Правда, 27. 05. 1934., стр. 9

27, 28 и 29-У-34

.0X0 ЛЕКАРСКОГ ХОНОРАРА

Изјава Лекарске коморе

ч У вро|у 19610 Лрпде- „ ». 1Р34. г ч на странн пето), па првом м дрЈТОМ ступцу, под потлксом г. Рада Драинца, нзашао је чланак са наслознма: СоцнЈална шгга.на — Господо лекарн, држнте цсне! У томе се напнсу коментарише поступак Управног одбора .Текарске коморе за Београд Зеи >-н н Панчево, којн је од нзвеатих чланова ове коморе тражио да откажу стл"жбл' прн Обласној >ттрави хуманнтарног фонда за државно саоОраћажо осоЛље, за коју нм се не плаКа нккакав хонорар, већ нм се даје само железннчка повластнца. На основ>- члана 2в. н 27. Закоиа о иггампн, мо.ти се Уроднипггво дадо несе ову нсправку Коморе, која се даје у цнл>у тзчког обзвештеља јавностн, ма да је свакн објектнвнн чнталац чак нз самог текста у поменутом члзнкт иогао да увндн како је скроз нетачно н погрешно протумачен акт Коморе, којн по (тенденцнји ) ове критихе треба да претстзвл>а „нехуман, несоцијалан н ћнфтннски постулак". Тако је од нзласка тога чланка Комора већ почела да прнма пнсма од лзнчке публике са протеггима пгто се напада један ред људн, који с муком радн свој тежак познз! Да би одговорно својјтм друштвеним * грађанскнм обавезама. Лекарн од којих је комора тражиЛа да се одрекму сл\*жбе за бесплат ВУ железннчку карту запосленн су у Болесничком фонду држадног саобра авЈНог особља у коме су зачлањенн сл>*жбен;шн нашег саобраК^а, којима се за Фонд одбија сзаког месеца одређени месечнн улог. Из писменог гаоештаја Ценгра.тнот Управног од* бора Болесничког фонда државног саобраћајног особља о раду у 1933 и 1934 године, поднетог главној скуппггмни одржаној 22. априла 1934 годкне внди се да су укуттнн понходи тог« фонда изне.ги за 1931 н 1932 годину 57.743.223 дпнара. Према подацима нз нстог извора, нзне.тн с\- нздагги за »сто време: 48.085.618,31 дннара, што значи да Је преостао подишн>н вишак од дннара 9.657.604.69. 3« »сгу рач>*нску год>му (1931-32) »кгива Централног фонда изноагла Је 8 6.957.776,21 динара. Према томе, у таггаљу су лекарн прнвндно бесплат но запослени код Једног фонла са мн.тионским приходнма, који ннтн жели, нигп тражи, нитп му Је потребна мнлостнња лекара. Кад је на последњој годишњоЈ скупштинн овог Фонда предложено ж да се лекари волонтери могу упослити под условом да лече чланове у својој приватној орЈИнацкјн без посебног хонорара јер исти већ кмаЈу у облнху бесплатне харте... „Скуттттл Је таЈ предлог Једногласно одбила. Из ЈЈв -рг& само по себи произилазн на шта треба да личи н какву тенденцнју нма заузимање) напнсу: „Господо лекарн држите цене" за лекаре, који су побвати да одкажу привидно бесплатку меаникнску услугу у једној установи, коЈа сама неће услуте такве врсте. Полазећи од 1елне погрешне поставке, се члавгку енергично бране лекари чијн је осећај хуманости необично висок, а.ти им комора отворе но прети што „бесплатно лече сиротињу". Међутим, Лекарска комора није устала против лекара који су услед беде и немаштнне прннуђени да раде испод минима.тне тгксе или да за своје усллте прнмају награду у натури; ннје устала нити ће икад устати против лекара кој« су услед Незапосленостн приморани да за одржање голе етаистешгије дају часове нз клавира, сграних језика, да свирају тто кафанским оркестрима и т. д. Такви очигледно потребнти лекари не раде само за железничку карту, Јер се са бесплатном железннчком картом не може ни утолнти глад, ни платити стан, ни огрејати, ни оденути, а још нм је мање потребна за путовање, јер за путовање треба матернјалних мог>"ћности. На списку лекара који раде само за бесплатнужелезничку карту налазе се искључиво економски већ обезбеђенн лекарн н ту службу под тако „хуманим условнма" примнли су баш напротнв нз најегоистичннјих разлога само зато што им је била потребна бееплатна карта која у овом случају претставл>а једну споредну лукративну бенефициЈу на рачЈИ државне касе. Бесплатна карта је за људе који своје породице шаљу у бању, или који често путују својим приватним послом, а.ти данас. када се на расписани конкурс за само седам лекарских болничких места Јавља преко сто кандидата, када у свако упражњено лекарско место стотинама незапослених лекара гледају своју егзистенциЈу, Лекарска комора као захонска установа са задатком да уређује поло жа| лекара ннје могла дозво.тити да се извесни лекари примају да за бес платну карту раде V једном материјално обезбеђеном Болесннчком фонду. Лекарска комора не сматра да је соција.тно и хумзно игго се извесним лекарима додељуЈ'у бесплатне карте на рачун државне касе за рад у једном фонду који располаже са довољннм сзојим сопстзеним сретствнма, заузнмајући места незачосле нкм лежарима, коЈи бн иста места Добили са новчаном наградом за одржање егзистенциЈе њихове и њихових породипа, али до тих места нису могли доћи вахЂаљуЈући нелоја.тној конкуренцији лекара, којнма је потребна железничка карта можда само за провод. Као фрапантан пример ове нелојалности наводимо да је према најновијим информацијама Ко ^горе под горњнм неетнчким и неза-

