Правда, 01. 02. 1934., стр. 1

Ревноста братго-ци сувереиосги приватне Својине каткад су н не слутећн баш њен« огорчени против<ницн. као игго се дешава да су* протнвни-ци неограничене својине, стварво. бракноци те установе. Није лн тај случаЈ са • присталицама и прот«4#»»цнма економског лноерализма? Зар они, који су м нео^ранииену сво|«»у и за пуну слободу у економ ским односима, »»»су у стварн против-жшн својт^е, јер траже нешто што водн краху те учггаћове? 3§> они који су, с друге . стране, за ограничење својин©«^за њену соци4лну *функцију, ни-су баш бран-иоци т.*; установе? 0»и спасавају са кно.страна данас тако напада«у и Згтфожавану и«стит>цнју свотне. При сталнце апоолутне својнне и пуне слободе у економскнм односика ста-

преобразнти се и.ги доживети бродо лом. Има ли начи>на да се др>тит»о без потресл преобрази, да би кзбегло пропаст? с Својнна која )е узрок <»ци■лннх борби и сви-х ратоот^ нстх?.р »1и св^та; ..која је база и разлог свих полктичдаих система: и ^емократије н агкодутизма^н фашизма н комунизма; — та с&ојнна садржн у себи два дела, од којих ^едан има нндивидуални, а друтн социа.тни значај. Индивидуални део својине то је^једно право које има за објектив

обзиром на његов ранг за егзжгтенцију неооходно; потре(Јно Треба нагласити да човек има и својих личних, ннлнвидуа.тннх цил>ева. Човех није сав апсорбован ни дра.авок. ни чоасчгпнтвом; он н»је само граНании нације. па н« дете поррд»ше, — он није као кап воде у океану само један атом света, већ и личност за себе. И бар у тој и таквој свери човек треба да има права на нндивидуалну и апсолутну својину. Тај део својнне треба да има једну чисто инднвидуалну функцију; он треба да је оријентнсан искључнво према нндив-идуи, јер иу је ииљ подмирење нидивидуалннх потреба. То право на ствари, потребне одржању чозекове егзистенције, јесте једно искључнво право, баш као и право које човек има на овоје тело; оно је, управо, продужење права на тело и његова логична последица. И тај део својнне, ко)и има чнсто инднвидуално определење и који је везан за човекову личност, нма своје оправдање у ономе реду ствари који влада у ирироди, у оној градацији н бића и ствари на основу које су бића нижег ступња потчињена бићима вишег ступња, а све то човек-у. Свнм од човека нижим бићима и свнм стварима је гаезоп сГ Иге да слу*же човеку, да буду жртвованн задовољењу његових потреба и да му припадну у својину, те да омогуће човеку да постигне своје циљеве на земљи. Али, поред тога нндивидуалиог елемента својине има у њој и један соииални блеменат. Све оно што претекне преко задовољења потреба лич ности и њене породице, све што се не тече за задовољење тих потреба, — сва та својина има један социални карактер. па следствено томе треба да врши једну социалну функцију. Тај део нмовнне ствара извесну одговорност према друштву, јер он није створен само радом власника те имовине већ и сарадњом оних са којима је и мећу којнма је власннк те имовине радио и живео. Тим делом својине, који прелази потребе човекове и његове породице, треба управљати у једиом соииалиом правцу, тако да од тога друштво види користи; та својина мора бити оријентисана општем добру; тај део имовнне мора данас бити не само оруђе економског прогреса целога друштва већ и оруђе социалног мира. Такав је данашњи нови реализам. Само под тим условом власник тога дела својиие може остати његов законити власник. Није ли, уосталом. то и схватање модерне економске политике, која каже да богатство, у колико производи, има да служи општем добру. Богатство треба да производи и да служи општем добру. У погледу тога дела својнне ко-нцепција о њеној. суверености и апсолутности, о дизању кииеског зида изм^ћу пИога" и „твога". о дискрециоиарном раополагању. мора радикалж> бити измењеиа. Модериа концепција својнне, која кроз овет брзим коранима крчи себи пут. од „могд и „твога" издвојиће „наше" и „ваше"; оиа ће, у ходу за општим добро« моје коордннирати са твојим. нз место раздвајања ићи спајању, м место коЈгкурсициј е сарадње. Дру-

