Правда, 01. 02. 1934., стр. 2

в Д А

'т - ГI - 34

сполвсН појпгптци , а иврочито у по гледу француско-немачких односа нс греба очекнватн да ће г. Даладје скренутн каквнм новим н опасним путевима. ЕНГЛЕСКА ШТАЈИПА СМАТРА ДА ЈЕ Г. ХИТЛЕРОВ ГОВОР ЗНАК ПРИЈАТЕЉСКОГ РАСПОЛОЖЕЊА ПРЕМА ФРАНЦУСКОЈ Лондон, 31 ја«уар. »Тајмс* се у уводнику бави г. Хи тлеровнм говором н каже: „Јасно је н ив јучерашњег г. Хи тлеровог говора, да је он почео сло бодније и у сгријателосиј&м тону да управља »спољном политиком Његова слобода одлучивања у том погледу је неограничена и стога се г. Хитлерове речи могу сматрати као најмеродавније. А његов говор је јуче умирио целу Европу". „Дејли Телеграф" пише: „Најновије држагее немачкот* канцелара у спољно-политичкнм питањи ма јасно нам казује да би Немачка желела најискреннје пријатељску и свестрану сарадњу у миру са свима својим суседима. За сада Немачка не попушта од ранијег начела: равиоправност у наоружању. У том духу протекао је говор г. Хнтлера и сви остали говори у вези прославе годишњице доласка г. Хитлера на власт". ПИСАЊЕ ИТАЛИЈАНСКИХ , ЛИСТОВА Рим, 31 јануар. Сви »ггалијанчпои лнстоон поадрављају мирољубиви став г. Хнтлера, који Је у свом јучерањем говору у Рајхстагу ааузео. „Лаворо Фашиста" пише опширно б јучерањој седници Рајхстага и до даје овај коментар: „Италија у свему може да одобрн спољму политнку г. Хитлер; већ и стога, што је г. Хитлер јучс категорички изјавио да не мисли вређати аустрнску државну независ ност. Аустрнју Немачка стварно тре ба да оставн на мнру. нмајуНи у ви ду велнке историске традиције те земље. Аустрија |е одувек била католнчка држава и она ни по чему н< спада у оквир Рајха. Стога Ау« стрија треба да остане н даље незавионл". У ЛОНДОНУ СЕ ПОВОЉНО КОМЕНТАРИШЕ ДОЛАЗАК Г. ДАЛ^ДЈЕА Парнз, 31 јануар. Јављају из Лондона да је у енглеским политичким круговима повољно примљен поНовни долазак на чело француске владе г. Едуара ДаЛ71 Чадјеа. У тим груговима ее истнче да Је -Личност г. Даладјеа постала врло популарном у Лондону н да је политика претседника француске владе наилазила увек на највеће симпатије свих енглеских политичких кругова. С друге стране, у круговима блиским енглеској влади истиче се да у данашњој међународноЈ снтуацији. нарочито с обзиром на ток француско-британских преговора о трговинској размени, треба се радовати што је на власт у Француској поново дошао један човек широких и мирољубивих концепција као што је г. ДаладјеГ. ЕРИО ПОДНОСИ ОСТАВКУ НА ВОЂСТВО СТРАНКЕ Париз, 31 јануар. Лист „Попилер" еазнаје да Је прет селник радикал - сопнЈалистичке странке г. Ерио изЈавио Јуче у скуп штннским кулоарима да ће, с обзиром на састав садашње владе г. Даладјеа, поднети оставку на своЈ пололај претседника странке. Доносећи ову вест, лист додаЈе да Је после ове изЈаве г. Ериоа покренута акциЈа у радикал -соииЈалистич коЈ странпи да се за новог претсед ника странке нзабере г. КамиЈ Шотан. Ш1111111111111111Т111ПППМ!ШП1Ш1тП(ШП11Н1Ш11111ПШ1Ш1Ш1Ш1ППШ1Ш1!П Невоље махараџе од

