Правда, 27. 05. 1934., стр. 11

Страна

П Р. А В Д А

Бегство г. Ж. Ђорђевића од суда частн гт —

27, 28 и 2:-У-34

'■ л»ч То )«

г• ЛУИ-1 То )€ писмо прочитано нз с&ници, ђојнн Ђорђевић дао ј« у Д1раваи" и г. Ђорђсвић се шце усудло да зуКз-аву да н« приствје на суд час.«,|ба о&ели у нм« сљоЈе оДбраие. Је ли који сам ја лредложио ради истраг<. I онда чудно нешто, што оам после оцене истинитости нашнх иеђусоб'""— * ОппгшвА« П~ -

них оптужаба. Посл«»"~^7.Г ваше распре ј« могу л® а Ис *ода вадовољан, Ј«р сам у бм П07П У Н ° ђвмЉ. Г1„ р . ^е оно тто јв -г ^ 3401 ^«. *ао с»ој4 обрза лож _Л г '^°Ркеви11 «■ суд части „р^. «Ч Г "• г3 бе "ротивни-ка у помаЛи. чега ™ме жедн прнкот, * 0 '" Али да не оставнм г Ђорћ.в'!" 80 ' тнно аадовољство а. °°Р«вићу ,« изручио на «на мсЈ I стииа, 01 д, уу '', Г У „"°?У Г ' « неи«.о д 8 р г „е м овако Ј»но ^„" РДЊС ■исма и д^гГ^ЈГ^' М ° Ја *с. ««о саи ,Г" Г' ,р " « "окаДнна имао друкчије ни * го " г - Ђорђсвнк исто тако н.""' А ШГ0 *ом л дпугу пптлв.. к&же при *• Ј. њ ^ С ^ ™ " Сторн '' : ва сва уста хвално ™ и Г" и, ' а мете Јега „каЈбо.љега учвш^- с ° 0** « Ј« не^,,^'"" 1 истмцло, м своЈегд масЈ^и^ . оаиачааао и " У » " послв, »™ РИО да сж лј ^ЈШ. ^ Ј 0,ш тово«Д њета Тну^ТИТ^" ' " 60Ј ^<" пенснЈу « »«• У Што сое ове ствам , 9*4™? «о1х т ш» • X?. Ђо Р | >"и'1 та^^ГСТЈУ «*™«м рупротко ° М годкш огемкЈ^Ј^* ™«* «" свагдл споигш — с ^»име ка вед<? лпа олнопхаЈ пре^и»М &*„„'• в.рем ЈаЕГт^х 3 * Г ' "»феднота црофЈо^ ^в! *^° Р , М !Л *' У1ИЧ - до « " ^ ЕаРГ лрема 2е^?„^" лн ' Пр " 10 « I« «<«" М?Ла *Г зБКЗКт&в Цамна н поншкаваЈЈ-Ка нресуда- дј « истеруЈем „ З^шкшТмво^ што је значнло да „„ ^^ог^ « сваки каучнн рад. Ако г. Борђе" ни,е м °гао да спречн од њега а1 висне доценте да лрем. ме„и она,о безобзнрно постуле, аар "иГе Л. иарадн своме тобожљем .најбо' *> Ш У . своме „наследиику" ■ .поиџннџ" иа катедрн, првом '» пл љ" ИТ0 " цу *. З оологију тога !м ! 1 Иофм ' Ф.култета баРем могуКност н ираво: да 6уД« саЗДЈшан, д, саз»и зашга се сС^Г 3 И? ,Г > * С своЈу оДбраиу?! .