Правда, 21. 01. 1934., стр. 2

2

П

Р А В Д А

21-1-34

Б.*ДЛ>СИ>г Г. СУВИЧА Г БЕ-о Ннтервенцнја Игалије у случају државног удара у Дусгријн? Спориум ЕЛЛСћу Г. ДОЈфуса ш г. Сумча СИНОЋНЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У БЕЧУ

Парнз, 20 Ја»т>-ар. (Телсфонски мзегшта!) ЈаалаЈу п Беча аа Је савезни кан веаар г. Лолфус Јуче нмао понова састанак ■ дуго риговарао са итали Јанским државнмм потсекрегарем за спо.|»не послове г. Сувмчем. Према тврКењу аустрнЈсинх полнтнчкиж кругоаа, нзглеоа да Је на томе састаику мзмеђу г. Лолфуса и г. С> внча бнло речн о детад»ном план> нталмјанске владе за ннтервенин Ј ј у АустрнЈн, у сдучаЈу да наинонЈц-соаиаинстн по«ушдв*Ју да нзвеЛу иеки државнн удар. Г. МУСОЛИНИЕВИХ »100 ДАНА" И ДЕМОНСТРЛЦИЈЕ НЧЦИОНАЛСО ЦИА.1ИСТА ПРЕЛ БЕЧКИМ ♦ ФОЛКСТЕАТРОМ Беч. 20 јаиуар ИталнЈаисп државни потсекретзр и»вшстарства спољни* послова г. Су •мч ■ КАнаСЈШр г. др. Лолфус посетк.® су синоћ мЈедио премнеру комала „Сто дана м који Је кдпнсао итаднјанска премиер г. Мусодшш, у Фолкстедтру. За време орггставе пред ооаорнш|»ом зградом омупмдо се о«о 1000 лиоа, махом ндшкжалсоциалнсти који су прнрелидм бурне демонстрацнје протнв аустрнскс вдаде. Подиција Је полва.га демонстранте да се разиђу, ■ кдд овм то ннсу хтелн дд учнне, ■олнцајцв су са исуканим сдбд>дма ■очедм дд прс*рчавдЈ> герен пред по •орнигтем. Демонстрантн су реагнрат игталоанмл ■ каменицама, чуо се н оо некм револверскн хнтад. БроЈ теше повређеннх цеии с« иа гетнаест. АУСТРИЈА ПРЕТИ НЕМАЧКОЈ ДА ЋЕ ПИТАЊЕ СВОЈЕ НЕЗАВИСНОСТИ ИЗНЕТИ ПРЕД ДРУШТВО * НАРОДА Париз, 20 Јветуар Ј двјм ЈУ кз Берлнна да се у немачкмм обавештеним круговнмд гврлн дд је дустриЈскн послании у Берлнн> г. Тдуцши посетно у среду немачког мнннстра инострдннх послова баронд г. фон НоЈрат и да Је том при-тнком тражио да Немачкд у ЈедноЈ декларациЈн прнзнд независност АустриЈе н да да изричмо обећаље дд се више неКе мешатн у унутрашње сгвари АустриЈе. Према г&рђењу пстнх круговд, г. Таушиц Је ншдасно браону фон Но1рату дд Ке АустрнЈа, у случаЈу да Нечачка не задоволи њено тражен>е, нзнетн оело ово гтитац>е пред Друштво народа. У другнм квартовнма Беча напиоиалсоцндлнстн су такоКе покушали да изазову нереде н приреде демоистрзциЈе, а.та сд мдло успеха. ПолнцнЈа Је извршнла масу хапшења. Цеии се да Је од четврткд, од доласка г. Су&ича у Беч, до сада аустриска полициЈа ухалснла н спровела у концентрационе логоре преко 2000 лица. КРВАВИ СУКОБИ ИЗМЕЂУ ПОЛИЦИЈЕ И НАЦИОНАЛСОЦИА/1ИСТА У УНУТРАШЊОСТИ АУСТРИЈЕ У аустрискоЈ вароши Лигмеру дошло Је до крвавих сукобв измеКу подиш!је и националсоцидлистд. По.чиоија Је хтела нз Лигмера да спроведе Једног наоионалсоциалисту за концентрациони логор, али се на железинчкоЈ стаиипи нскупмла иаса од 400 лиоа коЈд Је све чииила да онемогући олвоћење ухалшеног национдлсоциалисте. Мвогн су подегалн нд шине пред докомотиву воза коЈим Је ухапшени требало дд буде одведеи, тдко Је оддадак воза морао бнтн одложен. ЛоцинЈ« Ј« полициЈа добила поЈачање од шаидармериЈе. Нациоиалсоциалисти су почели дд бацаЈу камениие на жандарме. Дошло Је до краавог сукоба, у коме су два иационалгоггиллиста тешко рањена. Изврше на су многоброЈна хапшења. ПРЕГОВАРА СЕ О ПРИВРЕЛНИМ ПИТАЊИМА АУСТРИЈЕ И ИТАЛИЈЕ Беч, 20 |®ну*р По предмету преговора који се сада воде кзмећу г.г. Сувича н канцелара Долфуса, дднашња „Наје Фраје Пресе" сазнаје, иамеђу осталога, следеће: • „На програму ових преговора нала аи се у првом реду политичко-прикредиа питања. Нарочнто повећање извоза италиЈаиских вина и воћа у АустриЈу и извоз аустриских земаљских производд, дрва и нидустриских продуката у ИталиЈу. Затнм ће се расправлгги ■ о уре^ење слободне »оие у тршКанскоЈ луци и о решењу политичко-привредиих пнтања у СредњоЈ Европи на темел>у познатог »талиЈаиског меморандума од 28 септембра прошле годкие". НАИИОНАЛ-СОЦИАЛИСТИ ИЗАЗИ ВАЈУ НЕРЕЛЕ У ИНСВРУКУ Беч, 20 |ануар« Ддивс пре под*е дошло је до вели 1ви нереда пред згралом универзи Тета у Иисбруку. Национал-социалиет« су прмредили бурне демонстрз пи|е против г. Долфуса и аусгрисм владе, а у аил»у да поквзре утисак стнореи доласком италијанскот државног потсекретара г. Сувича у Беч. Нааиоидл-сооиалистл су бваали бомбе за звстрвшивање и полиаија бмла прину))еиа да блокира унншер •итетску дгрдду. МногоСројии дем^ 9>рантм еу ухапшеш«