АМЕРИКА СЕ ОРУЖА

Грађење ств новкх ратних бродов« н 1184 рагна хидроаоиона за америчиу војсну

Јављају из Вашингтонл да Је сао огромно.м већнном гласова и уп предвића нзгра1>иван»е 102 ратна бр за рачун ратне морнарнцс. С друге стране америчкн гтрет законски члан којнм се овлашћује дузети потребне мере за поруџбину потребе америчке ратне морнарице. СазнаЈе се, исто тако, да прет воЈску г. Мак Суен нам&рава да под редбама предвидело повећање за 50 хопловннх офицнра и изграћивање воЈске и морнарице. КРЕДИТ ОД 95 МИЛ У вези са одобрењ^м нацрта о и поморско ваздухопловство, претст 95 милиона долара за извођење прве

Париз, 31 Јануар амерички претставннчнл дом нзглаутно сенату законскн нацрт којим с* ода и нзграђнвање 1184 хлдроавнош* ставнички дом изгласао Је Јуче Један претседнкк г. Рузвелт да може преоног броја авиона коЈи изискуЈу седник парламентарног одбора за несе нацрт закона у чнјим бн се од•/• садањег броЈа амернчких ваздутри хнљаде нових авиона за потребе ИОНА ЗА НОВЕ АВИОНЕ Вашингтон, 31 Јаатуар граћењу нових Јединица за копнено авнички дом одобрио је кредшт од етапе овога плана.

ЛОРД РОТЕРМНР И ФДШИЗДМ

(Напнсао РОБЕР ХЕЛИЕ)

Непала

Лондои, 31 јануар. Јављају из Бомба|а да је мажарапа од Непала, услед нелавног земљотреса морао са сво1ом породицом и Дворским особљем да се уло гори у околинм вароши Катматгдув, сво"ој гарестоиици, пошто !е његот> двор потгтуно срушен. Многи члаиови махарацине породипе теже су ран>ени приликом земл»отреса. Земљотрес Је уништио многе план таже шеће^рие трске н маетријалн* штета цени се иа више милиона фун* ти стерлинга. Јаке кише још више су погоршале прилике врло великог броја породнца које су остал« бе а чрова и жизотних намирн*ша. В]|111ЛП111111111П1П11111111111|||1111111111П!1111111111111Ш1Ш11Н1111111111111111111Ш' Г. Сасу новн румунснн министар трговине Букурешт, 3» Јагтуар (Телефонски взвештаЈ) Румунск« краљ Карол Јуче Је потоисао указ о кмеиов • новог ру. мунског министра трговине. За мини стра трговиие име«ован Је г. Васил Сасу. До сада Је послоае ресора трговине вршно у румунској влади пре (едник владе г. Татареску.

Крвави нереди н п љачке у Аустра лији Лондон, 31 јагтуар. Према радиограмима нз СиднеЈа (АустралиЈа) у варошнци Корборлн околини дошло Је до крвавих нереда и демонстрацнЈа против странаца. ПолнцнЈа у Карборлиу ухапсила Је Једиог барског келнера, странпа, коЈи Је оптужен за убиство. Приликом спровоћења хапшеник* огромна маса света скупила се око полициске зграде и покушала да отме келнера од полнциЈе. Граћани су огорчено демонстриралн против странаца н тражилн од владе да се сви странцн протераЈу, Јер одузимаЈу зараду домаћима. Малобројна полициЈа била Је немоћна према огромноЈ маси демоистраната, коЈи су са демонстрацнЈа прешли у отворену пљачку н упадали у хотеле и трговачке радње, па износили све што Је од вредности. Оно што нису могли однети, уништили су. У борбн и у отнмању за плен Један граћанин Је убиЈен. После тога демонстранти су заузели аутомобиле н трамваЈе ■ почели да пљачкају н по приватним кућама. Тек доцннЈе дошло Је појачање воЈске и тад Је полиииЈа са тешком муком успела да савлада демонстранте и демонстрациЈу. Извршена су многобројна хапшења.

