Правда, 06. 04. 1934., стр. 4

П Р А В Д А

6-1У 34

Протестни збор бечких „шуцбиидлера" против влаае г. Долфуса ДОЦИАЛ ДЕМОКРАТИ ТАЈНО СЕ ОРГАНИЗУЈУ ЗА НОВИ ОТПОР

Беч, 5 април (Телефонски извештаЈ) Бечки „ш>*цбинх1ери и и члаиови бнвше аусгрнске соцнал демократске странке Јуче на внше места Веча, у нсто време, приредили су добро посећене протестне зборове, на коЈнма су уложнли оштре протесте протнв герора садаље владе у АустриЈн. Они су протестовали и против намере владе г. Долфуса да донесе устав, коЈи значн заво1>ење диктатуре. ПолнцнЈа Је свуда растерала радннке, пошто су главнн говори већ одржанн. Радницн су зборове одржалн по претходном договору, нсто га дана када Је у Бечу, пре два месеца, избио аустриЈскн социал демократски покрет против владе г. Дол фуса. До крвавих н тежих нереда ннЈе у Бечу у току дана дошло. Бечка полициЈа Је сада одлучнла да предузме оштриЈе мере пропт бивших социал демократа н „шуцбиндлера", Јер Је сазнала да се онн таЈно понова органнзуЈу н оружаЈу. Свакодневно у радничким кућама, скривено, они одржаваЈу своје таЈне састанке и договарају се о понов ном нзазивању нереда у Бечу н цеЛоЈ АустриЈи. Влада г. Долфуса Је наредила подашпји да наЈсвирепнЈе угуиш покрет н крнвие похвата. НОВИ СУКОБИ У АУСТРИЈСКОЈ ВЛАДИ Беч, 5 април (Телефонски извештај) ПоложаЈ влале г. Долфуса опет Је знатно отежан због унутарњих суко ба у влади а нарочито због оштрог сукоба коЈи Је избио нзмећу кнеза Штаренберга н вице-канцелара ФаЈа. ['. ФаЈ Је наредио да се забранн ширење нове наредбе кнеза Шта- ј ренберга, коЈу Је оваЈ нздао као воН ХаЈмвера, провнциЈским организаип Јама пагрнотског фронта. У тоЈ наредбн кнез Штаренберг тражи од| чланова Патриотског фронта да се прво њему покораваЈу, па онда наредбама виие-канцелара ФаЈа, ако ове ннсу у протнвречности са њего-

внм наредбама. Вице-каниелар ФаЈ Је посетио г. Долфуса н жално му се на оваЈ недозвол>енн посгупак кнеза Штаренберга, на што Је г. Долфус овластио г. Фаја да званично забранн доставл>ање наредбе кнеза Штаренберга органнзациЈама Патриотског фронта. СОЦИЈАЛ-ДЕМОКРАТИ И НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТИ КОЈИ СУ ПОБЕГЛИ ИЗ АУСТРИЈЕ, СТИГЛИ У НЕМАЧКУ Беч, б април (Телефонскм извештај) СоциЈал-дсмократи и национал-социјалистн коЈи су прекЈуче успели у

МаЈор ФаЈ Лннцу да се помоћу Једног стражара ослободе затвора стиглн су у Немачку. Они су се Јавнли своЈим породицама да су здраво стиглн у Не» мачку. Побвгли судски стражар ТоОлер послао Је својој љуоавннцн у Л»шцу телеграм, у коме каже да се он и његовн другови налазе у Нема» коЈ и да су здрааи. Вођ републнканскнх шуцбЈтгДа у Горњој АустриЈн Бернаушек налази се такође у Не^иач коЈ одакле Је пнсао своЈоЈ породици. Аутомобил помоћу кога Је изведено бекство пронађен Је код места Санкт ФлорнЈан. До сада ниЈе утврђ^но к помоћу наЈенергнчније нстраге порекло овог аутомобила.

