Правда, 27. 05. 1934., стр. 7

27, 28 и 29-7-34

0К0 -1ЕКАРСК0Г ХОНОРАРА

Изјава Лекарске коглоре

, Ј^, вро)Т 1961« Лриде" од Јо иај. "* СТ5>тП ' Пет ° 1 ' *• "Р в °" " 2РУО* ступцу, под вотписом г Рада Драннпа, мгшао ј е с> 1|ас _ № . внма. Соцнјална гагтања — Господо лекарн, дршитс ценс! у тоис с; иа пнсу коментарнше пост>-пах Улравног одбора Лекарске ко«оре за Београд ЗеиЈ-н и Пакчево, ко|и је од нзвесиих члаиова ове коморе тражио да откажу слЈ-жбу прн Обласној >*прави х\ г маштарног фонда зз држаало саоораћајио особље, за коју нм се не плаћа тгкакав хо-норар, већ им се даЈе сзмо железкичка позластица. На основу члана 26. н 27. Закоиа е штамлн, молв се Уреданпггво да до несе ову »спразку Коморе, која се Даје у ш*љу тачног обзвештења јавности, ма да је свакн објектнани чнталац чак нз самог текста у помек\'том члзкку могао да увнди како је скроз нетачно и погрешно протумзчек акт Коморе, који по (теиценцнЈИ) ове критике треба да претстаБЛ>а иНехумаи, несоцијалан и ћиф-гмнски поступак . Тако је од изласка тога чланка Комора већ почела да прима писма од лаичке П5*6 .тнке са протестима што се налада један ред људи, К°]И с м,-ком ради свој тежак познв, да ои одговорно својим друштвеним к грађанским обавеззма. Лекарн од којих је комора тражиЛа да се одрешу службе за бесплат ВУ железннчку карту запосленн су у Болесничком фондл* држазног саобра лајног особља у коме су зачлањенн свужбеницн нашег саобраћЈ а, којима се за Фоид одбија сзаког месеца одређени месечнн улог. Из писменог го®епгта а Централног Управног одбора Болесннчког фонда државиог саобраћајног особља о рад>- у 1933 и 1 934 године, поднетог главној скупштини одржаној 22. апрнла 1934 године види се да су укуттнн приходи тога фонда изнели за 1931 и 1932 годину 57.743.223 дннара. Према подарима нз нстсЈг иззора, изне.ти сч- нздаци аа »сто време: 48.085.618,31 динара, што аначн да је преостао годнпгњ-н вишак од дкнара 9.657.604.69. За »сту рачунску годтку (1931-32) актнва Це1ггралног фонда нзноснла Је 8 6.957.776,21 динара. Према томе, у гогтан>у су лекари прнвидно бесплат но запосленн код Једног фонда са мн.тионс-сим приходима, који нити жели, ннти тражи, ннти иу Је потребна милостин»а лекара. Кад је на ооследн>ој годншњоЈ ск>-шпткни озог Фонда ггредложено ж да се лекари волонтерн могу упослити под условом да лече члакове у етојој приватној ординацнји без посебног хонорара јер истн већ кмаЈу у облиху бесплатне карте... „Скупптгна Је таЈ предлог Јеотогласно одбпла. Из овогаса; мо по себи произилазн на пгга треба да личи н какву тенденцнју нма заузнмање) напнсу: „Госзтодо лекари држите цене" за лекгре, који су поваати да одкажу призидко бесплатну мешшкнску >«лугу у једкој усганози, која сама неће услуге такве врсте. Полазећн од 1еоне погрешне поставке, се чланку енергично бране лекари чијн Је осећај хуманостн необично висок, а.ти им комора отзоре но прети што „бесплатно лече сиротињу". Међутим, Лекарска комора није устала против лекара који су услед беде и немаштиие ггрикуђенн да раде испод минкмалне тгксе или да за своје услуге примају награду у натури; није устала кнтн ће икад устати против лекара којм су услед везапосленостн примораки да аа одржање голе егаистентшје дају часове нз клавира, страних језика, да свираЈу по кафанскнм оркестрима и т. д. Таквн очигледно потребити лекари не раде само гз железничку карту, Јер се са бесплатном железкнчком картом не иоже ни уто.тити глад, ни Платити стан, ни огрејати, ки оденути, а још им је мање потребна за путовање, јер за путозгње треба материјалиих могућности. На спнску лекара који раде само за бесплатну железннчку карту налазе се искључиво економскн ве-ћ обезбеђени лекари и ту службу под тако „хуманим условима" пркмн.ти су баш иалротив из најегоистичнкјкх разлога само аато пгго им је била потребна бесплатна карта која у овом случају претставл>а једн>' споредку .тукрагивнл' бенефнгшју на рач>м државне касе. Бесплатна карта је за људе који своје породице шаљу у бању, или којичесто путују својим призатним послом, али данас. када се на расписаки конкурс за са.мо седам лекарских болничких места јавља преко сто кандидата, када у свако >ттражњено лекарско мечгто стотикама незапослеких лекара гледају своју егзистенкиЈу, Лекарска комора као закокска установа са задатком да урећује поло жај лекара није могла дозво.тити да се извеони лекари примзју да за бес платну карту раде у једном материјално обезбеђеном Болесничком фонду. Лекарска комора не сматра да је социјално и хумано што се извесним лекарнма додељују бесплатне карте на рачун држазне касе за рад у једном фонду који рзслолаже са доволуккм својим сопстзеким сретствима, заузимајући места незачосле иим лежарима. коЈи бн иста места Добили са новчаном иаградом за одржање егигстеиииЈе њнхове и њихових породипа, али до тих места иису могли доћн захваљујући нелојалноЈ конкуренцији лекара, којима је потребна железничка карта можда само за провод. Као фрзпантан пример ове нелојалности наводимо да је према најновијим информациЈама Ко »оре под горњим неетичким и неза-

