Правда, 18. 12. 1933., стр. 6
П Р А В Д А ' 1Ј-ХП-33
БЕОГРАДСКИ УМЕТНИЧКИ ЖИВОТ
ДЕСЕТА ИЗЈ10ЖБА ликовне скупине „Об.чик"
1 Ове године Облнк је нзншао пргд публнку са осетно свеленнм бројем излагача. То је омогућнло свакоме од њнх да на излоЛбн буле заступљен
већим бро^ем раДова. Ово, опет, у- , питању читава серија плЗтана иииккп јо ча сд н 1!>р м ПРГ»-ЛПШ1*Л ЛПД- пктииу пппАп.ч.л
рнт, што Је полихромнја на тима по стављена увек -у- истим бојеним вред ностима и истим бојеним односима — све. то у деловању није далеко од монотоније. Поготову кад је у исто-
чиннло је.да се и све идеолошко.-шаренило скутпгна овога пута потврдн у далеко урчљивијо) мери него је тр.досад био случај. ПубЛнка која редо^но прахи кре.тање нашег ликовноумет1ничког жицота »зучнла )е'да на'нзложбама 0в$ ликовНе скупине ув?к нађе по камво крупније изнбнађење. Овота пута она је то изнеиађење узалуд очеЦ^взл«. Није .га било *ж код једнога о^д излагача. Поготову у високо поТЈђрдиоме смнслу. ^Тако [е десета нздржба Облика кененадила, ето, отсутнбшћу изнена&њз. |Г * 4а, нешто, Јовгн Бијелнћ свој садаш№и изглед није најавио платнима изложеним на прошлој Пролећној, о« бн овога пута сигурно претстављао сензацију. Овако — све се свршава само још тедним прилогом више за чињеницу: Јован Бијелић је најнемирнији дух међу савременим нашим сликарима. Идеолошке мане код Бијелића су и честе и досад већ замашнога низа. Тако честе, да понекад временски распон међу њнма ннје бивао већи од неколико месеци. И то чак и- у случајевима где ново ликовно стремљење у суштини једва да је ■имало какве сродности са напуштеним. Кад ће тај немнр, то вечито трагање за новим сопственим ликовним изразом најзад престатн — то, свакако, ни сам Бијелић не зна. Данас поготову. Али да се ствар неће сдршнти данашњим Бијелићевим стремљењем, више је него сигурно. Или ће зар диаграм ликовног развоја овог темпераментног и уистнну ррђеног сликара завршити линијом круга? — Јер: Јован Бијелић је дебитнрао. у ствари као велики поштовалац немачкога експресионизма, Марка и Кандинскога из епохе платана: „Слика са „белом мрљом", „Слнка са црвеном ивицом" и оних б^збројних „Импровизација".... Најновнја платна Бијелићева засад још исувише одаЈу само траган>е и тек прва постигнућа овога, а да би се могла узети и оцењивати као лримери једног коначно одређеног и потпуно оваплоћеног ликовног изра за. А очигледно је и неспорно на њнјл^у .©воме трену.тку, само .то: да се Јован Бцјелић отиснуо пут најчистијега идеализма — и то све внше пут левице његове, према надреалном — и ла, очигледно, свим ликовним елементима тих платана оперише сликар који је „печен" и који добро зна какву и колику му улогу дати ваља свакоме од ових у часу кад стваралачка воља преноси сликарске доживљаје на платно хотимичннм одбацнвањем натуралнстичког рођења и бележења података тнх догађаја. Уједно и то: да колористнчка звучност и ритам колористичких маса на тим платнима не постиже увек ч висину до које је Јован Бијелић већ успевао да са лакоћом допре. Само то. Игњат Јоб је својом „Вељом Главицом" захватио дубље но : икад. То платно није настало у часовима сликарске ћудљивости којима Јоб толико обилује, већ у т^енутку изузетно ^скрена и дубока надахнућа. Зато је.дато у једно\& даху, а колористич ки спроведено онажно и до краја све же и консеквентно. Ваља тај предео у*горедит'и са платном „Недеља", или чак и са вредннЈИм „Вељи, па је сасвим очевидно да оио претставља најбољн Јобов. прнлог нзложби. У нсто време оно уверљиво потврђује да. је слнкарско сазревање Игњата Јоба у пуноме дејству. Вел.ко СтаноЈевнћ сасвим је супротаџ Бијелићу. Он не уме да се као преконоћ измени из основе и не тражи сваке године на двема раз личитим странама. То је сталожен и одмерен ликовни посленик, сликар у чнјем раду увек доминира свест прорачунатост, који никада не пренагљује. Присуство овога зрачи из свих Станојевнћевих изложака. Из уља исто колнко и из акварела или акваре^исаних цртежа тушом. А зато што му све слике имају лепи коло-
ветних проблема. Зашто Вељко Станојевић, иначе несумњнво врло културан сликар, упорно решава простор само линеарним подацима, а не и тонским свођењем својих колористичких планова?
