Правда, 01. 02. 1934., стр. 3

1-11-34 П Е А В Д

Д

3

ОДЈЕХ Г. ХИТЛЕРОВОГ ГОВОРЛ

Г. Хитлеров говор био је „в р л о г и б а к" кажу париски листови

ЈСИТЛЕР ЈЕ ОПЕТ ОБЈАВИО МИР СВЕТУ"

Паржз, Ј1 Јану*р. (Телсфовгам шзвепггај) Иако озбнљност унутрашм»е ситуације у првом реду ннтересује данзс француску јавност, нпа* је велнка пажња аоклоњена снноћном го вору канцелар« г. Хнтлера у Рајхстагу. Лнстовн објављују врло нсдрпне нзвештаје о томе говору, а у насловнма подвлаче ^Хитлер је опет објавно мир свету . Нарочнтн ннтерес се показује за онаЈ део говора у коме немачкн канцелар полемише са аустриском владом. Међутим, лнстовн у јутарњим нздањн ма не доносе још коментаре поводом тога. Дале се у лвстоввт взлаже поно ван захтев Немачке за равноправност. Ако бв се ова вемачка шел>а ■ нспуннла, пнше ж Еко д' Парн", он дв бн Немачка постала наЈјача војва снла у Европн. И германска Сред в>а Европа простнрала бн се до Југо елавнје ■ Румуннје. Хнтлер покуша ва да умнри Француску, увераваЈуђн Је да му Је наЈтоплија жеља обез беђење мнра. Алн мнр г. Хнтлера бно бв такве прнроде да нспунно све немачке жел>е н сломно све отђоре. Нем* такве равноправностн ко ја бн могла оправдатн нестанак независностн АустрнЈе. За паметне захтеве, каже даље и Еко д' Пари", Немачка ће увек наћн државе коЈе су спремне да се са њом споразумеваЈу под претпоставком да Немачка занста нскрено желн мнр в да ЛоштуЈе мећународне обавезе. Лнст и Фнгаро" велн да Је говор г. Хнтлера врло гнбак н да ће свакако учнннтн велнкн утнсак у нностранову. Алн, додаЈе „Фигаро", он нпак ве веруЈе у мнрољубнвост нацноналсопнЈалистнчкнх вођа. „Журнал" прави паралелу нзмећУ Хнтлера н г. Р\'звелта н велн да од ових људи њихови народн очекују спас ПГТА ЈЕ РЕКАО Г. ХИТЛЕР

О БОРБИ ПРОТИВ КОМУНИЗМА Берлнн, јануар. У говору којн је данас одржао у Рајхстагу (Товодом годишњице ступања на власт нацнонал-соцнјалнзма, државни канцелар Рајха г. Хнтлер нстакао је да одлучни моменат национал-социјалистнчке револуцнје ннје толнко у његовој спољној скромностн, колико у унутрашњем преображају немачког народа. Пошто је нзнео нсторијат борбе између схватања буржоазије н марк систичке доктрине, чнјн су резултатн билн осетно убрзани Светскнм ратом, канцелар је изнео унутрашњу снтуацнју Немачке после новембарске револуције у 1918. годинн. н у вези с тим рекао ово:

Берл

31 Јжтуар

У говору ко)н Је одржао у везн са годишњнцом ступања на власт, немачкн државнн канцелар г. Хнтлер, говорећн о немачко-аустрвјскнм односима, констатовао Је одмах у почетку да та односи нису задовољавајући. Г. Хнтлер међутим в даље тврдн да није тачио да Немачка хоће да употреби снлу према Аустријн нитн да Је тачно да постоЈи намера немачке владе да спроведе „глајхшалтунг". Међутим, тешко Је, према г. Хитлеру, да један покрет који Је обухватио толико корена у народу н којн је показао такву снагу као национал-социЈалнстнчкн да се задржи на граннцама једне земље, коЈа Је немачка земља н по својоЈ националностн и по својоЈ нсториЈн. Готово све велнке револуционарне идеје Европе деловале су и с оде стране гранипа. Ако аустриЈска влада сматра потребиим, рекао Је у главном г. Хитиер, да спречи овај покрет, то Је њена ствар, али она сноси и одговорвост за Једну гакву политику. Немачка влада Је повукла конзеквенце из држања аустриЈске владе према нацнонал-социјалнстима у тренутку, када Је немачки народ највише пагно. Затим се г. Хитлер труди да оправда меру неиачке владе која се односнла на завођење специјалних такса за визирање пасоша за АустриЈу, наводећн да Је та мера била од кориети по добре односе између Немачке н Аустрије, пошто би иначе био велики број ннцидената нарочито због тога што би немачки национал-социјалнсти били и сувише гордн да би пристали на скидање национал-социјалистичких значки. Даље г. Хитлер поново пориче наиеру Немачке да нападне АустриЈу н нзражава жаљење што се у Паризу н Прагу издају немачки листови. Сматра да ће то битн разлог Једног озбиљног демарша немачке владе код дотичних влада. Затнм г. Хитлер говори о династнчко-монархистичком питању у Немачкој и каже да је национал-социјалистичка странка Јоцј у почетку себи ставнла у дужност да се руководи само потребама немачког народа. Надионал-социјалистичка странка не може ни под каквим условима да се обавеже на вечнто поштовање одредаба о увођењу или неувођењу монархрЈе. „Ја желим, каже г. Хитлер, да са овога места најенергичннЈе протеетујем против честог понављања тезе да немачки народ може да буде срећан само ако му на челу стоје његови земаљски кнежеви. Ми смо Један народ и ми желимо да живимо у једном Рајху. Поред свега поштовања и цењења вредности монархиЈе, као такве, као и свег дубоког поштовања према заиста великим паревима и краљевима немачке нсторнЈе, питање дефинитивног уређења државие форме у немачком РаЈху данас Је ван сваке сумње. Ја се личио осећам као пуномоћннк нарола за спрогођење оних реформн, коЈе ће Једном омогућитн немачком народу да дон<.се одлуку о дефинитнвном уетагу РаЈха 14 «

Г. Хитлер „Од 1930. годнне постојала }е еамо једна алтернатива: нлн ће победнтн комунизам, или ће националсоцијализам у последњем тренутку победити свога ннтернациовалног противника. Што се тиче нностране полнтике, немачки народ 1918 године, када је положно оружје, исто тако као н данас чврсто је убеђен да он није био одговоран за Светски рат. Огромна већина немачког народа чврсто је веровала да, чиње ница што је он положно своје оруж је, не значн само крај рата, већ н заштиту против сваке недаће као што је рат и то за дугн ннз година у будућности. Нада у заједннчку сарадњу, инајући за цнљ да се спре чи поновна појава таквих догађаја, била је уништена Версајскнм уговором о миру, као и апсурдним политичким и привредним наметнма тога уговора, који су уништили поверење немачког народа у сваку прав ду у овоме свету. Г. Хитлер н даље је изложно опасност комунистичког утицаја на људе који су пали у очајање, и тим 'поводом наставио овим речима: „То је био један развој, који је као прелудијум светске комунистич ке револуције имао да преобрази убрзо корисног роба уговора у носиоца бакцила куге, тако да иационал-социјалистички покрет не само да је заслужан за немачки народ, већ н за Европу и за земље ван Европе. Само једна унутрашња реформација највећег обима могла је да учини да немачки народ устукне пред амбисом. Расна идеја напио нал-социјализма не садржи презнра ње других народа, већ одржање жи вота немачког народа, па према томе и природно поштовање другнх народа, дижући се против покушаја да се служн странцима како би њима обвладао нли нх присаједннно силом језика. Ја сам увек сматрао мандат који ми је Претседник Рајха дао пре годину дана да образујем и да управљам владом Рајха. као мандт целог немачког народа. Некада су се образовале владе, али од годину дана на овамо ми стварамо нов народ. Убеђени смо да дело импозантне победе на организовању политичких и привредних класа није још завршено. Погврдивши своје поштовање снаге хришћанских вера, национал-соцнјалистичка држава очекује да ће хришћанске вере показати исти доказ поштовања снаге национал-социјалистичке државе. Национал - социјалистичка странка ни у ком случају не може данас признати раније династичке интересе и политичке резултате тих интереса као обавезе немачког народа. Немачка племена су материјал за изградњу нашег народа. који своју егзистенциЈ *у дугује Божијој вољи ; али политичке организациЈе немачких земаља само су резултати рада делимично добрих, делимично рђавих људи прошлости. То су пролазна људска дела. Протекле године свесно смо наметнули ауторитет Рајха и ауторитет владе. То Је био Један од најсрећнијих часова мога живота када сам увидео да је цео немачки народ одобрио ову политику искл>учивог истицања његових интереса. Себе сматрам само за мандатора народа, како б«тх из. вршио реформе које ће му омогуI ћити да Једног дана може донети , своју последњу одлуку о коначном уставном уређењу Рајха". Затим Је Хитлер потсетио на потребу коЈа