Г. фон Папев туту хо>и Је био мведеи оДл^квиа Бечког конгресд. Таио се н ми аанлс наддмо да ћемо залати оД-т>чаи угарац саддшњнм уговормма о миру 4 '. штшшпштпнилпншмншиининдцинижтмтшиинииимтпш ? Пегар Г. Протић ооиоКник ммтстра социалне у пежгнЈн

Г. фон Папен нада се да ће хишеровска впаца задати одлуман ударац садањим уговорима о миру Пар«, 20 Јануара Немачкн државни оогклнцелар г. фои Палел, у ЈеДноме говор> к0 4 н је одр*ао прел нароДним клубом у Хааабургу, нзмећ> очадог Је рекдо: .Бнсмарково де.то било Је као н немачкд револ>икЈа у 19ЈЗ годшш Је Хан рсаолуциоиврмн акт протнв парламентд и Јавног мнењд. „Својои политнком Бизмарк Је далао оДд>-чан уддраа европском сг1-

Посета бугарсиог краља Бунурешту

Данас у двднвест и по чвсова унро Је у своме стану у Крал»ице На»али1е броЈ 46, Петар Г. Протић, аомоћник мшшстра социалне политнке и ичродног здра.в.-ва у пенсиЈн, коЈн е у ндшој зеил>и био први помоћ ник министра социа.те ао.1итике, на коме Је аолождју и пенсионисаи. Проткћ |« рођ-^н 1879 голмнс у Прокупљу. Учно је гимназнЈу у Нишу и Београду, где је свршио и прав ни фдкултет. Он Јв бно јед!н од првнх прзвника који су служили у у« праано) струци. Служио је као *омеоар полкције на нишкој железничкој станнии, у ГТироту и Беогрдд> Затим ^е извесно вреа«е био окружнн натеАннк у 'По/каревцу и Тетову, а послс тогз *ио је ннспсктор миннсгарствв правде. Као помоћник министра социалнс полипже, на коме се положају задржао сае до своЈе пенскЈе, радно |е на усавршавању уредаба за спровођење закона о зашт»гги радника и закона о осигурању радника. На оаом положаЈу је пенсионисан 19*27 године. За цело време ®ога службовања, Протић се показао ^ао врло савестан чино&нкк. Умро је, оставивши за собом незбркиуту удовицу и две кћери коЈе су студемткие>е. Ј. инјншншнптлшппппииш