кокнтнм условима залослен н )едан добро плаћенм директор једне ве.тнке хигиЈенске устаноре н један професор Укиверзитета, који се службе за железничку карту примио "само зато да би сваке счботе могао бесплатно путоваги радн обиласка сзојих неколико стотина јутара првокла сне земље у Бачкој. Када се у чланку Ј"осподо лекари, држите цене"! устаје протнв од луке Лекарске коморе да спречи јед очкгледну трговину Јвзесних дз бро ситуираннх лекара, ми та чудна социјална и хумана схватања никако не можемо разуметн. Ово је за иста тако јасно и очигледно да се на томе више не би требало ^опште задржаватн. Комора ће упорно остати при овојој одлуци, мимо овог иступа протнв ње и у њу ће неумољиво спр )вестн н каслону на законске прописе; у то.тнко пре, што оззквн напади саио убећуЈу комору да ј« на правом путу и да на томе мора до краја истрајати. Прн томе се неће обрирати нл егоистнчне интересе поЈ 'едних лекара. Колико су тачне кнформације кзнете у оооме напису види се још ч из овог податка. Изнето је, како „већнна лекара из коморе имају по неколкко хонорара". Међутим, од чланова Управног одбора ове коморе четири немају иикаквог намешгења, ни главног ни споредног двојица имају по један хонорар поред јехче службе док остали жкве само од једног сталног намештења. Оза Комора нема ништа против то га да се сви њени постутгци изложе критнци шире јавности јер је убећена да сзе што ради чини искључнво не са становишта себичних сталешкнх интереоа већ натгротив сталешке захтеве прилагођује општим народним потребама. Али ако комора устаје протнв злоупотребе стручног рада лекара која неоправдано доноси користи појединцима захваљујући њкховим личним н другим везама на штету општнх социјалких и чозечансккх прккципа нико нема право да ЈоЈ пребацује „за зеленашки цинијзам" за „духовну мизерију" и да јој приттисује друте епитете као што Је то случај у наттису „Гошодо лекари држите цене"! Пнсцу тога чланка комора са задовољством пружа прилику да нз Суду коме подноси тужбу своје изразе ближе објасни и да за њнх повуче законске последице. Из каицеларије Лекарске коморе за Београд, Земун и Панчево Бр. 481 од 21 маја 1934 го: Секрегар,. Др. Драг. СретеновиК Претседник, Др. Душан М. Поповић.

