Правда, 27. 05. 1934., стр. 8

Страна В

Ш жојо* хвпс у сунцу блнст« бел мермерни споменкк. Н« дан освећењ! одаћ« се Још једном пошта ладим херојнма. ПрнцалнКе се воШПНКЦ4, прскадитн заједннчкн гроб ■ отпеаагш »аупокојна молитва. СТО ГОДИНА ШАБАЧКЕ ЦРКВЕ „Мачва од 1264 до 1316 године »аједно са Сремом н делом Босие од Тузле до Зворника, бнла под влал1ћу Крал»а Драгутина. Изгледа да 1-5 тада ва ту обла<л основана Мачван-, саа епархија, која се помнн>е доцпије за време Краља Милутина. Није тгознато где је тада бнло седиште епнскооа" — пнше у Ц>тешес1ВИЈу по Србнјл Јоакнм Вујкћ. Верује с-; да се стара шабачка црква налазнла на Баиру, тамо где је данас општински кантар и Ркбља пијаиа. Данашн>а црква лоднгнута је старан>ем Господара Јеврема. „У годнии 1830 воз намерио је на пролеће другу нову од камена цркву зидати. Тога радн, 32 то « у будушчу церкву јест цигљу и другн магеријал дао преправитн и у пор1 у донети", — бележи Ву|ић у својнм залисима о првим радовима на поднззњу шабачке цркве. Радовн су почели 1631 године под личним надзором господара Јеврема, који је градно цркву из својнх средстава. Народ је добровољно преносио матвријал. На томе су се послу, према сачуваннм подацк :а, нарочито нстакли Поцерцн. Оаај натпнс најбоље сведочи о зндању цркве: ^Во славу ПресајатнЈ« Троицн, Отц« и Снна н Свјатога Духа, в чест свјатих Апостолоа П«тра и Павла совершисја свјатнј Божества храм в ШабцЈ« при царствованије Сулгана Мах»гуда П, при покровитељствје Его императорскаго Величанств« Ннколаја Павловича, самодрасца Сверосснјскаго: при благополученом царствованнји и правленнји в Сербији евјетљејшаго и державного Государа Милоша Обрсноаича кн>а)за Сербскаго љета 1в31 септембрија". Црква шабачка слави 3 јуна ст> годишн>ицу. Са свечаностнм«, које ће се тога дана прославнта, и овај јубилеј правослввие богомол>е' чини једну целину. Црква Је н сама за вре ме рата оштећена, бев мало уништена. Првнх дг**л рвта у в>у је аатваран народ и "чен, ца јв петнаестина војника н ааробљвннка краЈ ње измасакрнрана. У та дим црква ј< оскрнављена. Ичоностас, гоји Је радио Павл« Сиинћ, упропашћен Је, а и у самоЈ цркви вршена су наЈгдусннЈа наси-га. По рату, 1а22 године, црква јв обновл>ена, нвбављена су звона нз Немачке. За време протсклкх сто годнна на епархијској столици у Шапцу седеле су владнке, ко јн већином имају много заслуга за просветни напредак не само Шапца, већ н Србије. У цркви су служили свешгеници, чија се имена у ове дане не могу ааборавити. Шабачка црква и брагија око н>« окупл>ена нзвршила је свој светао и тежак задатак са пуно успеха, поноса и разумевања. Дужна хвала овом ће се при ликом одати и тим трудбеннцима, ко Ј н су свој дуг роду и отаџбнкн 0 дужили безграннчним н пуним самопо>кр; јоввњсм.

П Р А В Д А == 20 ГОДИНА ОД СВЕТСКОГ РАТА

27, 28 и 29-У-34

Ишријски документн, узроци напада

Аустрије иа Србију 1814

АУСТРИСКИ ПОКУШАЈИ НАПАДА НА СРБИЈУ Пред крзј смо друге деценкје од када је А\хтрија извршила налад на Србију. Тај њен напад, као што је познато, довео је до општег зчплета у Евроли и ван ње, јер је збЈг тога проистекао Европски (још боље речено Светски) рат.