Јоб: пејсаж Поготову кад остаје у границама натуралистичкога односа према слнканоме? Лазар Личеноски престаје да буде шарен у боји. Његове „Рибе" пиказују да се осетно помакао са досадањег места и кренуо према колористичким сазвучјима која су заиста и богата и крепка. И која ће спасти бојење вредности опасности да буду само обична боја. На портретима, нажалост, најдоцније. Зашто је Личеноски уопште изложио оне портрете поред осталих слика? Никола Мартиноски има свој особени „стил". То је, сумње нема, сликар са много лична нагласка. И у концепцији форме, и у погледу садржаја, и по својој палети. Бар у односу према садашњој ликовној ситуациЈ *и у нас. Иначе је у њега прилично Модиљанија. Не само у начину сликања очију и це само у постав љању сразмера између појединих де лова човечја тела. Модиљани је, међутим, сликао своје колористичке планове са јасним одређивањем њихова просторна места. Код Мартиноскога је то место нејасно и нестално: оно што би требало да буде позади, врло често сасвим је на-> пред. И још нешто. Мартиноски је почео да шара ббјоМ, а не да слика. Затим, он као да је сасвим задовољан отсуством колористичке интонације. А слика под таквим околностима не може постати затворена целина, све једно постављена у оваквом или другом каквом ставу према сликарским подацима из спољашњега света. Миленко Шербан има исте негативне одлике које и Мартиности. И његовн колористички планови не држе се чврсто, и они шетају платном по својој сопственој вољн. Пошто упрошћава бојене масе, отсутност просторних' разлнка 1 појединих података сликанога принуђава га да прибегне контури. А како је недоВољно продро у тајне Матисових оперисања линеарннм, Шербан је сав утонуо -у сасвим излишно графичко орнаментисање. У сваком случају сликање чистим бојама није нимало ни лака ни једноставна ствар и захтева више смисла и разумеваЊа за оно што се у сликарству зове валер, него ли га засад показује нлади. Шербан. Светислав Страла идаље бележи ону луду лннију својнх невероватних успона и падова. Али само кад слнка уљем. Ту је сад час сасвнм у вла стн мотива („мртве природе"), час колористички МуЦав и изгубљен (платно „Из Брке" са чамцем у прво ме' плану), час снаж^н ; и дубоко непосрелан („Зима"), а час сасвим на нвици МаЉавиНових Шарених декорација („Игра"). У акварелу, међутим* он је смео, широк. у потезу» распеван колористички заиста ванредан. Ту Ј*е највиша вредност, Светислав4 Страле и ту он данас стоји без премца'. Бар у бдносу према пре стоничким сликарима и у односу према досад "познатима. Вилко Гецан, загребачки члан 06-
1Ш1ШШ11Ш11и1|11и111111Ш1П1!1111111111111!1П1111111111Ш11111111111!111Ш1111111111Ш1П1|111111П111ШП[!П1111111!ШПШ111П1ШП111Л11!1ШШПЛ1111Ш11№Ш11ШПШ
!
лнка, ниЈе више онај Гецан из првих поратних година. Тада је ои био уз Миливоја Узелца, најлепша потврда млађе наше ликовне генерације, а његова стремљења давала најлепше наде. Те наде сасвим је, види се, прогутао Њујорк и оно десетак година Гецанова боравка у Америци. Данас је он изван тока актуелних збивања у савременоЈ ликовноумет ничкој делатности. Поготову оних иајзначајАијих и за Европу и за нас. Изложена платна јасно говоре о томе. Пре свега разноликошћу ликовних схватања под којима су настала. А затнм и врелностима самога сликарства као таквог, које могу да буду тако слабе као оба мушка портрета и тако незнатне као на оба портрета „М155 МШашз", сасвим отсутне као на платну „Роп1 №иГ' н тако неједнаке и толико спорне као на свим осталим сликама. Жидрински и ПЈер дали су своју стару меру у својим карикатурама. Жидрински има усто на изложби и неколико успелих, углавном декора тивно третираних, предела из Словеније, сликаних темпером. Поред тога и низ скица за декор и костиме пете симфоније Чајковскога, као још Једну потврду више изванреднога свог смисла за ову грану ликовне области. А. Г. Балаж је у монотипијама оСетно богатији у боји, и исправнији у организовању колористичке целине. Станка Лучев Још једном потврђује да не спада у Облик. Већ ни по степену\своЈе упућености у основна питања сликарскога заната.