== П Р А В Д Д Концерт Шаб? чког певачког ируштва у Горњем Мипановцу

Горњи Мнлановац, 26 мај Овде Је Шабачко певачко друштво уз сарадњу овдашњег Соколског дру , шгва приреднло веома уше.1и уметнички концерт. Концерт Је приређен у просторијама хотела „Српски I Краљ". На програму су биле заступљене композициЈе како наших тако н стра них композкција. Концерт је изведен под вођством хоровође г. Владимира Дудника. Ј.

59847

Њ. В. Краљ је нрстио петнаесто дете једном сељану у Вучнтрнском срезу Косовска Мнтровица 25 маЈ. У селу Дољак, општина Панткнска, у срезу Вучитрнском, Њ. В. Краљ је преко свог нзасланика кумовао деветом снну, иначе 15 детету Младена Ђурића, земљорадника. Њ. В. Краљев изас^аник био је артиљерискн пуковник г. Радосав Вуксановић из Косовске Митровнце. Ђурић је сиромашан сељак, иначе насељеиик са Ко паоника. Г. Вуксановкћ Ј« дао Краљев дар Ђурићу; 2.000 динара, једаи нов наполеон са ликом Њ. В. Краља Александра и један златан крстић за кум че, коме је дато име Дамњан. Овом свечаном чкну крштења присуствовало је иноштво сељака из околннх места. као и велими броЈ рођака из Косовске Митоовиие. М. Н-

Посто|а слжо (Ш1 Пжрмжлов ■ то о..| <• Б»[еровм жрстм. @ I Пш ту спл* савжи* ■ 30°'о, га Ц тв ша|бол« орплжм » св« опв *ој« га о« аозаајг. Д* ™ с"* опробађ. Пвраивдоп пожажв спгурпо прого свпју болоаа, иагреша ш исаструаавоппх тепгвоћ*.

ЈЕЧЕкЕ

С?с2на 7

употребљавајте лековити „Плаиинка-чаЈ Баховец", који је прнређен већизом из најбољег лековитог алпинског биља. Дугогодишња нскуства потврђују нам, да је лековитн „Планинка-чаЈ Баховец", којн сааржаје прокушане и добре лековите саставине, добар регулатор за чишћење. Једно 6—12 тједво лечење лековитим „Плавинка-чаЈеи Баховец" делује изваирелно и то без отпора код свнх следећих болести: код слабе пробаве стомака а аатнорености тела, слабог рала црепа и иапетости те -ча, омаглиие и слабости Јетара. Лековити „Плаииика-чаЈ Баховец" поспешује апетит. Захтевзјте у апотекама само прави п Планиика-ча| Баховец" ко]и се не продлЈе отворено. него само у оригнналнич плочбнраиим пакетима по 20.— Дин. са натписом произво))аче: Апогска Мр. Баховеи, Љубљана, Конгресни трт 12. Рег. под Сп. вр. 169 м 9|11 1933. 58269

ИЗ БЛИСКЕ ПРОШЛОСТИ

Како су даиваустрсугарски за^обљен&зци у СрбиЈи последњ@г рата

У средини: пуковник Ст. Шапинац (А), мајор Андреја Лазаревић (Б) и Цура Паунковић (С). С дева на деси о, седе: мајор Хромец, Ерст, штабни капетан, мајор Марет, Амброш, Шл егер, банкарскн чиновшш, Рамбаусек (данас пуковнкк), Хомола; У гор њем реду: Музикар, капетан Полатек, Максера; испод њих: Мисфанидес, банкарскн чшјовиик , Тауш, пуковник Вондра, Фука, капетан Фриборт, пуковник Павлнк, Хоза, Јелинех, професор др. Тира, капетан Моравеч, Хрђаша, Душек; доле, седе: др. Вокач, Кноблох, директор банке у Бреслави, Котманд, пуковник Манек