П,'г. л '* врло крупнога ра* ! ? Ј® ве °м. сумњиво дрАаље ПОМв то? ПРеМ5 Мени ' ВЛИ » а Н 2о™ке»Ј | | ПОШТО ' е "01 избор онечен н пп, У "Р ашин У к.о скот 6. чен н прегажен, Ја нисам још 6т ?? ™' у о "> е «и>Ј. лнчие оДношвЈе «оо^^ Рђаи,1,еи - Те саи однош.1« «орао прекинути тек почетком 1524. «а г е т? 1 !! ОГ "|. беспример,<ога поступ Л.' преи ' иенн н неким с °1" М на 1 учиим Радовима, поднетим ^РпскоЈ Крал.евсксј академији наудаи цем на Гуци " лЈ Ј„ п°Р у чио ми Је г. ЂорћевиА /и и Дођем у — Зоолошки зааод 0ИЈа забрана факултетск« ометала;, и том лриликом ми рекао, како .су у Академијн „они што мене 8КЈ.™ ,)ес1 г ' Жујовић н сада пок. Кошании, рекли да сам поднео мпо!јР р ад°ва, те како Је у Академијн ре шено Ја |а од поднетих радова направим Један, наЈвише два рада, па «огу биги штампани, иначе ћу бити ОД0И1СИ. Л1оже се зал|ис.штн, кано је ме не морао Дубоко Днрнутн овај беснримераи и »еобнчац постулЗД. Да поменс.м овде сал«о најважннЈи рам° Г У ,Ј 0М онако као што м у Фнлозофском факултету без аслуша»>а н без оДбране био осуђен, таЈ^о Је сада неповољна одлука о мојим радовкма бнла донета ие по ппо су тн раДови предднн реферецтима на рефорат н ови нх читали него у саиом часу кад су те* прнЈавл»ени, кад Дакле у текстове ових ра> 0ва Још нико није био нн — завиРио. Прошао ј« Божић 1923 и Нова година 1924, и ја сам молио пок. Јо вана Цвијнћа, онда претседника А »адемије наука, да ме прими. На основу обавештења г. Ђорђевића је сам био написао једну жалбу АкадемиЈн наука за нечувени поступак Јфема мени. Али како сам био тек запрецашћен, може се мислити, кад Ј<и Је пок. ЦвнЈић рекао: Да г, Но-' Ј°аић и пок. Кошапнн Једну реч с ЈОЈнм радовнма нису реклн него Је зд **°Ј* ра^ове рекао лично сам г. ЖиаоЈин Ђорђевнћ. Ја сам он4* преко пок. Цвијнћа захтевао да Ј*. Ђорћевић напише и образложи счо Ј« неповол>но мншл»ен>е о мојим раДовима, па ћу му ја на н» одговорити. Кад то г. Ђорђевић ннјс смео ду време никоко да учини, ј а сам онда повукао своје радове, а Академнји сам упутио 1924 једно пнсмо, у коие сам изнео у правој светлости г.