штво мора повести рачч^га о ономе делу својине, ко)и за човека и његову породнцу представља нзобиље, о ахтима у погледу тога дела саојнне, па чак и мотнвнма тих аката. Значи лн социална фумкција тоса дела стојнне и његову експроприацију н колектиаизацију? Ја не бих рекао. Социална функци)а тога д<ла својнне, кој« гтредставља изобнље, значн само то да се тај део не сме ђовући нз еаобраћаја; њиме ће и д^ље адлтиннстрнрати његов досал^шњи власник, уз иаграду за своју нницијатнву, дирекцију н рнзик, али се тнм делом морају корнстити н сарадници, затнм ужа, на)зад шнра заједница. Јер, као год што нема места лењостн људи, тако нема места ни лењости ствари; као.год што се човек рађа са те^рето* дужности 1 да

»или су друштво пред а.ггернативу: ^ади. да „свој хлебац једе у аноју ПП^Ги)^.ИИТИ СР НЛН 1Л'Ј/иорти ппл 1Л. ' м

лнца свога", тако нсто н стварн не могу мнровати. већ радити. Капитал се н*»сме повући нз ^руштва н загворнти у к^:е, од" капнЛла се мора чииити употреба, он се мора ннвестн рати у предузећа која служе општем добру, ои мор^ снабдети људе јо слом и да-п* им' награду ежвив«$ле«тну раду. X« И сад. #обзнром на т< Лучжције свОЈине. проблем је држаЛе пог литике да омогући свакоме ј » к О вкн ^ оиога дел^ својине који је нераздвојан од човекове лииности, а проб-

рашчишјјавању ситуаЦије ЛИ НОВА ВЈ1АДА, НИ ЛМАДА ЛОБАР ВОЂ, АЛИ РЂАВА МОМЧАД"

Париз, 31 јануар. СТелефонскн извештаЈ) Нова влада г. Даладјеа је наишла на нарочито повољан пријем у париској штакми, чак се може тврдити да је рет\о када једна нова влада примљена *\д листова тако резервисано и хладно као овај кабинет. Један од главних узрока је онај презир којн је нови претседних вла

сре оно што Је култ>-рно»А^овеку, лем правне ст^ктуре својнне је у у др^-штвул лдређивању демаркацион« лнније из пптпрЛил ...I .. ..

међу ^*ндивидиа, Ш!ОИ7Л1 У пор« _ _ ног, л оптсТ'?Нењр->г^1 зу њихово: ефик^сни!) Д-рж»ва, првенствеио, мора да ^аштити онај део својнне који нма индивндуално определење, кож је логнчна последнца права на наше тело. Заштита тога дела својнне, то је у ствари заштита човекове егзистенције. човековог живота. који је најдрагоценије правно добро. Онај који свог блнжњег лншава тога дела имовнне врши у ствари његово убиство. И протнву оннх који је тај део нмовине угрожавају и нападају држава мора бити неумољнва. Али не мање заштите треба пружити н у погледу оног другог дела својнне, који је легитимно стечеи и који треба да нма једну социалну функцију. Јер, да би се тај део употребио у социалном правцу, да се богатство н< би нагомилавало н зЛоупотребљавало, да бн се оно могло пустити у правни саобраћај н рациоиа.тно употребити, држава треба да пружи организовану и ефикасиу заштиту. Један од предуслова за такву заштиту, поред новог кривннног закона и новог кривичног постуттка, јесте и нови граћаиски парннчни поступах, којм суднјама. у виду слободног судиског уверења, даје оштро оружје за заштиту сво)ине. Нови граћански парнични поступах онемогућава дуга парничења, организује одговориост и странака и сведоха, и вештака н адвоката, за неумеоне признве и ревизије предвнђа чах и казне! Тај закои треба само ревносно и савесио применути. У геримени његовој суднј скн н адвокатски ред чмају да одиграју једну видну улогу: да ефнкаоном заштитом и одбраном не само оиог чисто нндивидуалног дела својиие, већ и онога ко)има социално оггределење, пгго пре прошире круг данас тако малог броја сочиалиит људи који у раду за друштво сва- ; кодневно посрћу уз камените литиие соиналне правде, — а што анше сузе круг оннх који авантурнстички си лазе у уске и мрачне клан*1е злочина и преступа про^гиву туђе имовиСава П. Павловић Потписан је нов трговинсни уговор између Дустријв 11 Францусве Парнз, 31 )а*уар (Телефолски нзвепггаЈ) Јуче Је потписаи у Паризу нови тт» говииски уговор изиеђу Француске и АустриЈе. Уговор се У главном односи на контиигеитирање аустријсхе робе, која ће се увозити у Фраицуску, под нарочито повлашћеним усло вима. Са офипиЈелне фраицусх« страие се наглашава да Је Францусха све учинила &а помогне привредно бол*сноЈ АустриЈи, да ЈоЈ олакша привредни просперитет и стога Је спрем на да поднесе чак и жртве за љубав АустриЈе,

