Правда, 08. 05. 1934., стр. 2

Страна 2

П Р А В Д А

8У-34

Пут маршала г. Петена у Варшаву ХОЋЕ ЛИ ВОЈНА КОНВЕНЦИЈЛ СКЛОПЉЕНА 1921 ИЗМЕЂУ ФРАН ЦУСКЕ И ПОЉСКЕ 6ИТИ ОБНОВЉЕНА? Париз, 7 мај . „Матен - пише да ће око продужеЛ нс 1МВ ^ л, ће

министар војнп иаршал г. Петен у току ове недеље отпутоватн, по иалогу с!оје владе, у Варша. в>, где ћ« са г. Пилсудским, претседником Полске републике г. Мошћицкнм и мицистром војске преговарап» о лродужен>у војне коивенције, склоп л>ене између Пољске и Француске 1521 годинеТим поводом „Тан" доносн опширан допис ох свог специјалног дописника из Варшаве, у коме се каж« да се пол>ски полицичкн круговц по> следњих дана «чи»о баве питањем обнав.т>ања фраццуско-пол>ске војне конвенције. Доцчсник парискаг листа је мишл>ења да 1>е се конвеиција свакако обновнтн, али ће Оол>ска тражи. ти извесне нзмет? у одредбама «онвенције. Изгледа због тога што бн се те одредбе нмале довести у склад са новнјим обавезгма Пол>ске, које је примила, свлапа^ћн пакт прнјате.1>ства са Немачком на десет година. на нове пре^оворе о н.коЈ конвенци Ји. Да Је реч сагло о формалном оп-

Маршал Петен навл>ању конвенцнЈе, не би у Варшаву путовао сам мннистар воЈске маршал г. Петен.

„Италија није у стању да задовољи привредие захтеве Маџарске" ТЕОРИЈСКО

РИМСКИ ПАКТ ИМА ПО МАЦАРСКУ САМО ЗНАЧЕЊЕ

Парнз, 7 мај Угдедни фрвнтЈускн чзсогтис „Ероп Сантрал" опшнрно се бавн у свом најновијем броЈу римскнм споразумом н каже, нзмеђу осталога, н овО: „Сада тек постаје јасно да је пакт склопл>ев у Рнму нзмеНу Италнје, Аустрије в Маџарске имао у ееби н нзр ~" них нлузорних, чисто теорнјскнх детаља. Узмимо само случај Маџарске, Држање Маџарске после римског споразума према Италнјн изазнва чуђење у Евроои, а забрин>тост у 0 ^јталнјн. Маџарска ннје задовољна прнвредвнм преговорнма којн су 1вођечн нзмеђу ње н Италије у Рнму, после рипског пакта, јер Италнја, можда в поред најбоље вол>е, ннје у стању да задовољв прнвредне захтеае маџарске владе. Маџарска, нанме, тражв да се у Италвјв пласнра макснмални контнпгент а>е не шпенипе, а Италвја то ве иоже да прпхватн, јер бв то значпло велнкн губвтак за њену пољопрнвреду н трговвну. На овај начив римскв пакт добв-

ја по Маџарску само теорнјско зва-

УСПЕСИ ТРУПА ИБН САУДА Енглеска инЈврвенише Ломдон се интересуЈе ла ли Ибн Сауд инсли да анектира коЈн део Јемена

Лондон, 7 мај. Енглески званнчни кругови и у свима пнтањима блискога Истока врло заинтересовано енглеско јавно мнење са све већим узбућењем пратн гок рата измећу Хеџаса и Јемена. Расте бо.'азан да ће велики уснех Ибн Сауда угрозити енглеске интересе у овом делу Азије. Збот тога већ Је учињен званнчни корак и у Једн. Енглески званнчни претставннк добко Је гтнструкиИЈу од енглеске владе да упита Ибн Сауда за објашњење о дал>нм плаиовима Ибн Сауда у поглеДу ЈеМена. Нарочито се ин тересуЈе Енглеска за то да ли Ибн Сауд намерава да анектира који део Јемена. Јер би у то случају земља Вашхабнта била проширсна^ до граннпе Адена. А Аден Је под енглеским протекторатом. У вези са овим кораком у Хеџасу, са званичне енглеске стране се нагла шава да Је Енглеска упутила Једну ноту Хеџасу, али да Је она у пријателском тону и да су односи измећу Енглеске н Ибн Сауда увек били прнјател>скн* каквн су и данас Упркос озим званнчним из.'авама од стра не енглеске владе енглески политички кругови не криЈу боЈазан због наднрана трупа Ибн Сауда ка Јемену. 1111!1(1тВППП|Л1Ш!ШТТТШ1иП1ШтП111ПШтПШ111111111111Ш11111|Ш!1Ј1!и1 Дан авнонсннх н железнич ннх несрећа у Францусној