аск раскрстио и В С>1 33 н " свим супротио мш.11 С " М сам «слнм ла бн било ? стекао? Ја к ад би* Ја још увек Ж™ 0 чулн ''» а ин оаакве мучке РУКу кобИЈе? Исто тако пнтам ? Це У ле,,а аа намерне л. У д е . Ја Ји | сае Д 0|3 Роовога некустаа 2V, )е чудн0 пос л< стекао и уверсше радовима . шго сач •»оанћ потаЈно Је г - Ђо Рн>е моЈега изгиша н нз нграва<- есо « . н^мредиога про. Ј« данас оспоравач С дГ к 6 "'™ "^ 0 »но т г^ р и от д о г п °л^ ишгон новођењ^, Ђор И ђа„К РОТ то ЗМ б 00 - 5 '"" б ила никаква »Г„„ ' ие бн опет Ка школа. Ппав« т. прогозоолош очива са.чо она| н?^' 1У " ауч "У зашколн у неко! гг" к ' у чн Ј о Ј се чова литгња и ршаваН, 8 ^"® отва Р а ) у чине епоху у то! ,у СГ " а Ри. коЈе Ј«о н Г ^ нау,,и - Ђорђевић к бн та «о непгто сгворно "м СеџИца ^ "ИЈ. то на љегоп гтТ МилоЈевић М °Ј и уа моју пои!!.к 1 него на Дио своју докторсх^т^?" 0 и нзра»оологиЈе. Остао Пи Ј ПротоЈ. као Једнни 1°, ° И дакле Ј°ш саао ђевиКеве Те Ђор во иеђути^Лт™ °^ ке ш коле. Еп Рава ии на мене 1ел^° Р '' е ° И ' 1 нема "• ма како да сам једннога ' "Н то призиавао, кад «и Ј"*™' И док сам му ».««., 1 био млад -орам д а . М г, ИУ „^ Р Гм° " мислно да саи крајем 1910^одт. Д ЛИМ ' Ја ЛРЖ^ни питомап V оЛшао хао ха Рда Хертвига ЈИесто код р "сам добити тек 31 рад "°гао Радио сам у Минхе„1 М )ануара 191 >• 19П « до кр^Ја Тула ,т!> 0И име се преглела!у ип= године. објавл . енн рад 0 ви мо;и "°« е Р«. видети да сам I. » м? м иоћи од Ј^гуне две ГО аи!!!! е " у " 8 Р"! Разннх испитиваља: Једно ЈЖ ' 5 логнЈе паукова и 17 . г, Ембрио Протозоологиј^ 8 7 ""™»™ из БС, | ј су . ' п велкке раолраштен>а. (Јве са« см°™г, И краћа саоп ™о У ЈИиљкмО 2 Р'" 001 -' Ја завр з Д рГ Ч ^еЛ^ Ж " ДОв " вио 1гч«пмг " , Рђ ев, ић ннЈе успео Да «®»ицуг;г »вКУ. У Београду , шЈ с био ч " Једно зрнце да привреди? Зато Јс за «ста еаио ,ед„а ироииЈа на к°ин\ .љ којоЈ Је све што Је, Јер св е што е Ло сада ураАио, идеЈно н матеоиЈа^! о, Дугује тоЈ школи, односно мена". ЋОГ.К 1 ? 0 !! 04 очиг аедно види, да г Ппп "*"> ИОГа ° иенн помоКи у ^ не°м 3 ^и° ГИ,И ' " ад ,е саи 6"° о"аЛОТОМ мг. » Саи " РаДИ0 ПУ » 0И И 1 ' д* покажеи, како са м Ја Ђорћевићу помогао да први значајниЈи н модеран своЈ рад из Пооточо ологи е у Р «н. ЂоДе^Те %Гг дове и, п И0 додуше п Р»с своје радове из Протозоологије. Али Је од »ми Л!, 1° ЉИ 6ио ' едаи случаЈан налаз Једне флагелате у цреву голу. оачке мушние, . другн је би 0 ммо ш Обша Рада ' еднога Холввђани. на. Обадва ова испитнваи>а била су в У а "аТоГ МДРЖИИ " м ™ ™ вања. Праву и прву своју иодеону " удн, , у ч м об,авио ' е Ђор "« н 1> °1Гу Н» 7п Ј у °а" само ™ рата АгсЈуеб 2оо1. ехрбг. е! ^п^г., а пре то.а претходно саопштење почетком 1 л 1 Је о™н>? акаде "ИЈ н наука. Главио Је (>тк;)н1.е у овом раду било т. »в клиЈање агоре. Ово сам илијди.е споре Ј препаратима Ја иашао г. Бор|,евићу и прнлнчно иуке с шим нлио, Док сам га уверио да је п и" иста клиЈан>е споре. Ђор1>евнћ јујн се зато оаджио тнме, нгго мТ ,,и у Ј«! ном 0Д ова Два саопштеља учкн.е„ а ти ^ ј / ТХ " "? Је Г ГДе по: " енуо . Пи " и ,а г - Ђорђевнћа пред ЈавношКу н™» н, аеМЛ>е: аие л " 0,10 оповргУ Напомкљеи да саи ја у своме лисиу АкадемнЈи н.у«. ' РгЈ. и °*У поменуо и да г. ћорђевнћ ниЈе имао храбростн да се "реД АкадемиЈом како сам га 1а онда нудно, ауочкмо, б. Ја се управо агралавам на тврдњу г. Ђорћевића да Је г. ГрадоЈевић његов ђак. — Изазван ја иорам ре ћи исгнну у овом поглелу, а г Градојевић нека г. Ђорћевићу припише што сам њега овде морао уплести. Кад сам Ја у Јесен 1906 године дошао као редован ученнк, уписао се г. ГрадоЈевић као ванредан учених Оиологнје, Јер Је био одбиЈен на годину дана на матури. Г. Градојевнћ је остао зимски семестар 1906 и лет њн семестар 1906 у Београду, а кад Ј* е У ЈУИУ 1906 положио матуру, више ниЈе учио у Београду, већ Је отншао у Праг као Чех. Од тога врсмена није се у Зоолошком заводу г. ГрадоЈевнћ нккада више појавио. Нн по-