запосл«. и ] м1га Директор једне вс.тн« хипЈЈенске усганоре н једац про• ко ' и " "Ужбе 31 железтчкЈ' карт>- прниио само зато да 6н саахе о-воте могао бесплатно путовати ралн оДнласка сво|ИХ неко.тако стотина јутара првокла сне^ земље у Бачкој. Када се у чланку Ј*ооподо лекаРи, држнте цене"1 устаје против од л>'ке Лекарске коморе да опречн јед ну очкгледну трговни>- иавеснкх до оро снтуираннх лекара, мн та чудна социјална и хумана схватања никако не можемо разумети. Ово је зл иста тако јасно и очигледно да се на томе внше не би требало уопште задржаватн. Комора ће упорно остатн при ст»оЈОј одл \тхи, мнмо овог нступа протнв ње и у њу ће неумољиво спровестн н наслону на законске пропнсс; у то.тнко пре, што оваквн напади само убеђују комору да ј« Н а правом путу н да на томе морв до краја истрајати. При томе се неће обазнрати ка егонстичне интересе поЈедних лекара. Колико су тачне ннформације изнете у оооме налису види се још ч из овог податка. Изнето је, кахо „већина лекара из коморе имају по не^колико хонорара". Међутнм, од чланова Уиравног одбора ове коморе четири немају никаквог намештења, ни главног ни споредног двојица имају по један хонорар поред једне службе док осталн живе сзмо од једног сталног намештења. Ова Комора нема ништа против то га да се сви њени поступци изложе критици шире јавности јер је убеђена да све што радн чини нскључиво не са становншта себнчних сталешкнх интереоа већ налротнв сталешке захтеве прнлагођује огтштим народннм потребама. Али ако комора устаје протга злоупотребе стручног рада лекара која неоправдано доноси користн појединцима захваљујући њиковим личннм н другнм везама на штету општих соцнјалних и човечанских принципа нико нема право да Јој пребацује „за зеленашки цннијззм" за „духозну мизерију"| и да јој приттасује друге епитете као што је то случај у напису „Го -ј сподо лекари држите цене"! Писцу тога чланка комора са задовољством пружа прилику да нз Суду коме подноси тужбу своје изразе ближе објасни и да за њих повуче законске постеднце. Из канцеларије Лекарске коморе за Београд, Земун н Панчево Бр.у 481 од 21 маја 1934 го. СекреТср,. " Др. Драг. СретеновиК Претседнкк, Др. Душан М. Поповнћ.