69954

СрбиЈ*а је, после два балканска рата, српско-турског 1912 године и српско бугарског 1913, и јед не — албанске — побуне била материЈ*ално потпуно нспрпена. Губипи у људству билн су велики; рат ни материјал скоро уништен; фннаксије у нереду, јер су потребе наједанпут* порасле, & на приходе није се могло одмах рачунати. Додуше, земља је знатно проширена Старом Србијом н делом Македоннје — *ли је ове требало тек органнзовати и подизати, јер рат који је и вођен на тој територији оста вио је дубоког трага, будувн су чнтави крајеви страдали. Једном речн, све је било испретурано ратом, иако успешним н по бедоносним, н зато се морало при ступнтн обазриво н полако новој обнови земље н организацијн воје. Једино пгго ј *е било на своме месту то је био високи морал код народа. Сасвим разумљиво. Турска, побеђена и протерана за увек из класичних српских покрајина; осве Кено Косово, после вековног ропства. Кумановска победа 10 и 11 октобра 1912 била је не само велика војничка победа, на којој су осннване све остале победе, у бугарском и светском рату, него је она била и ј *едно открнће: да ј *е српскн народ познао н нашао самог себе. Издајничкн брегалнички ноКнн напад краља Фердннанда Кобуршког, који је од дојучуашњих савез ника и пријатеља — створио непри јатеље — пао је баш у времену када су морал српске војске и самопоуздања српског народа — били на највеКој висннн, и само се тим великим моралом могу објаснити и протумачити оне страшне и крваве борбе на Брегалници, Власини, Ретким Буквама, Говедарнику и т. д. н т. д.. када су наши војници ишлн на јуриш са ножем на пупгаи по једанаест пута — губеКи и осва јајуКи поједине положајеВојска и народ инстинктивно су осеКали да се онога часа решавало питање опстанка Србије као централне државе на балканском полуострву. Германској политици про дирања на Исток служио је лично Фердинанд Кобурпгки, н на нашу и на бугарску несреКу — увукао братски бугарски народ у сва вла. Због те влокобне германофилске политике Бугарска, наша крвна сестра, доживела је у светском рату ону страшну катастрофу, која нас је за дуго време била удаљила од заједничког рада и интереса на Балкану. Ту бугарску несреКу покушавали су, и данас покушавају да искористе они који не .желе добра — ни нама ни Бугарима. БиКе потребно много мудрости и рада свију слоЈ *ева у оба народа па да се изгладе све недаКе из про шлости и дође до једне здраве и спасоносне политике, која Ке гаран товати мирно развиКе два братска и суседна народа — словенска народа — на Балканском Полуострву. Као што је Куманово било извор

и камен темељац СрбиЈ*иннх победа и успеха, исто тако је била Бре галница — извор бугарске несреКе.

Г. Стеван С Шапинац У усклику: Куманово ва Косово — Брегалница за Сливницу — са држана је цела болна српска прошлост. Преко Куманова враКена је НемањиКска Србнја, наша колевка, после толико векова ропства турском царству; а преко Брегалнице опрана је војничка срамота, нанесена српском народу и његовој војсци у изгубл>еном српско-бугарском рату 1885 године. У оваквој моралној, полнтнчкој и војничкој ситуацији затекао је Србију сарајевскн атентат на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видов-дан 1914 године. Хабзбуршка монархиЈа, ко)'а је још од руско-турског рата 187778 г. а нарочито после окупације. Босне и Херцеговнне, почела да спроводи своју актнвну балканску политику — продирања на блиски Исток, куда Ј*у је гурао кнез Бизмарк још после Садове (1866 г.) нскористила је сарајевски атентат да једанпут дефинитивно пречисти са О)бијом своје политичке рачуне. То пречишКавање рачуна велике двојне Монархнје значило је за њеног малог јужног суседа нестајање са лица балканске земље као независне и самосталне Краљевине Србије, и уннштавање Пнјемонта за уједињење јужних Словена у ве лику и слободну словенску Југосла вију. Улазак Србијин у политнчки, вој* нички и економски склоп дунавске монархије олакшао би овој наступање ка Солуну — долином Мораи Вардара — овом другим, много погодннјим правцем, управо главном балканском артернјом — него оним што је био. Аустро-Угарска МонархиЈ*а, подржаваАа у овој ' политици од кратковидог Вилхелма Другог и неспособних немачкнх државннка, иако су морали знати да Ке се сваком по кушају уннштавања Србнје на Балкану одупрети велика славенска Русија због свој"нх интереса и свој "е балканске полнтике а то је значило сигурно изазивање европског рата — ипак је, после фамозног ултнматума, објавила Србији — ратЕвропски рат је лебдео у ваздуху. Требало је само једна жишка

