Правда, 27. 05. 1934., стр. 5

27, 28 и 29-У-34

П Р. А В Д А

МАСОНСКА ДЕКЛАРЛЦИЈА

Страка 5.

Масонство и национализам

1 Кад 6и (та)вла »ацашл« тврдн.а иаше иасон«рн!а да )а М| у / шо аемљн одувек ,у првом ргду н изаад га служила „„, шо ј нацнона ЛИ0 1 идс|н , 10 6» м иорало вндсгн н 0СС1ИТН у колевцн наше масонерије У ХрватскоЈ док је она стењала по* маџарскич јармои. А шта сио нз овог нсториског прегледа виделн бат у љој ? Првн пут доносе у

Ето, колнкн |« и какав бно ,лта. ционализам" наше масонерије до у» Једин >еЈва, н колико се показао баш на терему где ]е могао да се најбо» ље н најпуније манифестује, у Хрватској. Истом после рата, у новоство реној ситуацији, пушта одједнбм наша еластична масонерија националиС1 нчку боју, кад је новом ситуацин>У ма.јјом присиљена да нзвуч« нспод топ-

Славље Подриња Шабац се спрема да ода

по-

СОНСКО ..светло" ВУГгпимлч „Ј,.. ј "ка да азвуте иишд тши најлоја.тнијн дворски л,удн ^ нГ | '1°\ ааштитничког крила мајке Скм. мачке као обичну моду' и 'оекв.пит! г? " Л Е ложе Маџарске и да «ако као масони. поготово ... , ..... галантног столећа и то Лт«, године 1919 за)едно са српском масо«ства као установе. Јер и данас, „светло" брзо, као н свака Л " ас о не Р и ' 0 " у Великој ложи К ао и увек, онај гро масона су не си а да није у нашој земљи *!? 1 само Љ уди _а„ационални, већ и љу-

ко су као развијене личности одржале своје исконско расно н нацнонално осећање само у тим појединцима остаје жива нациоиална идеЈа, макар, масонством кастрирана, иије! и не може да буде идентична с оном коју осећа и тражи широки радни иарод. И када се ти изузетни појединци претстављају као национа.тисти, оида се тако они могу претстављати само као људи из народа, а ниу име

следњу пошту својим херожма,

&а прослави стогодишњицу цр-

нитл каквог аначела нитн 1» Ј ' асонск °1 в-ласти у нашо] држави. 1 ди без личне вредности и значен.а, оставило нкаквих трагова Дпуги " и ™ зпачи ко|« 1е иасонству привукло н.егов наи долази 'јаче масонско л Д Ј у Р ео Р гакизз и и 1У " ити п0 , познати приниип мећусобног братиз - Пеште! Зар су М™„ ас „ з?"'° ; ^пиртлног д^а у то) уста- ског потпоиага».а, јер је то уистину С џа Р и зато за-1 нови. То Је само уобича)еио масон-