се бнла показала за доношење иера за уређе&е трговинске полнтике, на рочито питања цена, да бн се спаслн земљорадницн од пропастн; затим о потреби налажења стварнаг рада за 6,500.000 незапослених радника. ПРИВРЕДНО ПОДИЗАЊЕ „Замах наипж прнвреоног днзан>а. рскао јс г. Хнтлер, најбољс је оирган у чкњеницн нмгтозантног смањсња наших неаапосхенкх радника н повећањем, нсто тако знача]ним л статнстнчким подацима утврђени.ч, ПЈМхода нашег народа". У даље« току свога гозора држав ни канцелар г. Адолф Хнтлер рехас је да влада н поред свкх услеха нма не6ро]«их непрнјател>а, који су у току шшуле гоаине непрекндно нападалн њен рах То ее вели, уосталом са*» по оеби разуме. »Морално сроваии емигрантн, каже г. Хитлер, са веттином своЈСтвеном пропалнцама, покушаваЈу да мобнлишу ггротиа нас лакоеерни овет Све те лажн бнће убрзо демантоване са-м№м чнњеницама, кад чостити странцн десетинама хнљада буду по< челн да долазе у налгу земл>у, те кад буду моглн властитим очнма да упореде сгварно стаи>е са приказнма тих тобож Јггоњених" ннтернацноналнсга". СТЕРИЛИЗАЦИЈА Говорећи о онтању стерилизапнје наследио очгтерећснкх н нензлечивих болесннка, држаани каатцелар каже да старање о тим болеоннцима наследно оптерећеннм стаје државу око 350 мнлнона марака годншње. Ако цркве гоје се начелно противе стерилнзацкјн, каже канцела-р, приста ну да лрнме на себе матернЈалне тро шкове о«о тога старања, влада при стаје да се одрекне својих намера у погледу стерилкзаци)е. Завршавајућн свој експосзе о унутрашњо) полнтнци државкн канцелар каже да борба за унутарње преуређење народа ■ државе, која Је дошла до нгјвншег кзраза у слнзању појмова странке ■ државе, још није зазршена „Мн ћемо ту борЛу настазнтн, ка же канцелар, у складу са замнслл ма које смо канели у св«ме протласу нароау прилкком доласка на власт на данашњи дан прошле године". ОДГОВОР БЕЧА НА ГОВОР Г. ХИТЛЕРА Беч, 31 јануар (Телефонскн иавештај) Данашњи листоан доносе најопшнр није говор канцелара г. Хнтлера. Свн уводни чланци су посвећенв оном делу гсвора у коме се г. Хитлер бавио аустрнскнл! питањем. Лнстови констатуЈу да овај део излагања г. Хитлера не претставља ннкакав одговор на последњу аустриску ноту. ^Рајхспост", орган владе, констатуЈе да Је г. Хитлер говорио о другнм стварима, а не о оним наведеним у аустриском протесту. „Не радн се овде о снмпатнјама или антипатнЈама, велн лист, него о чињеннцама иеђународног права". Листовн објављују понова разне тужбе Аустрије против Немачке в констатуЈу да г. Хнтлер на ове ннје дао одговор. — Само у ЈедноЈ гачци, велн даље „Рајхспост", сложнн сио са г. Хнтлером. Нанме у жељи да се нађе пут за нстинско нзмнрење. Аустрија је већ пошла тим путем и није њена кривнца што га није могла продужнтн. АустрнЈа не ставља услове који су неподношљивн да част н достоЈанство РаЈха. Она тражи само да се поштује њена незавнсност в да се Немачка не мсша у унутрашњу ситуациЈу Аустрије. КОМЕНТАРИ ЕНГЛЕСКИХ ЛИСТОВА Лондон, 31 Јануар. Говор каттоелара г. Хитлера је врло опширно објављен у данашњнм енглеским лнстовима. Штампа углавном одобра»а тај говор. Нарочнто подвлачн мирољубивост коју је нагласио г. Хитлер и која је наншла на опште одобравање.