ВОЈНИ УКАЗ

СофиЈа, 20 Јаиуар ГГелефонски нзвештаЈ) Према Јутрошњем звкмичном «оминикеу оретседник владе г. Мушанов нзЈавио Је пред новннарима да ће бугарски крал. Борнс ускоро учннити посету румунском крал>у Каролу у Букурешгу ■ остити у р> мунскоЈ престоници четири дана. Још ннЈе одлучено хоће лк на оваЈ пут бугарског крад>а поћн ■ крал>нца Ђоана. Припреме за посланнчке изборе у ИталиЈН Рим, 20 јануар Попгго Је италнЈалски парламент на последи>оЈ седшмш 28 законодавног пернода усвојно законскм предлог о стварању корпорацнЈа, даиашње службене новнне обЈављуЈу крал>ев указ о раслуштању парламента. Ло 15 фебруара надлежна места мораЈу поднети секретарнЈату ве.тнког фашистнчког савета предлоге о посланичким кандндатнма. 25 марта слстаће се нацноналнн колегиум да би утврдно лнсту новнх послаиика. Сенат н парламеит сазванн су за 28 апрвл. Постављења Њ". В. Крал» поставио је, на пред|лог Мкннстра војске и морларнце: за вршиоца дужности помоћника ко у.анданта Дравске диаизиске области, коњичког бригадног генералз Јсшановића С. Ивама; за помоћника команданта Моравске дивнзкске области, пешадиског бригадиог генерала Тодоровића С. Стевана; за коиаиданта Ужнчког војиог округа, ае шадиског пуковника Ковачића Ј. Виктора, по молби; за командаптз СараЈевског иојного круга, цешадиског пуковника Чалића Г. Јанка' за коАанданта Књажевачког вОјног сжруга, пешаакског пукотаника Пајоенћа Ј. Благоту; за гарнкзонара Дубровачке гариизонске управе, коњичког пуковника Чолак-Антића ПМ иливојв ; за гарнкзонара Славанско-Бродске гарнизонске управе, пе цтадисхог пуковника Марковића Љ. Боривоја; за гарнизонагра Мариборске гарниаонске управе, коњичког пуковика Чаковског Т. Спиру; за помоћника команданга б коњичког пука „Кнеза Арсенија", коњичког потпуковника Крауса М. Радомнра; за вршиопа дужности команданта Шткпског војног округа, пешаднског потпутсовника Вучинића С. Ристу; 38 вршиоца дужности помоћннка комаидакта Приштииског војног округа, пешадиског потпуковника Ћирића Д. Светолика; аа вршиоца дужиости помоНника команданга Кврловачког војног округа, пешадиског потпукоонкка Шуфла/ја Д. Еиаиуела; за комаиианта брода „Галеб", капетана фрсгате Вилфана И. Цирила. поред редовие дужиости; за вршиоиа дужиости командаита торпил>арке „Т8", поручиика бојиог брода прве класе Симовкћа А. Антуиа. Разрешеии су од лужиости коман ланта брода „Галеб" капетаи иорвете Хеленбах П Зденко, од дужности команданта торпл>арке „Т 8" капетан корвете Подхорски Л. Рено; од лосалашње дужности пешалиски потпуковници Николић Ј. Марко. Петровић А. Љубомир и Ва рагић Ј. Милутин и ставл,-ни су на расположење мииистру воЈске и мор мрнца« -. ,. —

