Правда, 27. 05. 1934., стр. 10

27, 28 и 29-У-34

гао ивршнтн ни тачан попнс »*робг>сиикл, сл свим4 псхтребннм подацима, што је доцннје претстављало нзванредну тешкоћу, јер с* ннкада ннје могао Ј1ватнтн рачун колнко смо стварцо нмллн варобљеннка. Међутим, офнцирн су тачно попн сдни, н нзнхов се број анао. Попис варобљеннка отежавала је н та околност што су одма* по доласку у Ннш многа државна надлештва, болннце н прнватна лнца тра жнла од Команде заробл>енике ва своје разне службе н послове. Ова их је радо дава.\а, јер су ва н>у онн представлали одмах ман>у бригу, а и самн заробљеници радо су ишлн, јср су на тим службама н пословима живели под бољим условима, н били готово слободнн. Што се тиче нсхране заробљеннка они су добивалн свакн даи по килограм хлеба н кааанску храну, као и наши војницн у мнру. Попгго им је хлеб од кнлограма тежнне пре тицао — заробљеницн су га продава.\и сиромапшом нишком становништву, н за добивени нова^ набавља ли себи дуван и друге потребе. Први командант „Зароб.Ђеничке команде" пуковник Светозар Радаковић био је ускоро одређен на дру гу дужност на фронту, а за команданта је постављен кон>ички пуковник покојнн Светозар ПетровнК. Режим.у команди остао је нстн, алн када је ускоро нагрнуо огроман број заробљеннка, он се знатно погоршао, јер су са свнју страна фрон та почели да пристижу читави пуко вн заробљеннка. Пуковник Петровић чинно је све пгго је бнло у н>еговој моћи да Команду како тако органнзује, али услед малог броја старешинског кадра — ово је ншло врло тешко. И пуковннк Петровић убрзо је добно нов положај, а команду је прнмио треКн командант, коњичкн пуковник Милан ДуниК. Овај је био командант све до конца јануара 1915 године, када је дошао за команданта потпуковник Стеван С. Шапннац, пнсац ових редова. — НаставиКе се Стеван С Шапнвац

псзсасзсзсзсшсзсасасаап □ ЖЕНСКЕ И ЖИВЧАНЕ БОЛЕСТИ 0 П цјшк шлш 9

Првтецањ« шодв двевао преко

I 8 ом беа У

Олнова лвтврв. Теиаература 18* С. палишта непосредно иад взворои Оцеааог довода, усдед чега је бесараиерно лековито деловвк,е. Пошта п Топлапе код Новог Места. 69913 паааааслааоп!

Истражмвање кајкавштнне у

Варашдлн, 26 мај Јуче Је овде допутовао г. др. Стјећан Ившкћ, професор Свеучилишта у ЗаЈребу, ради истражнвања кајкавског акцента. У истом циљу г. др. Изшић је проЗазно неко време и у ВирЈу и Доњој Дубрави у Међумурју. Пре одласка из Вараждина др. Ившић је обишао класичну Фран»евачку гимназију, па је у споразуму са својим бившим учеником, а сада професором ове гимназије г. Томиславом Прпићем, направио неколико диЈалсктичких проба са ученицииа Фраљевачке гимнавиЈе. Професор г. Ившић Је тц>н оолапсу сбећао да ће се ускоро сшет посе,тити околину Вараждива. Л.

ЗАШТИТИТЕ СЕБЕ И СВОЈЕ ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ ОД ГОЛУБАЧКЕ МУШИЦЕ И ОСТАЛИХ ИНСЕКАТА! ЗЕДИНО ЗЕ СРЕДСТВО _ Добија се V свнна колоиијалннм в фарбарским радљаиа. Упутстаа даје позната фирма НЕДЕЉКО К. САВИЋ — Београд, "фабриаа боја, дакова н фириајса, Радеаичка 78 — поштаиски фа* 600 — Телефон 23-908. 80604

„ТУ-ТОКГ

Језнва погнбја рударсног раднина под ваг онетм руде Косовска Мнтровнпа, 26 мај Синоћ Је у руднику „Трепча" погинуо Богдан Вукобратић, дведесетогодишњи радник. родом из Бриња (Лика). Богдан Је спроводио вагонет руде кз рудника Дрепча". Када Је био у близини скретнице, долазио му је у сусрет Један празан вагонет. Да би избегао судар Богдан је прискочио скретници, како би вагоиет пребацио на други колосек. Али му ово није успело. Вагонети су се сударили и пригњечили га. Несрећни рудар издахнуо Је одмах. Лекар г. др. Милан Пополив, коЈи Је одмак дошао на место несреће, могао је Једино да констатује смрт. Тело рудара Богдана сахрањено је данас на гробљу у КооовскоЈ Митровици уз учешће рударских рад8ика и наиештеника рудника „Трепче а , краЈ Косовске Митровице.