ПРАВДД Концерт М? чког ног друштва у Горњем Милановцу

С?рзна 7 :

Горњи Мнлановац, 26 мај Овде Је Шабачко певачко друштво уз сарадњу овдашњег Соколског дру шгва приредило веома услели уметпнчки концерт. Концерт Је приређен У иросторијама хотела »Српски Краљ". На програму су биле заступљенс композициЈе како наших тако и стра них композиција. Коицерт је изведеи под вођством хоровође г. Владииира Дудника. Ј.

100ЈИИ П№11 ЛЕМ употребљавајте лековнтн „Планинка-ча) Баховец", којн Је приређен већпаом из пајбољег лековнтог алпннског бнља. Дугогодншња нскуства потврђују нзм, да је лековнти „Планинка-чаЈ Бахозац", којн салржаје прокушане и добре лековите саставине, добар регулатор за чншћење. Једно &—12 тједио лечење лековнтим „Планинка-чаЈем Баховец" делуЈе нзванредно н то бсз отпора код свих слеле|!их болести: код ^лабе пробаво стоиака н аатвореностн тслв, сллбог рвлз црепн н напетостл тел«, омаглицо и слабости Јетпра. Лекоонти „Плаиннка-чаЈ Бахооец" поспешује ачетит. Ззттевпјте у апотекама само праои ,Планинка-ч5| Баховец" који се не продаје отворено. него само у орнгнналнпм пломб||раним пакетима по 20.— Дин. са натспсом пронзво))аче: Апогска Л \р. Баховец, Љуолана, Конгреснп трг 12. Рег. под Сп. «р. 16» .м 9|Н '.933. 58269

ИЗ БЛИСКЕ ПРОШЛОСТИ

Како су живеши аустреугарски заробљеиици у Србији последњег рата и ие. Мон

У средти: пукошшк Ст. Шапинац (А), маЈор Андреја Лазаревић (Б) и Цура Паунковић (С). С лева на десн о, седе: мајор Хромец, Ерст, штабни капетан, маЈор Марет, Амброш, Шл егер, банкарскн чиновшш, Рамбаусек (данас пуковнга), Хомола; У гор њем реду: ЈИузнкгр, капетан Полатек, Максера; испод њих: Мисфанндес, банкарски чиновник, Тауш, пуковшш Вондра, Фука, капетан Фрнборт, пуковник Павлик, Хоза, јелннек, професор др. Тира, капетгн Моравеч, Хр1/!ша, Душек; доле, седе: др. Вокач, Кноблох, днректор банке у Бреславн, Кот.манд, пуковнкк Манек

На'јЛ!Одернији и. н ј ј е т и н V, ј и . Соони намештаЈ ... код МИТИЋА

»■пшншнишиншнмтш Њ. В. Краљ је нрстио петнаесто дете једком сељаку у Вучнтрнском срезу Косовсха Митровица 25 маЈ. У селу Дол>ак, општина Панткнска, у срезу Вучитрнском, Њ. В. Крал> је преко сзог нзасланика кумовао деветом сину, »наче 15 детету Младена Ђурнћа, землторадника. Њ. В. Крал>ев изасданик био је артил>ериски пуковник г. Радосав Вуксановић из Косовске Митровице. Ђуркћ је снромашан сел>ак, иначе насел>еник са Ко паоника. Г. Вуксансвкћ Ј« дао Крал»ев дар Ђурићу: 2.000 динара, Један иов на^леон са лнком Њ. В. Крал>а Александра и један златан крстић за кум че, коме је дато име Дамњан. Овом свечаном чкну крштења присуствовало је мноштзо сељака из околних места. као и велими број рођака из Косовске Митоовиие. М. Н.

једаа Шфжмлзоа ■ то БаЈерои* крсп« @ • П'

30°'о, I

» Н то

ПослЦв ов*| < »т ј« ва|бола орплжм » све опв в а\ш гш о« познпју. Д* ™ с*ла опробаЈу. Пвраивдоп пожаже спгурпо свпју болова, ивгрев# ■ исастрт*ааоввх тепгкоћа.

