Правда, 27. 05. 1934., стр. 6

27, 28 и 29-У-34 •_

Ш *оЈо« Ш1С ј еунцу бднст« б«л мериерин споменкк. Н« дан аећењ! одаћ« с« Још Јсдном пошта Палнм херојнма. Прнцалиће се воштаннца, [фекаднти заједннчкн гроб м отпевати »аупокојна молнтва. СТО ГОДИНА ШАБАЧКЕ ЦРКВЕ ^Мачва ј« од 1284 до 1316 године »аједно са Сремом н делом Босие од Тузле до Зворннка, бнла под влашћу Крал>а Драг>тнна. Изгледа да тада ва ту област основана Мачванска епархија, која се помнн>е доциије за време Краља Милутина. Није познато гд< је тада било седиште епнскооа" — пнше у Путешествију по СрбнЈјл Јоакнм Вујнћ. Веру|е с^ да се <пар>а шабачка црква налазила на Бзиру, тамо где је данас општичскн кантар н Рнбља пнјаца. Данашн>а црква лоднгнута је старањем Господара Јеврема. „У годнни 1830 воз намерио је на пролеће другу нову од камена цркву зидати. Тога радн. за ' гору будушчу церкву јест цигљу и други матернјал дао преправитн н у порлу донетн", — бележи Ву)нћ у својим записнма о тгрвим радовима на поднзању шабачке цркве. Радови су почели 1831 годнне под личним надзором господара Јеврема, који је градио цркву нз својих средстагаа. Народ је добровољно преносно материјал. На томе су се послу, према сачуваним подацн нарочито нстакли Поцерци. Овај натпис најбоље сведочи о зидању цросве: ^Во славу ПресвЈати)« Троици Отц« н Снна н Свјатога Духа, в чест свјатнк Апостолол Петра п Павла совершнсја свјатнј Божества храм в ШабцЈ« при царствзваније Сул-пана Ма-хмуда П, прн покровитељствје Его императорскаго Велцчанстаа Ннколаја Павловича, самодржца Сверосснјскаго: при благополученом царствованијн и лравлоннј« в Сербнји свјетљејшаго н державного Государа Милоша Обр«новича књајза Сербскаго љст* 1831 септембрија". Црква шабачка слави 3 Јуиа стзгодишњнцу. Са свечаностима, које ће се тога дана прославита, н овај јубилеј православие богомол>е" чинн једну цслнну. Цоква Ј« и сама за вре ме рата оштећена, без мало уништена. Првих дг»п рата у њу Је аатваран народ и -чел, па Јв петнаестина војника п ааробљвника краЈ ње нзмасакрирала. У та д«м црква ј« оскрнавллна. Иконостас, који Је радио Павле Сииић, упропашћен Је, а и у самоЈ цркви вршеиа су најгнусниЈа насиља. По рату, 1©22 годнне, црква је обновллна, набављена су звона нз Нсмачке. За време протсклкх сто годнна на епархијскоЈ столици у Шапцу седеле су владикв, ко јн већином имају много заслуга за лросветни напредак не само Шапца, већ и Србије. У цркви су служили свсштеници, чија се имена у ове дане не могу заборавити. Шабачка црква и брагија око њ« окуп.глна нзвршила је свој светао и тежак задатак са пуно успеха, поноса и разумевања. Дужна хвала овом ће се при ликом одати и тим трудбеницима, ко ји су свој дуг роду и отаџбинн одужили безграничним н пуним самопо;кр; јоваљсм. * СОКОЛСКИ ДОМ Соколчжо др>"штто у Шапцу ради од 1907 годчгне. Основао је г. др. Драгомир Туфегцић, адвокат, тадањн судски притфајвник. Соколство је у Шапцу убрзо узело маха и окуигило око себе бројну омлСдтгу. Већ првих година ушело се &гного. Радило се са иного самопрегоревања, окупљале се онаге. Пред рат се толико успело да је друштво већ било у могућности да дође до матеоиЈ 'ала за подизање свог дома. Али ргт је пресекао овај полет, старији соколи отишли су на фроит, а млађе понео је вихор рата. Непријатељ је уништио матернЈал припремљен за грађење дома и када су се по рату опет соколи окупили на своме огњишту, морали су да почну све изнова. Опет се под соколском застагом окупили соколи, Оовећена је застава, приређени јаани слетови па и не само локални већ и жулски, учествовало се на свим слетовима не само у земљи, већ и у иностранству. Али није се заборављало на дом. Преко лета веж бало се на летњем вежбалишту на Дрварском тргу, преко знме у тесним и неподесним просторијама у улици Стојана Новаковића. АкциЈа Је уродила плодом. Данас шабачки со-_ ко.ти располажу домом, којим би се' могло поносити и неко веће соксл* ско друштво и неки срећнији град. Тај лом је круна настојања, жариште соколске члеЈе, школа за телеоно и духовно васпитање подмлатка. Нзеговим зидањем обележеи је један период пуног стварања, од његова осве'.ења лочиње други период боље и срећииЈе будућности. ПУШТАЊЕ У САОБРАЋАЈ ПРВОГ ВОЗА ПРЕКО САВСКОГ МОСТА Трећег ј>"на извршиће се још једна свечаност: пушта се у саобраћај свечаио преко новог моста праи воз, чиме се дмректно веже Шабац са Румом. Овим Шабац највише добија упоставља г се днректна веза и омогућава убрзатће саобраћаја и не само то: станица пруге уског колосека Ба ља Ковиљача — Шабац се спа|а са станицом пруге нормалног колосека Рума — Шабац. Тако Шзбац постаје претоварна стазиша за сву ону робу, која се довозн 1гз Јадра и Азбуковн 0е и утоварна за ону, која се намењује извозу из Шапца. То за Подри-