Париз, 7 мај. (Телефонски извештај) Недеља Је била трагичан дан, пун несрећних случаЈева у ФранцускоЈ, коЈи су се, неким чудним случајем, одигравали на разннм местина скоро у исто време. Над Лионом кружио Је Један авион коЈи Је услед дефекта у мотору н стога бв се лако могло де- одједном почео да пада. Пилот Је падобраном,

сјгти да лели в срдачнв говорв взмењанв взмеНу г.г. Мусолнвиа в I ембеша у Рвму, прнлнком склапања рвмског пакта, буду само лепе фразе н акт политнчке куртоазнје, које се полвтвчкв желе да зблвже алв вм се прн томе економскв ннтересн оштро сукоблују". „Европ Сантрал" додаје да се у сличном положају налазн в Аустрвја према Италвјв. Лвст изражава забрвнутост због тога што сада Аустрнјн в Маџарској поново претн опасност од потпуве взола* цвје у Срсдн»т Еаротта. Оне би Ионова бвле упућене само једна па другуг а То је велнко зло ш за с\> седве државе, јер в Маџарска в Аустрвја су презадужеве в ве бв могле у будуће ввкако да одговарају својнм обавезаиа ва странв. Лист завршује овим речнма: „Иитересовање Италнје »а побол>шан>е стања Аустрнје в Маџарске је нзменило политвчку снтуацвју у Европн, алн нн Аустријв нн Маџрској твме нвје пружева права, практнчна помок".

покушао да се спасе али Је падобран остао затворен. Пилот Је са тешким повредама пренет у болнипу где Је умро. Авион Је потпуно уништен. У близини Лемана (Француска) бр зи воз Је на отвореноЈ прузн налетео на моторнн воз, коЈи Је Јурко из супротног правца. Судар Је бпо толико Јак, да се локомотива мотор ног воза попела на локомотиву брзог воза. 12 путника Је тешко поврећено у судару, многи су лакше рањени. До несреће Је дошло услед грешке у снгналноЈ служби. Недалеко од францусне варошипе Сињн сурвао се ЈеДан сНортСки авион, у коме су се налазила три путвнка; -два мушкарпа и Једна жена. Сви су погннулн. пшшшшишшппнпниипп

ФРАНЦУСКИ НАКН АДНИ ИЗБОРИ Кзбории окршзјн у Француској

СУКОБ КОМУНИСТА И ФРАНЦУСКИХ ФАШИСТА Париз, 7 мај (Телефонскн извештај)

Иако су ошптн парламентарнн нзборн прмлично далеко, нзборна агнтаинја, нзборне борбе су већ са да у току. Оне сад узимају велике разг: 4 .е п пп1ају жучан тон. Сукобн илме.ју полити : шнх противпика су с^аксдневнн в дешавају се у све ве ћем броју. У веКем броју изборних округа јл-Че су завршени накнаднв нзбори. >Н>има је претходила оштра н доста дуга нзборна агнтаунја У департману Ен понова је нзабран са великом већнном досадањц десннчарски послаНвк де^ Варнеј којн прнпада нацнопалној уннји. Његов противкандидат био је рзднкал. У париском предграђу Сен Де11и, које се смтгра као комупистнчка твр1»ава у Парнзу, пононо је нзаб*аи врло велнком већнном гласова досадањи комуннстички претссдник ове општине г. Дорио. Г. Дорио је пре извесног времена бно поднео оставку на положај претседника ошптине због неслагања са вођством комунвгтичке страв кс V Француској в са МосквомДругв интересантап избор претседнчка оппггнне обавл»ен је у мест> Сен Марив. Ту је поново изабран за претседника досадањи прет седннк г. Пнош. Овај Је коМувисти чки првак пре извесног вреиена Сио осуЦен ва робвју. Сукобн су се десилн у неделу на више места. У Сен Кантеиу ор»ганнзација фабрнканта Котиа о.францускћ солидарПост 44 саввала је збор којн се ннје могао одржати, јер су комунисти покушалп да про дуу у дворану и засипали су зграду каменицама. Полнцнја је вшпс пута интерве-