^ » СОКОЛСКИ дом Соколско др>*пггво у Шапцу ради од 1907 године. Осковао је г. др. Драголо*р Туфегцић, адвокат, тадан>и судски притграв-ник. Соколство је у Шапцу >"брзо узело маха и окутгило око себе бројну омл!дину. Већ првнх родшјз уапело се »гного. Радило се са много самолрегоревања, окупљале се снаге. Пред рат се толико успело да је друштво већ било у могућностн да дође до матеоијала за подизање свог дома. Алн ргт је пресекао овај полет, старији соколи отишли су на фронт, а млађе понео је вихор рата. Непријатсљ је увшптио матернјал припремљен за граћење дома н када су се по рату опет соколи окупнли «а своме огњишту, морали су да почну све кзнова. Опет се под соко.тском заставом окупили соколи. Ошећена је застава, приређени јавнн слетовн па и не само локални већ и жупскн, учествовало се на свим слетовима не само у земљи, већ и у иностранству. Али није се заборављало на дом. Преко лета веж бало се на летњем вежбалншту на Дрварском тргу, преко зиме у тесним и кеподесннм просторијама у улици Стојана Новаковића. Акција је уродила плодом. Данас шабачки соколи располажу домом, којим би се' могло поносити и неко зеће соксл« ско друштво и неки срећнијн град Тај лом је круна иастојања, жариште соко.тске ндеје, школа за телесно и духовно васпитање подмлатка. Његовим зилањем обележен је Један период пуног стварања, од н>егова осве'.ења почиње други период боље и срећније будућности. ПУШТАЊЕ У САОБРАЋАЈ ПРВОГ ВОЗА ПРЕКО САВСКОГ МОСТА Трећег ј>"на извршкће се још једна свечаност: пушта се у саобраћај свечано преко новог моста прзи воз, чиме се директно веже Шабац са Румом. Овии Шабац највише добија >-поставља,се директна веза и омогућава убрзање саобраћаја и не само то: станица пруге уског колосека Ба п>а Ковнљача — Табац се спаја са станицом пруге ној^чал !ог колосека Рума — Шабац. Тако Шзбац постаје Претоварна сташгцз за сву ону робу, која се довози нз Јадра и Азбуковиое и утоварна за ону, која сс намењује извозу из Шапца. То за Подри-

Краљ Мнлан Главна теза аустриске владе за об јаву рата Србији, оно што су они означкли узроком за рат, била је у томе: што су извесна лица изврц*!ла у Сарајеву атентат на тадањег аустриског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супру гу н убили их на Видовдан 1914 године. Извршиоци овога атентата бн ли су по народности Срби, не Србијанци, него Босанци, и не поданицн Србије, него подакици Аустрије. По томе што су, прво, атентатори по иародности били Срби, и по томе што оу два агтентаора били пре тога у Србији, па прешли у Босну ради извршела атентата — у до говору са многи.4 Другим лицнма коЈа нккако нису била у СрбиЈи, Аустрија је званично и лаокно оптужила тадању владу Србије као глав нога крнвца и ннтелектуалнога твор ца тога атентата и под таисвом оптужбом објавила је рат Србији и на пала је оружаном руком. Оваказ лажан повод за обЈаву ра та Србнји, који Је кзаввао светски покољ, и сада, скоро после пуних дведу децениЈа, налазн своје браноце који подржавају ту ла-жну тезу Аустрије. Разумљкво је што то чине онк који су делимични кривци, и.чи прави крнвци за то, или њихови саучеснци. Разумљиво Је што то чине и они који су, придрл-исујући се Аустрији, пошли за памећу њених државкика а са себичннм и лнчмим цил>евкма да п лове рибу у мутноЈ води", па изгубивши све, сада пате од последица тога рада. Али Је, донста, мало разумљиво пгго многи озбмљни људи, они коЈи би требало да буду незаитересовани и објектквни у третирању тога питања које се Још протеже у авегској Јавности, пишу, говоре и терде исто оно што су Аустро-Немачкн кр>тави причали пре двадес. т година. Оно што не одговара стварности и што Ј« неистина. Међутим стварност Је у томе: што сарајевски атентат ккЈе узрок рату, него из.мишљени повод за рат. Измишљен Је повод зато што све оно пгго су Аустријанци тада ><5ацивали о тој ствари не само у своЈе масе, него и у иностранство, као аргумеотвцкју за доказ своје тезе о кривици Србије, не одговара стварности и не одговара нстини. Истина је у томе: пгго је АустриЈа много пре Сарајевског атентата и у вкше махова тражила равне узрохе за напад на Србију, потпто Је одувек била решена да је нападне и покори кз својих политичккх разлога који су ЈоЈ диктовали како узроцн њене лолитике према Балкану — да кле узроци њене спољне политике — тако и уароци њене унутарње политике, која је у Аустрији била иешто посебно од других европсктгс држета. Дохумента коЈа су после ра