20 ГОДИНА ОД СВЕТСКОГ РАТА

Истеријски дмумеити, узроци иапада

иа Србију 1914

АУСТРИСКИ ПОКУШАЈИ НАПАДА НА СРБИЈУ Пред крај смо друге деценије од када је Аустрнја извршила мааад «а Србију. Тај њен напад, као што Је познато, довео је до сшштег 31плета у Евролн и ваи ње, јер је збиг тога проистекао Европски (још боље речено Светски) рат.

Краљ Милан Главна теза аустриске владе за об Јаву рата Србији, оно што су онн означили узроком за рат, била Је у томе: што су извесна лица изврццла у Сарајеву атентат на тадањег аустриског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супру гу н убили их на Видовдан 1914 годнне. Извршиоци овога атентата бн ли су по народности Срби, не Србијанци, него Босанци, и не поданици Србије, него поданици Аустрије. По томе што су. прво, атентатори по народности били Срби, н по томе што оу два атентаора били пре тога у Србији, па прешли у Босну ради извршења атентата — у до говору са многнм Другнм лицима коЈа никако нису била у СрбиЈн, Аустрија је званнчно и лажно оптужила тадању владу Србије као глав нота кривца и интелектуалнога твор ца тога атентата и под таквом оптужбом објавила Је рат Србији и на пала је оружаном руком. Овакав лаокан повод за обЈаву ра та Србији, којн Је нзазвао светсхн покољ, и сада, скоро после пуних двеџу децениЈа, налазн своје браиоцв који подржавају ту лажну тезу Аустрије. Разумљкво је што то чине они ксхји су делимични кривци, или прави крквци за то, или њихови саучесици. Разумљиво Је што то чине и онч који су, придрл-окујући се Аустрији, пошли за памећу њеиих државника а са себоттгм и личним циљевима да „лове рибу у мутноЈ води", па изгубивши све, сада пате од последица тота рада. Али Је, донста, мало разумљиво пгго иноги озбиљни људи, они коЈи би требало да буду незаитересовани и објективни у третирању тога питан»а које се Јога протеже у светској Ј авности, пишу, говоре н тврде исто оно што су Аустро-Немачки крутови причали пре двалес^ т година. Оно што не одговара стварности и што Је неистина. Међутим стварност је у томе: што сарајевскн атентат киЈе узрок рату, него нзмншљени повод за рат. Измишљен је повод зато што све оно што су Аустријанци тада убацивали о тој ствари не само у своје масе, него и у иностракспво, као аргументвцнју за доказ своје тезе о кривици Србије, не одговара стварносги и не одговара нстини. Истина Је у томе: пгго је АустриЈа много пре Сарајевског атентата и у више махова тражила разне узроке за налад на Србију, пошто је одувек била решена да је иападне и покори из својих политичтсизс разлога који су ЈоЈ диктовали како узроци њене Јтолитике према Балкаиу — да кле узроцн њене сполуне политике ~ тако и увроци њене унутарње политике, коЈа Је у Аустрији била нешто посебно од других езроппогх држзва. Документа коЈа су после ра

ње иного зиачи. На тај »тачии би*е нзбегиуте |едва Једиом оне бројне сметње, коЈе су у иногоме сметале прави.тном развоју трговине Шалца и Подриња. Са разлогои се веруЈе да ће и привредни живот Шатша гтосле овога кренути набоље. Шабачку пијацу посећиваће у већем броЈу извозници, јер су тропгкови ЗЈнатно сма њени, на ттиЈнцу ће бити упућен већи довоз робе. У погледу оживљавања Шабачке пијаце овим Је иного учињено. Скора будућиост требало би то најбоље да покаже. '* Пргатреме за свечаност врше се наЈ живље. Одбор за прославу р«ди даноноћио. Једиа делегацнЈа посетила Је Њ. Св. ПатриЈарха г. Вариаву у Сремскии Карловцима и умолила га да присуствује свечаностима. У самом Шапцу образоваии су одбори за дочек гостију, њихов смештај и тако даље. Министарство саобра^ћаја дало Је повластицу у вожњи посетиоцима ссечаности од 50%, а Банска управа Дринске бановине 75®/». Р» М.

та избила на јавност, то сведоче ' то потврђују. Да се осврнемо н њих. УЛАЗАК АУСТРИЈЕ НА БАЛКАН ОкупациЈа Босне и Херцеговгате Централно питање у односииа између СрбиЈе и Аустрије било је питаље Босне и Херцеговине. До Берлинскога конгреса, до окупације Бо сне и Херцегооине, ово питање није се истицало, бар јавно, као питање које тангира илтересе Аустрије. Истицано Је само као, питан>е које тангира интересе Србије (и Црне Горе). После окупадигје, истиче се оио као питалње које има интереса и за Србију (са Црном Гором) и за АустриЈУ- Као што Је познато, идеја о шриааједињењу Басне и Херцсговине Србији н Црној Горн, била Је предоминантна не само у мр\товима иа шнх политичара пре Берлинскога конгреса, него и у најширим круговима народних слојева с једне и с друге стране Дрине. Као таква она Је бнла јавна и свакоме достунна Јар и било је природно право Србије са Црном Гором да оне буду наследнице Турске у тим покраоинама. а ие неко други. Још фалговии Калај коЈн Је као аустриски коизул у Београду проучавао то питање и пратио шта се у тадан>ој Срби-Ји ради и м-исли о томе, гтисао је, пре ок\-лацнје: 27 октобра 1868 године. „ИмаЈући у виду да ништа не може нзменити тај факт, да Срби рачунаЈу на то да ће једнога дана присвојити Бооиу, било би по моме екромном мишљењу корисније да их пустимо да се надају да ће ту комбинацнју иоћи ,остварити само уз нашу ћомоћ, чиме би ми над нлтма оасгуралн сталну контролу". 17 марта 1870 годте КалаЈ поново пише о тоЈ стварн н вели: „Боана Је осетлуива тачка за све српске по.тититаре; то Је центар према коме одавно гравитирају све њихове жеље и све њнхове наде, иахо свесни својих шгтереса н своЈе слабости, не гаЈе озблчуну намеру да уЧкне одлучиу атсцн>У и не иисле да то п/гмжх. Докде докле Босна