садили масонстзо у Хрватској да

у првом реду друштво за мећу-

служи нашој ховатгк^Т™"' ПН0 ск0 ак 1 и " ати зован>е ситуацији н вре собно поиагање." Кад бн се објавила вен?ко) н™циоЈа.«Ј1и!,е?и Ј\ 0 "°- , ' вНУ ' Та >" аиова 0 " а ' е и ™«а наших иасоиа, тех онда би се исти Мацаои ко1и гу н „1 Т ° ОТИ >век ш,ге Р на Ц И( > н а-1на и по свом ду-, видело како је н^иа масонерија крнацноналне иле,е на" И наше и п0 саом Р ад У и организацијн. цата безначајннм лицииа. И уистии Т!К0 упорно и иемилогпп ко Р а1 <У Њена ндеологи]а, кано је интерпрети ну, појединачно они претставл.ају ли?! И зар « нашо^ниш™ ДаВ "' Р31У Њени "Р опски претставници. је „ а ло, али удружени н са својом ааде)и уопшт ! мог™ „т 1 "" СКро3 на скр03 ннтернационална, цггитои у иностранству они као цемасомки пиони™ I Н;1,11И косиополи т ска . у х°)°1 појам наци). лина и Гра | у „ могу да играју улогу н нГтГ .Т™? , «" Јеврг1И има сасвим сп °редно значење, а на- с „ ле , поготово кад је та сила т*|на. Колчам Ро,е»л^и п, ЛИ г рами ! иионализам Је п ЫРас УД а . к0 1= Наша масонерија врло добро зна «н ФоГнгети и » . ^ м ' ' Г Р аи »- се ' п0 мас ™ско, биолиц. иора)у ма-, да њено данашње деклаиовање о наа. Т™ оног ШТ0 сонска б Р аћа Д а • кче - Је Р масонска циоиа.тизму н„)е ништа друго него внделн смо да су .огацоина' је чнтав овет, а она ужа, ј еда „ тактнчки потез. То је |ош го Т.™™, " 085 саии прн_ ко ' а |5 ' они " њн - ма С1ал " Р е . то је цннизам исто онако као каинтересли)е, да,но предает л.убави", то је она коју |Да „асони, чнји је сав рад тајан, иа "ужитељи и експонеити иа- опасуЈе иасонски „братски ланац", то полнт„чко| арени проповедају јавч„ иарског режима и у фронту против су масонске ложе читавог света ч„- 1 тласање при изборима А ако |е „аиарода у коме су живе.ти; а да су; ш чланови сачињавају масонску брат Ш а масонерија као пелина гнитарисе таиари њима и масонством хтели ску ааједницу која је њима ближа, стичкн оријевтирана, зашто то не изда послуже као средством да се сло-| дража и преча и од свог народа „ ј ав и и она друга „зак\-гна" Ветнка Г?..1 1 !" И . 0, : аЛНК _ °, ТП °Р лрвата „ да се од своје државе, а уз коју су они ло жа „Либертас", и зашто се онда као чланови „ браКа везани овојом масонска браћа јавно, у парламенту, познатом строгом заклетвом. И стога, препиру о синтетичнон и интегралје масон масону ближи од његових.-цом југословенству, заступајуКи једро!уен„х саплеменика, макар их нна- в „ прмнцип тројсгва а други једннче не знам колико делиле било как- ства. д л „ т0 „пак иасонску браћу ее, макар и непријатељске, расе и нимало «е пречи да исто тако као нације. Радн тога је разумљиво да што заједно раде V ложи, исто тако је иасонство најчешће и иајбо.м у-: седе у исто) партнји и иа |еднаким точиште л,уди кој« иемају осећаја положајима. А.та положаји, то је ни љубави за земљу ~ —

кзе, да освети Соиолсии дом и

^а свечаио донеиа први воз

Пред јунске свечаности Шабац, крајем маја

Последње недеље проводи Шабац у интеисивном припремању да у данима свечаности, када се у њему окупе великодостојници и народ нз

даЈе дужну пошту онима, који су пали ту, на бранику отаџбине у пр« вим борбама, као и онима, кој*« су ни криве ни дужне н&приЈатељске гранате разносиле и мач немилосрдно секао.

поцепају и ослабе редови националне, Штросмајерове и Старчевићеве, опозициј«. Па зар су онда потребнн икакви други аргументи, кад ове саме нсториск« чињенице туку у главу данашњу (!) масонску деклараЦнју? Алн можда )е — могао би иеко помнслити — та масонерија имала не ких ааслуга на културном пољу;

Олштннв шабачке 1914 гоДине. Место на коме Јв по рату аасађеа парк а поднгнут споменик палим Шапчанема (снимак апотекара п. Л Лазића)

" — — "Ј"' Ј /пул »и.и> , . , — — г — (Можда је о«а сузбијала тадањи кле људи а на ч н&на;1них . и баш зоог то- бицлје наше массгиерије и аато су — т г« вшит* \г изгпирпији год/п пвшк .. - -

право огроман, проценат међу, н на-' декламује пред националкзм јавнмпшим и страним, марксистима и ви- ћу како је аадата чак и то „да брадлте да се чак и њихови новчаии слободу, самосталност и неловре-?