ЗА ГТОРЕЗНИКЕ Најбољи штофови за одела и шињеле

Народна захвапност Краљу Оспободиоц у СЕ.10 КОЈЕ ЈЕ МНОГО ПРЕПАТИЛО У РОПСТВУ И ЗАТО УМЕ ДА ЦЕНИ СЛОБОДУ ТУЖНЕ СУДБИНЕ КУЧКОВСКИХ ЛЕПОТИЦА

Село Кучково, у коме ће на пран дан Духова бити освећена Спомен капела Блаженопоч :вшем Краљу Петру — коју су подигли сами Кучковци — налази се на падинама Скопске Црне Горе, нзнад Лепенца. Од Скопља је удаљено око 15 километара. Има близу 1500 становннка. Завреме робоеања много је страдало. Скопље, 26 мај За Кучково — чисто српско село у озом делу Скопске Црне Горе дани ропства су били дани непрекидног страдања. Аге и бегови, субаше

копнта отмичарскнх коња замаглила друм ка Скопљу. И да слушају њихо ве радосне поклике и „шенлуке". А доцци.е су сазнали да је Исен уграбљену иевесту потурчио и уеео 1е у харем, међу остале своје жене. (Са њом је Исен, по слому турског царства — побегао у Азију). Чувена је била кучковска лепотица Ђура. У њу се загледао млади комшнја Вељко Трпковић. Двоје младих су се брзо споразумели. И — венча.ти се. Али — то је била Вељкова коб. Једнога дана срели га Турци на друму. — Како си смео да узмеш Ђуру за

Основна школа у седу Кучкову

нод МИТИЋА

69*48

и заптије из околних тада турских сала осећали су нарочиту мржњу пре ма овом усамљеном српском насељу. Сваког дана они су му прнрећивали по неко крваво изненађење. Ако су чули да неки Кучковац верује у васкрс Србије и скрива негде у зшу камене куле прнправно оружје — тога је одмах нестајало. Дојуриле би бесомучне заптије на коњима, среле га где на друму, угледали на њкви или у дворишту и он би био изрешетал куршумима. А оне најистакнутије подвргавали су мучењу. Боли ножевима, натицали на коље, секли и пекли. Ђаура који сања слободу требало је претворит« у „рајетина", а ако је упоран — убити, или мучити за пример другима. Околни Турци — склеџије, сити и бесни, нису зналн за права других. Све пгго није „беговић", ага, или какав други ефендија —- није по њихоаим назорима имало право ни на каква задовољства у животу. Шта ће рајетину лепа жена, добра кућа, сриен јелек, или гиздави ћилибар. То је за господски „сој", а раја треба да тегли и ћути. Кучковци су та назадњачки схватања својнх тадањих господара — насилника — дуго и крвазо осећали на сопственој кожи. Језиви су примери које најстарији међу њима знају причати. * Од вајкада су девојке из Кучкова бнле на гласу са лепоте н здравља. О њих су се момци отимали, по цену највећих жртава. А Турци су пред женском лепотом нарочито слаби. И зато је Кучково највише страдало баш збот жена. Још увек се препричаза о отмицама и убиствима коЈе су Турцн због лепих Кучковки почкнили. А приче о 12 потурчених лепотица нз овог села биле би грађа аа Један роман^. • Древлн свадбежи обичаЈ у СкопскоЈ Црног Горм грвбењ« крпе" — одрж&га о« ■ данас. Сутра дан по свадби невеста изнђе са .крпом" (аеаеним убрусом) на какав брег. Момци из се ла на дати анак потрче ха њо) и ко први стигне — његова Је „крпа". Данас је тај обичај највећа свадбена атракција за младе горштаке из овог краја. Под Турцима, међутим, то Је било другачије. У Кучкову су младићи моглн само уздисатн за слободом да потрче уз брег Јазвиње ка невести. Заптија Исен — господар Турсче карауле у Кучкову, опак и страшаи, био Је увек „наЈбржи". Он би твчно знао тренутак када »евеста изиђе иа брег са „крпом" и потрчао. Тешко би га било оном ђауру коЈи би се усудно да пође »а њим. И тако беа такмапа — Заптија Исен бн уве« уграбно „крпу". Своју „победу" ои би огласио пуцњем из сриом опточене кубуре и подругљивим погледом на младе, снуждене Кучковце, коЈи су добро знали да су много бржи од кривоногог и угојеног заптије Исена. • ЗаптиЈа Исен није грабио само „крпе". Чинио Је он и друге „поовиге" у „своме" вилајету. Њему »ије било ништа забрањено и он је ову „прнвилегију" знао користити. Сит, бесан — он је хтео да живн у пуном смислу те речи. И зато Је отимао све што би му у селу запело за око. Отео је и Једну лепотицу. Била је то ћерка одважног Кучковца Николе Стојановића, званот „Мечкара", пред којим су се склањали чак и Турци. „Мечкарева" ћерка се удала &§ Трифуна Атанааковића. Био је леп мла дић и њоЈ драг. ЗаптиЈа Исен Је угледао на свадби њено лице и од ^ у чио да по сваку цеиу дође до ње. И једнога дана, када Је млада невеста, певушећи, везла у дворишту Јастук за свога драгана — наишао је заптија Исен са аскерима. И, пре него што Је млада успела да побегне у кућу у двориште Је улетео заптиЈа Исен на коњу, зграбио је за рук$ и бацио на седло иза себе. НиЈе се освртао на њено »апомагање. Згранути и узбуњеии Кучковцн су само могли да са тутом посматрају прашину, коЈа Је од