сле рата до краја 1920 године, док сам ја још био аснстент у Зоолошком заводу, г. Градојевнћ није се уопште појавно у овом заводу. Чујем да је, — доцније вал>да. кад сам ја постао народни послашж и кад сам због тога иорао налустити ева ку државну службу — чујем да Је г . Градојеакћ овде у Београду полагао двапут днпломски испит и положио га тек трећи пут. Узгред.буди речено и г. Ђорђевић Је у своје' време први пут пао на докторском испиту и докторат положио тек по дру ги пут. Докторат је г. Градојевић положио потом у Прагу. Како је са да г. Ђорђевић преко ноћи могао г. Градојевића направити некаквим сво јим ђаком и хва.тити се да га Је он начннио ентонологом, Ја не умем да објасним. Мислим да г. Ђорђевић још из једнога дал>ег и врло крупног разлога није био у стању начинити ентомологом ни г. Градојевића нити ма кога другога. Кад прегледамо листу радова г. Ђорђевића, онда виднмо да Је он обЈавио Један мали радић из Ентомологије Још 1898 године, кад Је био у Берлину под руководство Хеумонс-а. Кроз дуг низ година потом г. Ђорђевић није тако ре1ћи завирио у Ентчжолопију и у њој самостално није урадио просто нншта. СвакоЈако да Је то потекло отуда што г. Ђорђевнћ ниЈе био никад успео да се попне у ЕнтомологиЈи на висину самосталнога испити вача. Тек после рата 1926 годнне, по сле скоро 30 година онога првога своЈег рада из ЕнтомологиЈе, г. Ђорђевић Је обЈавно Један рад о обоЈености једнога скакавца, за коЈи се рад може на први поглед рећи да Је рађен пре свега недовољном методам нспитивања. Године 1933 објавио је р. Ђорђевић још Један рад о развнћу семегдаваца у истога скакавца, ^оји такође н« претставља богзна колики напредах у Ентологији (науцн о ћелији). Ади да оставимо на страну вредност овик радова, из изложенога се Јасно види, како г. Ђорђевић снсо за читав лудски век за време од скоро 30 година. ни Је радио сам ништа само стално у Ентомологији, па Је због тога бнло немогућно да он кога било у самостална испитнвања на оаом пол>у упути, ма како да он себи н на овом пољу неке нарочнте заслутв присваЈа. 6. Ја еам ради обавештевл чкталаца морао битн мало отштркиЈн. Овде бих аато обратио поштованкм читаоцнма пажњу само још на оно што је ономад у „Правди" од 24 маја, број 10.614 налисао г. Ђорђевићу г. др. Коста Конднћ. Како ев Јасно види из чланка г. дра Конднћа, г. Ђор ђевић Јавно другима приговара што нису прионули нв идеалнкх побуда на кспитивања голубагчкв мупшце, а он Ђорђевнћ — међутим чнкио Је тајно смета>е управо онима који су та испитивања уаели да врше. Зар се и као човек и као научњак г. Ђорђевић не види у овоме што пише г. др. Кондић сав као у огледалу? Др. Момчнло Ивавић

