Правда, 21. 01. 1934., стр. 1
ииШ |ДРипА 11ЛАЛЕИА 7 ГОТУВУ
ЛИНЛР
Број 10.495 Година XXX
ЧЕКОВНИ РЛЧУН КОД ПОШМНСКЕ ШТЕДИОНИЦк ВРОЈ 53 220 ГЕЛЕФОН \ДМИНИС ГР Л11ИЈЕ И ОГЛЛСНОГ ОДЕЉРЊЛ 25-551.
БЕОГРАД, НЕДЕЉА 21 Јануар 1934 Влајковићева улица 8
МЕСЕЧНА ПРЕП1ЛА1Л ЗЛ Н*ШУ 1ЕМЛ.У 20 ДИН.. ЗЛ ИНОС7РАНСТВО 50 ДИН ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВЛ: 25-552 25-553 25-554. 25-555, 25-556, 25-557, 25-558
Рукописи св не враћају
Загребачна конференција Мале антанте
Г. г. Јелтић, Бенеш л Ј ВтуассК у
' У всдсљу ће св састата Мала кнтанта. Овога пута у Загребу. Ми нистри. ■ ахо се баш не сусрећу после дугог времеиа, претрешКе подоста врло крупних ■ вначајних ситак>а међувароднога положаја. И То ради целнсходног нступан>а. увск Јединственог, заједничког у свн ма међународннм маннфестапнјама Мала антанта је веК, као ниједна ннкада, снажна н хармоннчна меКународна групација и по цил>евима и по унутрашњој делатности. Она сада. веК са постигнутим резултатима, врши пуну привредну колаборацију наших трију вемаља. На загребачком састанку поред других резул тата имаКе да се изнесу и резултатн економске сарадље у Прагу. * Мала антанта створена је после рата кад је Европа била несреКена и дезоријентисака. После ратних страхота између држава постојалс је разумљиво неповерење које се, до данас, у многоме задржало. Савез трију држава, Чехословачке, Румуније н Југославије појављује се тада као супротност послератној психологији и развијеном скептицизму и показује један добар пут ка зближавању народа на политичкој и економској основи. Мала антанта поздравл>ена је свесрдно од оних који су желели мир и миран развитак Европе, а осуђивана н нападана од оних елемената који су налазили да им је интерес да се у Европи спроводе супротности и партнкуларизам н да се пентрална и југоисточна Европа задрже у фази раздора, политичких лутан>а и трајних немира. Како је још од почетка показивала значајну чврстину и виталност, Мала антанта је постала бранилап мира и постојеКег стања, а тиме је испала сметн>а оним политичарима који су намеравали да подвласте мале народе и да после крвавог рата, који је вођен за одбрану права слабих н обуздавање грубе силе, продуже систем супрематије, подјармљивааа и рушен>а праведно стечених слобода и самосталности. Непријател>и Мале антанте тешилн су се да је постанак овог међународног савеза ефемеран, везан за краКи рок и за извесна питања и очекивали су да Ке ова Антанта убрзо изгубити свој значај и' уступити место ситним размирицама између ова три народа. Није било "мало нзненаКење код противника овог савеза кад су видели да Југославија, Румунија и Чехословачка из године у. годину показују све веКу меКусобну солидарност и да их извесна ваједничка питаља и проблеми не раздвајају веК на против приближују н упуКују на чвршКу сарадњу Покушаји да се убаци раздор нису успели, планови да се савез раслаби привлачењем једне државе члана у политичке комбинације које би у дужем року негирале Малу антанту и паралисале њен рад, нису донели ни трунке од жељених резултата Мала антанта је остала компактна и трајна и постигла завидне успехе. Три удружене државе постале су фактор на који се морало рачунати и политичари великих држава били су упуКени да воде рачуна о умесним примедбама н предлозима овог Савеза и да поштују виталне интересе трију малих држава које сваким даном постају све јаче и консолидованије у државно-правном по гледу. Тај савез који се на првом месту манифестује у спољно политичкој сарадњи и доприноси својим постојашем да се међународни про-