писала н с тешком муком успела да спречп крваву уличиу борбу нзме1)у комуннста в фашиста- Сличнв догаНајв одвгралв су се а у Бордоу. Овде је фашнствчка оргавнза|4ија „Огњеин крст" хтела да приргдн абор којн се такоће пије могао одржатн, јер је дошло неколнко стотнна комуннста који су омелн збор. ИзмеНу њих и фашиста дошло је до оштрог сукоба. "Б. ШШП1ШШППТ1П11ПП!ПП11ПППШ11ШШ1ППШ111!ПтТШШТППП1111ТШТПШ Бепа у Совјетској Русији У РуснЈн нема равноправностн Париз, 7 мај Синоћ Је у овдашњем позоришту кАмбасадер" г-ћа Тања Черновина, коЈа је под познатим околностима побегла из СовЈетске РусиЈе, одржала заним .Ћиво предавање о приликама у СовЈетскоЈ РусиЈи. Госпоћа Черновииа, коЈу Је публици претставио потпретседник скупштинског одбора за спол»не послов* г. СулиЈе, углавном Је истакла да Је у СовЈетскоЈ РусиЈн откако Је ступио на снагу петогодишњи план завладала велика беда в да совјетскз влада која хоће да уништи селака данас углавном искоришћва за спровоћење свога п.тана читаву армиЈу робова ол два милнона, чије радно време траје 16 часова дневно. — У данашњоЈ РусиЈн, казала нзмеђу осталог г-ћа Черновина, нема равноправности. Касте су укинуте, али су створене категорије у коЈима чланови ГПУ-а уживаЈу велике пре« внлегиЈе. Наравно да се не говорн о незапослености, иако Је незапосленост Једно од наЈвећих зала у СовЈетскоЈ РусиЈи. Изгледа да Је незапосленост у СовЈетскоЈ РусиЈи узел* внше иаха, него икада раннје.

дерсон

Париз, 7 мај. ,Птн ПарнзЈен 44 Јавл>а да Је претседник КонференпиЈе за разоружање Хендерсон изразио жел>у да се на проласку кроз Париз састане са француским мннистром нностраннх послова г. Бартуом. Лнст веруЈе да ће до тога састанка доћи у уторник или среду. — Може се очекнвати да ће оваЈ састанак да се одигра у веома приЈател>скоЈ атмосферн, вели измећу осталог лист, али треба се боЈати да таЈ разговор неће моћн много да допринесе рашчишћавању снтуациЈе. Француска влада, коЈа Је у последње време много заузета управним н финанснЈскнм реформама, неће до наредне мннистарске седнице нншта предузимати у погледу дал>ег опредељнвања за лретстоЈећн састанак општег одбора КонференпиЈе за разоружање. Ш1Ши1ШШ11ШШ1Ш111ШШП1ШШППиПШШ1ШППШШ1Ш!Ш Тешка операцнја г. Хннд^нбурга Парнз, 7 мај Парискнм лнстовнма Јавл>аЈу њиховн берлинскн дописници да Је претседник РаЈха г. Хинденбург био данас подвргнут тешкоЈ операцији због простате. Стање г. Хннденбур га Је врло тешко. Пошто немачкн листовн ништа ие пншу о операцнји