била преч« мего партиЈа. Иако Је био дисциплинован члан партије, Станча се не би двоумио да иступа' из клуба, да се повучр из политике. кад би опазио да влада напушта интересе државе, да заиорав .Ђа ногребе народне. И својом спољашношћу Станча Је скретао пажњу на се. Лепо развијен, правилних црта лица, румених глзт I ких образз, увек лепо избријан, ма.гих црних бркова, с проседом крат1 ком косом, Станча је бно пријзтне 1 појаве. У народном оделу свога кра1 ја, са читавом доламом од белога сук | на — издвајао се од осталих посла' лика. Другови, народни посланнци, гледали су са задовољствоМ на Стаг> чу, а посетиоци галерија бацали су на њега радознале погледе. „Права слика властелина из Душаиова доба", рећи ће о Станчи један стари професор нсторије. Овај човек чинио Је част краЈу који га је бирао за посланика, а Народ на скупштина имала је у Станчи једнога озбиљна и паметна члана. И кад је престао бити народни посланик, Станчнн углед у народу није потамнео. Стигли млађи, свежији. можда не баш и дораслији за озбиљан рад, па опет природна потреба подмлађивања одвела је Станчу на одмор. Није се Станча никад наметао; није се ни срдио кад је на дру гога пренесено народно поверен>е. Остао је Станча искрен пријатељ и мудар саветник и онима коЈи су му стказали поверење. Л. Лазаревић ПП11Ш111111111111111111111111111111111111111111П11111111Ш111Ш11111111111111111ИШ11ШП Дмерика не мнсли да попушта нпи прашта ратне дугове Европе Изјава сенатора г. Луиса

МАЛИ ПОМЕНИК

Стгнча Виденовић

Рат с Турцима 1877-78 године доеео Је СрбиЈи малену корист према поднесеним жртвама. Берлинскн конгрес. на којем су решавале велике силе. без учешћа малих и највнше ваинтересованих, доделио Је Србији од тернторије Отоманске империје четирн округа: нишки, пиротски, ти иочхи и врањски. Под утицајем егзархијске цркве и школе, један део становништва по градовнма почео је убнти национал ну свест; села су остала чврста У вери да су чисти Срби, потомии оннх који су се слазно борили на Косову нро глв завоЈевача — Османлија. Међу младим људнма који су се од почстка уједињења^са Србијом истииали у партиском округу био Је н Станча Виденовић, из села Чиниглаваша. Бистре памети, прожет вером да у жилзма његозим и сзиЈу осталих у његовом завичају тече српска крв, Станча је одважно стао у редове најватренијих бораца коЈи су сузбијали прохтеве егзархиста да присвоје и Пирот и Ниш, све до Мораве. Не само Чиниглавци, већ и око.таа села бап.ала су погледе на младога Станчу, прегск<ззуЈући му светлу бу дућност. Станча је зрело мислио, правилно судио, поштено радио, задобио Је поверење сељака из целога среза; постао је популаран у округу. Народним поверењем, без ичије вгитације, Станча долази као најдостојнији претставник свога краЈа у Народну скупштину . Паметан, озбиљан, Станча Је схватио да је примио на се дужност, коЈа је везана с великом одговорношћу. Народно поверење ваља очувати к

одговорити очекивањима коЈа су у њега полагана. Као ретко коЈи сељак и из старих граница Србије, Станча се умео наћи у улози народног посланика. Стао је у редове Радикалне странке, н у њој је остао угледан члан до краја I живота свога. Са старијим посланицима, с првацима партиским, Станча је, био у сталном додиру. С њима се објашњавао, од њих.је примао што му се чинило да је корисно за народ и добро за отаџбину. Потребе свога краја Стакча је Јасно. излагао: ж-еље својих бирача доводио је у склад с интересима државним. Узимао Је у Скупштнни рсч у оним питањима које је разумео У току његову било Је мало више оштрине. Ко није избли же познавао овога доброг човека могао је мислити да је Станча био онор и срдит. Никад Станча није обијао прагове министарске; нити Је кога протежирао, нити некога оптужнвао „Министри нек раде како мисле да је најбсље, а нико да им се не уплеће у по сао. Скупштина има право контроле над радом њиховим", тако је Станча говорко с посланнцима којн су имали навику да министрима подносе молбе и стављају захтеве. У посланичком клубу радикалном често се чула реч Станчина. Увек објективан, Станча нити Је кога обасипао похвалама, нити је долазио с киме у сукоб. Одрешена језика, казао је Јасно оно што мисли. Ни за ким се није поводио. За оговарања Стан ча није знао. Кзд су избијали сукоби између понеких, истакнутих чланова клуба, Станча је био у реду оних који су стишавали. Станчи јеусвакој прилици отаџбина

У КАСИНИ од дздас (петах) чудо филмског снимања које су омогућнли само новн нзумн - перископ камере:

ПОЛМОРСКИ ПАКАО

СмеЈаћете се славном комичару ЏИМИ ДИРАНУ који надмаша Бастер Китона. Уживаћете у љубави РОБЕРТА МОНГОМЕРИ и МЕЏ ИВНС Торпиљери и авнони у борби против подиорнииа. Страховите борбе око Драча на Јадпанском мору. Сепзационалпи бокс меч човека и кенгура. Лочет.: 3, 5, 7, 9-30 МЕТРОФИЛМ. .54157

Вашингтон, 5 април Амерички сенатор г. Луис одржао Је у сенату велики говор о ратним дуговима европских земаља, коЈи се врло неуредно плаћаЈу. Услед тога америчке фннанснЗе доспеле су у врло тешко и неприЈатно стање. — ВараЈу се све оне европске зем ље, дужницн СЈедињених Америчкн Држава, рекао Је сенатор г. Луис, коЈи мнсле да ће УниЈа смзњипј илн опроститн ратне Дугове својнм нипима из Светског рата. Америка на то не може нн помншљати н неће бнти ни наЈмање попустљива. ПШ1111П111Ш1111111!11ШП11111Ш1111ШШ1ШШиШ111111111ШиШШШ1П111111Ш11 Катастрофапне поспеднце поппаве у Онпахомн ЊуЈорк. 5 алрил Услед поплава од коЈих су стрлдале нзвесие области у Оклахомн утврђено Је да Је до сада нестало 25 људи. МатернЈална штета ценн се на неколико милиона долара. Река Канектнкат набуЈала Је за 4 метра изнад нормале. '1Ш111111111111111111111<111111111ИП11П11ПЛ1Ш1111111ПШППП11Ш11Ш11ШШ11ШШ1 Смрт адмирапа Мурса Лондон, 5 апрнл ОвДе Је преминуо аДмирал Гораон Мурс, коЈн Је 1914 године, када Је објављен рат, био трећи лорд адмнралнтета, Ч1П11!11111111111;и1Н111.1Ш1П1111П11ЈП1П!1П1Л111П1111Ш1ШШ1!1Ш111!1Ш1ЛШШ Буџет Смеоепевсне општнне износи 3.039.055 дннара Смедерево, 5 април. На последњој одборској седници изгласан је буџет Смедеревске општине у висини од 3.039.055 динара, док Је прошлогодишњи износио 3.430.448 динара. У новом буџсту за личне расходе предвнђено је 855.2О0 динара, а на материјалне иде остатак. Од материЈалних расхода највећа сума иде на отплату дуга Државној хипотекарној банци у износу са отплатом и каматом годишње 860.000 динара. Затнм на просвету 145.000 дннара, за оправку калдрме и улепшавање варошн предвиђено Је 40.000, за смедеревску сиротињу такође 40.000 динара и, најзад, као једно од већих оптерећења н износ од 102.000 динара коЈи се има испла тити Годоминској водној задрузи за обезбеђење од поплаве, општин ских имања у Годолинском Пољу. Смедеревска општнна Је у току прошле године пружила појединнм друштвима новчану потпору. Р. М. пшпштгншпшгтппппшјпттшчтп^шшпшппнишпшшп

Директор Централног хигн;енсног завода г. др. Ивзнић одговара лосланику г. М. Исаковићу

ПоЛЈаних г. Исаковић одговорио Је на нот пуно тачну и одмерену аспраику његовсг говора у Пародној скупштшш. У том свом одговору г. наридни носланик се лл~ти, а љутња ]е рђав саветннк у критици. 1. Из тнх разлоЈа еаљда. I. наридни посланик превиђа законскс прописе' о делокругу оргзнизаоЈНЈи н ра ду како Ц. X. завода тако и остал* хигијеноке службе ХЈЈгијсисжа служ ба у Дринској бановншЈ, на н Дом народног зДравл>а у Шапцу у одиосу на Ц. х. з. су самостални и руковолл! 1и Хигцјснскн завод у Сарајеву, ие^авпсно од Ц. х. з. 2. Ц. х. з. према својај уре'дбн ра-

Г. Др. Стевгн Ивамић ди само посреДно, т. ). по познву и према претставкама Хигијенскнх завода, Банских управа, општинских угтрава и других установа. 3. Из мачваноког среза Ц. х. заводу не саадо у овој години већ ни ранијих није ут^-ћсна ни Једна претставка ни од кога за асангццје. И Ло бро би било ако бн г. посланик Иса-