ње иного значи. На тај иачин биће избегнуте |едаа једном о«е бројне сметње, коЈе су у многоме сметале правилном развоју трговине Шапца и Подриња. Са разлогом се верује да ће и прнвредни живот Шаппа после овога кренути набоље. Шабачку пијапу посећиваће у већем броЈу иввознкци, јер су трошкови знатно сма њени, на гтиЈацу ће бити утгућен већи довоз робе. У погледу ожнвљавања Шабачке ггжапе овим Је много учин>ено. Скора будућност требало би то даЈбоље да покаже. Пркпреме аа свечалост врше се иаЈ живље. Одбор аа прославу ради даноноћно. Јелјна делегациЈа ттосетила Је Њ. Св. ПатриЈарха г. Варнаву у Сремским Карловпима и умолила га да присуствује свечаиостима. У самом Шапцу образовани су одбори за дочек гостију, њнхов смепттај и тако даље. Министарство саобраћаја дало 1е повластицу у вожњи посетиопима с^сечаности од 50%, а Банска управа Дринске бановине 75*/». Р. М.

та избила на јавност, то сведоче и то потврђују. Да се осврнемо на њих. УЛАЗАК АУСТРИЈЕ НА БАЛКАН ОкупациЈа Босне и Херцеговине Централно питање у односима између СрбиЈе н Аустрије било је питање Босне и Херцеговине. До Берлкнскога конгреса, до окупације Бо сне и Херцеговнне, ово питање није се истицало, бар јавно, као питање које такгира Ш1тервсе Аустрије. Истицано Је само као питаи>е које тангира интересе Србије (и Црне Горе). После окупацнје, истиче се оно као цитзлње које има интереса и за Србнју (са Црном Гором) и за АустриЈУ- Као што Је познато, идеЈа о приодједињењу Басне и Херцегавине Србкји и Црној Гори, била Је предомкнантна не само у кр\товима на ших политичара пре Берлинскога конгреса, него и у најширим круговкмз народнмх слојева с једне и с друге стране Дрине. Као таква она је била јавна и авакоме доступна. Јар и било је природно право Срб»је са Црном Гором да оне буду наследнкце Турске у тнм покрајинама, а не неко други. Јаш фамовии КалаЈ коЈи Је као аустриски канзул у Београду проучавао то питање и пратио шта се у тадан>ој Срби-Ји ради и мислн о томе, пнсао је, пре окупације: 27 октобра 1868 годнне. Ј1маЈући у виду да нншта не може нзменити тај факт, да Срби рачунаЈу на то да ће једнога дана присвојити Боону, било 6и по моме скромном мишљењу корнсније да их п>'стнмо да се надају да ће ту комбинацн|у моћи.остварити само уз напту ћомоћ, чиме би ми иад њнма оагг\ра.тн сталиу кантролу 44 . 17 марта 1870 године КалаЈ поново пише о тоЈ сгвари в ве.ти: ,Босна Је осетллива тачка за све српске политнчаре; то Је центар према коме одавно гравитнрају све њихове жеље и све њнхове наде, нако свесни својих »ттереса н своЈе слабости, ие гаје озбиљну иамеру да учине одлучну атсцију и ие мисле да то ■»'чижи# олмах. Дандс докле Босна