Освећење „Александровог дома 1 ' планинског друштва „Биоково"

Епнпепсија је снашпа пад је прапа рубље на Ибру н зато се удавкн Косовска Мнтровнца 26 мај Стојка, одвојено живећа жена Огњена Раденковића« вемл>орадника ив села Валче, општине Бањске, срева Косово-Митровичког, испира јући рубље на реци Ибру, удавила се. Стојка има 40 година, а аа собом је оставила ћерку од 12 година. Стојка је имала епилепсију вбог које је муж Огњен прв неколико го дина н напустио. Кад је прала веш у Ибру, болест ју је снашла, и она је у Ибар пала. Недалеко од места пада у воду нашао је чувар железничке пруге и одмах власт обавестио. На лице места, ради увиђаја и обдукцијв леша, ивишли су г. г. Владета Борчић, писар и др. Световар Стојановић, лекар Срева косово-митровичког, М- Н. ■■■■1Н111Н91Н11Н1ПН11П111И1Н Извоз свнња нз Срема у оп адању Сремска Митровица, 26 мај Трговина дебелим свињама аа иностранство од прошлих месеци је у јакои опадању, јер су наше најбол>е државе увозннце ограничиле свој увоз. Док смо прошле године из Сре ма извезли у Чехословачку и Аустри ју у меоецима фебруару, марту и априлу по 30 до 40 вагона, ове године те су цифре спале на четвртнну. Сремска пасмина свиња ое у иностранству радо прима, али због тога што су те државе одредиле само мали увозни контигент, то наши извозннци Једва прогурају по 10 до 16 вагона свнн>а месечно у иностранство. Тако је прошлог месеца са сга ницв Сремска Митровица извезено 3 Багона дебелих свиња за унутрчшњост, а само 1 вагон за иностранство. За унутрашњост извезен ]е 1 вагон говеда. Из сремских станнца Лаћарак и Мартинци извезено је за унутрашњост три вагона, а за нностранство један вагои, М. Ш.

АлексаиДров *ом на Биокову

Макарска, крајем маја Г Већ неколико даиа гледаЈу Макарани у вис, лстражујући атмосферу, питајући се: какво ли ће ареме бити у недељу, на Бноковски даи? Та севало је, грмело је, ударало је море у брегове. Али у очи тога дана, јуче: „бонаца"! Пароброде са туристима из Сплнта и околнне, и из Загреба, па чак и нз Сарајева — унело је тихо море на разноме длану у Макаранску луку. А дочекао их је грување топова. Сву ноћ су илуминације капале горућим капкма у мкрио море; варошка музика је трештала, а високо, нело. средно над Макарском, глава Велкког Вошца, највишег виса над њом, крунила се дијадемом црвенкх светлости. Глава неког доброг дива, који је лоникао из саме Макарске па рав«о у вис за 1.421 метра... Дута је то вертикала! И још се илуминирани врх тога Брда чкнио неким фантастичннм мостом на огромној виснни — мостом, који пребацује са земл>е на небо. Туризам је у овом краЈу тек у првкм повојима. Његова традиција почкње веома младолнким вођом „Мосораша", професором Ђирометом, његовнм другом Зајцом, н осталима. „Прнје воре н бијела данка" копкапе су већ осамарене мазге по Макарској, спремне да на својкм самарима, понесу уз врлет оне, коЈима буде тешко да се веру пешице. Пре него што ће да се тргну вво на на духовску звоњаву, ватрубиле су соко»скв буднлице, а соколске четв почетпе да се пењу прве. За №има остали туристи. Пењу се поред бусова расцвала пмпка. На врх врха, око „Александровог дома" дочекао жх је народ. Беху ее већ дигла сва села; сви њихови начелници н глааари н жупници фрањеваца. Поздравио Је најпре Нз. В. Краља, чиЈе ние иоси дом, па изасданика бана т. др. Јаблановића и осталкх надлештава л планкнаре, инжењер г.'Игош Ораш, претседнчк .биоковске подружнвдв Хрватског плаккнарског друштва. Он је говорио о значаЈу турнзма и данашњег славља, нстакавши корист овога отва<ран>а за економске интересе Макарског прнморЈа, у колико ое њен туризам бу-