ковић нзнео коЈе су то претсгавк« учињснс овом ЗавоДу из гога сре ^л Оиле некшуњене нлн оДбнјене ие само прошле гоДнне већ и израниЈе. 4. [[. х. з. за буџетску 1 »34-35 годнну има свега 490.00о днн. за асанационе радове, а до сада има пријављено више од стотине села из 30—40 срезова. Само 92 оОјекта о ко јима постоје подаци износе пре«о 5,000.000 дин. Нн у прошлој буџст* ској години ннје било више срсдстава. Јаоно )е ил оватсве ситуаиже, дд са 4'јО.ОоО дин. није могуће задовољити све захтсве и Завод се ипак стара колико му је у моћи да задовољи бар оне који најдуже чекају н имају највеће потребе. 5. Све остало што Је г. посланик изнео произвољно је и нетачно, а до шло Је из непознавања 'сгвари и необавештења, о чему ће се моћн датн и непосрелни докази г. лосланнху Исаковићу, ако је заиста тако обЈекги ван критичар како у свом напису ве ли (стублнне, научни рад завода, рдд у мачванском срезу, што је и где је давано и т. д.). 6. Да би се г. посланик разуверио у СВ010) самоуверености, предлажем, да он сам именује три своја другж — народне посланнке, — а може и он сам томе присуствовати, којимз ће се ставитн на расположење и пра глед и начин рада и цео магери)ал за асанаци>је као и сва обавештења по овој ствари, уз услов да резулгат те анкете сам г. посланнх Исажовић објави у Народној скупштнни и у јавности. Централни хигијенскн завод и пот писани биће задозољни тим судом. Директор Централног хигијенског завода, Др. Стев. 3. Иванић Из каицеларије ЦентралноЈ хигијеиског завода у Београду Бр. 7246 од 5 априла 1934 гох

За

ПОЉОПРИВРЕ ДНИ ПРЕГЛЕД

задруге у [јеницн СЈеница, 5 април Набављачка задруга за Сјенички срез одржала Је редовну годишњу скупштину под претседништвом г. Анта Томовића. Са скупштине су упућени поздравни телеграми Њ. В. Краљу и бану Зетске бановине г. др. Станншнћу. Скупштини су, поред осталих, присуствовали професор Београдског универзитета г. др. Танасије Митровић, бански саветник г. М. Попозић, народни посланик г. С. Борисављевић, срески начелник г. А Петровић. У извештају Је наглашен плодан рад задруге. Она је у многоме помагала задругаре н олакшавала им ла дођу до намирница и да успешниЈе уновче своје про нзводе. О иззештају се развила крат ка дискусији. После тога старој управн је дана разрешница. У нову управу су изабрани опет чланови досадашње управе.

Пољопривредки производн и аи- 1 љаннх биљака. Највећи део подмирировине престављају скоро сав наш ван је увозом из Манџурије. Данас, извоз. Од једне тнпично аграрне а међутим, Немачка, као и све остале и сировинске земље, као што је на- земље тежи да увози не само ову ша, то се може и очекивати. Међу- 1 сировнну, него и друге производе из тнм, ако погледамо н наш увоз, ви- ■ оних земаља, које ће у оаговарајудећемо и ннз круганијих издатака за ћој вредности увозити њене нндупроизеоде којн носе потпу-но пољо- стрнске производе. Прошле годкне прк-вредно обележје, а при том за захључила је уговор са Маџзрском о многе код нас постоје врло повољни ј лиферовању 250 хнљадз метарскнх природни услози за производњу. центи ланеног семена по цени за 40"/« Међу њнма имз и таквих, који се ? већој од светске, а недазно је натроше у широкнм масгма, а домаћа ' прављен сличан аранжман и са Буиндустрија је у мотућностн да их гарском. Обгсештени смо да су се гореради. Анализа увоза •пољопри-1 извесни немачки привреднн крутови вредних сировина и других произво- интересовали и код нас за могућно-

да то нам показуЈе. Сада ћемо аналнзиратн питање уљаних биљака и њиховог увоза код нас, јер Ј"е оно постало врло актуелно. Све јаче опадање светоке трговине и позећање одбргнбених мера за туђи увоз _код највећег броја земаља, прнморадо је и оне, који су нмали разне" заштитне мере ограничавајућн или спречавајући увоз читавог ннза производа, а тиме форсирајући у земљи њихову производњу. Аутархизирање )знма све више маха. Нама, као земљи типично аграрној, а \з то оскудној у капиталима, прилагођавање новој ситуацнји, која захтева индустријализац^у много теже паде него индустриским и оним земља^иа, које су богатије капиталом. Стално горуће питање претрпаности пољопривреде код нас при њеном екстензивом обележју, при катастрофалном паду цена и извоза, постаје још теже и актуелније. То је централни привредни н друштвени проблем. Стога у колико би бно потребгн и пожељан прилив увоза инду-стрискнх инвестиција, дотле се никако, па и гтри врло либералној трговинској политици, нарочито при денашњнм приликама не може одобравати извоз онн-х аграрних сиро-