АОки< о саставу владе према освештаним парламентарним традицнјама. Други узрок је што је г. Даладје већ за време састављања владе претрпео известан неуспех, јер влада је нспа ла друкчије него што је он замишљао. Када је г. Даладјеу поверен мандат у јавностн су пробуђене пре велике наде, које ннсу могле бити испуњене н зато је наступило извесно разочарање. Очекнвало да ће г. ДаладЈе створити нешто сасвим ново, да ће обра зовати владу младих људи, а сада се констатуЈе да влада нитн Је сасвнм нова нити млада. Листови констатују да је г. Даладје узео девет чланова владе г. Шотана. што претставља сувише велики терет за нову владу. То Је кабинет Једне личностн а не влада личноств, пише „Попилер* 4 . Националистичхи „Жур" вели: „Добар вођ, али рђава момчад". Ипак, упркос овог хладног пријема у штампи као и у парламентарним круговима судбина г. Даладјеа није запечађена. Г. Даладје наиме намерава да идуђе- дане употреби за преузимање најенергичнијих мера и санкција. Како ће ове мере изгледати, одредиће и судбину владе у парламенту. Говори се да ће г. Да ладје одмах наредитн да се укине парламентарни имунитет двојице бивших министара, да ће сменити већи број виших чнновника. Сала се са нестрпљењем очекује како ће испасти ове мере. Треба имати на уму да Је влада г. Шотана дала оставку мимо парламента, под притиском заталасаног Јавног мнења. Ако санкција г. Даладјеа против не поштених политичара в чиновннка

буду такве природе да задовол>е јав ност, онда се верује да ни парламент неће иматн сиелости да обори једну такву владу и да се успротиви расположењу јавности, која ће свакако одржати човека који даје доказа да жели потпуно да осветли последње скандале н да изврши чишћење јавности.

У 13-30 часова, г. Даладје је образовао владу, и то у следећем саста ву: Претседник мннистарског савета и министар опољних послова г. Даладје; миннстар правде г. Пенансије; министар унутрашн»их пОслова г. Фрот; мннистар фннанси)а н буцета г. Пиетрн; мимистар војсхе г. Фабри; мннистар пољопривреде г. К ој"; мннистар ваздухопловства г. Пјер Кот; мнкнстар колоннја г. д'Жувнсл, миннстар трговине г. Мистлер, миил стар просвете г. Берто; министар рат не морнарице г. д'Шапделен; министар трговачке иорнарице г. Ги ла Шамбр; министар пен^иј^г. Дикос, мннистар пошта и телеграфЈк* Верннје; министар народног здрзвља I. Лизбон; микистар рада г. Валадје, мннистар грађевина г. Паганон. Државни потсекретари: у Претседништву мииистароког саВета г. I • Мартино и де Пла; за народну п ^ ји рреду и тутм заа« г. .П1 гс**отј>» у Ми р«; у Мннистарству унутрашњих ло-

Г. Даладје Је саставио сво|у владу, која у овом тренутку има да изврши значајну мисиЈу: да на савестан и енсргичаи начин испита скандалозну аферу Ставискога и омогуђи д§ свн кривци искусе казне. Задатак несумњиво врло тежак, али исто тако достојан нај већих и најпожртвованијих напора. У г. Даладјеа се веруЈе, у њега се ри мало не сумња. Али састав његове владе ие улива много наде францускоЈ Јавности и већ се види да се на владу г. ДаладЈеа гледа доста скептично. Ипак, крупиа политичка лнчност новог француског премијера знаће да потребним мсрама упути ток догађрја око скандалозне афере правим путем и поврати унутра Француској њен прави, мирни живот, који инострани свет толико пени и за коЈи се не би смело да дозволи да се нарушава.