де ^авви-јво. А развнЈаћс с« и напре^ доваће_. Јер ва прагу лета питате се ,Да ли да идемо на море, или у планине? А Макарска има и једно и друго!" Дошло Је освећење Дома. Иза осеећења низали су се говори. Сузе ј« н^терао на очи излетника говор г. Ни коле Делкћа, макарског жупника, коЈи је говорио о томе, како се тек на висинама човек осећа човеком, ослобађајући се свих беда ннзина. Упозназања, честитања, радован>1, све у кристалним висинама, пред виднцима, који обухватају цело море и сва острва наше земље, гтротежућм се преко босанских гора. Ту изасланнк бана г. Коста Урошевић, ту је селатор г. МаЈстровић са госпођом, ту Је шеф кабкнета минн* стра унутрашњих послова г. Панте« лић. Ту је делегат Хрватског планинског друштва. Сви говоре, сви истичу како је оеај Дом жква веза између села и вароши. Сви су опгимисти, а највише професор г. Ђуромета, чији је говор, као и жупников просто незабораван. Ту Је окружни начелник макарског приморског окрута, брат Марин Но* вак, са овим соколсккм друштвима, са жупама „Подгора", „Тучепи", .Башка Вода" и тако даље. Ту су села Тучети, Макар, Котишкна, Баст и друта. Ту Је наЈзад велотки број угледних личности — учитеља, судија, лекара. Дух Јединства провеЈава снажно и свеже. Прожима брда и должте. Реч је звучна, чиста, одјекуЈе. НестаЈе свкх трвења, којнх су пуне низкне; нестаје свих разлика — класних, друштвенкх, верских а стари Бог првни зрацима свога суица упућује поздрав и сво) благослов, смешка се, одобрава и веома је задовољаи човеком. Ганута, разнежена и лепа омладина заиграла је у раздраганом колу. Н>еи смех )е одзвоњавао спратовима лепог Александровог дома, по овим његовим терасама, кроз велнку окнћеиу трпезарију у приземљу. Ни младо ни старо ниЈ« осећало умор од тога успона на готово вертикално брдо, високо 1421 метар. Поподне весели силазак у Макарску. Верка Шкурла-ИлиЈић

КЉИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Издавање у Соајетсквј Русији