жену? — тгитао га један од њих. — Па, како! Волели смо се. Зар је то неки грех1 — Није она за тебе, ђаурско копиле! — викнуо други Турчин. Али, сад ћеш ти нама платнти харач. И, пре нејо се несрећни младожења могао прибрати ад чуда — Турци су поскака.ти са кон>а, зграбили га и зверски

Кучковке у празннчноЈ но!пњн

набили на колац- Млада удовица Ђура нашла се идућег дана у харему једног разузданог бега.„ • Китан, отац садањег претседннка Кучковске општине г. Здравка Китановића, — оженио се једном лепогнцом из оближњег села Бучковца. Сазнавши да је и ова невеста лепа дошао је у село Бучкова« Један аалтија са аскерима и за казку заклао њеног оца Стевка и стрица Николу. — Кад ти је ћерка била лепа требао си да_је даш ва неког верника, а не за ђаура! — мотивисали су они своје крваво дело... • Рођена тетка г. Вељка Вељковића, народног посланика аа Среа скопски, Кунковца, Савка Трајановић, била је лепотнца на гласу. У 16 години њу Ј« уграбио иаснлно Рамадаи Садиковић и потурчио. И све до турског рата насилно одведена Савка Је туговала иза решетака Рамада* беговот конаI. Са

њим Је добнла и три снна. Рамадан Је погинуо иа Мердарнма, а ослобођена Савка, са сином Ибншом, добегла је у родно село Кучково. Насилно потурчена Савка, која је била већ старица, вратила се вери својих отаца. Покрстила Је и сина Ибиша л о« Је добио име Милош. Старица Сав ка сада живи у Кучкову и «ма преко 100 година. Некада Ибиш — Мнлош Је угледни домаћин м добар Србил у ВучЈем Долу. • Кучкоаци памте Још много оеакачгх отмица. Многе од њих су аааршаване мрвљу и аверствима. А отмнце ■ турчење 12 лепотица «з Кучкоаа, међу којнма су и оне поменуте, најдирљнвије су и најболније приче њихове. Тешке муке је ово тада усамљеио српско село морало преживети због лепоте својих кћери. Плаћали су они ту њихову особину и у новцу и у крви. „Свадбарина" Је била наЈмање 7 лира. А многи су морали дати и далеко више. Уз лире — следовали су и барут, фишеци, чарапе и други дарови за заптиЈу и његове људе... • Нешто слободније Кучковци еу почели дисати када су Јужносрбијанске горе указале своје гостопримство четама првих српских четника. Манастир Св. Ђорђа, коЈи од села Кучкова раздваја само један брег, постаје важно збориште хајдука — првих весника ослобођења и Турци су почели бизати разборитиЈи. Онн из Кучкова и околних села одје-дном су почели бивати мирни, кротки, „племенити". • Данас |« Кучково слободио. Внше но ико Кучковпи осећаЈу сву вредност те слободе. И сваку иеаољу која их снађе сносе м^ирно, свесни да су на своме огњишту господари свога иметка. То осећање чини их марљивим и вредннм. Сложни и разборити — они рале на подизању свога села. Школа, коЈу су подигли |една Је од наЈлепших у Јужној СрбиЈи. Кучковци неће да им деца остану у та#и