Правилнин о саставу оречишћеног биланса новчаних завода На основу чд. 2 Уредбе о аашттн новчаиих завода ■ њиховкх »срлики ка од 22 »овембра 1933 г, г. Мниистар тргоакне ■ кндустрије проиис*о је Праћиликк о саставу пречишћеиог биланса новчаних завода којк желе да ое кормсте прописима УрсдОе о зашткти новчаних заводв ■ њилоаил аероеннка. Новчани аавод који подносв молбу прсма пропкснма чл. 2 Уредбе о заштн1и новчанкх завода и њихоаих веровнкка дужан Је приложити иол-ј бн бнлалс по овом обрасцу: Актиаа: 1) ненааршене уплате упнсане основне главннце, 2) готовина; благдјна, жкро-рачун код Народне банке и благајнички бонови; чсковии рачун код Поштанске штедионице, жиро-рачуи и остала краткорочна потраживања код осталлх крсдитнкх завода; 3) валуте и девнзе, 4) чскови; 5) сопствене харгије врсДности: државне н друге за ко;е држа»«2 јсмчн као грајан пласман; државне, самоупрзтгних тела н друге за ■којс држава Јемчи, као пркаремеим пласман, н остале; 6) рачун разлкке на курсу државнкх хартнја од вредности; 7) мешше у портфсл>у: мораторних, осталих; протествованкх ■ утужеких мораторних; протествованих и утужених осталих; 8) мениле у реескоиту; 9) зајмови и редор на хартнје од вредности и покретности; 10) конзорцкјални послови; 11) дужиици по техућкм рачуинма: моратор ки и остали; 12) рачуии централе и филиЈала; 13) дуторочки хипотекарни звЈМОви; 14) покретнкне: за банчлну употребу и остале; 15) некргтнкне: за банчкну употребу, за становање и остало; 1б) предузећа у сопственој режији; 17) преиосне ставке, 1в) остала актива; 19 губитак и 20; авалки н јемствс»ги дужниаи. Паснва: 1) уплаћена ословна глалнкца; 2) резерани фондови; 3) фонд валоризације; 4) фоид за покриће штета прилкком реализовања активе; 5) пензнони фонд; 6) улоаи: лл кшкжкце до и преко 10.000 динара, по текућим рачункма до и преко 10.000 динара; 7) повероци по текућим рачунима: новчани заводи, ин«страни повериоии и остали; 8) рачуни централе и филијала; 9) реесконт; 10) трате и властити акцепти, 11) дугорочни заЈмови; хипотекарне заложлице и комуналне обвезлиие у оптицдју и осталс; 12) остала пасива; 13) добитак и 14) авалне н Јемствеие обавезе. Завод ће унети само оиа своја јшквидна потражквања која може оодићи увек без отказа. У колико Ои завод уиео хартиЈе од вредности ко је служе као трајан пласман по курсу веКем од берзанском, дужан Је поднети доказе о томе да харти;е прегставл >аЈу за завод тра]аи плаеман, дати списак гих хартија са иоминалним износом и њихон берзанскн курс. Под мораторшш мекицвма имаЈу се сматрати оне менице код којих Је дужиику одложен рок плаћаља Законом. Под аајмовима на непокрет* ности подраз>мева|у се како зајмови нз подлози робе тако и они иа залози драгоцености и осталнх покретности. У билакс се *е уиосе кљижењ« про и коитра као пгго су: кауцкЈе и полагачи кауција, оставе и полагачи остава. У чл. 2 овог Правилккка пре*нћсно је да је аа дужан подисти иззештај о томе колнка сума потражи* аања по теку^км рачункма |е обезбећела реалиим покрићем, а колика портфелским мекицама и мекицама са више од |едног потписа. Исто тако даће податке колкки износ њихових меиичнкх потражнввња има као супергаранци)у хкпотеку или залогу, као и обаоештеље колики је укупаи кзнос љкхоких дуговања зв јавие лвжбине, затнм ДржавиоЈ хиоотекаркоЈ банпи, Попггаиско) штсдконкии, Нвродно) бвици ■ Јввнооравшш тедима. (А. АД .

Г. Цалдарнс

вгпеа раде пк> *а су >едт >едига дршам". Затнм )е г. Цалдарнс кстакао уску ■ пријател>ску сара.чњу која постоји нзмеЈуу прчког кретстаоника и Те»фик Ружди беја у Жеиеви, а ко)а постставља још један доказ о иеразрешканм везама кзмећу обе државе Овакву политкку, рекао је г. Цалдаркс, одобрава цео свет, а, пгго је главно, одобравају је у потпуности цео грчкн и турски народ, Смупштина је бЈриим одобраваљем ооздравила речи прет^едЈМка ммнисгарског савета. ШПТШПНИИШШШРШШШННПИЛИПТНППЛШПЛШПППППШШПППППЛ Питање злата у Америцн Парнз, 20 |акуара ЈављаЈу мв Вашкнгтоиа да )е аме* ричии државнм секретар аа фкнансијс г. Моргентлу изјавко да се неодољиво намсће потреба да закон о алату буде изгласал у америчлом лар ла\*снгу цре идуће среде, пошго амер>г<ка државна благајна мора извршити неке хитие операциЈе. Исту жељу нзразио је и гтретеедиик г. Рузпелт преко демокретско! првака г. Мернса. Цео јучерашњи дан ■ ове до 12 *а оова прошле коћн, шалтерн Федерал не резеране бакке били су отаорени, како би се амерички граћаки моглл до последњет тренутка одазвати наређељу о депоноваљу злата коЈе се код њих налазн.