Међународна конференц :ја пруштва за унапређење Лиге народа у Брнслу

ТРЕЋИ ДАН СУЂЕЊА ОПТУЖЕН ИМ ЗА ПОСТ АВЉАЊЕ ПАКЛЕЛИХ МАШИНА У БЕОГРАДУ Испитивање оптуженог Гаврила Јовановића

I Брисч. 31 Јануар БелгијскоЈ влади саопштено Је да ће се у Брислу од 15 до 17 фебруара одржати велика међународна конференцнја делегата свнју оннх друштава н лига коЈ е су основане за унапређење н форснранн рад Друштва народа, а у којима су окупљенн пријател>и иира в међународн* солидарности. На конференцнЈ* ће учествовати делегатн из свиЈу земаља. Конференцнја ће се у првом реду позабавнтп проблемом разоружања и упутитп апел Друштву народа и свима државама света да одлучпнЈе и брже реше питање разоружан>а и светског мира. ... ....

Саслутзвап>е оптуженог Дкмктрмја Гранцкћа на суђењу у Државн^м суду за заштигу државе настављено •и данас пре подне. ПретседаваЈућн г. Петар Јакковкћ упутио је оптужс«ом неколико питања на која јг Гранцкћ одговорио да пакет адресован Љуборчи Станковићу-Христићу ннје послао нз Клис\т>е, већ из Сурдулкце зато што су иу рекли да се у Клисур« писма и пакети отвараЈ> и одмах претледају. Каже да је пакет био сахривен у једноЈ буквн нсдалеко од куће. Оптужени тврди да ое у једном делу пакета налазио сир н мед. а у другом делу паклена машина. Л>у6орча је рекго да ће писати Гранцићу када нма да узме пакет и да га пошаље. — Кад је доцниЈе Лзуборча тражио да му пошаљем „крштеницу', ја сам му послао пакет— — наставља оптужеиш. — Доцније он )е опет гражио да му пошаљем крштенкцу То је значило да му ја пошаљем паклену машину, која је осгала и даље у бунви. Нисам хтео да то урадим. — Од кога је Лзуборча добнјао паклене машкне? — тгита претседазајући г. Петар Јанковнћ. Причао ми је да их добија од Једног малог човека, кога сам ја једном видео. Он их је преносио нз Бугарске и доносио Љуборчи. — А од кога нх је он добијао? — Од организације_ Од Македонске организацкје. — Добро, а знаш ли ти ту органнзацију? — Читао сам о њој_ — одговара отуженн. — П»слене машине добио сам с налогом да чкккм демонстрацнје у Београду. Лзуборча ии је рскао да је правио лом у Беотраду, кад се вратно кући. И мене је упућивао на ксто. ЛАМЕРАВАО САМ ДА УТЕПАМ ЉУБОРЧУ—" — Је лн ти рекао да поставиш паклене машнне н у црквн? — Није. — Ти си признао да с* послао пакет н у њему пахлену машану, а на претресу сн то пореко. И Јованча је посведочно да сн послао машину. За што би он то резсао, ако није истина? — Од зорт