Коирзд фои ХецежДорф буде турска провинпиЈа, Србп ће сматрати то питање као своЈе Фамилијарно питање чије се ретен>е не намеће одмах, јер они мисле н надају се да ће, раније нли доцније, наићи по њнхов интерес повољно решење помоћу рата, «ко то прмлнке доп>"сте. Али кад би дашли на мисао да иеаса страна држава гоказује жељу да внкетира ове крајеве-покра јнне, питаи»е би се из основа променило..." Дакле Још тада се анало у аустриским крутовнма о легитимиим аспирацијама Србнје на Босну л Херцеговин>'. Када Је плануо Невеснн>ски устанак, он је се проширио н на Босну. Узрок тога устакка ннје био само у тешким аграрним, н у опште економским прнликама у тим покрајинама, него н још више у природној тежн>и њенога становништва за уједин>ек>е са Србијом н Црном Гором. Во»>е устаника у јуну 1876 године прокламоваху уједињење Босне са Србијом. Србија н Цриа Гора, под притиском јавиога мнења и жеља самога народа објавише рат Т>"р« ској. Српске трупе уђоше н у Басну. Турци са јачом и боље органивованом војском победише Србнју и Црну Гору. Тај неуспех наш изазва Руснју да 1877 годиие објави . рат ТурскоЈ. Руснја Је ушла у овај рат поред Славенофилсккх осећаја, и пароле заштитннце Хришћана на Балкану још, и вбог својих политичких планова. Победив Турке, уговорому Сан-Стефану створи Ве.тику Бугарску, остављајући Србију и Црну Гору мање-визше на »гиласт Аустркји, с ко}ом Је имала неки спораз>'м по коме Је потаЈно пркстала и на то да не протесгује ако би Аустро-Уггрсха заузела Санцак. Победоносна РусиЈа, и поред шоразума који Је таЈно имала са Аустри јом, дошав до зидина Царипрада, изазвала Јв интервенциЈу ве.ткких Сила. Аустрија, Немачка н Ентлеска при иорахпе Р>'сију на ревизију Сан-Сте« фанскога уговора. И то питање бн регулисано иа Берлинском кангресу. На томе конгресу донесе се судбоиоота одлука (Чл. 25) по коме Аустрија доби право „Да Еосну и Хер-

цеговину окупира и да управља њима. „Том одлуком Аустрија је: прво, уништила оне наде које су гајене у мародним масама Србије и Црне Горе о присаједињењу ткх покрајина нашега елемента са нама; и, друго, Аустрија је закорачила на тло Ба.ткана, одакле је требало да припреми себи п>т за даље продирање на Исток. Потажа идеја Аустрије за

