Правда, 18. 12. 1933., стр. 7

г 18 - XII - 33 СМЕТЊЕ ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ ПОВЕЋАВАЈУ СЕ Возови стижу у Београд са пет и в и ш е часова заиашњења

П Р А В Д А

Веилко нрвреме последњих дана, праћено местимично снежним *јлвицама и орканскнм ветровима, пЈроузроксљало је, као што смо већ ј|уч2 јавили, велике сметње за железнинки сађбраћај на свнма нашим пругама. Возови и даље стижу са огромоим задоцњењима, која се сада јоцј повећавају, тако да је време доласка возова унеколико постало саавим неизвесно. Возови до»1азе како кад могу да стигну, а предвиђања о задоцњењу појединог воза обично се покажу као нетачна, јер воз дошгије, на прузи, продужује и даље да повећава задоцњење, тако да на *.зтичну стаиицу стнгне неколнко часова касниуе него што је гтрвоби-пно било преавиђено. На лнчкој пр>зи и на пругама V Горском Котар.У закашњења возова су огромна и износе по неколигао сати. Али, највећа задоцњења има(у веђународни брзи возови и експре»си, пошто је у неким суседним земл>ама невреме хшого веће него код нас. Нарочито велико невреме влада у Мацарсксгј. Сви возови који долазе у нашу државу из Маџарске, стчжу са неколико часова закашњења. Јуче је пештански воз, који је требало по реду вожње да сигне на београдску железничку станицу у 7.20 часова ујутру, стнгао са три ча-. са • закашњења. Данас је, међутим* тај воз ститао у Београд са закашњењем од преко пет часова. Али, не само возови из Маџарске,, велика задоцњења имали су данас и остали међународни возови који долазе у напгу државу преко Итал №је и Аустрије. Снмплон-ориечт експрес, који по реду вожње стиже у Београд у 7.40 часова, стигао је јутрос тек око десет часова. Ј\*трошњи париски брзи воз такоће је имао велико закашњење. Тај воз по возном реду греба да стигне у Београд у 7.05 часова, а ститао је тек око десет и по часова. Велкка задоцњења имали су и унутрагпњи возови. Нарочито велико задопњење имао је загребачки путнички воз, који је требало да стигне у 6.40 часова, а стигао је у десет чаео-ва. Возови који долазе у Београд са ■југа стижу са задоцњењем, али ипак

то задоцњење је. много мање него код возова који долазе са севера н запада. Јутрошњи нишки путнички воз стнгао је у Београд са закашњењем од око двадесет мтгута. ЛЕД СЕ ПОЈАВИО И НА САВИ На Д\наву, Бегеју г Тиси и Драви појавио се лед у великим блоковима још пре осам дана. Због гога :е дошло до обустављања међународ | ног и даљег унутрашњег бродарског , саобраћаја. Бродови Речне пловидбе саобраћају сада још ђамо на локалким пругама Београд — Земун и Београд — Панчево, и то дању, док је ноћни саобраћај и на тим лннијама обустављен, због опасности од судара бродова са леденим сантама. Али, док је на Дунаву н његовим притокама лед већ неколико дана, а на неким местнма се и зауставио, на Сави није било леда све до ноћас Пред Беопрадом појавиле су се јутрос на површинн Саве прве ледене санте. Савска вода је, узнмајући средњу температуру у обзир, зиатно топлија од дунавске и због тога се на Сави лед појави увек доцтпе него на Дунаву и његовим притокама. До јуче поподне, температура савске воде кретала се стално изнад нуле н због тога није дошло до образовања ледене коре на површнни воде. Међутим, снноћ је температура савске воде почела да пада и у току ноћн пала је до пола степена испод нуле, дакле до стања када настате смрзавање воде и тако су се у току ноћи на површинн реке почеле стварати прво мале санте, које су се постепено међусобно уједињавале, обра зујућн међусобно ледене блокове, за сада још не много велтже. Температура ваздуха у Београду таносила је јутрос рано девет степени испод нуле. У току дана, хладноћа је попуштала и у подне је теммометап показивао минус пет степени. Ово је ипак прилична хладно ћа и ако се одржи на овом стању вероватно је да ће се идућих дана и на Сави образовати велики ледени блокови, као и на Дунаву, тако да би могло да дође и до залеђења целокупне ледене површине. У том случају, наравно, дошло би до обустављања и локалног бродарског саобрзћаја, и дневног и ноћног, нзмеђу Београда, Земуна и Панчева.