магнати лакше помируЈу и кокетирају с идејама најрадикалнијег марксизма него ли с идејом њима одвратног јер по њихове интересе опасног, национализма. А није без аначења ни чињеницв- да масоноки обреди и оим боли садрже у себи много јеврејских елемената. Било би неправично када не би признали да у нашој масонерији има појединаца националиста. Али не само да су ти људи у великој мањини него је њихов национализам сапет обручом масонске идеологије и дисциплкне и само у толико у коли-

Сиромашна Југословенка која Је наследила баснословну заоставштину белгиске краљице РОЂАКА УМРЛЕ БЕЛГИСКЕ КРАЉИЦЕ САДА ЖИВИ У ПАНЧЕВУ Пре две годин« дневнк листовн су Краљгам Анриета као млада принзабележили да ће према тестаменту цеза обишла је једне године овоју почивше белгиске краљице Аириете родбину. Људи иа чије је средмне узети учешћа у деоби и једна жвна потекла и она били су запали у ма* југословенска поданица. Према том теријалну беду. Помогла их је бога-

рикализам. Јер масони најчешће тнме оправдавају постојање. А баш 'е те стргне аосматрана она не само да ииЈ *е имала било каквих заслуга него '$■9 била сасзим сувишна. Јер не са. ио да се клерикализам у то време није почео ни да организује у Хр. ватскоЈ*, него су и оба тадања политичка воћа, н Штросмајер и Старчевић, били изразити и бескомпромисни антнклерика.тци. Штросмајер, иако свештеник, гушио је сваку клицу клерикализма а језуите као његове идеологе н ширитеље нападао }е истим речннком као и мадоне (кака ћемо показати у посебном чланку), а што се тиче Старчевића, ниједа« политичар ни пре ни после њега није о поповима говорио тако псовачким речником као он. Ма да на први мо« менат звучи парадоксално, ипак је историска истина, да наша масонерија има да захвали угтраво клерикали« зму што је могла не само поново оживити већ и ојачати и прОширитн с«. у Хрватској почетком овога века, ( Тада је, наиме, почео код нас да се НАСЛЕДСТВО ОД 900.000.000 ФРАН АКА ствара и организуЈе клерикализам. Н>егова појава изазвала је реакцигу напредних националиста, у првом ре. дј омладкне, што је уродило културном борбом. Тај моменат искористила је масонерија за своје оживљење и организацију, јер су је овог пута напредни националисти пустили по страни, сасвим окупирани борбом против клерикализма, а наив«ији међу њима сматрали су 1е чак и својим сазвезником у борби против клерикализма, верујући њеним лепим фразама о свом слободоумљу и напредњаштву. И тако је масонерија могла овог пута да се несметано организује и шири, Али и у овој новој " фази своје историје и развитка остаје она једнако амационална, у целости и као установа. Њу и опет претстазљају * воде анационални људи, маџарони, а маџарски властодршци је негују и •чаее, јер у њој гледају своју фили•јалу и ослонац своје политике. А критичне, деветстољванаесте, годинс, када Маџари натоварују Хрватима, најодвратнији режим свога служитеља Цуваја, режим који изазива општи револт у Хрватској, ко ће се на» ћи да заЈедно са Цувајем стане у фронт против народа него опег „брат" масон, Јеврејин Границ са свз јим „Јутарњим лнстом". Те исте године. кад су се Хрвати најогорчениј"е борили против Маџара и њиховог слуге на банској столици, Ц\-ваја, освећује нови масонски „храм", исто онако као и пре двадесет година. нзасланик њихове родитељке н заштитнице, Симболичке велике ложе Маџарске. овог пута чак њен Велики мештар Бокај. Симболика је заиста потпуна. Неколико млађих људи, које је у ложу довела или наивност нли жеђ за каријером, осећају ипак гротескност те ситуације да се браћа у свом „храму" са претстав<ницима властодржаца љубе у нсто времв док се вани, изван ложиних зидова, народ с њима грчевито рве и покушавају једном (1913) да ту анационалну установу макну са противнародног фронта и да Ј *е приближе на роду уношењем национзлног духа, али масонска гвоздена дисциплина успева да те немасонске тенденциЈе обузда и парализује. И тако се наша масонерија могла да и даље несмета«о развнја на суниу ммлости сво)и пештанскнх покровитеља. па чак за време рата, кад полнциЈа ооуста • ља рад свих друштава, само лој З лн ^

свих краЈева вемље, ттотсети на ве. „личину његова страдања у данима тп' г . лавни циљ к ^ 1е стреме сзс ам " § рата, да прикаже азоју широку пош г тп " " " ■ ту и дубоко схватање вере, да да још једно речито сведочанство о про гресу у васпитању омладине и да прослави дан довођења у непосред »и контакт села мачванског, подрин ског подручја са селима Јужног дела Срема. Тога дана, како је предвиђе-