ће да каже, госаоднн претседннк! — одговара Гранцкћ! Правн мали прекид па на једно питање г. Јанковића одговара: — Не иогу да кажем. А одмах после тога велн: — Е, све ћу да кажем. Намеравао сам да утепам Л>у6орчу_ — Кога да утепаш? — Њега, Љ>уборчу, илн да га про кажем да га другн утепа._ Пакет никад не бкх предао. Радкје бкх се учн«ио тшјан илн болестан него да је предам. ШТА ПРИЧА ОПТУЖЕНИ ГАВРИЛО ЈОВАНОВИЋ О ЉУБОРЧИ Прелаан се на испитнвање оптуже • ног Гаврила Јовановнћа. — Зашто сн се прнјавио као Гааркло Алексић код по .тицнЈе, а ве на твоје право нме? — Мој отац се зове Алекса н ј *а сг по таме н зовем Газрило АлекснћЈовановкћ. Оптуженн орнча казсо се школовао. Уписао Се био у гкмназнју, коју )с напустно због рђавог материоалног стања. Прешао је у Бугароку н гамо радио извесно време. У СофнЈи ннЈе радио, него на селу. За то време дјлазио је кућн н задржавао се понекад. Најзад 1^28 деф»штизно је напустио Бугароку и настанио се код својих родитеља у Клисури. Ускоро 1е дошао у Београд н тражио посла. Радио је код неког Л1омчиловића и код Белнћа. Код Белића Је радно н главни оптужени Лууборча. са Љуборчом, каже, ннје се дружио ни ти ј< с њкм разговарао. Како су се сваке године с поолећа нлн ггочеткп* лета враћали у Клисуру да би помогли својима око обрађивања имања А-ти Л>уборча с њнм ннје друговао. По отслужењу »ојсхе, 1932 године, додао је оптужени у Београд, пошто је неко време био код својнх у Клис>"ри. Први пут је са Љуборчом тада разговарао. — Нкје ме, каже, наговарао да мдем у Бутарску, јер ннгје за то нмао потребе. Ја сам ранкје био тамо. Да сам хтео да останем тамо могао сам. 1 До Благовести прошле године није хтео са мном да говори. Тада ми рече за паклене машине. Било је у Клнсури за време сабора. — А је ли ти рекао одакле иу ггозац? — Шта ти је друто рекао? — Новаца )"е имао, али ми ни|е рекао одакле. Цело је село знало за његове паре, али су говорили да их добија из Бугарске од сестре н да је то његова уиггеђевина. Ми смо <ја и Гкца, би.ти сиромаси. Нисмо имали новаца и он нам рече: „Ви неиате нншта и зато ћу вам ја дати но ваца Само за то морате да понесете у Београд пакдене машине и да их ставнте где треба". Ја сам се плашно јер нгкам пре тога ннкад вндео паклсну маштгу. Питао сам да лн је то опасно, а он мн рече да није и показа ми бео гајтан на кутиј И . То је било пре подне. Увече сам са Гнцом пошао к љему. Он је извадио нз кошарс два дакета са цакле-