ОПЕРА Кармен

г-ђе Дндај

Проблем опстанка опере појавио се, нарочито последњих годииа, у акутној форми. Јер опера, која је у прошлом столећу дошла до кулминационе тачке у своме развоју, не може више да задовољи укус публике. Због укочености сцене дошла је у опреку са динамиком данашњег црсмена и њено постојање заснива се у првом реду на традицији. Али реалност, материална страна, игра и у овом случају одлучујућу улогу. Зато се и поставио проблем: како довести оперу у склад са данашњицом. У оживљавању сцене била би несумњиво решена једна страна овога нроблема. Овај задагак је врло тежак. Јер да се реши проблем режије потребно је код певача искоренити све траднционалне навике у интерпретацији улога. Да би се одржао Традиционалан уметнички облик опере мора се, дакле, борити иротив традиције, против укочености на сцени, за довођење музичке стране дела у склад са драмском радњом. Мало је певача који су увидели к који су у стању да се ослободе традиционалне сцене укочености. Г-ђа Андај, чланица бечке Државј не опере, која се синоН први пут појавила на позорници Београдске опере у насловној улози Бизеове ..Кармене", једна је од ретких оперских умет2.ица. Своју утанчану музикалност координирала је г-ђа Андај са изванредно израђеним смислом за сцену. Нзена креација Кармене у сваком је погледу до тан чина израђена. Гласовни материал ове велике уметнице је сонооан и " " -чм оегистримз ° ж ~ма

СКУПШТИНЛ Ј. Н. С-А

Х.а ш.к-у је изгласано треће место

Претседништво с купштине Ј. н. с.-а

СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОЉОПРИВ РЕДНОГ ЖИВИНАРСКОГ ДРУШТВА Предлаже се пуиа сарадња свих балиаисиих држава у цкљу унапређења живинарства

У малој дворани хотела „Занатски дом" одржана је данас пре подне свеча. а седница Пољопривреднот живинарс::ог друштва, са конферениијом наших и страних излагача живине, живинарских стручњака, организација и пријатеља живинарства. Конференци.ју је отворно потпрет седник друштва г. Бора Миленковић, адвокат. Пошто је поздравио бугарске, румунске и мацарске излагаче и остале госте, дао је рсч г. др. Попадићу, који се у свом дужем реферату позабавио питањем гојења живине, као првим условом за повећање нашег извоза и освајањем стра них пијаца. -т Производња жнвинског меса, која је до пре неколико година била врло мала, знатно се повећала у последње време, — рекао је г. др. Попадић. Да би стране потрошаче веза ли више уз наше производе, потребно је побољшати квалитет робе. Јер, прошла су она времена када се на пијацу могло изићи са чим било. На супрот томе, дошло је доба када живннарство и живинарски производи заузимају једно од првих места нашег извозног биланса, а сем тога ова грана народне привреде у стању је најбоље да се одржи у овим помућеним приликама. И вероватно је, по мишљењу г. др. Попадића, да ће живинарство — које се за све време кризе држало цеома добро — бити првн весник бољих времена. Говорећи о потреби рационалнијсг гајења, г. др. Попадић истиче да се никада не сме запоставити гојење живине и у томе циљу предлаже низ мера за бољи квалитет жизинског меса. Други говорник, инжењер г. Фете, — претставник Дравске бановине, осврћући се на тему г. др. Попадића о потреби товљења живине, палази да се у ову сврху може коРпСно употребити једна водена оиљ ка, звана „барски грашак" (елоден тчанаденис), које има у свима краЈевима. Она је веома хранљива и њеном употребом трошкови производ* ње'знатно би појевтинили. Г. Либник (Загреб) је мишљења да целу продукцију живинарства треба поставитн на другу основу. Пре свега, сељак, као најбројнији и Ћајвећи продуцеит, мора пазити на квалитет јаја. Он не сме на тржиш те изнети ситна јаја, која имаЈУ рђа ву прођу. Да би се то постигло, г. Лнбник предлаже измену продајног система: место продаје на комад, да се \веде продаја јаја на килограм. Тако ће се сељак сам постарати да дође до бољих раса живине. Ово треба форсиоатн и путем теча јева, на којима ћс се пољопривред-

