Правда, 31. 05. 1934., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ;

ЦЕНА Т ДИНЛР

Број 10.621 Година XXX

ЧЕ к°вни рачун ко ^ поштанске то пс ^Ј ЕЛИ0НИЦК БР0Ј 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРЛЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 31 мај Влајковићева улица 8

1934

МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН , ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552, 25-553, 25-554. 25-555, 25-556, 25-557, 25-558

Рукописи се не враћају

ЗНАЧАЈ1Ш ДОГАЂАЈИ У ЖЕНЕВИ

» ши|и>м Преддог г. Аитвино ва да се створи Конференција за безбедмост држава

УМЕСТО КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА РАЗОРУЖАШЕ РЕЗЕРВИСАНОСТ ЕНГЛЕСКЕ И ИТАЛИЈАНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ

Женева, 30 (Телефонски извештај) Као најважннЈн догађаЈ снноћне Јавне седлице Главног одбора Конференцнје за разоружање сматра се овде предлог руског комесара за спољне послове г. Лнтвннова, да се конференпнЈа за разорушаље претворн у сталну КонференпиЈу за безбедност држава. Овај предлог г. Лнтвннова дошао Је потпуно нзненадно и изгледа да чак нн француска делегацнЈа о њему ниЈе знала унапред. Енглескн н нталнЈански круговг због тога у погледу руског предлога показуЈу велику резервнсаност, нзЈављуЈућн да прво треба таЈ предлог подробно проучити. И француска делегапиЈа ниЈе сасвин одушевљена руским предлогом, Јер се сумња да би стварање Једне сталне конференпнје иира претстављало Једну врсту конкуренпиЈе Друпггву народа в РусиЈа онда не би ступила у Друштво народа. Неутралне државе пак боје се да би се остварењем предлога г. Литвинова пнтање разоружања бацнло у засенак и посветила би се целокупна пажња само пнтању безбедностн. Ђ. ОДЈЕК ПРЕДЛОГА Г. ЛИТВИНОВА X ЛОНДОНУ Лондон, 30 Иредлог Г. Литвннова, коЈн Је учиаен на синоћнем заседању конферен циЈе за разоружање, изазвао Је општу сензациЈу у енглескоЈ Јавностн и лнстовн коментаришу таЈ женевски догађаЈ врло опширно. Међутнм само краЈње консервативни «Морнннг Пост" и социалистнчкн „ДеЈлн Хералд" одобраваЈу оваЈ предлог. Остали листови заузнмају став против предлога г. Литвинова. Тако „ДеЈли Експрес м вели да би свака енглеска влада, коЈа би потписала предлог г. Литвинова о општоЈ конференциЈи безбедностн, потписала н своЈу смртну пресуду, Јер предлог г. Литвинова не значи ништа друго, него проширење локарнских обавеза Енглеске на пео европски континент. „ДеЈли Хералд" такође са своЈе стране вели да би санкције коЈе Је г. Литвинов предложио, иако су саио привредне природе, ипак морале довести до рата. Б.

на, свеона тога да 6н тај ггроблем, држан на дневном реду, ма кад довео до новог рата са Француском, а Немачка неће више рата нн са Француском нн са друтим народима. Уосталом ово гледиште немачког народа застуша и влада г. Хитлера, која А.тзас и Лорен признаје вечнтом франтоском покрајином. А пошто Немцл не бацају више око на тс