ннм машкнаиа ■ рехао вам да их *» несеио у Београд. Дао нам је н четири хиљаде дннара. Две за меме, а две за Гицу. Дао нам је и револве^ рекао да га употребимм ахо буде требало. „ИСПИТ ИЗ ЧЕТИРИ ПРЕДМЕТА* — Да ли ј€ Л?>-6орча тебн гкЈ*аз»в шта треба да се уради да бв машш на експлодирала — Не. Нкшта ии кнје казао. По< сле нам је пнсао пнсма н давао јм пуства како да радимо. Ои се тада налазио у Бугарскоа-. Нкзе тачно да Је Цена носио паклене машнне. Са* да кажем да ннје носио и то Је тач« но. На пнтање претседавајућег Јоели* вић дал>е прича: — Кад смо дошли у Београд црау ноћ смо преноћили у кући број 70 на Јужном Булевару. Сутрадан сзлт тражили стан._ Убрзо затим написа-> ли смо писмо Љуборчи, у СофИЈЖ. Гица је писао како смо .положилм испит из четнри предмета". То је заа чило да омо пренели успешно свс четири паклене машине. То црво смо смо послали на адресу Цветка Попова. Нисмо добили одговор. Дру го смо писмо писа-чи на адресу Љуба Станкова и добилн одговор. У сн ба пнсма смо писали исто. Тражнли смо новаца н реклн да не можедм „лоложиги испит". Претседавајући г. Јанковнћ читж Љуборчкна тшсма оптуженим, ондаа њнм његовим позериоцкма у Београду. У Једноме је Лууборча, поред о* сталог, писао и ово: „Драги братко, ст те се да положнте све нсшгг« уоиСшно. Мило нам је што сте се јг « писали на грађевкнску школу н шт« вам иде добро. Пазнте на сат шг« ти је тетка поклонила и гледаЈ да повучеш оно бело — онај гзЈтаи к»ко бн сат бол>е радно. Кад полож»те нспит н ако га положите добра чнка ће вам послати новаца— 1 во >а сестра ЈБуба". — Шта сте ви писалн као одговор на ово пнсмо? — Пнсали смо да ин ае умемо да поставкмо паклеиу машину, него нгка он дође. Написалн смо »да дође чика". Љуборча нам је на ово п»* смо одговорио. ЉУБОРЧИНА ПИСМА Претседавајући г. Јанкоанћ чнта то друго писмо, које је ззЈедно са оиим првим нађено у стану оптужеч них на дан њиховог хапшења. У овоме пнсму Л>уборча кзражава чу« ђење како је Гаврнло — Гаша, м«х гао да заборави књнгу коју је ра* није добро знао, кад је она лака. У писиу се понавља: „Повуци оао Оело па га увуци у цев од хартиЈе пин ру н већу да би боље радило". У трећем писму ЈБуборча је тражио' од Гице и Гаврила да на сваки начнн положе испит. Прво треба, каже се у писму, да положе испит нз два предмета, па после неколкко дана два друта ислита. — Мн смо одговорили да то не у мемо, каже отгтужени. — Гнца Је пнсао сва пнсма, али ннкад ннјс сао да ће поставита паклену машину ма где. Писао му је само да сш дође озамо, а он је одговарао да не но же него ми сами да поставимо машкне. Гица је хтео да ствар прчјави оолкцнЈИ, а-ти Ја сам нааа-г>кзао да му пишем да дође. Па кад дође да првјавиио све властниа, како би н његв ухапсили. Али нас откркше в све пропаде. Претседавајућн пнта оптужеиога да ли се сећа да је кадгл цјтовзо са ЉуОорчом. — Не сећам ое. — Ма види, можда ћеш се сеттггв. — А јсст . Путовао сам једнога про лећа.„ На Ђурђевд»т. Дошлн смо во зом н Љуборча је носио два кофера. Не знам шта је било у њима, .ер мн Н1вје говорио, а ја га нисам пнтао. Бнли су велкки и лепи кофери. — Ко вас је срео на станици? — Цена Ђурић, јер је истим возом допутовао и његов болесда брат. Опгуженн настзвља и каже: — Заједно смо ишли до Чубур^ Мислкм да смо свратнли у кава*у „Чубура", јер омо нма.1И обнчај да ту свраћамо увек кад дођемо од куће. — Где си држао машину, а пде револвер? — Ја саи иашкну држао у сламарици. Гица у коферу, а револвер је стзјао исто тако у коферу Гицннои. Дал>е каже да није ишао онни улицама коЈе су у тужби наведене, нн ги је долазио на Калемегдан, коЈи, каже, није никад видео. Тога дана, кад је, како се наводн у оптужнкцн, бно на станици и на Калемегдану, оа је тражио службу на Кланнци. На станици никад није био од последњег свога доласка у Београд. Прнча како је ухапшен и брани се да н* је хтео да убије агента, већ му ј € рекао да у коферу има револвер. С> творио је кофер и предао револвер* Каже да је могао убити агента, само да је хтео. Могао је н слагатн да нема револвер, па га изненада нзвадити и пуцати. Алн он нкје имао намеру да убије. Претседавајући је дзо одиор од 15 минута. После одмора читан« сг| акта, а затим је претрес прекннут. <ф» ставкће се отра у 8 часова.