И кувари се организују
Мих. С. Петров
Радим у сопственој згради услед мале режнје велики избор ОТОМАНА од 200 Дин. навише. Софе 600 на више, патент фотеље 450 навише, салонске гарнитуре 1.600 навише. Солилан рад, тапетарска радионнца КОНФОРТИ Далматинска 87. 55797
- Шта? Зар Је та дршка од слонове кости? То је лаж, господине! — Извините, госпођо, али ја ннсзм крив што је слон имао вештачке вубе...
О, ТА ДЕЦА! Вереник (малом брату своје веренице: Кажа, мали, да ли се твоја сестра увек тако друго облачи? Малн брат: 0, не, само данас. Ја сам јој сакрио зубе, јер ме је данас истукла, па сал их тражи. РАСТУМАЧИО Отац је са синчићем у Зоолошкој башти. — Кажи тата. зашто онај фламинго стоји на Једној нози? — Хм... па, зндш, — кад би и другу подкгао, онда би морао пасти. ЊЕГОВО САБИРАЊЕ Учитељ: Тн си, Перице, опет рђаво сабрао овај рачун. Сума је.много већа него што треба. Помаже ли теби когод при задацнма. Перица: Да, мој тата. Учитељ: А шта је твој тата? Перица: Келнер. ПРАВО И КАЖЕ Један дечко спотакне се на клизаво| улици, и почне страховито да дречи. Један пролазник поднгне дечка и покушава да га умири: — Немој да плачеш, мали! Сутра више неће болети. — Па сутра и нећу више плакати! — вели дечко, настављајући.
I .* *'• + "; •" I
Једна група орга низованих кувара
Куварска струка код нас спада у ред најмлађих стука и налази се тек у почетку свога развитка. До пре неку годину у њој Је било много странаца. Међутим, ствар се у томе погледу сада потпуно измени ла. ЧИтава генерација млађих кувара, домаћих радника, оспособнла се за куварску струку. Чак сви нису ни запослени. Сада их Је само у Београду око 8—10 таквих. Ради заштите своЈих материЈалних и културних ннтереса, ,по угледу на остале струке радника, и кувари су
основали своЈу синдикалну организа цију, коЈа ради у саставу Савеза радНика животних намирница. ОрганизациЈа настоји да положа'" кзза-роких наиештеника што више олакша ограничењем радног временг на законски максимум од 10 часов; ^Јневно и обезбеђењем награда кој< одговараЈу )ЦивотниЛ потребама I послу који врше кувари. Уз то, ор ганизација својим незапосланнм ч." новима пружа новчане помоћи и ст ра се за њихово упосљење.