на омладина обучавати рационалнијем гајењу живине. Г. Грујић (Баотраа) бавећи се истим питањем, налази да је по развој живинарства врло штетно што се оно код нас, а а у осталим балкаиским земљама, њалази још увек v женским рукама. Треба га пребацитн у руке сељака. Треба, путем пропаганде, учиннти да се нерентабил>ни подмладак живине избаци, да се пролећни пилићи задржавају за зим ску носивост и та«о даље. На крају, г. Грујић је предложио да се организације наших живинарских друштава вежу у један Савез, да се затим створи Савез балкаиских живчнара и да се приступи, као целина, Савезу светских живннарских друштава. — Јер, поред користи, које ће од тога извући наше живинарство, ми ћемо узајамним уповнавањем учинити више на делу мира, него што је то постигло Друштво народа. Ми имамо племе/ните, живинарске душе. Делегати Румуније, Бугарске и Ма царске, поздравили су идеју заједничког рада н дали свој пристанак да ступе у чланство Балканског савеза. Вођа бугарске делегацнје г. Борнс Руменов изнео је »сторнјат развоја жнвинарства у Бугарској, које данас заузима друго место у извозном билансу. Последњих година, џа рационализацији живннарства, тамо су учињени велнки напори. Пре свега створен је фонд за уналређење живинарстаа, који главна средства црпе из прилога трговаца-извозннка, управо од процента про>изведене количине ја|а и живинскот меса. Овај фонд, поред тога што врши пропаганду штампаним стручним брошурама, омогућује стварање угледних сеоских жнвинарника, а бесплат но раздаје сељашгаа и одабраие расе ЖЈгеине. Г. др. Павловић се, у овоме реферату, такође задржао на стању бугарског живинарства. Он је мишљења, да би по угледу на Бутаре, и код нас требало створити један сли чан фонд. Говсрио је и претставннк железничара — живинара, па је затим хонференција закључена. 1||||1||||||1111111111111111111111|||1П111111111111111!11111111!1[111П11ПШ1ППП111111111Ш1' [. Думнћ нод г. Мусоп иниа РИМ, 17. деиембра Претседник владе г. Мусолини примио је данас по подне југословенског посланик*'--* Јована Дучнћа са којим је остао V дужем разговору. 1 -ђа козета Лнаај

музикално фразирање и динамичко сенчење г -ђа АндаЈ - је координирала са драмском радњом. Нзена игра је пуна темперамента, пуна вакредно израђених сценских нијанса. Кроз целу креацију своје улоге г-ђа Андај је одржала у напетости публику. Нзена је игра била убедљнва и на високом уметничком нивоу. Гостовање г -ђе АндаЈ* у Београдској опери је од великог значаја и по даљи развој наше оперске уметности. Наши чланови оперског ансамбла, нарочито млађн, моћи ће љкого научити од ове велике уметннце. Драгутпн Чолић

У дворани дома Кола српских сестара одржана је данас пре подне скупштина Јутословенског ногометног савеза у присуству делегата већине клубова и гостију. Скупштану' је отворио претседник Ј. н. с-а г. Б. Тодоровић. Пре почетка рада је уттућен овај поздравни телеграм Њ. В. Краљу: „Претставници 642 ногометна друштва, окуттљени на годишњој скупштини Ј. н. с-а, шаљу спортске поздраве своме Краљу и покровитељу 44 . Читање телеграма пропраћено је спонтаннм овацијама. Упућен је поздравки телеграм и г. др. Лавославу Ханжеку, министру за физичко васпитање народа. После конституисања скупштинског чаотнштва, скупштина је пола часа прекинула рад да би верификациони одбор прнстуттио верифицнрању гтуномоћја. У наставку рада поднео је извештај верификационог одбора г. др Коста Хаџи, адвокат из Новог Сада и претседник Н. н. п-а. На верификацију поднесено је 584 пуномоћја од којих је верифицирано 579. Нису верифиуирана пу г номоћја с. к. „Драве" из Птуја, Битољског радничког спорт ског клуба и „Бате" нз Борова. Скуп штина је примила извештај верификационог одбора. У наставку рада г. Тодоровић је у неколико реченица изнео рад Ј. н. с-а молећи присутне да у' свогим крнтнкрма буду објективнн. Рад Ј. н. с-а, ве.ти г. Тодоровнћ, био је успешан и плодан а у погледу де.товања обиман. Вођство Ј. н. с-а са много обазривости водило је финансијску политику. ЖАЛБА X. а. ш. к-а Г. др. Плеша делегат загребачког X. а. ш. к-а поднео је предлог да се решење по жалби X. а. ш. к-а на решење управног одбора Ј. н. с-а којим су утакмице сз „Југослави1ом" и „Војводином" поништене, одбаци и верифицира утакмкца са прчобитно постигнутим резултатнма. Са 322:232 гласова предлог о хитности