блемн пгго боље н правилније реше, имао је великог утицаја н на унутрашње среКивање држава чланица, јер су оне, обезбеђене од неповољних спољних потреса, имале времена и могуКностн да се унутра развијају правилним н брзим темпом. Отуд виднмо да се Чехословачка, Југославија и Румунија за релативно кратко време развиле у државном погледу и постале снажне политичке целине путем правилног и брзог јачања и унутрашњег среКивања. Многи тешки и крупни проблеми, који нначе раздиру нове и младе државе, решени су и преброНенн знатно лакше него што би се иначе очекивало, захваљујуКи безбедности која је створена према спољнем свету и снажној одбрани међународних права. • Мала антанта је подржавала снстем снгурнос^ и,. чмнр* * »г обезбеКење правилног реда, и њена је заслуга што су се отклониле многе меКународне неправде и што се онемогуКили нереди и расула у оним доменнма докле је њена активност могла допрети. Она је врло много допринела одржању принципа створених оснивањем Друштва народа, а нарочито оних који захтевају сарадњу и равноправност народа и искључење господарења јаких на рачун слабих. Она се свим својим силама залаже за чување
мира н у свако) прилици тражи једнакост чланова у меКународној заједници, а тиме обуздава сваки покушај империјализма и насилних решавања проблема. * Ревизионнстичка кампања вођена у жељн да се поруше тековине плаКене скупим жртвама и да се запали свет новим ратним хаосом нашла је у Малој антантн свога великог противника. Ти покушаји спровођења тешких сукоба и уношења неправди и зла разбијају се о чврсте темеље Мале антанте која не догЈупгга да се на тај начин маскира неки нови империјализам ■ да се путем ревизнонистичких шимера наноси штета државама, које су на основу праведних етнографских и политичких принципа створили чврсте државне заједнице које претставл>ају примерне субјекте у међународном концерну. Пакт о организацији Мале I танте потписан у Женеви 16 фебруара 1933 године дошао' је као појачање ранијег савеза, као чвршКа и прнснија спона три народа који раде на миру и напретку Европе н човечанства. После овог пакта заједнички рад Румуније, Југославије и Чехословачке постаје још ефикаснији и значајнији, што се нарочито показало у току 1933 године кад је требало спасаватн свет од нових потреса н нових буђења ратних страсти. Годнна 1933 била је нарочнто значајна у жнвоту Мале антанте, јер у овом добу њена улога је бнла -жива и гглодтгносна. "Нзена акција није више само на политнчком пољу, веК се њена активност и внталност изражава и на пол>у економских реформи и привредне сарадње која је данас веома потребна. Према досадашњнм резултатима може се с правом очекиватн да Ке рад Мале антанте и у будуКе имати значајне успехе и припомоКи да се створи пут за лакше решење виталних меИународних проблема, пут који се данас свуда тражи н жели. н.
Совјети поручују ратне бродове у Француској Париз, 20 Јануар. (Телефонски извештај) Већ неколнко дана борави у Паризу комиснја совјетске владе која преговора са франиуском владом о новнм ратннм бродовнма, које Русија жели да поручи у ФранцускоЈ. Реч је о читавом низу великнх ратних бродова, крстарипа, разарача. подморнипа, н тако даље. Изгледа да Је споразум о овоме већ постнгнут и ускоро би Једна делегаиија франпуског мннистарства морнарнце и.чала да отпутује у Кронштат. велику руску ратну луку. да са руским стручњацнма уговори блнже поЈединостн о новим ратним бродовима. тиншннптшшппптппгпштшпшишппппшшптпппппишппи Отнрнвена центрапа номунистичне пропаганпе за Средњу Европу Данииг, 20 Јануар. Данпишке власти издале су коминике да Је у бањском месту Зопот откривена централа комуннстичке пропаганде, која се може сматрати за најважниЈу у Европи, пошто се њено деЈство акинЈе шнрн на Пољску, Француску, Италију, Скандннав ске земље и Средњу Европу н да Је у њој била сконцентрисана сва пропагандна делатност. коЈа Је раннЈе имала своЈа с едишта у Бечу. Прагу и Цириху. Узапћен Је велики броЈ пропагандистичких списа. Ухапшена су два шефа те пентрале, коЈи су по народности пољски ЈевреЈи. Такоће Је пронађена и листа са 2000 комунистичких агената спеииЈално за Пољску. Г. Макдоналд на одмору
Лондон 20 јануар. Претседник владе г. Макдоналд отпутовао Је у Чекерс, где ће провести свој недељни одмор.