Г. Цапдарис о чврстој приЈатељсној вези сарадње Грчне и Гурске АТИНА, 20 Јануар Атннска АгеноиЈа Јанл.а: Олговарајући на јед!»у »жтсриелацнју о слољној ПОЛНТШ1И, претседннк мнннстарског савета г. Цалдарис корксгио јс ту при.тнку да подвуче да односн камећу Грчкс и Туроке почквају на савршеном приЈате.шгтву и доброј вољи, као и иа сагласиости на цело) линнји. „Према томе можемо рећи, казао Је претседнмк миннстарског сааета г. Цалдарис, да Грчка и Турска заЈед-

Збор Радикапне социјалне странке у Ваљеву Ваљеао, 20 Јвкуар У петак иа Богојављење у 4 члса после подне одржвна је овде фер»енцк)а Радикалне социа.гне стран ке V Пурићеаој кавани на пијаци. Из Бсограла су дошли и говорилн члановн партијског вођства г. г. др. Свет. Жкгаковић, лсб<ар, др. Д. Сми* љакић, лекар н ттублкциста, др. Д>шан Поповић, адвокат из Земунк, др. Воја Јањић, мкнистар у пснси|и, којн су иалагали економски и политички део програма своје страике. Ка ко локал ккје довољио велики, то Је много људи. нарочито сељакз, сл> шало пред каваном и у длоришту. По сле збора кзабран је Привремсни мг сни акциоки одбор, који ће опровести организанкЈу Стракке у Ваљсву и околики. У ову страику се овде уписупе нај внше заиатлцје, роднкци и ссљаци. Р.

Д а Митров и ухапшени Буггр.: у затвору ЛаЈпциг, 20 јакуар. ДемаитуЈућн тврћења из марксистичких и комунистнчких кругова. по коЈима се г. Димитров иалази на УМОРУ. и да се према г. Попову и г. Таневу веома рћаво поступа, званични бранилац ове троЈиие Бугара на претресу за пал>евину Рајхстага г. ТаЈхерт изЈавио Је даиас да је ои имао прилике ла се састзне и дуго разговара са поменутим Бугарима ■ да Је том приликом констатовао да ее они иалазе у добром злрав лу, да се према њима лобро поступа, да су добро храњени. ла им Је дозвољено да пуше и да г. Димнтров реловно може да прима своЈе блиске роћаие.

Протеривање Бутарин? Дарновског из Немачке Бермт, 20 |ал>»ра Власти ет даиас свопшткле Бугаркку г. Дариовском. ко)и 1е на пзо цесу за пал>евину Ра|хггага служио као тумач оптужеиим Бугарима, л»\ у року од 24 часа напусти Иема и'у због тога што )е критиковао рад аваиичшш органа.