Нудо филмске технике и режи'е по фантастичнои роману ЕДГАРА ВОЛЕСА:

КМОКОЖј

Врхунац стварања филмске тгхнике, приказаће се ових дана у Касини и Колосеуму'

је усвојвн. Г. др. Плеша је, потом, прочитао и образложио жалбу X. а. ш. к-а. По овом пнтању говорили су г. г. др. Коста Хаци у име „Војводине", Милан Живановић у име „Југославиј/г" и други. У име Ј. н. с-а говорио је секретар за унутрашње послове г. Миодраг Павлићевић. Претставни^н „Војводине" и „Југославнје" пле^ира.ти оу да се утакмице верифицир.ају пор-форфе за њихове клубове јер је повреда правила очевидна. Овом приликом дошло је до ве.тике буре Последњи су говорилн г. г. Вишњић из Загреба. Оцаклијевић нз Ниша и Розенберг из Загреба. 349 : 129 Затим се прешло на гласање. Они који су имали по једно пуномоћје били су махом протнв жалбе Хашка, а.-вд они чији су џепови бнли пунн гласова хте.ти су да се прваку Загреба изађе у сусрет. Читаву сензацију изазвало ]'е гласање чланова управе Ј. Н. С-а, који оу уста.ти против самог себе, плносно против свог решења. Ово је дзло повода многима да узвикну: — Па, то значи неповерење саве* зу! Кад је саопштен резу.ттат 349 за жалбу Хашка и 129 против, неки су добацили прнјатељима Јутославлје: — Ко вам је крив? Зашто и ви нисте прошверцовали неког од распупггених? А Ж БАСК НА ЧЕТВРТОМ МЕСТУ Овом одлуком је БАСК, кОје^м "^у црвенн отели 3 бода, дошао на четврто место, а „Југославија" је пала на пето. Неким члановима управе, наразно, није било право игго је донесено овакво решење, јер је по правчлнма одлука чмала бити верифицирање са 0:3 на штету Хашка. Извесни оањих тражиће на првој клупској седницн да се „Јчтославија" на то очигледнс гажење прописа жалн Министаоггву физичког васпитања народа. ко;е бн целу ствар могло да реши објективно. Исто такво расположење влада н кодчланова управе „Во-јводине" која је данас бачена на задње место.

Одпнковање г. Крбеиа Указом Његовог Величанства Краља од 17. децембра, одликован је орденом Југословенске Круне другог реда, др. Иво Крбек, градоначел кнк града Загреба. 011111111!1и111!1111111!11111111и1Н1Ј11!1!111111111111Н1111111П1111111111!1Ш11111Ш!1П111 Једна мапа дирљива свечаност у Официпсном дому У Офицнрском дому данас је одр жана једна дирљива свечаност. Пнтомнце кола девојака Удружења домаћнца и матера извршило је предају дарова мајкама изгннулнх офн цира. Предаји је присуствовала, по ред осталих чланица Удружења домаћица и матера, и претседшша Дру штва г-ђа Биволаревић. Овој малој свечаности присуствовало је н вели ки број мајки изгинулнх офнцира, којима су раздељени разнн поклонн у оделу, рубљу, колачима н намнр ницама. Том приликом одржала је говор 1-ца Вера Самарџићева, кОја је нашла неколико речи утехе за мајке чији су синови принели на олтар отаџбине своје животе н рекла да ће нови нараштајн увек знатн ценити њихов пример и пожртвовање.

< ' ' ''

• ?г

$Густав Фрвлих I • Камила Хорн 5 играју у раскошном филму-нз в париског живота •Б9ДИ МОЈД... А Следећн програм бноскопа ( „УРАНИЈД" • : «601