па да се вапали цела Европа. И Аустро-Угарска Монархија користила је сарајевски атентат да изазове таЈ* рат, од кога је тако много очекивала. Данас је утврђено позитивним чињеницама: да је хабсбуршка Монархија хтела рат по сваку цену, и историјска је одговорност Не.мач ке пгго је те жеље Аустро-Угарска подупрла. Да није било сарајевског атентата нашао би се други повод. Због смрти једног човека, па ма тај човек био и аустро-угарски престоло наследник, не бацају се толики народи у крв и пожар. Први варобљеници, њихов смештај н исхрана Као што је рат 1914 године обЈ *ављен онако брутално, нашао Србију војнички неспремну и неорганизовану, исто тако нашла се земља неспремна да прими аустро-угарске заробљенике, који су још првих дана рата почели стнзати у Ниш, ново седипгге Краљевске владе, и готово свију вкших државннх институција. Ни данас се не може обЈ "аснити нн оправдати решење да се баш у Нишу групншу заробљеници, поред онкх хиљада избеглица из Београда, и других места, поред Саве, Ду нава и Дрнне. Одмах после првих борби на Дри ни, и по прелазу аустро-угарске вој' ске на нашу територију — пали су у ропство мали деловн заробљеника, али после церске битке, августа 1914, њнхов број је порастао на шест хиљаде људи свију народности које су сачињавале шаролику војску хабсбуршке монархије. Међу заробљеницима био је и пр ви транспорт заробљених официра, нарочнто Чеха из 28 прашког иука. Њнхов броЈ* износио је око 25—30 људи, један лекар, неколико меднцннара, као и једна скоро комплетна музика. По чину био Ј *е наЈ *стариЈ 'и активни мајор Јирил Странски, брат познатог ческог полнтичара и посланн ка у бечком Рајхсрату-Странског. Истакло се одмах пнтање где ће се варобљеннци сместитн и како Министар војнн решно је то питање на тај начнн, што је наредио образовање „Заробљеничке команде" са седиштем у Нишу. За првог команданта бно је наименован пеша днски пуковник г. Светозар Радако зиК. И официри и војннци били су сме пггени у празним нишким касарнама. Подофнцири и војницн у новосаграђеним, чистим и пространим школама, а официри у засебна одељења касарне. За просте заробљенике била Ј*е о бразована касарнска исхрана, а офи цнрн су бнли вођени на исхрану у официрски дом неколико дана, докле није за њих образована засебна менажа у касарни! Како су са фронта стизале поједине групе заробљеника у Ниш војннчким возовима, они су провођени кроз главну улицу за касарну. По њиховом великом броју свет Ј "е могао оценити величину задобивене церске битке. Али када су се коњичке касарне напуниле хиљадама заробљеника, видело се како је било погрешно ре шење смештаја ових људи у граду где се бавила централна државна власт и толнки другн нзбеглн свет, јер су се убрзо појавиле десетине и стотине заробљеника по нишким улицама, будуКн команда онако на брзо импровизирана, није нмала ни довољно старешинског кадра, нитн довољан броЈ* стражара —за њнхово чување. Заробљеници су се виНали чак по малим нишкнм каванама на перифернји града, и по приватннм куКама, где је било тешко похватати нх и вратити у логор коњичких касарни. На оваЈ* начин ниЈ*е се одмах мо-