сти извоза уљаница из наше земље. Од велике је важности и та околност да наша кндустрија може да прими на прераду све важннје сировине, које могу успесатн код нас (семе сунцокрета, соје, уљане репице, лана, конопља, рнцимуса, бунде* ва, мака, сезал^а). Овај велнжи нзбор је још једна гаранција више да можемо у довољној количини производитн сировине. Мак, сезам и рицинус могу успевати само у Вардарској бановинн, а остали су према досадањим испитквањима показалн најбоље резултате: лан за семе у сазској; сунцокрет у ДунасекоЈ'; уљана репица у Дринској бановинн и т. д., али могу да се гаје н у другим крајевима. Произвођачи морају строго водити рачуна о томе да су данас фабрике једини купцн уљаних биљака. Стога је потребно да се претходно праве уговорн о контрахирању са фабрнкама, као што имамо већ случај са шећ-рном репом. Само би било потреб но да условн не буду тако неповољни као што је то код шећерне репе. Неопходно је потребна органнзаижа пронззођача. Неке фабрнке су већ направиле контракте, али то ннје довол»но све донде, док се не нзгуби

внна и производа, зз ко)е код нас сасзим уљано семе из нашега увоза, постоји домаћа кндустрнја и повољ- [ где оно последњих голина, иако је ни природни услоеи за производњу, у опадању, претставља вредност од као што је типичгн случај са >тео- 1 60—100 милиона аинара. Не само да зом уљаних биљака, које су једна од | је потребно да се изгуби увоз семеНаша уШШШШШШШјШ ннцркрнм да највећи деб увозимо из суседних I имз да покаже много веће разумепааграрних земаља, које немају позољ- ње, тим пре што је она већ дчже нијих услова зз њихово гајење него ] време заштићена знатним цав, , -ама. Већ дазно је то требало да се ура-

Несумњиво, посто:и већи број ' узрока за то, које ћемо овом приликом прећутати, али су они сви такве природе да се преко њнх може лако прећи. Пре него што пређемо на питање уљзрица, сматрамо дз треба нагласнти дз повећање њихове потрошље као фабричног артнкла (уља), нарочнто као животне намирнице из био

ди; али овога пролећа потреоно је ла се то учини. кад већ није учињено до сада. Још се за решење овогз питања намећу: пооољна железничка тарифз; добра комбинација нзјповољннјих климзтско теренскнх условз за гајење са што већом блнзином фабрици; откупне цене, које ће гарантоватн извесну рентабилност и на

лошких и економских разлога не би послетку план надлежних израђен у било оттравдано, јер би то ишло на 1 сарадњн са произвођачима и фабриштету свињске мастн и млечних про-1 кама. којим би се обухватилз сва по-

нзвода, као и знатно развнјеног маслинарства у Приморју, чије се га : е< ње не може ничим замени^и. Оно што бн било пожељно и потребно Јесте да се целокупна домаћа потрошња уља и уљаннх си-ровина (семена разних уљаних биљака) полмири иокључиво из домаће производње. Разуме се да би бнло пожељно, ка^. би посто|але могућносги, и извозитн било уље, било сировине. За пови артикал данас не постоји никзкве Мо гућности за извоз. Међутим, код Vљаног семена то ннје слхгчај. Ого ззвиси од трговинске политике. Тако, ј ?на пример, Немачка има велику поI гребу за увозом разнога семена у-

менута питања и омогућила његово успешно решење у данашњим прили кама. врло тешкнм за нашу пољопривреду. Са речи потребно је прећн на дело Министарство пољопривреде је већ прошле знме повело акцџју у томе прззцу Одржана је конфгренција сз преставницимч фабрич<а и образован је одбор, који ће проучзватн ово питање и радити на органи* зацији и провођењу постављенога задатка. Оза мерз може да буде први подухват у прзвцу пољопрнзретне произзодње. Такве мере спроводе данас све земље, све доследније н ингензивније. ј м- и. Пар