Важан говор г. Тардјеа О материјалноЈ и моралноЈ ситуациЈи у ФранцускоЈ Париз, 20. Бивши претседник владе г. Тардје, један од вођа деснице, који већ дуже време води одлучну акцију за реорганизацију Француске, одржао је јуче врло запажено предавање о материјалној н моралној ситуациЈи Француске. Ово предавање је увод у курс политичких предавања. Г. Андре ТардЈе наЈпре је дао оттру крнтиЈО' политичких странака у Француској, а царочито такозвано« картела левице. Предавач Је н овом приликом нагласио да су потребне дубоке уставне реформе. Г. ТардЈе Је осудио филозофиЈу се бичног индивндуализма, која Је, како веда г. Тардје, довела до све в«ћег кварења државних установа в јавног иорала. Г. Тардје је у свом предавању оштро критиковао унутрашње стање Француске као н спољну политику која је встћена последњих година. Зав^шио је свој говор речима: — Човек се бори само за оно пгго Је Јако, а француске установе постале су слабе. ВеруЈе се само у оно што Је здраво; француске установе, међутим, постале су нездраве.
Г. ТарДЈе Франпускв треба да се ослободи онога што Је може дегенернсати, Јер ће иначе за кратко време постати жртва спољнег иапада нли обеју ових ствара. ^
ПАРИЗ — БЕРЛИН
Неиочка је одговорило на француски „потсетник" У одговору Немачна оставља могућиост за преговоре, 2пи ни у чему не мења своје раније захтеве
Париз, 20« Јануар. (Телефонскн извештаЈ) У директним преговорнма француско-немачким, коЈи су сматрани од свих полнтичара и днпломата као
Г. Фраиооа Поисе врло значаЈни, а коЈи су почелн између Немачке н Француске у цнљу рашчишчавања става Једне н друге лржаве у питању разоружања, синоћ Је учињен један осегац корак вапрех У своЈе време раЈхсканцелар г. Адолф Хитлер изложио Је француском амбасадору у Берлину г. Франсеу Понсеу немачке захтеве у вези са немачком воЈничком равноправношћу и питањем разоружања. ОбЈашњење г. Хнтлера сматрано Је као одлучан став Немачке. Зато Је са више интересовања очекнван немачкн одговор на скорашњи француски потсетник. И синоћ Је немачка влада одговорила на француски потсетник предајући своју ноту француском амба садору у Берлину г. Понсеу. Изгледа да Је садржина ове ноте слична суштннн разговора коЈи Је раниЈе вођен измећу г. Хитлера н г. Понсеа, што Је г. Понсе лично саопштно својоЈ влади у Паризу. После тога Хитлеровог одговора француска вла да Је, пошто Је консултовала шири круг политнчара, послала влади Немачке Један потсетник и у њему Је изнела француско гледиште по питању војне равноправности Немачке и услове коЈе Француска ставља за извршење разоружања. Немачка влада Је доста дуго проучавала француски потсетник и наЈзад Јуче Је доставила своЈ одговор француском амбасадору у Берлину. Немачки одговор Је стнгао у Париз у току ноћи и одмах Је дешифриран. Јутрос ,рано немачки одговор Је
достављен у Женеву тако да ће министар иностраних послова г. ПолБонкур данас пре подне моћи проучити оваЈ важан документ. О садржаЈу немачког одговара „Матен" сазнаЈе да он оставља отво рена врата за дал>е преговоре, али начелно одбнја франиуски предлог да се разоружање извршн у две етапе. У ноти се каже да Немачка не сматра као важну концесиЈу француску понуду да се франиуско ваздухопловство смањи за половнну, Јер Немачка, каже се у ноти, уопште нег располаже ваздушном фло* том. НЕМАЧКА ОСТАЈЕ ПРИ СТА* РОМ СТАНОВИШТУ Одјек у Аондону Лондон, 20 јануар. Вест о предаји аемачког одговора на француски потсетпик о разоружању објављена је у јутрошњој лондонској пггампп у сензацноналној форми. Због краткоће времена листови не коментаришу немачку но ту н наглашују да педостају веродосчојнн подаци о садржини немачког одговора. У извештајнма берлинскнх дописника лондонскнх лнстова наглашава се да је 4 немачка нота напнсана у пристојној "форзга н да је помирљива, али меК)тим остаје још увек спор по главно питање — питање на којн начин Ке се извршитн разоружан>е. Немачка, према снноКној нотн упућеној франпуској владн, у питању разоружања остаје при своме сгаром становишту. Немачка никако не прпстаје на пробно време које је Француска предложила. Немачка понавља свој познатн вахтев да јој се одмах призна право на сва она дефанзивна оружја к*>ја су дозвољена осталим државама. Даље Немачка тражи повгКање Рајхсвера на 300.000 људи, док је Француска вољна да при спане на повеКање само до 200.000. У целом немачком одговору позитнвно је само једпо. а то је да се тнм одговором не затварају врата за даље преговоре са Франпуском. Напротнв, Немачка тражн објашњење о чнтавом ннзу података који су изнети у француском потсетннку. Према томе она Француској н ну« ди даље интензнвне преговоре„Дејлн Телеграф" пнше да је енноКнн одлазак енглеског министра иностранчх послова г. Џона Сајмона за Женеву у вези са предајои нсмачке ноте.
ДОГАЂАЈИ У АУСТРИЈИ
1
Г. Долфус роди нн придобијоњу социјпл-декохрато зо сародњу
Беч, 20 јануара (Телефоноки извештај) Већи интерес него посета г. Сувнча Бечу, изазвао је у аустриској |азности прекјучерашњн велнки говор канцелара г. Долфуса у хришћанскосоииалистичком клубу. Г. Долфус )е у свом говору. поред осталих питања, изложно н програм владе по унутарњим и спољним питањима. Свн листови посвећују уводне чланке и коментаришу оваЈЈ говор. Нарочиго 1 се истнче важност онога дела говора у коме г. Долфус позива националистичке кругове н радништво да напусте све пароле које су их до сада раздва-јале, а нарочито пароле кла ане борбе, да би се здружилн у један велнки фронт бра-ниохга аустриске независностн. те би тако посталн зндари једне нове Аустрије. Овај део говора сматра се као позив соцнал-Демократима на сарадњу ОчекуЈе се са великим ннтересовањем какав ће став социал-Демократи заузети. Један стгноћни лист Јавио Је да је сазван главни одбор социал-демократске странке коЈи ће се бавлти ио нуДом каицелара г. Долфуса.
Истн лист вели да ће социал-Демократн, вероватно, понова изразитш спремиост да активно сарађују на оДбрани незавнсности АустриЈе, под условом да социалнн успесн радннштва остану недирнути. „АрбаЈтер Цајтунг", међутим, данас нзјављује Да Је ова вест нетачна. ТаЈ социалДе мократски орган данас Је опет за« плење« због уводног чланка. Орган «лаДе „Рајхспост" велн да треба сад сачекати да се видл кшо ће се стварн даље развијатн. 1ПТ1||1ПП1П1П11И1111И1П1ГПН1П1Ч11Ш111П11ПШ1Н '11И111ШП11111111111111Ш1У част г. Цннцар-Марновнћа Париз, 20. Југословенски послапик г. др* СпалајковиК приредио је синоК у просторијама посланства банкет у част г. Цннцар-МарковиКа, досадгн шњег саветника посланства у Парш зу и новонаименованог посланика у Софији, који ускоро напупгга Парив н крсКе на своју нон. / ј ■ нмћ _ ј