га видите у масонернЈИ тако велик се карике њеног ланца тако вешто.ј проценат ЈевреЈ"а. Сад вам је схват- поЈЛзћу своје специфичне масонске! љиво откуд толики јевреји међу на- братасе љубави, закачиле по најбо -Ј шим масонским пионирима. Јасно,' љим положајима у свим могућим ин»| јер њима највише смета и иајвише ( ституцнјама и корпорацијама. страхују од нациоиализма. Управој Наша масонерија има свога рачу- _ ради тога налазиге тако велики, у- ла . н те каквог рачуна, када дана%| Н о у богатом"про'граму. извршиће се

днвост цели-не отаџбине"; али тешко ли би га било нашој отаџбини кад би се она ослонила на заштиту одбрану г. г. Ф. Ханамана н антиквара М. Брајера, застуттннка персиских ћилима н „Нолитових" издања, иначе вараждинског Јевреја да споменем само старешине н перјанице загребачке масонерије. Она има само једно: своје н с*мо своје ннтерес« као п њеп такмац клерикализам. Али о томе ћемо протоворитн у чланку Масонство и кле. рикализам. Иван Невнсти*

тестаменту имовина почивше краљице процењена је «а 900.000.000 франака, или, по данашњем курсу, две мнлиарде и 250.000.000 динара. Њена непокретност налази се у Белгији, Белгиском Конгу у Афрнци и У Маџарској. Ових дана узео Је ствар у своје руке за наследнике у Белгији један од најпознатијих париских адвоката, а наследнике из Маџарске п нашу по даницу Гизелу Толић, потомицу Се« Ђерђиа Хорвата, заступаће један од престоничких адвоката из Краља Милана улице. Тестамент, хао и остали елоборат овог огромног наследства. налазе се већ у рукама адвоката. Ових дана долазе из Маџарске у Београд сродници почивше белгиске краљице Анриете. у некој забачено) варошици маџарске 1691 г. живео је поджупаН Хорват Јанош. Он Је имао кћер Каталину, која је сматрана за наЈлепш\' жену у Бвротти. Лепа Каталина удала се «а грофа Еђеди Пала. Убрзо је услед претепаног \окивања умро гроф Пал. После смрти грофофе остала је кћи Ева која нилтало није изостајала у погледу лепоте иза своје матере Катадане. Лепа Каталина ступил« )« у лруги брак опет са грофом Ест^рхазием Ласло Из овог брака родила се Аноиета, доцније краљица Белгије, која је после смртн оставила имовину од 900.000.000 франака. Краљииа Анриета умрла |« 1902 гопине 19 септембра у вароши Спа (Белгија). Она је била удата за белгиског краља Леополда, деду данашЊ ег белгског краља Леополда. Наследнниа Гизела Толић. ко|а 1е наш поданик и станује у Панчеву, , , ИА ., потиче од Еве Ећедиа Пала, кћери масонске ложе могу да У Загребу н ј Кататинлн€ иа првог брака. сметано раде...

то, а «а самртном часу их није чзгубила из вида. Тестаментом им је завештала целокупну своју имовнну. Нарочито ју је ганула немаштина ње нс породице из првог брака. Када с« утврдило да с« тестамешт краљичин налази код краљевоког нотара г. Греслера, југослове«ска лодаиица Гизела ТолјА покренула )в апор. Овоме су се придружили и њени сродиицн из Маџарск«. Прошлл светски рат расејао је Србе на све стране света. У борбама на Забели 1914 године, кад-а му је команднр поручник Милојко Чарапић пао смртно погођен, допао је рогтства редов чете којом је командовао храбри поручник Мила« Толић. Он је са осталима спроведен у Маџао« ску. Док је радио преко лета на једном грофовском добру Гизела се загледала у српског заробљеиика. Ка-ј да је наступио слом двојне моиартси-1 је, Србин се венчао Маџарицом. А онда се вратио у Србију. До отре «еког времена био је настојиик куће у Краља Александра улицн 107, гга се онда преселио на стално становање у Панчево. Како су сви пзгледи да ће ое пгго пре доћи до имовине коју )е племенита краљица Анриета оставила сво'