иезнања и зато за школу даЈу све што могу. Са упрааитељем школе, зредннм и агилн-им г. Благојем Фртунићем, жизе увек добро, јер „млади господин" Је „школован човек и и ар но радит". Г. Фрт>"нићева супруга Гроздана, такође учитељица. ужива поштовање и пријатељство и старих и млааих Кучковкл и оне за сваку ситницу „пнтају даскалицу". Недељом, када је „оро" насред села, К учковци би били невеселн ако ту не би билн и њих двоје, као н трећи учитељ, г. Бора Арсић, кога такође поштују. Они у селу воле да буду „како једна фамилија", а већ, ако им треба што да сврше у Београду — обратиће се своме посланику — Кучковцу г. Вељку Вељковићу, или у Скопље — другом своме сељаку г. Панти Јованозићу, директору Трговачке академије и бившем народном по сланику. Ова два Кучковца „много големи људи станаше" — па је ред да воде бригу „од своје село". То Кучково од њих с правом захтева и до сада се није пожалило. * ј Дан осзећења Спомен капеле Краљу Петру Кучково очекује радосно. Тог дана ови сељаци желе да ^шнфастују своју приврженост зеЛи и ! Њ. В. Краљу и ла даду израза своме поимању значаја слободе. I — Доста беше робувања, кажу они, па сакаме да се одужиме на Краља Петра, што нас Је ослободија. А и да кажеме на Његовог Скна, да сме готове за све што од нас буде сакаЈа... И са тим мнслима Кучково чека.први дан Духова. Љуб. М. Добрнчанин Слет загорсннх и међумурскнх сонопа у Чано вцу Вараждин, 26 маЈ Вараждинска соколска жупа приређује друтог и трећег јуна ове године свој други соколски слет у Чаковцу. На слету ће узети учешћа сза друштва н соколске чете из ЗагорЈа и Међумурја, а као гости узеће учешћа и соколи из Словеначке и Горње Подравкне. Рачуна се да ће на оаом елету узети учешћа око 150 соколских друштава и чета. Вараждинска жупа броји сама око 80 јединица. У исто време соколско друштво у Чаковцу прославиће петнаестогодншњицу од постан ка. ■шнаншншнвшаипавншшннв Стање жшарнца на тржншту у Сремсној Мнтров нцн Сремска Мкгравнца, 26 ма1 На данашњем житном тржишту би ло је свега око седам вагона хране, н то највише пшенкце и кукуруза. Јечма, овса, пасуља и друте хране било Ј« веома мало. Сељаци, нарочито они из Мачве, који још имају хране, а могу .још неко време чекати, уздржали су се од продавања свз ј«х за.ткха, Тако данас нијеовде било ии једног џака" хране из Мачве, док иначе они испун4 половину тржишта, Данас су трговци плаћали за пшеницу 116 до 132 динара, а при ватнн и до 125. За кукуруз су трговци плгћали 78—80 динара а при ватни до 85 динара аа 100 кнлограма. М. Ш. ■■■■■пипшшшниптнпии Освећење чегннчне заставе У

СараЈево, 26 маЈ Сутра ће на сгечан начин бити иввршено у СараЈеву освећење заста ве месног Четничког удружења. Осаећење ће се обавити у Официрском дому. Почетак свечаности је У 10 часова. ^ Ф. Зато што му се ннје свндео говор прнјатеља на спави нс тунао га Велнкн Бечкерек, 26 маЈ У Једној од најважниЈих овдашњих улица дошло је Јуче до свађе и туче између два угледна Великобечј керечанина г. Ивана Ракића и Свето'] зара Кирћанског. Њнх двојица су били добри приЈатељн. Један је члан упразе Гостионичарског удружења, а други претседник. Интересантно Је да је до сукоба дошло услед говора коЈи Је Кирћански одржао на слави гостионичара. Ракић му је због тога био учинио неке примедбе. на којс Је г. Кирћански реагкрао, па Је тако дошло и до физичког разрачунавања. У томе је г. Ракић своме пријатељу опдлио два јача шамара. ОваЈ случај изазвао је велику сензациЈу у грађанству. М. В.