-Ф Г *

Лнтвииов

14 јуна румунски парламент почиње рад Неће бити никаквих промена у влади

„НЕМАЧКА НЕ МИСЛИ НА РЕВАНШ И НЕ ЖЕЛИ ДА СЕ ТАКМИЧИ У НАОРУЖАЊУ" Изјава немачког инннстра г. фон НоЈрата Бер.тин, 30 мај Немачки минчстар иностраних по* слова г. фон Нојрат ггримо је синоћ претставнике страие штампе и опшир но им говорио о ставу Немачке у пи тању разоружања. Он је изјавио да је велики оптимиста и да се нада да ће на крају ипак доћи до споразума измећу ве.тиких сила У том питању. Затим је још рекао: — Ако се постигне начелнч споразум о разоружању, они који су у Светском рату били противници Не мачке и 1919 је разоружали мораће са нама водити озбиљете преговоре о томе какЂе ће нам гарантије пружит-1 за нашу територијалну безбедност. Јер мора се признати да је Немачка данас потпуно неспремна за било какав озбилунији рат. Не поричем да у НемачкоЈ постоЈи велики броЈ фабрика и других предузећа, коЈа се преко ноћи могу претворити у фабрике иунициЈе и оружЈа, али данас све те фабрике Још не производе ни у наЈмањоЈ количинн ратни материЈал. Шта више да се НемачкоЈ по еи глеском и италиЈанском предлогу »» допусти ограничено наоружање, Немачка би морала Још годинама приче кати да се успепгно такмичи са осталим великим силама у наоруЖан»>. Ми смо Још далеко од тога да нас н мање државе У Евротти могу смаТрати неким опасним и озбиљним про тввником у рату. Но Неиачка ни у будуће не мисли Да учествује у опасном и скупоценом такмичењу у наоружању. Она не жели ни реванш са Француском. Познато је да се Немачка после рата ораговољно одрекла Алзаса н Лоцс'

покрапиие, измећу Француза н-Нема ца не може у будуће доћи до ратних сукоба. На крају је г. фон Нојрат рекао: — Немачка је жељгаа мира, који јој је потребан за привредно оздрав. љење народа и учвршћење данашњег режима у земљи. Влада са плановима какве има влада г. Хитлера не мож« за читав ииз година ни помишљатл на ратне пустоловине. ФРАНЦУСКА КРИТИКА ПРЕДЛОГА Г. ЛИТВИНОВА Париз, 30 (Телефонски извештај) Предлог г. Литвинова о сталној конференцији безбед/ности различито се коментарише од фраицуских листоеа. „Матен" вели да је то једна утопија и у случају да се оствари идеја г. Литвннова, Друпггву народа би остало једино да се бави тргов>ином белим робљем и белим отровом. „Журнал" констатује да је предлог г. Литвинова пун противречности. Мећутим, Пертинакс у „Еко д Парн" придаје велику важност. Лист вели да је то један ултиматум или да Друштво народа енергично поступи против оних који поврећују мећународно право, или да се обезбећење мира организује ван Друштеа народа. „Евр" је мишљења да се г. Литвинов показао врло вешт н да је пружио једно примамљиво средсгво за спасавање конференције за разору' жање. — Треба поздравити, вели лист, што је питање безбедности ставље но опет на прво место конференције. Лист је мишљења да ће се, пошто буде завршена дискуоија, донети после неколико дана одлука да се за сада ради само на решењу проблема безбедности. Ђ.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ Г. Б. ЈЕВТИЋА Женева, 30 Данас Је министар иностраних послова г. Б. Јевтић имао дужу конференцију са г.г. Бенешом и Титулескуом. На јучерашњој конференцији г.г. Бартуа и Јевтића говорено је и о претстојећој посети г. Јевтића Паризу. Г. Јевтић је Јуче био на ручку код г. Авнола, генералног секретара Дру штва народа. МОГУЋНОСТ ДЕФИНИТИВНОГ КРАХА КОНФЕРЕН ЦИЈЕ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ СовЈетска РуснЈа потпуно се прлближила ФранцускоЈ в МалоЈ антанти Париз, 30 маЈ Кон4**ренција за разоружање, то констатују готово сви јутрошњи париски листови, налази се пред краХОМ. Данас се увића да се са систе-