Конрзд фои Хецелдорф буде турска провинциЈа, Србп ће сматрати то пнтање као своЈ« Фамилијарио питање чије се решен>е не намеће одмах, јер они мисле н надају се да ће, раиије нли доцииЈе, наићи по њихов интерес повољио решење помоћу рата, ахо то прилнке долусте. Али кад би дошли на иисао да иека страна држава показује жељу да анкетира ове крајеве-покра ј>гае, питање би се из оотова проиенило..." Дакле Још тада се анало у аустриоким крутавнма о легитиишш аспирациЈама Србије на Босн>' л Херцеговииу. Када је плануо Невесинуски устанак, он је се проширио и на Босиу. Узрок тога устанка ннје био само у тешким аграриим, и у оттште економским приликама у тим покраЈ'инама, него и Још више у природној тежњи њеиога етановннштва за уједињење са Србијом н Црном Гором. Вође устшшка у јуну 1876 годнне прокламоваху уједин>ење Босне са Србнјом. Србија н Црна Гора, под притиском јавиога инења н жеља самога народа објавише рат ТурскоЈ. Српске трупе уђоше н у Босиу. Турци са јачом и боље организованом војском победише Србију и Црну Гору. Тај иеуспек наш изаава Русију да 1877 године објави , рат ТурскоЈ. Руснја Је ушла у овај рат поред Слазенофнлскгех осећаја, и пароле заштитнице Хришћана на Балкану још, и због својих политичких планова. Победив Т>тже, уговором у Сан-Стефаиу створи Велику Бугарску, остављају^и Србију н Црну Гору иање-више на иилост Аустрнји, с коЈои Је нмала неки споразум по коме Је потајно прнстала и на то да не протестује ако би Аустро-Угарска заузела Санџак. Победоноона РусиЈа, и поред шоразума коЈи Је таЈио нмала са Аустрн јом, дошав до зидина Цариграда, изаавала Је интервешгију великнх Сила. АустриЈа, Немачка н Енглеока при мораше Руснју на ревизију Сан-Стефанскога уговора. И то шггање би регулисано на Берлиноком конгресу. На томе конгресу донесе се судбоиоана одлука (Чл. 25) по коме АустриЈа доби право „Да Еосиу и Хер-

цеговину окутгара и да управља њ«' ма. „Том одлуком Аустрија Је: прво, уништила оне наде које су гајене у народним масама Србије и Црне Горе о присаједињењу тих покрајина нашега елемента са нама; и, друго, АустриЈа је закорачила на тло Ба.ткана, одакле је требало да Припреми себи пјт за даље лродирање на Исток. Потажа адеја Аустрије за