ПУТУБАЊУ

биће Вам при|атан, ако поиесете освежавајуће бопбоне из

СИИЖЕНЕ ЦЕИВ

У селу Доњој Рачн поднгнута је најлепша основна у Шумаднјн

КрагуЈевал, 26 маЈ Ускоро ће се у селу Доњој Рачи, Лепенички срез, завршити радови н« подизању нове основне школе и обавити освећење. Захваљујући труду и напорима мештана, новоподигнута зграда претставља једну драгоцену просветну тековину. Нова зграда је наЈвећа и најлепша сеоска школска зграда у Шумадији. Има арнземље и спрат, са фасадом у лепоЈ архитек турн, затим четири велике учионице, пространу дворану за свечаности, тр пезарију за ученике и кабинет за школске објекте. Изградња ове шко ле стајала Је преко 450.000 дннара. Чим буду завршени преостали радови, школа ће бити на свечан начин освећена. За свечаности се већ чнле велике припреме. Позвани су Министар просвете и бан Дунавске бановине. С. Ј. Отворена аутобусна лнннја Беч - Бања Луна - Цетнње Бања Лука, 26 маЈ Аутобуска линија Беч — Бања Лу ка — Сарајево — Цеткње, а коју обавља аутобуско предузеће из Беч» Цуклин и компанија, отворена је. Први аутобус са излетницима про шао Је јуче-кроз Бања Луку, па пре ко Јајца и Сарајева наставно пут за Цетиње. Аутобус се са Цетиња вра« ћа преко Сушака за Беч. Ова удобна туристкчка кола путо* ваће сваккх 14 дана. * Од Јуче је отворена * нова аутобуска линија Јајце—СараЈево. На овоЈ линији ће аутобуси саобраћатн свакодневно. Ова аутобуска линиЈа задовољиће потребе једне важне саобраћаЈне артерије, а нарочито ће бити корисне за туристе коЈи у великом броЈу путуЈу овим путем. ■■■■■■■■■■■■■■■■■■ашшвшшаша Пред суђење стопару који је прнредно нрвопропнће на продајн његовог нмања КрагуЈевац, 26 мај У притвор овдашњег Окружног су да спроведен ,је аранђеловачки столар Иван Пантелић, који је учкнио крвопролиће 5 маја у аранђеловачкој кавани „Бања". Као што је „Прав^а" писала, тога дана пррдавано је на лицнтвциЈи имање столгра Пантелића. Када је лицитаци ја б Ила завршена у кавану је улетеоТТантелић и почео да пуца из револвера. Једним метком погодио је у стомак г. Бративоја Антића, срес ког начелника у пензији, а другим ранио у ногу купца г. Симу Петровића. пенсионера из Београда. Поред тога, опалио је још трн метка, али су они промашили. Догађај је изазвао велику панику и Пантелић је после тога побегао, а доцније се предао. Против Пантелића државно тужио штво у Крагујевцу подигло Је оптуж кицу и кроз неки дан бнће му суђење. С Ј.

КУПАТИЛО КРСМАНОВИЋ Душанова 45 Лална н топла купања; Масаже, пеоикнр, ианикир и т п за мушке: од */» 7 —12 и 18—20 ч за женске оз: 14—18 час. 5Гео г

Настр адао радећн у шумн Рогатица, 26 маЈ У овдашњу болницу довезен Је рад ник Раде ЦвиЈеткћ, коме је сломљена десна нога. Раде Је радио код фирме „Угар" у Краму и приликом обарања једног великог стабла зздобио Је теже повреде по телу и сломљена му Је десна нога. М. Ј.

на златибору панснон пдуиоонм Прекрасан положај. НзјуголниЈи боравак. Сунчане собе. Одлнчна кујна. Аутобус код сваког воза. Дневко 40.- до 50.- дин.

Изградња наменог на рецн Лнму

моста

Андрнјевица, 26 маЈ Ових дана отпочеће изградња сао браћајног моста на рецн Лину, код Мурне, на прузи Пећ — Андријевица. Предрачунска сума за овај мост, коЈи ће бити сав од камена, ивноси 1,200.000 дин. Грађевннска секцнја у Беранама израдила је план овога моста н ових дана почеће рад. Стари мост, који Је био склон паду и задавао велике бриге пролазницима, биће глзрушен. Изградња овога пута, поред тога што ће се успоставити стални аутомобилски саобраћај, има и другу добру страну што ће сељаци имати могућности да нешто зараде. В. К.