НАПАД ЕНГДЕСКОГ ЛИСТА НА Г. ХИТЛЕРА Енглески напад на неиачке Фирме н владу што не плаћају дугов е нноетраннм поверн оцнма Дондон, 31 јануар. НаЈрашнренлјн и иајпопуларнијв ен^лдпа/жа ^Обсервер" гаше огппнрно о томе како Немачка влада н велнке немачке нзвоане фирме, које купују у нпостранству ве пдаћају својнм поверноцима дугове н траже одлагања под разннм нзговорнма. Тако су енглескн попсриоци Немачке знатно штећепи због овог веплаћања дугова. Пре неки дан у Њујоршкој луци амернчкн повериоцн запленнлн су чнтав немачки брод, јер су дужпицн, немачки нзвозницн хтелн да нзбегну своју дужннчку обавезу. Брод је и>штев нз луке тек када је немачки конзул нз Њујорка примио гарантију за дугНа крају свога занимљивог чланка „Обсервер** каже: „Сада бар знају н амернчки н енглескн поверноци Немачке како се у будуКе имају равнатн. Док се њнма не нсплаћују оправдана ногражнвања, г. Хитлер и Немачна нмају довољно новаца да жртвују за национал-социјалистнчку пропаганду у Аустријн, ва коју су до сада жртвовали више мнлнона марака. Упозорујемо енглеске повериоце да у давању кредита немачким иввоаницнма у будуће буду опрезннјн".

!апан опш РуснШ за ррам рата ГОВОР МИНИСТРА ИНОСТРАНИХ ДЕЛА У ЈАПАНСКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Лондон, 31 јануар. Јуче поподне одржао је у јапанском парламенту велнкн говор јапаискн мнннстар иностраннж послова г* Хнрота. Он је највише говорно о руско-јапанским односнма н дотакао се нзјаве г. Стаљнпа дате на 17 комуннстичком конгресу у Моснни. У току свог говора г Хирота је рекао ово: — Русија није у праву када оптужује Јапан аа прнпремаи»е рата н нападе на руску територију. Јапан до сада нншта ннје учмнно да нзазове Руснју, нитн је иједног војника упутно према граннцама Снбнра. Али, Русија у исто време дубоко вређа осећања јапанског народа када сама невероватно нагомнлава своје трупе дуж границе Манџурнје и на свнма оннм местнма, са којнх би са стратешког гледншта Јапан могао бити лако нападнут. Јапан нема нмперијалнстичкнх тежн>н н не желн да осваја руске тернторнје. Крвавн сукобн студената у Шпаннјн Париз, 31 Јануар ЈавллЈу из Мадрида да су ое у унутрашњости ШпаниЈи десили мно гоброЈни сукоби између студената ра зјтих политичких тендеиццја. До нарочито Јаких сукоба дошдо Је на медицннском факултету у Сарагоси, где су стуДенти употребили и ватрено оружЈе, којом прилнкли Је рањено внше лица. На универзитетииа у Севиљи и Валадолиду предавања су обустављена углед свакодневних сукома м* ћу стуДентима.

Срећни људн са Југа Француске добијају на францусној лутрн|н

Париз, 31 |ануар Смноћ нзвршеио вучење дгодитака пете транше француске класне лутрнје. Главни »годитак од 5 кнлионв фра нака добмо је брај 81749 нз ссрије „Б", ал« до јутрос се није могло сазнати ко је сопстввннк тога лоза. Што ое тиче друпих згодитака, лавоаски део припоо је и овога путу Југу Фраоигуоке. Два згодитка од по један мнлион фра.нка добили су дво (јииа грађанз у граду Мадхељу. ј

Необнчна пемонстрацнја париских таксн-шофера Париз, 81 (аотуар Данас у гаодне париски таксн шо. фери приредили су необнчне демонстрације на тргу Опера. Отг су хотнмично укочилн сав саобра^ај према улицама, које воде на прг. Та демонстрачија грајалв је више од иолв сата, док гтолнција није тгге-рвеннсала н снлом уклонила кола такси-шофера. Парнски шофери гтри«редили су ове демонстрације збот тога, огго је влада недавно повнсила таксе та бешзин.