мом наоружања дошло већ дотле да је Конференција за разоружање поста.та једна установа чнје се акције «е котирају много и која није у стању да код светских држава створи вољу за евентуално смањење наоружање, а поготово не за потпуно ра зоружање. Основна ствар, која се и прилнком дискусије на јучерашњој седници Оп штег одбора Конференције могла констатовати у пуној оветлости, јесте рапидно губљење поверења. Државе, европске и ваневропске, не верују да Конференција за разоружање располаже то.тиким ауторитетом да може зауставити луду трку у оружању појединих држава, а та трка долази у све опасније фазе. Нај■већу забринутост код свих оних који данас раде на обезбећењу мкра у Европи и на целом свету претставља држање и безобзирно оружање Немачке. Немачка се оружа у једној грозници, која може да проузрокује катастрофу. Сви говорници на јучерашњој сед»ици оптатег одбора нису крили свој песимизам, утолико пре што је очигледно да Немачка нема воље да уопште разговара о неком разоружању и она се држи потпуно по страни, фабрикујући оружје и поручујући оатни материјал у Сједињеинм Држадама, док љек! иадлеЈк.чк фа >.-<ди изјављују да их се рад Конференције аа разоружање нн мало не тиче. На самоЈ конференциЈн ситуациЈа Је оваква. На ЈедноЈ страни налази се фровт Француске са државама Мале антаите. На томе фронту, што је и карактеристично и утешно, налази се и СовЈетска РусиЈа. На другом фронту калазе се Енглеска и Италија, коЈе ипак у питању разорг жања показуЈу взвесну резерву. СЈедињене Државе држе се по страни, истичући стално своЈу доктрину немешања у европске ствари. Целокупна јутрошња штампа посвећује највећу пажњу јучерашњем говору совјетског комесара за спољне послове г. Литвмнова, истичући углавном да се из више пасуса тога говора може јасно закључити да Совјетска Русија жели да приступи /^руштву народа. Мећу најинтере1*утније коментаре несумњиво спада I гментар Пертинакса, који у своме листу „Еко д Пари м нзмеђу осталог вели: — Говор који Је г. Литвинов одржао у Женеви брижљиво Је састављен и није ни почему у нескладу са погледима Париза, Анкаре и престоница Мале антанте. Совјетски комесар за спол>не послове, вели Пертинакс, показао се у своме јучерашњем говору врло обазрив према женевској установи, у ко ју се Русија, иако г. Литв>инов није рекао ни речи о томе, спрема да уће. Заобилазним путем, међутим, г. Литвинов је упутио Друштву народа јед«у врсту ултиматума: или ће Друштво народа предузети по требне мере против држава коЈе раде на обарању међународних закона, или ће се оне силе које раде на организовању мира удруж-ити у Дру пггву народа против првих. Вероватно је да ће нам ових дана, наставља Пертинакс, бити позната реакција коју ће овакав став совјетског комесара изазвати у енглеским и ита.тијанскнм круговима. Али, ма шта се десило и ма какав обрт узела будућа међународна дискусија, Француска има да рачуна са једном свршеном и за њу веома важном чињенкпом: КонференциЈа за разоружан.е налази се данас пред потпуним крахом и став г. Литвинова против енглеско-италиЈанских идеја и његово јавгно приступање фратгускоЈ тези о безбедности могу послужити као јасан докуменат у рукама Француске да за гај крах Конференција за разоружање учиии одговорним неке друте државе. С друте стране, лист „Ордр пропраћа јучерањи говор г. Литвннова овим речима: — у главном совЈетсми комесараа спољне послове предлаже да се садашња Конфервнтгија за разоружање претвори у коиферекцију безбедности. Подвлачећи речи г. Литвинова, који је рекао: „Ако у томе потледу нису сагласне све државе, може се пристутгити закључењу појединачних споразума који би били ограничени

Букурешт, 30 маЈ (Телефонски извештај) Упркос вести, које с$ у последње време шире у једном делу штампе, у Румуиији не постоји владина криза. По подне је краљ Карол примио у аудиенцију министра просвете г. Ангелеска и с њим се дуго саветозао о политичкој ситуацији. Г. Татареску, веома добро расположен, изјавио је данас следеће: - Још једлом могу да демантуЈем фантастичне вести о кризн румунске владе и некоЈ новоЈ диктатури генерала. Ситуација моје владе Је сада, после разговора са Његовим Величанством, знатно учвршћена. Промена никаквнх неће бити. Румунски пар ламент ће 14 јуна почети рад и то у