Фрања Јосиф даље нахирање иа Балкану, ва окупацију Самџака и да .Ђе В ква Митровкце", по речима Грофа Андрашија, главне личнности Берлинскога конгреса, „кмала бн ва циљ да створи Аустрији средство аа даљи скак ка Истоку, да би се у трен>тку евеитуалне пропасти Туроке нашла близу места догађаја и била ту да брани интересе Аустрије". У томе је, дакле, аачетак н узрох свега сжота цгго се одигравало између Срби-је и Аустрије кроз низ година, и све данде док није дашло до оружанага сукоба који је она иаазвала. ОД ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ДО 1903 Дипломатски парав РучжЈе иаБер.тинскам коигресу имао Је код нас, у Србији, великих реперкл-скЈа. Надана присаједањење Босне, >"3 поднете жртве, не би испупена. Савезништво са РусиЈом у 1877 и 1878 години, донесе иам Један малн део тернторија, јер Је Русија бкла сва предана иа остварен>у велике к јаке Бутаркзке. Остављајући нас, на тај начин и против наше аоље, иа мнлост и немилост Аустрије, Руснја 1е и ушела да нас приб.тжи Аусгрији. И више од тога. Тадањн Кнев С/рбије, дошдаји Краљ Милал, сжренуо се Аустрији. Нарочито од анда када је са њом закључио тајку коивеицију. Њеиим глав« иим оаредбама одрече се иаших аспирација иа Босну, Херцеговину и Сакцак, и у духу т« канвеиције постаде Србија скоро ваза.тна према Аустрији. Члан друти те таЈне канвенци)е гдасио је: »Србија нећв толериратн политнчке, религиозн«, или друге покрете којд би, узимаЈући њену територију као полазну тачку, -бнли управљени против Аустро — Угарске Монархије, подразумевајући ту Босну, Херцеговину и Ново — Пазарски Санцак". — Дакле овом одредбом Срби ја ое одриче нгциона.тних аиспирациЈа на те покрајине. Покрајнне на које су, до тада, биле управљене све наше аапирације и о чи)ем се ослобођељу и уједин>ен>у са нама толико говорило и толико радило. Поред одредаба које су биле садржане у тоЈ тајној конвенци)и, а за сигурииЈе њнхово испуњење, Краљ Милан нашао се побуђеним да >иути и лнчно писмо Аустро-Угарском мн»истру спољних послова, писмо у коме се садржи сва завнсност Србије од Аустрије. У том писму стоји: »Желећи да докажем, на првим ко рацима које чиним на путу предузетом по својој сопственој и слооодиој вољи, колико ми је стало до лојалног извршења мојих обећања, примам, Екселенцнјо, авде форма.тну обавезу, јамчећи својом чашћу, а у својству Кнеза Србије, Да нећу преДузети ннкакве преговоре, иа какви они биди, а који бн се односили ма на какве политичке уговоре између Србнје н неке друге државе, док претхоЛио не обавестим Аустроугарску владу н док од ње не Добијем претхадио пристанак. Молим Вашу ЕкселенциЈу да прими ову иоју обавезу као потпуно званичну према Владн Његовога Царскога и Краљев ског Апостолског Величанства . Овом тајном конвенцијом Аустрија је потпуно постигла за себе оно што је било најважније за њену политику. Осигурана је била, пре свега, од ма каквога рада Србије у Босни, Хер цеговкни и Санџаку. Она Је врло до бро знала и за расположење маса у Србији према тим покрајинама, као и за нерасположеље маса у тим покраЈкнама које је настало поводом окупације. Јер, као што је познато, Аустрија иако је добнла на Берлинском конгресу мандат п да окупира и управља Босном и Херцеговином", та одл>т<а била је у пуној супротности са жељама њенога становништва, жељама на које се Велике силе нису обазирале. И зато, поред добивеног мандата за столом са веленом