Може ли Енглеска постати фашистичка? Чује се по каткад ово питање и вероватно је да веКина посмаграча, којима је енглески јавни живот добро познат, сматрају да то питање није на дневном реду — бар још не. Најчешми одговор је да би требало да се Енглеска много променила да би могла постати фашистичка, што је сасвим очевидно. Али тако долазимо на друго пита-

Лорд Ротермир ње, много актуелније, н које нде до дна ствари, а то је: разлика између данашње Енглеске и, на пример, оне од пре педесет година, или чак оне од 1914. Мање строгн обичаји, лакше иавике и, барем у великим градовима, извесна космополитска инфнлтрациција, — јесу ли то површне појаве, неизбежан рачун плаћен еволуцији, или напротив, треба ли у томе видети спољне знаке једне радикалне трансформације? Да лн у политичком реду појава „црних кошуља** н интелектуалног комунизма младих „Оксониана" наговештавају крај парламентаризма, или ће склианутн, као и толике друге методе, са гранита енглеских слобода? Хоће ли субверснвне доктрине, као један драстичан лек, убити стару формалистичку државу, или ће се оне разбити о ову стару Конституцију, у којој су мирно наслагана искуства од шест векова, почевши од феудалног доба до помагања незапослених? * Можда ће уосталом ова пнтања имати аа последицу да деформншу правн проблем, дајући му онај изглед апстрактне логике која је увев нмала тако мало места у политичком духу Енглеске. Емпиризам, перманентни закон енглеских институација, довео је до коегзнстенције супротности. Бројна елабост енглеског комуннзма — који нема у Парламенту ни једног претставника, пружа пуну неизвесност у погледу његових уставних намера. Поред тога постоји фашизам, коме је лорд Ротермир ових дана посветио један громкв чланак• Алн пре свега, где је брнтански фашизам? Информације о њему су још фрагментарне, било да је против њега организовано ћутање, било да његови вођи припремају подземне путеве, чекајуНи погодан моменат да вададу велики удар. Према најновијнм вестима, он треба да је подељен на три фракције: „Империјал Фашист Лиг", „Брнтиш Фашист Лимитед" н „Бритиш Унион оф Фашист* 4 . Између ове две последње фракције не нагледа да влада потпуна слога, пошто су у почетку октобра прошле године неколнко чланова Бритиш Униона изведени пред суд зато што су демолнрали и опљачкали седиште Брнтиш Фашиста. У току претреса показало се да ови проповеда^у оштру антисемитску генденцију. Било како му драго. постојање трију организација ва један тако млад покрет значнло би да је он још у стадиуму секте. У политици, Енглези примају само велике партнје и угушују истинкт дисидената. Напротив, кад се радн о конфесионалним иди философеким мишљењима, те секте се умножава|у до бескрајности. По општем признању, најважнија и највећа група је Бритиш Уннон оф Фашист, чији оснивач је сер Освалд Мослеј. Још пре три године, сер Освалд Мослеј био Је раднички посланик у Парламенту. Изгледало је да његова каријера има сјајну будућност. Он је имао нешто више од 30 година и налазио се у равнотежи нзмеђу радничке снаге и својих пријатеља и сродннка (он се био оженио Керком лорда Керзона, која је прошле године умрла у пуној младости, после кратко боловања). Али сер Освалд Мослеј осеКао се тескобно у оквнру партије и почео је да рушн традициЈе, објавнвши један директориум, кој 'и ће бити под контролом Парламента. Данашњи програм сер Стафорда Крипса скоро је истоветан са тим програмом.

