прилиадо јаком нервозом. Рука отиче на месту где су зглавци прстију. Ако је отицање руку спојено са зесаницом и нервозним поремећајима ноћу, треба предузимати радикалнпје мере за уклањање тога зла. Најбоље мере лечења су: слана купатила, зрачење кварц-лампом, уредна и умерена дијета. Медикам&нти долазе тек у друтом реду у обзир. За површење наснпа нод Сремсне Митровице Сремска Мнтровица, 16. Грааски одбор одржао је седницу. којој је претседавао г. др. Јенеш, градоначелник, и на којој је поднет извештај, о делегацијама нз Сремске Митровице, које су посетиле ми«истра прађевина г. др. Стјепана Сркуља, бана Дуназске бановине г. Добрицу Матковића и Мимистарство фннансија. Прза делегација изложила је г. др. Сркуљу потребу да асјфалши друм, чија је нзградња предI виђена, прође кроз центар града, а не кроз улицу Стари Шор. који се сматра периферијом. За-сада се, међутим, пројектује да друм прође кроз Стари Шор. Министар г. др. Сркуљ из1авио је да питање изградње овог друма још ни^је коначно сазрело, јер се тек израђују пројектн. Г. др. Сркуљ обећао је да ће Сремску Митровицу помоћи у изградњи наоипа за одбрану од поплава на тај начнн што ће зви радови бити учети у ред јавних радова. У Мкнистарству фи-

?•

Г5

1о

(Р

а М

Зо

■

(ч

Водоравно: 1) Варош на јуту, б) за' клопац, 10) полет, 11) пустиња у Афци, 12) узвтас, 13) име оперске певачице (Сари), 14) хајдмо (францускн), 15) журан, јако потребан (народски), 17) египатско божанство, 19) пријајатељ (француски), 20) наићи, 23) узвик, 24) здружује, везује (страна реч), 27) афектирају, нзмотавају, 28) кад се дода на крају ш добија се: об : ава, 30) богнња гнева. 32) црквено проклетство, 35) кочијаше, 37) пооран, 38) најаиткиЈИ делнћи материје. 39) чудовиште, 40) намамити, 41) опрема за коња.

Усправно: 1) Завршан, 2) отмено аруштво, 3) узвик, 4) врста диње (падеж), 5) предлог, 6) уззнк, 7) широка турска сабља, 8) мирис, 9) корице за нож, 11) назив за афричке мухаменланце из Средњег века, 16) кварн, 18) коњи, 21) река у Истри. 22) у љутини (латински), 25) прљав посао, злоупотреба, 26) завера. 29) облик од: имат«. 31) варош у Руснји, 33) хемијски елеменат. 34) покрајкна у Азији, 36) женско име. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Број 150. Водоравно: 1) Акомодглрати, 11) соба, 12) изузет, 13) Ури, 14) то, 15) била, 16) ре, 17) такт, 19) лак, 20) паклен, 22) ла, 23) приметити, 25) пи, 26) нација, 28) окс, 30) Цкне, 31) ср., 32) рола, 34) ја, 35) ови, 36) Оли виа, 38) едем, 39) допјжносити. Услравно: 1) Асура, 2) коре, 3) оби, 4) ма, 5) Диоклецијан, 6) из, 7) руб, 8) азил, 9) телали, 10) Итака, 14) такмац, 17) танн, 18) тетина, 20) пр., 21) није, 23) пиколо, 24) та, 25) пор'^д. 27) прими, 29) „Слип", 31) свет, 33) Авр, 35) оди, 37) н, н, 38) ес.

НОЕИ РОМАН „ПРАВДЕ"

ШШША

Од Андре Армандија • • • 12. — Ставићу ваи на расположење свој разум... — До сада сам сама радила и потпуно сам задовољна резултатом. — Добро. Идите ви својим пу а |а ћу својим... — л шта онда ако ви пређете на мој пут? — Не бојте се... Пут је широк, а извори неисцрпни... — То би значило да Заједно експлоатишемо један извор. Али Ј 'а радије радум сама. — Како желите, закључио је Казауран. Ја сгм желео споразум, ати ако ви нећете, онда... — БиКе бо.ге да се удаљите. — Не! — Г- : те, хоћете рат? — .!а га не даелим. Дорл -'мрштила, очи су