Фрања Јосиф даље надирање на Балкану, ва окл'пацију Санџака и даље „ива Мнтровице", по речима Грофа Андрашија, главне личиности Берлиискога конгреса, „имала би ва циљ да створн Аустријн средство аа даљи скок ка Истоку, да би се у тренутку евентуалне пропасти Тур<же нашла близу места догађаја и била ту да брани интересе Аустрије". У томе је, дакле, аа-четак и уврох света онота што се одитрааало између Србије и Аустрије кроз иив година, и све донде док није дошло до оружанога сукоба који је она нзазвала. ОД ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ДО 1903 Дипломатсво! порав РусиЈе наБер.тиноком конгресу имао Је код иас, у Србиј«, великнх реперкл^сиЈа. Надана присаједињење Боане, уз поднете жртве, не би коп>"њеиа. Савезништво са Русијом ј 1877 и 1878 години, донесе нам Један малн део територија, јер Је Русија била сва предана на остваре«>у велике и јаке Бугараке. Остављајући нас, на тај начин и против наше вол>е, на иилост и немилост Аустрије, Русија је и >чзпела да нас приблидон Аустрији. И више од тога. Тадањи Кнеа Србије, довстији Краљ Милан, окренуо се Аустрији. Нарочито од онда када је са њом аакључио тајну коивенцију. Њеним главним одредбама одрече с« нашнх аспирација на Боану, Херцеговину н Салшак, п у духу те каивеицнје постаде Србија скоро ваза.тна према Аустрији. Члан другн те таЈн« коивенције гласио Је: »СрбиЈа нећв толериратн политичге, релнгиозне, или друге покрете који би, узимајућн њеиу територију као полазну тачку, -бнли управљени лротнв Аустро — Угарске Монархије, подразумеваЈући ту Босну, Херцеговину и Ново — Пазарски Сзнџак". — Дакле овом одредбом Срби ја ое одриче националних аиспирациЈа на те покрајине. Покрајине на које су, до тада, биле улрављене све наше аапирације и о чиЈем се ослобођењу и уједиљењу са нама толико говорило и толико радило. Поред одредаба које су биле садржане у тој тајној конвенциЈИ. а *а сигурније њихово нспун>ење, Краљ Милан нашао се побуђеним да упути и лично писмо Аустро-Угарском мнинстру спољних послова, пнсио у коме се садржн сва завнсност Србије од Аустрнје. У том писму стоји: „Желећи да докажем, на првнм ко рацима које чнним на путу предузетом по својоЈ соЈпотвеноЈ и слоболноЈ вољи, колико ми је стало до лојалног извршења мојих обећања, примам, Екселенцнјо, овде формалну обавезу, јамчећи свој'ом чашћу, а у своЈству Кнеза Србије, Да нећу преДузети никакве преговоре, ма каквн они били, а који би се односили ма на какве полнтичке уговоре између Србије н неке друге државе, док претхоДно не обавестшм Аустроугарску владу н док од ње не ДобнЈем претходно пристанак. Молим Вашу ЕкселенциЈу да прими ову моју обавезу као потпуно званичну према Влади Нзеговога Царскога и Краљев ског Апостолског Величанства". Овом тајном конвенцијом Аустрија потпуно постигла за себе оно што је било најважннје за њену политику. Осигурана Је била, пре свега, од ма каквога рада Србије у Босни, Хер цеговинн и Санџаку. Она Је врло до бро знала и за расположеље маса у Србији према тим покрајинама, као н за нерасположен>е маса у тнм покрајинама које је настало поводом окупације. Јер, као цгто је познато, АустриЈа иако Је добила на Берлинском конгресу мандат „да окупнра н управља Босном и Херцеговином", та одлука бнла је у пуној супротности са жељама њенога становништва, жељама на које се Велике снле иису обазирале. И зато, поред добивеног мандата за столом са зеленом