Још ј почетчсу бољшевичке револуције, ње«ни прваци порадили су на томе да ухоче приватну издавачку ннкцијатнву и да издавање књига пренесу на совјетске органе. Руска издавачка продукција у годинама од 1918 до 1921 закључно била је веома незнатна. Према подацима, које доноси Совјетска аавижевна енднклопед«нја, 1918 године забележено је све га 4257 нздања, 1919 — 6795, 1920 3260, 1921 — 4529. ЕнциклоледиЈа вели да су тих година релативно много штамлали издавачки отсеци при „Пролеткултнма". 1919 годнне, инициЈативом Максима Горког, оонива се издавачко предузеће „Светска литература". које успева да се одроки до 19Г7. У црвим месецима совЈетског режима поникла су два државна издавачка предузећл — „Издавачкн отсек Сверуског цен. тралног извршног коммтета" и „И здј* вачко предузеће литерарног отсеклј Комесаријата за народну проовегу".| Већ сами називи ових предузећа 1 сведоче о специфично партиским ци-ј љевима њиховог издавачког рада. Издавање дела славних писаца Салтлкова — Шчедрина, Чехова, Гље ба Успенског, БЈелинског претставља ваљда једино непартиски део њихо-' ве делатности. | 1919 године ова предузећа споЈила су се у Државно издавачко предузеће („Государственоје издатељство"), чиЈи је први шеф био В. Воровски. Државном издавачком предузећу стављено Је у задатак да на себе при ми издавање књнга за целу терито«) рију Совјетске Русије, на једио| бази, која готово претставља монопо-1 лисање. Ово предузеће окраћено се| звало „Госкздат" или „Гнз." У првим ( годинама своје делатности, као што констатује и Совјетска књижевна ен- 1 циклопедиЈа, бавнло св „шТамплњем ■ политичко агитационих књнга". Књи- ј жевна дела нздавана су у незнатном броју. Данас Државно издавачко преду-1 зеће Совјета, реорганнзопано 1930 године под називом ОГИЗ, издаје 75*/» књига, коЈе се појављуЈу иа књи жарском трокишту. Остатлк пада на1 већим делом на остала сов|етска државгна или од држапе протежирана' предузећа, док је приваткз нздавачка продукиија сводн на \гинимум. У доба Непа („нове економске политкке") прнватна издавачка предузећа су посгоЈала, а.тн касниЈе њихов рад готово Је онемогућен променчма

у орнЈентацији совјетске политнке. Предузећа, чија издања углав.ном, сведоче о њкховој сарадњн са глав« ним совјетским издавачким апаратом, једним делом су постала, нарочито од 1929 године на овамо, саставни део ОГИЗ илн издавачког предузећа „Федерација". Тако је издавачко пре дузеће „Млада гарда" постојало од 1923 до 1930 године. И „Мооковски радник" ликвидирао је 1930, „Круг" (оанован 1922) — 1929, и тако даље. За последње четири године монополизација издавачког посла спроводи се са нарочито велнком истраЛношћу. Приватне издавачке куће не могу, наравно, да уђу у оквир ОГИЗ, а немоћне су да издрже борбу са овим привилегисаним предузећем коЈе располаже великим средствима. 1927 годкне њнхова продукција нз* носнла је са.мо 6,5% укупне проду«циЈе, а каоииЈих година пала Је на половину. Напоредо оа Државним издавачким предузећем, много је издавало до 1930 године предузећ« ЗИФ (скрвћеннца од „Земља и фабрика"), коЈе Јг нсто тако деловало као оовјетскн орган, без икаквог учешћа прнвагнв инициЈативе. По\!енуте године ЗИФ улази у састав ГИХЛ („Државног .13 давачког предузећа за лепу књнжев« ност"). ГИХЛ је Један од највсћик отсека ОГИЗ. ЗИФ је издавао белетрнст^чка дв« ла, као н нздавачко предузеће „Федерација дружени.х совјетскнх писаца". Ово предуаеће (под називом „Федерација") посто|и и данас, не улазећн у састав ГИХЛ, односно ОГИЗ, а прнмившн у своЈе подручјв нздавачке к\-ће „Круг" и „Никнтин* ске суботнике". Иалаи>а „Академи|е" посвећен« су махом страним књижевностима ■ мемоарскнм делнма. Она су типо< графоки много боља и укуснкја од књнга, коЈе штампа ОГИЗ, често §ео ма оскудно опремљеннх. СовЈетска књижевна енцнклопедии саопштава да је 1930 и 1931 годинв ОГИЗ издао по осам стотина милиона примерака књига. Рад ОГИЗ налази се под сталном контролом Це*« тралног комитета бољшевика, који « времена на време доносн нарочнтв резолуинје. У њима се совјетском Државиом издавачком предузећу стављају захте« ви и даЈу дирсктиве, обележене про« пагандистичко партнским духом. 3.