ЈУТРОС СУ ДОПУТОВАЛЕ У БЕОГРАД БУГАРСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЗА ТРГОВИНСКЕ И ВЕТЕРИНАРСКЕ П РЕГОВОРЕ СА ЈУГОСЈ1АВИЈОМ Г. Караџов, вођ трговинске, и г. др. Павлов, шеф ветерииарске делегације о прегоБорима Брзии возом из Софије допутова*већ ће бнтн уништаване на самом ле су јутрос у 6.35 часова две бугар извору. Лекарска сарадња греба да ске делегзције, које ће у Београду преће границе. МораЈу се учиннти водити са иашим меродавним факто- све потребне олакшиие на граннцн, Јер у колико Је већа строгост на гра ници, у голико Је олакшано шнрење заразних сточних болести. ,ИЋИ ЋЕМО ОД ПОЛИТИКЕ КА НАУЦИ" Када се створи споразум, онда ће се смањити и број обољења код стоке. Даље г. др. Павлов наглашу|е да ће конвенциЈа обухватити транзнт стоке и сточних производа. Завршујући своју изјаву г. др. Павлов каже: Ми ћемо ићи од науке ка полигици. Наука нема граиица. — Ви ћете се састати са г. Гецом в г. Кошчеиом? — Да, то су моји стари пријател»и. Верујем да ће и наше старо познзиство много припомоћи да се истерају ствари на чистину. У невезаном разговору остали смо кратко ереме и са чланом ветеринарске делегације г. др. Андрејевнм. Он је доктор ветерине и философије н познати је бугарски научнлк. Написао је два опсежна дела из психологије живогнња, која су видно запажена «е са>мо у Б>тарској, него в у иностранству. — Десет и више година непријател>ства било је доста. То се внше не може трпети, иити може опстати. Г. др. Павлов је ово питање кренуо још 1927 године и оно сада у нашим преговорима треба да се ре« ализује. Ми смо једну ветеринарску конвеицију закл>учили прошле године са Турском. Али, нас напвише интересује таква конвенција са Ј>тосла»ијом. Из његових речи произлази да ћ« Бугарска примити све наше услоее у погледу транзита. Ова ће са своје стране све урадити да се та конвеација што пре зачључи. — Оно што је главно, то |е да не буде потребно претходш* одобреље за транзит преко Југослави|е, нзглашује г. др. Андрејев. Исто тако треба уредити и граничну ветеринар ску службу. После тога у своме разговору са нама г. др. Андрејев се задржава на својим утисцима у пролазу од граница до Београда. Вели да станице својнм лепим урећењем дају впло пријатан .уЈисак. Нарочито цу је пала у очи одлична Дисинплиновакост железничкоЈ особља. Све је, вели. у ставу „мнрно* 4 ,- са р>-кавииама и исправно. Темпо живота Београду да:е му утисак као да се налази у јгдној вароши са милион становника. РАЗГОВОР СА Г. КУШЕВИМ У трговннској делегацнји Бугар-. ске, као што је поменчто напред. на лази се и г. Кушев. главни секоетар Мннистарства пољопривреде. Он |е, углавном, говорио о овогодишњс^ жетаи. Каже да суша задаје оз0* љне бриге у погледу будуће жетЕ-.-. — Ми смо наредили. каже г. Кушев, да се за извесно време обуста вн извоз жита нз Бугарске због гога што сада влада велнка суша. На равно ову меру ннсмо предузелн зато што Је изгубљена свака нада у добру овогодншњу жетву, него из предострожностн. Жетва ражн у Јуж ноЈ Бугарској н око Добруџе Је ма ло у опасностн и прилнчно Је оште ћена. Пшеница Је Још добра, али и она мора доћи у опасност. "ко за десет дана не падне кнша. Кукуруз чека иа кншу. Што се тиче шећерне репе. ове године. се она неће сејати. пошто |е прошле годнне била дупло већа него што је годишња конеумаиија у Бугар ској, која износи 23 до 24 милиона килограма годишње. Љ. Б.

Професор г. Павлов, шеф ветернрима преговоре за закључење трговинског уговора и ветеринарске конвенције измећу Југославије и Бутарске. Бугарске делегате дочекао је на железничкој станици отправиик Бугарског пославства г. Никола Пецев. Од страие Министарства спољних по слова присуствовао је секретар г. Шћепановић. Трговинску делегаату сачињавају г. Дочо Караџов, начелник Консулар ног одељења Миннстарства сполуннх послова, г. Димнтрије Кушев, главни секретар Министарства пол>опртреде, Тодор Ка.тинов, наче.тник трговинског одељења Минисгарства трговнне и г. Јордан Митков, начелкик царинскот оаељења Министарства фи нансија. Професор г. др. Георги Пгелов, на челннк ветеринарске службе министарства пољопривреде, професор г. др. Стефан Ангелов и г. др. Андреј Андрејев, главин ветер-снарсхи лекар Министарства саобраћаја чине делегацију за ветеринарске преговоре. После кратког задржгвања на' железничкој станици бугарски делегати одвезли су се аутомобИлима у хотел „Ексцелсиор", где су резервисани апартмани за њнх. ИЗЈАВА Г. КАРАЏОВА Шеф трговинске делегацнје г. Дочо Карацов био је љубазан да да изјаву у погледу свога претстојећег рад9 : 'са''"нашом трГовинском -комнсијам. ц —Г. Карацов, у главном вели да треба дз уреде многа спорна питања и питања која још уопште ннсу третирана, а која посто|е између Југо-