слова г. Ерар; у Министарству коло ниЈа г. Бнби; за стручну наставу г. Дусен; у Министарству просвете (за >мегност) г. Бардон; у Мннистарств> (за фнзичко васпнтзње) г. Лоржер. УСЛОВИ НЕОСОЦИЈАЛИС1Е Г. МАРКЕА НеосоцнЈалнсти су атремнл да помажу владу Парнз, 31 Јавуар (Телефонски извешгаЈ) Јуиах дана у вези са кризом в .1а де је нео-социалкстички посланкн г. Марке. Његово име ое помкње на;* више, иако ннЈе ушао у нову владу Г. Дал&ДЈе понудио је г. Марксу и још двојици нео-ооциалнста улазак у нову владу, али )е г. Л\арке ставис тахве услозе аа би се чах и храбри г. ДаладЈе поплашио. Г. Марке |е тражио за себе мннистарство унутрз шњих послова и саопштио г. Далад)еу програм који ои намерава да нзврши као иииистар унутрашњнх дела. Г. Марке Ј< намеравао да изменп целокупну полицнску управу у Пари зу, да 01 пусти низ високих судских фунхциопера н да смени Десет префеката. Сем тога хтео Је да покрене кривичнн поступак протнв неколицнне пар.таментараца. У даншњем „Евру" г. Марке објав љује Једну изјаву у којој каже да су нео-социалнсти спремни Да сарађуЈу са сваким коЈи ће нсп>нити жељу на роДа н извршити акцију чишћења. — Треба иматн храбростн, вели г. Марке, пливати и уз воду! Чланови нове владе г. Даладјеа пре узеће данас своје ресоре. Претсе-1нкх владе г. Даладје становаће на Ке д Орсеју, где ће *у г. Пол-Б^нкур предати послове У ПарламенЈу су већ поонете шест интерпелацкја у којнма се траже ннформације о 0удућод политнцн владе г. Даладјеа. Б. ИСКЉУЧЕЊЕ Г. ФАБРИЈА ИЗ РСПУБЛИКАНСКОГ ЦЕНТРА Парнз, 31 јануар Вл&дп г. Даладјеа већ од прво.а дана њеног опстанка дат је један ил ненадки ■ јак удар. Речтубликански центар наиме одлучио је далас по подне да из своје среднне искључи г. Жана Фабрија, мнннстра војног у влади г. Даладјеа. О овој одлуци из дато је вечерас следеће саопипењс „Народнн посланици републиканског цеогтра сматрајући да је присуство г. Жана Фабрија у њиховој гру пи инкобатибилно са његовим улаоком у владу, одлучилн су јелнодулно са аскоим жал^ењем да га внше не рачунају као члана своје групе". КОМЕНТАРИ ЛИСТОВА Паркз, 31 јануар Из тадања за унутрашњост видн се да н неки сутрашњи лнстови нсповољно коментаришу састав владс г. Даладјеа. Тахо наЈпример, г. Анри де« Керилис излаже у листу „Еко де Пари"