| Доста неповољно примљен од л»дера и истакнутих првака радничке | странке, сер Освалд Мослеј је тада I узео потпуну слободу и, пошто ннје 1 поново ушао у Парламенат 1931, 1 основао је једну праву фашистичку | партију, са црним кошуљама и фа| шистичким начином поздрављањаОд тада број присталица се повеКавао, пропаганда је координирана. Колика је сада јачина Бритиш Униона? То је доста тешко оценити, пошто вођи не објављују стаТистику. Њихова непромењива формула је: „Чекајте три или четири године. Енглеска ће бити фашистичка". Што се тиче доктрине, то је једна проста копија италијанског фашизма. Укидају се политичке партије. Национална и социјална акција. Парламенат укинут и замењен једном корпоративном скупштином, која би имала законодавну власт. Не зна се још да ли Ке на идућим изборима фашисти истаћи своје кандидате. Главни штаб чува у тајностн методе по којима мисли да освојв власт. Чланак 1 у коме виконт Ротермир објављује своје приступање фашизму претставља нарочито један јан хитац против садашње владе и против парламентарне застарелостн. (Пошто сам аутор има 65 година, не изгледа ли мало подозриво дд он пледира за омладину). Не без вештине, он прнказујс фашизам као једини солидан бедем који се може поставнти против деструктивног социјализма сер Стафорда Крипса. О вдј ' поступак лорда Ротермира могао је изгледати неочекиван. Он је ипак с^свим у складу са његовим начинок(^оступања. Виделн су га више но Једанпут да се одједном загреје за ствари коЈ *е су изгледале без наде и од којих су једне биле одличне, а друге узнемирујуће. За неколико последњих годнна, он јо заступао ревизију Трианонског Уговора, а исто тако проповедник савеза са Француском. Никад се ннје знало каква су .била његова политичка убеђења. Он је учествовао у кампањи против Балдвина, иако је био првак консервативне странке. Оно што је тачно, то је да је оа пасиониран за Царство ■ аслнчнну Енглеске. ПоЈ *ачање које он може донета фашистичком покрету ннје за потцењивање. Власник листова велнког тнража, као што је „Дејли Мел", он не мора раднти ништа друго ного да мнлионе својих чнталаца сроди са симболима н програмом једне доктрине која још није допрла до широке публике. Брат покојног лорда Нортклифа и његов такмац у публистичкоЈ* вештинн, ои је веома способан да постигне да евоцирање енглеског фашизма престане да буде дочекивано са потсмехом* Не прокламује ли он већ да је фашизам веома близу да буде најбројнија пар тија у целоЈ* земљи? Али, читајуКи чак и између редова, човек не види нншта што бн /ичило на некн апел на силу. Ту се чак налазн јасно потврКнвање потребе да десннца припреми нзборе. Није ли то, у свему, само један маневар против „политичара" Балдвина? 1111111111111Ш11111|11111111111!1111||||1Ш1111111111Ш1111111111111Ш11!Ш111111111П1ШН1 Индустрија у Совгетсној Русн.н Москва, 31 Јапуар На 17 партијском коагрссу, комесар за тешку инДустриЈу г. ОрџоннкиДзе поднео Је дуг реферат о рагвитку но&нх кндустриских ц«гтара у Совјец^оЈ Русијц. ПоАвукао Је Је по његовом мишл»ењу Совјетла Русија прилнчно од.макла у поглсДу икдустрнског еаваициповања од шњстргнсгва, али да то никако не значи да СовЈстска Руси,'а жели да ..е ограАи ки :гескнл1 зидом од прнврсДне пронзвоДн*е и напосе од индустрнске пронзводње осталог света. СовЈетска РусиЈа, рекао Је г. Орџоникидзе, жели као раз^н с равн>:м да учествуЈе у мећукародиоЈ тргс. ини и тше да допржгесе Јачаљу општег с&етског прнвредног шнвога. |||!11111>111|1||||1111ШШ1Ш111Ш1111Ш!111111111Ш111!111Ш1Ш11><|111|ШШ111Ш11Ш Фннансијснн плановн г. Гембеша Буднмпешта, 31 Јануар. Миннстар финанснја г. Имерди изјавно Је данас да су потпуно нетачне вестн и комбннацнје коЈе се прнписуЈу владн дп она тобош има намеру да измени вредност и начин котврања пенга. 11|11111П1111111111111111111111111111!|11!11!111||1П11Ш111П11111|1Л1||11ЛППЛНГ

Пут нраља Длфонса у Судан Парнз, 31 јмуар Јааља-|у нз Каира да |е крзљ \лфонзо Тринаести, који је послед«>и* дана боравио у Кавфу, отпутовао че на ј<ину нову екслсдтШЈу у Су* дазту.