_ у I п^спа, <з лк|о иш. 1ред састанан г.г. Барту - Хен- 0б< земље много ће допринетн, ве.тн поред осталога г. Караџов, за што боље мећусобне односе. Даље он каже да су Југославија н Бугарска биле две једкне земље које нису имале ннкаквог тргови«:ког уговора нити извесну јуридичку базу на којој би решгеале своје трговинске односе. Сада ће се и то питање решити. Постављено је г. Караџову и питање о евентуалној туристичкој конвенцији. Г. Караџов је одговорно да се таква конвенцнја неће закључивати; али да ће у трговннском уговору, којн ће се свакако врло брзо закључити, унети и нзвесна клаузула, која ће се односити на туризам обеју земаља. Оно што је подвукао г. Караџов односи се на ветеринаргку конвенцију. Вели да се полаже велика нала на ову конвенциЈу. — Колико ћете остати у Београду? — То се не зна, одговорио је Караџов. Жеља је да се што мање остане, јер када преговори теку прн јатељски и повољно. онда се не може много остати. Главно је да брзо ради, а онда је успех сигуран. Данашњи дан ће нероватно провести у упознавању са личностима којима треба разговарти. ИЗЈАВА Г. ДР. ПАВЛОВА Професор Ветеринрског факултета Софиског универзитета г др. Георги Павлов веома Је спмпатичан човек. Његова Је изјава била речитија, наравно не мање од изјзве г. Каралова, који Је био нагласио да ће током преговора или на крају моћи штогод више да нам каже. — Долазимо са нскреном жељом,

н болести г. Хинденбурга, у Немач-1 почео Је г. др. Павлов, за закључимо 'давно жељену ветеринарску конвенииЈу измећу ЈугославиЈе и Бугарске КонвенпнЈа неће бити од Једностране

извесност у погледу здравственог стања претседника РаЈха. . :»п1!и|||||||1к1и11П|11кШ111П1Плп)11111|111ПППпиш1ШПП1Т1ПППП11ПШга Огворена нова железнимна пруга у Италчји Рим, 7 ма) Данас је на свечан начин отворена нова железничка пруга, Мантуа—Пешиаре. Ова пруга нема великог зн-. чаја ни са саобраћајног нн са привредног гледншта, али је граНена пи жељи претседника владе г. Мусолиниа да.би се годину дана запослило неколико хиљада радника. Ова пруг* имаће можда тек кроз неколнко годнна практичну вредност, јер лежи у кргГју, у коме је жељезничка мреж^ прилично гусга.

Веп«не шпквће у пр°го г орнма између Немачне х њеннх повернлаца Берлин, 7 мај Данас је трансферална конференииЈа у Берлину завршнла први аео свога рада. Циљ овога посла бно Је да се утврди право стање у Не-пчкој и внди да ли Немачка заиста не може да одговара своЈим обавсзгма у иностранству. Странн повериоци Немачке су при томе добилн врло

корнсти. Она ће имати значаЈа н за ( мрзчну слику о финанснјскнм приликама у НемачкоЈ. Ипак ствари стоЈе гако да бв се до неког споразума мо гло доћн. У Другом делу рада траисфералне конференцнје у главном ће се решавати пнтање марке н левизног промета са иностранстаом, што ће два засебна одбора страних поверилаца н РаЈхсбанке проучавати. Према ннформацијама из немачких кругова преговори геку врло гешко, не због непопустљивости страннх по вернлаца, него због упорноств саме немачке влзде, коЈа, изгледа. не *ели да под*есе ннкакву жртву, а тра жи све повластице. Странн повериоци нпак све чнне да до слоразума до ће.

нас, Бугаре, и за вас, Југословене Главно Је гарантовање Југословенског транзита преко Бугарске зз Игток и бугарског преко Југославнје за Запад. Г. др. Павлов наглашује да идеја о закључењу једне такве конвенције није нова. Она је покренута |ош на Балканској конференциЈи одржаној у Цариграду 1927 голине. Према речима г. др Павлова помо ћу ветеринарске конвенциЈе треба да се доће до пуне сарадње југословен ских и бугарских ветеринара и ветеринарских служби. — Ако будемо имали пуну сагласност, каже професор г. др. Павлов, у погледу заразннх болестн, онДа оне неће узимати шнроке размере,