чоЈом, ниЈе ттрошла овахо I бва ви. Окупацијв Босив ■ Херцеговж* стала је АустриЈу миаго жртам ■ новаца, јер је њен улаз у тв покрвјине дочекан отпором оружвним. Уа борбу и губитке она Је ушла у т« покрајине. Савладан таЈ отпор всбји су првенствено дали Муслимани м тих покрајина, Аустрија Јв имала и 1882 годкне да савлада нову побуву која искрсе. И тек када Је тајном конвенциЈОм осигурала себв од сваке акције Србије према покраЈинама, на које је она рефлектирала, м<> гла је бити мирна и развијати даљи свој рат ка даљем продирању Н а Исток. Тајном конвенцијом постигав ши и политичку потчин>еност Срби«е према себи, она је постигла н Србијшгу економску потчињеност. И беа окупације Србије, са окупираним по крајинама и Србијом, она Је у велико проширила терен за своја тржишта. То су постале њене колониЈе коЈе стање трајало је до мајскога преје она економски експлоатисала. То врата. То су били златни дани Аустрије према Србији, и она је то истицала. Јер знамо добро да Је она и за време окупације Србије у току Светскога рата, имала нарочитих призрења према свима оним личностима које су сматране присталицама Обреновића. То време полнтич ке потчињености Србије према њоЈ; њене експлоатације и економског исцрпљивања, као и њенога елободнога вршљања у унутарњим пословима Србије, АустриЈа Је нарочитв подвукла при суђењу наших Бо« санско-Хе^цеговачких нациоиаЈШста, за време Бањалучког процеса. У образложењу своје пресуде протнв њих, као тобож лица коЈа су бида у вези са круговима из Србије — од 1911—1914 године, аа то прошло доба вели се: „У то вријеме владашв у СрбиЈм кра.г Милан Обреновић. Он св у мар ту 1889 одрече престоља на корист свога сина Александра, кога су 11 јуна 1903 године његови часниц« уморили. Затим је Скупштина нзабра ла Петра Карађорђевића за краља. Док су пријашње владе увидЈеде, да Србија може напредовати само у пријатељству са суседном Монархвјом, Влада Краља Петра Карађорђе вкћа прихватила је великосрпску џш сао, и тајно радила на том да се оствари, рачунајући при том на помоћ Руснје и осталгсх власти ТроЈиоС Споразума". То, дакле, златно доба аа Аустр*« ју, владало Је од БерЖгаског конгреса, а у односу на СрбиЈу, од тајнв Конвенције, па све до 29. маЈа 1903. И СустриЈа вије имала разлога, са своје тачке гледишта, да чини оружане походе на Србију, У том периоду времена, јер Је она, формално, бнла њена колонија. •■■■■■■■■■■■■■мвшнннаишиш У изглецу је добра летина у цепој Зетској баковини

Цетнње, 28 мај Стање усева у Цетињском срезу и, уопште, у читавој Зетскај банозини обећава да ћемо овде имати доб^у летину. С почетка пролећа била јо велика суша, те је постоЈала опасиост за усезе, али недавна обндна киша на тернторији чЛ-аве бано&ине поправила је снтуациЈу и врло . користила, особито кукурузу и К г 'ОМ пиру. Ливаде ће, изгледа, подбацитн и њихов принос ће ове године бети много слабији. Виногради су псн^Ш добро. Било је местимично мадо туче (на пример, у срезу которском бш ло Је штете од града на 50-000 дкнГ* ра). Воћњаци су добро уродили, једино на извесним местима страдају од гусеннце, губе, лисних вашнЈу и штитасте ваши. Била се поЈавила го лубачка мушица у Србици, Косов* ској Мтровицн, Рашкој, Новом Пазару, Сјеници и чак у Пријепољу, *»ли је угушена. Штете Је било, ал! нпак без великих последица. И ове год»ие појави.ти су се окакавци, нај више у срезу Подгоричком и Даниловградском. Интензитет заразе у овој години много Је јачи него ппошле године. За сузбијање предузета Је јача акција, те се на терену мала зе 7 стручлака. Тамањење се арши са отровним мамцима н помоћу нзфте. Н. Д.

Колико је просветним установама у Зетсној бановинн издато помоћи

Цетнње, 26 маЈ У току ове буџетске године овдашња Банска управа издала је шелнку новчану помоћ разним просвст ним установама у Зетској бановнн.1Тако Је на оправку зграда основнк .х школа 260.000 динара, за издржавлње домачићкик течајева 180.000, нв нме помоћи школским к>~хнњама ди« нара 41.350, на поднзање нозих шкод ских зграда 400.00о динара, иа гр« њу цистерна за пијаћу воду при основним школама 130.000, на нме по* моћи за подизање иових школски* зграда 323.000 динара, —• у свему )• издато 1,434Л50 дннар* . ^ Ц» Д>