Србија је, послв два балканска рата, српско-турског 1912 године и српско бугарског 1913, и јед не — албанске — побуне била материјално потпуно исцрпена. Губици у људству били су велики; рат ни материјал скоро уништен; финансије у нереду, јер су потребе наједанпут * порасле, а на приходе није се могло одмах рачунати. Додуше, асмл>а је вн&тно проширена Старом Србијом и делом Македоиије — али је ове требало тек органнзовати и поднзати. јер рат који је и вођен на тој територији оста" вио је дубоког трага, будуви су читави крајеви страдали. Једном речи, све је било испретурано ратом, иако успешним и по бедоносним, и аато се морало при ступнти обазриво н полако новој обнови земл>е и организацији војске. Једино што је бнло на своме месту то је био високи морал код народа. Сасвим разумл>иво. Турска, побеђена и протерана за увек из класнчних српских покрајина; осве Кено Косово, после вековног ропства. Кумановска победа 10 н 11 октобра 1912 била је не само велика војничка победа, на којој су осниване све остале победе, у бугарском н светском рату, него је она била и једно откриће: да је српски народ познао н нашао самог себе. Издајннчки брегалнички ноћнн напад краља Фердннанда Кобуршког, који је од дојучуашших савез ннка и пријатеља — створио непри јатеље — пао је баш у времену када су морал српске војске и самопоуздања српског народа — били на највећој висини, и само се тнм велнким моралом могу објаснити и протумачнтн оне страшне и крваве борбе на Брегалници, Власини, Ретким Буквама, Говедарнику и т. д. и т. д., када су наши војници ишли иа јуриш са ножем на пушци једанаест пута — губећи и осва јајући поједине положајеВојска и народ инстинктивно су осећали да се онога часа решавало питање опстанка Србије као централне државе на балканском полуострву. Германској политици про диран>а на Исток служио је лично Фердинанд Кобурпгки, и на нашу и на бугарску несреКу — увукао братски бугарски народ у сва вла. Због те злокобне германофилске политике Бугарска, наша крвна сестра, доживела је у светском рату ону страшну катастрофу, која нас је за дуго време била удаљила од заједничког рада и интереса на Балкану. Ту бугарску несрећу покушавали су, и данас покушавају да искористе они који не .желе добра — ни нама ни Бугарима. БиКе потребно много мудрости и рада свију слојева у оба народа па да се изгладе све недаКе нз про шлости и дође до једне вдраве и сиасоносне политике, која Ке гаран товати мирно развиКе два братска и суседна народа — словенска нар 0Да — на Балканском Полуострву. Као што је Куманово било извор

и камен темељац Србијиннх победа и успеха, исто тако је била Бре галница — извор бугарске несреће.

78 г. а нарочито после окЈТтапиЈе* Босне и Аерцеговине, почела да

Г. Стеван С Шапинац У усклику: Куманово зћ Косово — Брегалннца за Сливницу — садржана је цела болна српска прошлост. Преко Куманова враћена је НемањиКска Србнја, наша колевка, после толнко векова ропства турском царству: а преко Брегалнице опрана је војничка срамота, нанесена српском народу и његовој војспи у изгубљеном српско-бугарском рату 1885 године. У оваквој моралној, политичкој' и вој'ничкој ситуацији затекао је Србију сарајевскн атентат на аустро-угарског престолонаследника (Ј)ранца Фердинанда на Видов-дан 1914 године. Хабзбуршка монархиЈ "а, коЈ*а је још од руско-турског рата 1877нарс и А« спроводи своју активну балканску политику — продирања на блиски Исток, куда ју Ј *е гурао кнез Бнзмарк ј'ош после Садове (1866 г.) искористила је сарајевски атентат да једанпут дефинитивно пречисти са Србијом своје политичке рачуне. 1о пречишКавање рачуна велике двојне МонархиЈ *е значило је за »еног малог јужног суседа нестајање са лица балканске земље као независне и самосталне Краљевине Србнје, и уништавање Пијемонта за уједињење јужних Словена у ве лику и слободну словенску Југосла вију. Улазак Србијин у политички, вој нички и економски склоп дунавске монархнје олакшао би овој наступање ка Солуну — долином Мораи Вардара — овом другим, много погодннјим правцем, управо главном балканском артеријом — него оним што је био. Аустро-Угарска Монархија, подржаваАа у овој политици од кратковндог Вилхелма Другог и неспособних немачкнх државннка, иако су морали знати да Ке се сваком по кушају уништавања Србпје на Балкану одупрети велика славенска РусиЈ - а због свој'их интереса и своје балканске политике а то је знач чило сигурио изазивање европског рата — ипак је, после фамозног ултиматума, објавила Србнји — ратЕвропски рат је лебдео у ваздуху. Требало је само једна жишка