чоЈом, ниЈе прошаа олако а б*а ви. Окупација Боан« м Херцего« стала је АустриЈу миого жртааа I новаца, јер је њен улаз у т« покрвјине дочекан отпором оружаним. Уа борбу и губитке она Је ушла у те покрајине. Савладан тај отпор који су првенствено дали Муслиманн тих покрајина, Аустрија Је имала н 1882 године да савлада нову побуну која искрсе. И тек када је таЈном конвенцијом осиг>-рала себе од сваке акције Србије према покраЈинама, на које је она рефлектирала, м» гла је бити мирна и развијати даљи свој рат ка даљем продирању на Исток. Тајном конвенцијом постигав ши и политичку потчин>еност Срби!« према себи, она је постигла н Србијину економску потчињеност. И беа окупације Србије, са окулираним по крајинама и Србијом, она Је у вели« ко проширила терен за своја тржишта. То су постале њене колоннЈе коЈе стање трајало је до мајскога преје она економски експлоатисала. То врата. То су били златни дани Аустрије према Србији, и она је то истнцала. Јер знамо добро да је она и за време окупације Србије у току Светскога рата, имала нарочитих призрења према свима оним личностима које су сматране присталицама Обреновића. То време политич ке потчињености Србије према њој; њене експлоатације и економског. исцрпљивања, као н њенога слободнога вршљања у унутарњим пословима Србије, АустриЈа Је нарочиттХ подвукла при суђењу наших Бо^ санско-Херцеговачких национадиста, за време Бања.тучког процеса. У образложењу своје пресуде против њих, као тобож лица која су била у вези са круговима из Србије — од 1911—1914 године, аа то прошло доба вели се: „У то вријеме владашв у СрбиЈи краљ Милан Обреновић. Он са у мар ту 1889 одрече престоља на корнст свога сина Александра, кога су 11 јуна 1903 године његови часници Уморили. Затим је Скупштина нзабра ла Петра Карађорђевића за краља< Док су приЈашње владе увидЈеде, да Србија иоже напредовати само у пријатељству са суседном Монаријом, Влада Краља Петра Карађорђе вића прихватила је великосрпску ми сао, и тајно радила на том да се оствари, рачунајући при том на помоћ РусиЈе и осталих власти ТроЈиоС Споразума". То, дакле, влатно доба ва Аустрж* ју, владало је од БерЖгаског конгреса, а у односу на СрбиЈу, од тајне Конвенције, па све до 29. каЈа 1903. И Сустрија вије нмала разлога, са своје тачке гледишта, да чини оружане походе на Србију, у том периоду времена, јер Је она, формално, била њена колонија.

V нзгледу је добра петина у цел ој Зетсној банов ини Цетиње, 28 мај Стање усева у Цетињскои срезу и, уопште, у читавој ЗетскоЈ баноаини обећава да ћемо овде нмати добру летниу. С почетка пролећа била је велика суша, те је постојзлз опасност за усеве, алн недавна обилна кнша на територнји чнтаве бано&ине поправила је ситуациЈу н врло . користила, особнто кукурузу н к г 'оИ пиру. Ливаде ће, изгледа, подбацнта и њихов принос ће ове године бти много слабији. Внногради су пгн:дн добро. Бнло је местимично мало туче (на пример, у срезу которском би ло Је штете од града на 50-000 д«нара). Воћњаци су добро уродили, једино на извесним местима страдају од гусенице, губе, лисних вашиЈУ и штитасте ваши. Била се поЈавила го лубачка мушица у Србнци, Косовској Митровицн, Рашкој, Новом Пазару, Сјеници и чак у Пријепољу, т ли Је угушена. Штете је бнло, ал# ипак без великих последица. И ове године појавили су се окакавци, нај више у срезу Подгоричком и Даниловградском. Интензитет заразе у овој годиии много Је јачи него ппошле године. За сузбијање прсдузета је јача акциЈа, те се на терену пала зе 7 стручњака. Тамањење се арши са отровним мамцима и помоћу наф« те. Н. Д.

Колико је просветним установама у Зетсној бановннн нздато помоћн

Цетиње, 2в маЈ У току ове буџетске године овдашња Баиска управа надала је •?лику новчану помоћ разним просвст ним установама у Зетској бановинп. Тако Је на оправку зграда основни.ч школа 260.000 динара, за издржав*ње домачићки« течајева 180.000, и« име помоћи школским кухнњама д»нара 41.350, на подизање нових школ ских зграда 400.00о динара, на град њу цистерна за пијаћу воду прн основним школама 130.000, на нме по* моћн за подизање нових школскн* зграда 323.000 динара, — у свему ј« издато 1,434.350 динар* Ц Д.