јој севнуле ,али се ипак савладала и 'пружила му руку. Полако су се вратили у дворац. Осам дана доцније магда и Соланжа Банхида отселе су са гтетком у хотелу код Баруда. Следећег дана Казауран их је посетио и дуго разговарао са Магдом. После овог разговора Магда је позвала сестру, помиловала је по коои и рекла: Кад ја не могу да будем срећна желим ти, Соланжа, мно го среће. • Брод, „Гувернер Ожањер" је пристао и Путници су почели да излазе. Међу њима су би•ти стари Колонсај и млади инжењер Жак Фазана. У Дакару је од брата Даниела добио одгсгвор на свој телеграм: „Ситуција се поправила. У изгледу првокласан посао. Про даја имања „Алере" непотребиа. Ако имага мпого ппсла не долази. Поздравља те Даниел". Фазана није био оптимисга и мало се узнемирио због ове нагле промеие. У Бордоу је примио други телеграм ове садржине: „Све је у реду. Дођи у Казо, у даорац „Водхус" где ћеш див ио провести отсуство. Власник дворца те позива, а ја поздрав љам. Даниел Де Барж". Кад је прочитао овај теле|рам Фазана је одлучио да при хвати позив и отпутује у Казо. * Барон Рамсеј Леонел играо је тенис са Соланжом кад се

одЈедном појавила стара тетка, позвала девоЈ 'ку и рекла јој нешто. Соланжа је после тога отишла, а мис Дора, која је гтајала у близини обратила се барону: — Један господин жели да говори с тобом, режла је. Изгледа да је неки предузимач Каже да си га позвао. Можда имаш намеру да прошириш пристаниште? — Одмах ћу га примити, одговорио је Рамсеј. — Извини, али мене интересује шта мислиш да градиш? У последње време све кријеш предамном. — Саградићу један павиљон у средини парка. — Дивно! Овај даорац претвориће се, изгледа, у хотел. А ко ће становати у том павиљону? — Сесгре Банхиди са тетком — Интересантно. Зар није довољно што уживају твоје го стопримство? — Ти си неправедна, Дора. Ја сам их молио да се преселе С 'вамо, јер у прљавом хотелу гжог спекуланта не иогу да станују. А гости ће остати овде док год желе. Дора ]'е сад постала озбиљна и загледала му се право у очи. — Има један начин да зајед но станујемо .прошапута. — Какав начин? упита је Рамсеј наивно. Жена је показала свој вере™чки прстен. — Извини, прекиде је Рам-

сеј. Предузимач ме чека и сад треба да хитно говорим са њим. — Он ће те чекати! Намрштила се она. Слушај, Лионел! Није лепо да тако поступаш са женом коју волиш. Пази шта радиш... Сети се само наших успомена... — Сећаш се, одговорио је Лионел суво. Најбоље би било да дефинитивно прекинемо наш однос. — Врло добро... Ти, дакле, пристајеш на мој предлог? — Платићу суму коју тражиш. Дакле, колико? — Сад је касно, драги мој. Раније сам била сама у игри, али сад је по среди она друга и ја не желим да се сувнше раДУЈе. — Свиђаш ми се кад се љутиш, смешкао се он иронично. — Ти ме још не познајеш, Гамсеј, и ја ти кажем да се чуваш... Они су сад чули кораке иза леђа и глас: — Ох, ви сте овде? Добро јутро! Донео сам вам узорак земље, мистер Рамсеј, а вама, мис Дора, фотографије из Остенде. То су, наиме, копије. Дора је узела мали омот и кад га је отворила пребледела је као крпа. ФотографиЈе су приказивале Бахеру у разним пикантним по зама. — Хвала, мЈ-цала је Дора. Прегледаћу их кад ми буде боље. Сад ме боли глава. Извините, али сад морам да идем Не заборави, Рамсеј, на оног

предузимача. Он те чека у малом салону. После ових речи бесно је по гледала Казаурана и отишла. У том мећувремену Даниел Деберж чекао је брата у пристанншту. Радовао се Жаковом доласку, али је ипак био узнемирен због послова у које га Јв уплео Филип Казауран. Шта ће казати Жак кад дозна све ово. Синоћ га је Казауран наI оварао да моли Рамсеја вели ку суму за куповину неких машина. Било је чудно што те машине остају у магацнну. Рамсеј је давао новац, али у посао није хтео да улази. Размишљајући овако Даниел |е одједном угледао Солаижу која се полако приближавала. — Чекаш брата, зар не? рекла је и пружила му руку. — Да, одговорио је Даниел и показао на црну тачку у даљини. Мало доцније стнгла |е и Магда и са х су нестрп »иво чем-.ти долазал инжење^а Фаза«а. Жак Фазана изишео је, загрлио брата и љубазно се поздравио са Соланжом. — Је ли и тегка овде? упита. — Магда...? окренула се Соланжа. Али Магде је нестало. Доцнн је, у дворцу, била је приморана да изиђе из своје собе и кад је угледала Фазану хлално му Ј 'е пружила руку. Казауран је I приметио да је Магда уплак«на. — Нзставиће се —.