Аустро-Угарска МонархнЈа користила је сарајевски атентат да изазове таЈ* рат, од кога је тако много очекнвала. Данас је утврђено повитивним чињеницама: да је хабсбуршка Монархија хтела рат по сваку цену, и историјска је одговорност 1темач ке што је те жеље Аустро-Угарска подупрла. Да није било сарајевског атентата нашао би се други повод. Због смрти једног човека, па ма таЈ* човек био и аустро-угарски престоло наследник, не бацају се толики народи у крв и пожар. Први варобљеници, њнхов смештај н исхрана Као што је рат 1914 године обЈ *ављен онако брутално, нашао Србију војнички неспремну и неорганизовану, исто тако нашла се земља неспремна да прими аустро-угарске заробљенике, који су још првих дана рата почели стнзати у Ниш, ново седипгге Краљевске владе, и готово свију виших државних институција. Ни данас се не може обЈ'аснити ни оправдати решење да се баш у Нишу групишу заробљеници, поред оних хиљада избеглица из Београда, и других места, поред Саве, Ду нава и Дрине. Одмах после првих борби на Дри ни, и по прелазу аустро-угарске вој" ске на нашу територију — пали су у ропство мали делови заробљеника, али после церске битке, августа 1914, њихов број је порастао на шест хиљаде људн свију народности које су сачињавале шаролику војску хабсбуршке монархије. Међу заробљеницнма био је и пр ви транспорт заробљених официра, нарочито Чеха из 28 прашког пука. Њихов број износно је око 25—30 људн, један лекар, неколико медицинара, као и једна скоро комплетна музика. По чину био Ј *е наЈ*старнЈ 'и активни мајор Јнрил Странски, брат познатог ческог политичара и посланн ка у бечком Рајхсрату-Странског. Истакло се одмах пнтање где ће се »аробљеници сместитн и како Министар војнн решио је то пнтање на тај начин, што је наредио образовање „Заробљеничке команде" са седиштем у Нишу. За првог команданта био је наименован пеша диски пуковник г. Светозар Радако зиК. И официри и војници били су сме штени у празним нишким касарнама. Подофицири и војницн у новосаграђеним, чистим и пространим школама, а офицнри у засебна одељења касарне. За просте заробљенике била Ј*е о бразована касарнска исхрана, а офи цири су бнли вођени на исхрану у официрски дом неколико дана, докле није за њих образована засебна менажа у касарни! Како су са фронта стизале поЈ *едине групе заробљеника у Ннш војннчким возовима, они су провоКени кроз главну улнцу за касарну. По њиховом великом броју свет Ј*е могао оценити велнчнну задобивене церске битке. Али када су се коњичке касарне напуниле хиљада.ма заробљеника, видело се како је било погрешно ре шење смештаја ових људи у граду где се бавила централна државна власт и толики другн избегли свет, јер су се убрзо појавиле десетине и стотине заробљеника по нишким улнцама, будуКи ко.манда онако на брзо импровизнрана, није нмала ни довољно старешинског кадра, нити довољан број стражара — за њнхово чување. Заробљеници су се внђали чак по малим нишким каванама на перифернји града, и по приватним куКама, где је било тешко похватати нх и вратити у логор коњичких касарин. На оваЈ* начин ниЈ *е се одмах мо-