ПОД СПОМЕНИКОМ У ШАПЦУ ПОЧИВАЈУ ХИЉА ДЕ ХЕРОЈА Споменик у Шапцу Подигнут је крај саме цркве, на месту, где је пре рата постојала зграда суда Општине шабачке. Тај простор Је паркиран, уређен и засађено је цвеће, У дубокој јами под спомеником сахрањени су браниоци Шапца и домовине. Сахрањени су сви они, који су стрељани крај цркве, — а међу њима и десетина Чехословака — сви изгинули по шабачким улицама и околини. Поред тога, сахрањени су и они, који су помрли у шабачкој болници и по импровизираним ибол ницама, а који су рањени у борба« ма на Дрини, Црној Бари и Чеврн* тији. Над том општом раком уздиже се мермерни стуб, који красе две симболичне плакете и бронзани војник у опанцима са заставом и пушком у руци. Са стране споменика налазе се симболичне фигуре роба и Победе. Кратак, али болан натпис сведочи у исти мах о значају дела ових хероја за будућност и о тешкој, паћеничкој прошлосги Подриња и Шапца. Споменик говори о великим искушењима и патњама у данима рата, које је Подриње стоички преживело и упућује будуће генерације на овај светли пример. Одмах по рату покренута је акција за подизање споменика палим Шапчанима. За ово није се имало до вољно материјалних средстава. Усто људи који су повели акцију били су преоптерећени радом око подизања споменика на бојиштима по Подрињу. Послови су одлагани и из разлога што се желело да палим Шапчанима буде подигнут штв достојнији споменик. А за то је требало прикупити што више прилога.

освећење споменика палим Шапчани ма н Подришшма. Осветиће се соколски дом, прославити стотодишњи ца шабачког храма посвећеног апостолима Петру и Павлу и најзад пустиги у саобраћај први воз Кленак — Шабац. Тре^и Јун, дакле, дан је великог сдарља цадог Подриња .и тај дан Шабац жели да прослави што свечаније. Треба Подриње да још јед ном докаже да гаји дубоку пошту према палим и да, поред тешких при лика, тежи да себи обезбеди што бо љу будућност. Он се стара о васпитању свога подмлатка ширећи соколство, помажући свим срцем његове акције, оно се стара о узвишеним, племенитим начелима цркве. И не само то; оно тежи да васпита под младак тако да може понети сав терег. који му прилике и време на. мећу. У Подркњу скоро свако село, наро чнто она у Мачви. обележило Је вид ннм анацима пијетет према сеннма хе роја палих аа отаџбину, а данас сеос ка раскршћа красе мермерни стубо ви, сеоске школе спомен-плоче, а где где крај пута подигнуте су и чесме у славу палих, а за добронамарнике. Свакако да је најдирљивија она костурница у Прњавору, где је непријатељ и показао сву свирепост, најгрозније мучио невине житеље, живе спаљивао и закопавао. На Церу Је подипнут споменик палим херојима из августовске битке 1914 године. Под костурницом су сахрањене кости хиљада хероја и I Ипак, грађанство и надлежни нису мученика. Други велики споменик се оглушили. За време претседникоподигнут је на Гучеву, на самомјвања г. Љубомира Павловића акци-

Велнка пијаца у Шапцу 1914 годнне. На рушевннама поднгнут Је после рата хотел „Зеленн венац" (снимак апотекара г. Л. Лазића)

врху. Исто тако у подножју се налазе кости стотина хероја. Трећи споменик се налази на Мачковом

пели на Мачковом Камену наговештава голим пољима — ту где се разилазе Барања и Јагодина, да

јим еродннцнма! неће нимало битиВКамену. Крупањска спомен-црква чу чудновато ако бившн заробљетлс иСва хиљзде мученика, а авоно на кабившн насто )«тЈС куће Милан Толић са својом госпођом постане један од најбогатијих људи у Јутославнји. Засто»ј од преко две године дошао је отуда што се није могло лако ући у траг тестаменту који )е сво)еручно потписала почивша кеаљица БелгиЈе се потомци Хиљаде хероЈа меницима да не ремете

сећаЈу предака. почивају под спокише н ветроњихов вечни мир.

Спомеником у Шапцу Подриње о*

ја Је убрзана, расписан Је стечаЈ ■ посао је дан у рад. При овоме водило се наЈвише рачуна о располо* живим средствима. Док се споменик изливао, преношене су кости гмлин ратника, знаних и незнаних; са мачванских њива и поцерских падика. Прекопани су многоброЈни гробови расејани крај друмова, по потесимв у њивама, прекађени и непрекађени. Војничко гробље у Шапцу кра[ј Камнчка је прекопано, па су пренесене кости како наших тако н непријатељских жртава рата. Све Ј® то покопано у голему -|состурни |0(|