1

0ДДСВУД

„ДА СЕ ПОЧИЊЕНЕ НЕПРАВДР ПОПРАВЕ—" „Југословенска пошта, телегрвф и телсфон", орган службе«1нка ове струке, доносн у наЈиовиЈем броЈу налис и Унапрећен»а", у комс се са <н>хаалом говори о салашњем начику вршсња унаорећења у струии. Измећу осталог, каже се ово: „ОвлЈ начнн, на основу когв уиапрећења иДу по реду, на време и глатко као нн у ЈедиоЈ струци претставл>а нешто наЈндсалниЈе, што може у држааноЈ адммннстрациЈи да се пожсли и да се постигне, и за коЈи сумњамо да ностоЈи ма у коме другом миннстарству, ми ноздравл>амо. ЗахваљуЈсмо оннма коЈш су учннили само толкко ла се оправдају пред своЈом сааешћу и пред Јавношћу да они сада раде нравично н савесно, а то није довол>но, Јер сматрамо да су тимс ислунили само пола своЈе дужности. Због тога баш на други део иашега гтитања, т. Ј. да ли Је што учињено да се почнњеие неправде поправе, морамо одговорити, да ниЈе ништа ураћено. А зашто? Звшто претпостаа. 1 «*« раде као да кх се прошлост не тиче, и )е ли то првво? Да ЈШ Је прало ла омн, коЈа су раинЈе партнски фаворизнранм ■ сада силом зокоискнх одредаба новог Закона о чнновкицнма ■ иадлл»е нду у недоглед исиред залоставље>шх н добрих службеЈшка. Да ли Је право ми се питамо н свакога питамо, да Један службеник са 20 година службе буде у седмоЈ групи заЈедно оа службеииком којп Једва има 13 годтша службе? Затим, да лн Јс право ДД од два службеника са по 20 година службе, Један буде у седмоЈ, а Други Ј петоЈ групи?! И иаЈзад, да службвннци са 20 и вкше година служб« ■ факултетском спремом буду У четвртоЈ ■ петоЈ групн, ■ њихом другови без факу.ттетске атреме ■ млаће факултетлиЈе од њих са 15 годнка службе у IV/2 н IV/! групи! НиЈе право н то свако признаЈе, ат нико ништа не предузима",

ДРУГЕ НЕВОЉВ Питпе кам чкталац: „Библиотскл ■ Мувет) отптт** ски прнреднли су Јубиларку свечаност, на којо< су многи одали признања њкховом трогодишњем раду. То прихжање неки су одалм речнма, иеки посетама и у^ашћем | у прославн. На том 6илаг».;«рању тротодишњег рада Бкблнотеке и МузеЈа београдске Општике бнло )е цросуто лопих речи о )ош лепшем успеху Библкотеке, Муввја, о порасту књига, читалаца, па ча* и потврћеи повољаи ревултат у Деч јо<ј библкотеци, о утицају књкге на децу и њихово васпитаи>е. Свс је то било лепо. Многи читалац се могао тронути фактом да посто)е племеа<ити људи ко)и се старају о томе штз деиа треба дл чита)у— Али, да ли )е у престоншш довољан бро) оких људн који се ствраЈу о о>го| деци што нсма )у шта да |еду и код ко)их )е питање чктање тек у другом реду? Зар нкком кнсу па-тн у очи онм иногобројни одрпани и бледуњави дечаци, који сачекују свет из Позоркшта и бкоскопа, увече, и свира^ју на малнм хармоиикама, о-чскуЈући да доби|у ко)и дкнзр од задовол«»по( посетилаца биоа<о па и поаришних дистрокиија у духу срећниос акционарскнх дру« штава? Зар нико није рсшио проблем те многобројне улнчне деце, коЈој остаје једина могућност дл свирају у озебде прсте и да за то очекуЈу који динар за хле<5? Зар не би било неопходно да се прао то питање реши, т. |. да се оснује што већи бро) кухиља, трпс^а, оклоништа, па тек да се тн пле« менити л>уди старају о деч)о) лсктири. за ко)у сад, по сво) прилици, имају ннтереса само дечацн слободЈШЈе маште и дсбл»сг капута? А. Ш> пшпнииппншпшптшпнлишншпппг^ттипппплштшмшиша Хапшење комуннста у Варшавн Варшава, 20 Јапуар. ПолипнЈа Је Јуче изиеиално упвла у прнватаи стан у Једном варшавском предграћу и ту открилв таЈ ну комунистичку органнзацнЈу. Ухапшсно Је 40 лииа, мећу њнма иеколииина давно траженнх опасиих комуннстичких вгитатора. 1|||||||!11111№111П11П1П1111111111П!Ј1|||1|||||||||1Ш111111111Ш!ШП1!Ш1?!П1ТШЛ11 Огроман пожар уништно великн рупник фосфора Лисабон, 20 Јакуар. Ноћас Је у рулнику фосфора Лу« за, нелалеко ол Лисабона, избио аелики пожар, коЈи се иуњевитом брзином пренео на све зграде у околиии рудиико. Радниии и станоанишгво села Лузе бежалн су у паничном страху према Лисабону. Уолед ширења отровних фосфорннх <асова многа липа су поврећеиа. Из Лисабона Је лошао већ одред воЈске са маском против отровнк* <асова и почсо посао око гашеља ножара. Рулиик се ииЈе могао спас* ти. потиуно Је уништеи. ^