ПРЕД ОСНИВАЧКУ СКУПШТ ИНУ УДРУЖЕН.А НАСТАВНИКА ШКОЛА ЗА ДЕФЕКТНУ ДЕЦУ Проблеми васпитања дефектне и душевно оболеле деде у нашој земљи Рад загребачког Завода за васпитаље глувонеме деце ►
ЗАГРЕБ, децембра 28 и 29 децембра одржаће се у Загребу, у Заводу за васпиташе глувонеме деце, оснивачка скупштина Удружења наставника за дефектну децу. На раду скупштине узеће учешћа око 1 50 наставника и гостију из целе земље. Пошто је ово веома потребна акциЈ *а за што успешнији развитак васпитања и заштите дефектне деце, посетио сам управника Завода за васпитање глувонеме деце у Загребу и члана одбора ва припрему оснивања Удружења наставника школе за дефектну децУ Краљевине Југославије, г. Рајка С. Хергешића, замоливши га да ми да за „Правду" обавештења о значењу поведбне акцнје и о раду Дома за глувоИему децу у Загребу. Г. Хергешић је рекао: — Од дана нашег ослобођења, т. ј. од 1918 године, почело се код нас да се ради како на напретку општег школства, тако и на напретку школа за дефекТну децу. До тога доба, имали смо неколико завода за васпитање глувонеме и слепе деце, док за глувонему децу нисмо имали ниједног завода, сем неколико малих одељек>а на територију данашње Дравске бановине. Завода за глувонеМе имали смо три и два за слепе. Данас ми много боље стојимо у организацији целокупног школства за дефектну децу; јер имамо четири завода за глувоНеме, три завода за слепе, а одељеше за душевно заосталу децу, такодвана помоћна одељења постОЈ *е скоро уза све основне школе у већим Местима наше државе. Иницијативом професора Университета г. др. Божидара СпишиКа ради се на оснивању једног сасвим новог завода, за богаљасту децу, т. ј. за децу што имају неки физички недостатак, који им спречава могућност похађања редовне, основне школе. , Међутим, што се укупног броја све дефектне и душевно заостале деце у нашој држави тиче, имамо их толико да је једва око 20°/о смештено по заводима, док ос*гала за школу способна деца остају без бла годети васпнтања. Сви наставници, који се сада ралазе по заводима, а којн поседују стручну спрему одлучили су да се организују у једно удружење, па су се спроразумели, да се 28 и 29 децембра одржи скупштина. на којој ће се друштво конституисати. Друштву Ке бити, задатак да се стара о сталешким интересима н о потпомагању што веКег развитка.и унапре-
ЗНАЈТЕ! АЛИ ИПДК ПРОВЕРИТЕ да своју модерну галантернЈу као: шешнре, рубље, рукавиие чарапе, кншобране, машне, марамице и др. робу, стручњачкн и с обсиром на квалитет и моду изабрану, продајем с циљем да потпуно задовољим своЈу многобројну сталну муштерију.
СДВА САРИЋ ПРЕСТОЛОНАСЛ. ТРГ. ТЕРАЗИЈЕ 36.
56396
ђења завода и школа ва ту несреКну дечицу у целој нашој аемљи. После званичног дела програма биће одржана интересантна предавања. Др. : Божо . СпишиК, предаваКе О заштити богаљасте деце, др. Шерцер из области оторино-ларингологије, др. Радислав Лопашив иа области неурологије, др. Хинко МандиК, управник Шумске школе у Загребу, о васпитању на чистом ваздуху, Антун Скала, референт Министарства просвете, о развоју школства за дефектну децу у ЈугославиЈ*и. . . — Шта бисте имали да кажете 0 загребачком Заводу за васпитање глувонеме деце, који спада међу ><ајвеКе интернате у Централној Европи? —- Завод у Загребу отворен је 1 децембра 1891 године у властитој зградн, вили „Социетас", а 1894 годнне пресељен је у садашњу зграду, бнвшу зграду болнице. ЗавоД се брзо и лепо развнјао и ускоро достигао ниво најмодернијнх установа културног запада, док га погребе рата нису посве разориле. За време рата завод уотпте ниЈ *е функционисао. После рата јс понова оживео, али се морао селити. Тек 1926 године Завод је мо гао поново да се усели у свој Док у Илици 83. Тиме почиње прави рад завода У нашој земљи, као пгго је по зна-то, имамо четири завода: у Ја години, Београду, Загребу и Љуб л>ани. Ове године загребачки Завод по хаНа 127 глувоне.ме деце (91 деча! и 38 девојчица). По приватним ку Кама смештено је од те деце њи? 20. док су о^тала смештена у завод ском интернату, и то веКином о тро шку бановина, а мањи број о вла ститом трошку. Завод за глувонему децу у Загр^ бу има сада 6 разреда са 12 оде љења. У тој школи деца уче да го воре сврј материњИ језик. Уведенг Ј *е звуковно-говорна метода, призната у Целом културном свету као једино практична и целисходна. Сем говора уче деца чнтање са усана, што замењује слушање ухом а иначе се уче све школске дисцн плИне као и у основниМ школама После свршених шест разреда упу Кују се та деца на занате живе о/ своје властите зараде и не падаЈ на терет друштву као онн нешко лбвани., , Децу у Заводу уче наставниц! које је просветно одељење БановИ не упитило Заводу на рад. За на ставнике глувонеме деце узимају с« из редова учитеља основних школ. најспособчијн, које води том звањ: чиста и несебична љубав. Они с специјализују или у самом ЗавоД? нли у нностранству. Стекавши потпуну спрему полажу испит. Сада ћма у Заводу 13 сталннх учитеља. н. ш.
1
(