своје мишљење по коме г. ДаладЈео ва влада не може да живи. „Журнал" са своје стране даЈе сле дећу прогнозу: »Заиста изгледа да ће нова комбинациЈа наићи на несломљиви отпор тврдих социалиста (БломовАх), доста повољно расположење- код неких социалиста (неосоциалиста), млако одо брење од стране рааикал-социалистм чке групе у' којој г. Камиј Шбтан и г. Едуар Ерио имају неослоран утицај жограничен прнстанак центрумЈ и десншЈе. НЕКИ ЛИСТОВИ ПРЕДВИЂАЈУ ДА ЋЕ НОВА ВЛАДА ПАСТИ ВЕЋ ЗА ОСАМ ДО ПЕТНАЕСТ ДАНА Париз, 31 јануар ГГелефонски кзвештај) Многн данашњи .тистови ие кзражаваЈу се одвећ оптимистнчкн о новоЈ влади г. Даладјеа. Некн песинвстнчци листови предвиђају да ће влада битн оборена већ у року од осам до петнаест дана. Г. Анри де Керлис пише у листу „Еко д* Парн" да у новоЈ влади нема довољан број јаких личности и да се она не може задржати дуго на управи земље. Исто мисле „Фигаро", „Евр", „Амн дн пепл", док лист „Ордр" вели: — Треба сачекати да се внди како «; Ј/;ад:-; г. Дг.лалјоа дошзстп на деЈу, лли ми се највише бојичо за^.' 4 ' Даладјеову спољну полнтику. Лист „Вог 44 ренродукује Једну изЈаву народног посланика г. Мартела, према којоЈ би влада г. Даладјеа тре бало да има у парламенту 270 до 280 гласова. Лист истиче да ће стабилност владе г. Даладјеа зависити од тога какве ће мере г. ДаладЈе употребити да се расветли афера кредитног завода Бајонске општине и да се кривцн казне. Лист „Екцелсиор" држи се резервисано н асветуЈе г. Даладјеу да буде немилосрдан према лнцима коЈа су умешана у ову аферу. ДЕСНИЧАРСКИ И СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ЛИСТОВИ ОДЛУЧНО ПРОТИВ ВЛАДЕ Париз, 31 јануар. Авас јавља: Пишући о новој влади г. Даладјеа, „Журнал 44 између осталог каже да би под редовнијим околностима нова влада од самог почетка имала да рачуна са врло озбиљним отпором. Међутим, додаје лист, под данашњим политичкнм приликама, вла да г. Даладјеа моћи ће да се одржи ако од самог почетка буде предузела значајне и одлучне потезе. Лист налази да се то већ и назире и да се сазнаје да је нова влада већ на својој првој конферениији донела врло важие одлуке. Г. Даладје, каже лист, познат је са своје бескомпромисне одлучности. Ако вођа не покаже слабости, не треба се бојати да војска неће поћи за њнм. У сличном духу пише н „Матен који између осталог изражава своЈв задовољство због тога што налази да је ово прва левичарска влада у Француској која није завнсна од социјалиста. Лист изражава такођ« своје задовољство на одлучној нзјави коЈу Је дао мииистар-претседник г. Даладје поеле претстављања нових министара претседнику републике. „Матен" такође поздравља присуство у влади министра финан сија г. Пјетрија које ће, вели, да умири Јавно мишљење. Држање француске штампе пре.м« новој в^лади може се резимирати овако: Изрично устају против нове владе од самог почетка само десннчарски и социјалистички листови. Мншљење свих осталих листова У главном се своди на ово: Влада г. Даладјеа постоји. Сада је главно пи тање шта ће она урадити. Треба сачекати њене одлуке, па тек онда судити о њоЈ. У всзи с тиме, лнстови истичу одлична лична својства г. Едуара Даладјеа, а нарочито његову познату непоколебљиву одлучност. Очекује се да ће г. Даладје још пре но што у уторник оу де изишао пред скупштину, донети важне одлуке у погледу даљег расветљавања афере Стависки. „Еко д' Пари", поред већ раннЈе! цитираног мишљеЈна о унутарње-т! литичком ставу владе, сматра да Ж

ПОШТАРИНА ПЛА.ЋЕНА УЈОТОВУ * - 1 ."Ј , ЦЕНА Т ДИНАР П РАВДА 1'П ^09 ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ~ Г ррО| 1У.ЗЏ/ ШТЕДИОНИЦЕ БРОЈ 53 220 БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 1 гћрЛпилп 1441 МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ „ Г„.„„ ууу ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИ.1Е И ОГЛА- ЧС1ВМАК 1 фвОруар 1УЈ4 20 ДИН., ЗА ИНОСТРАНСГВО 50 ДИН. РуКОПИСИ Св 1 одина XXX СНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551. Влашовићева улипм 8 ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552 25-563. „.. РЛа|КОВИВева улица 0 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558 н = враћа)у

ДВЕ ФУИКЦИЈЕ ПРИВАТИЕ СВОЈИНЕ

ВЛАДА Г. ДАЛАДЈЕА ПРИМЉЕНА ВРЛО РЕЗЕРВИСАНО Г. Даладје -ће енергично пристулити