Г. Татареску духу програма коЈи Је моја владавећ раниЈе истакла. Влада ће сав своЈ труд уложитн у то да се омогући Привредна консолидациЈа и налредак у земљи и у томе ће нанћи на свестрану помоћ већине румунских стра нака. Г. ТАТАРЕСКУ ИЗЈАВЉУЈЕ ДА ЋЕ СЕ РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ ИЗВРШИТИ КАСНИЈЕ Букурешт, 30 маЈ Претседник владе г. Татареску био Је синоћ понова примљен у аудиЈенциЈу код Крал>а Карола. После аудијенције г. Татареску Је саопштио новинарима, да Је донета одлука да се парламенат сазове за 14 Јунн. Влада продужуЈе своЈ рад на обнови земље и има за то пуно поверење Краља. Реконструкција владе извршиће се касније. Листови сазнаЈу да Је мннистарство воЈске понуђено маршалу Презану. Б.

Ирска укида сенат Лондон, 30 маЈ На седници нрског парламента данас Је са 64 против 55 гласова одлучено да се укине сенат. Око укидања сената већ одавно се водила огорчена борба у ИрскоЈ.

Јалан тражи савез са Кином уз свој протенторат Преговорн јапанског амбасадора У Нанкннгу Нанкннг, 30 мај Овдашњи кинески н еиглескн листови објављују сензацноналну вест да је Нанкнншкн амбаг.адор јапана У име своје владе предложио кинеској влади у Нанкингу да склопн савев са Јапаиом н да примн мо'»ну заштиту свога источиога суседа. За савеа Јапан поставља ове усло ве Кинн: 1) да Кина иступи иа Друштво народа; 2) да прекнне сваке преговоре са страннм државама и 3) да нп у будуће не склапа уговоре и савезе са трећим државама. У том случају, јапаиска влада је спремна да Кпну у сваком погледу помогне, да јој да велике зајмове, н у случају потребе пружн јој и војничку помоћ. Нанкиншкн јапански амбасадор нзјавио је страним новинарима да се овде занста ради о једпом војпом савезу између Јапана н Кине, који предлаже Јапан. Амбасадор је још додао: — Ако Кнна и не пристане на овај наш предлог, ми ћемо знати шта треба да раднмо. Ако она и даље буде преговарала са трећим државама и склапа савезе и уговоре, ми ћемо предузетн пајопггрнје мере и Кина ће од тога имати велике штете. Из кругова кинеске владе чује се да кинеска влад не желн ни да одговори на ове предлоге. ■■■■■■■■■■ишншишишнши Грчко дршавно тужноштво предпаже да се г. Ппастирасу н офицхрнма - његовим присталицама судн за велеиздају Солун. 30 мај (Телефоном) СазнаЈе се да Је судски досЈе, који се односн на државни удар г. Пла стираса упућен државном тужиоштву. ВеруЈе се да ће тужиоштво донети своЈу одлуку у току недеље. У нсто време државно тужиоштво примило Је извештаЈ државног тужио ца г. Папанастасију, коЈи предлаже да од 400 оптужених, њих 46 буду изведени пред суд за велеиздаЈу. Од тих 46 офнцира први Је генерал Пла стнрас, а иза њега долазе имена још пет генерала, виш.е пуковннка н потпуковника као и неколициине нижих официра. Д. К.

на иавестан броЈ држава", „Ордр" у вези с тим закључује да г. Литвннов иде за тим да се Европа врати на прератни систем споразума у једној мање илн више проширеној форЛист „Жур" вели да Је доведен у питање сам опстана« Конференције за разоружање и да се приликом јуперашњег огварања општег одбора Конференције јасно могло констато вати да се раније расположење држава у женевским круговима погпуно променило и да је фракцуска нота Велккој Бритакији о разоружању од 17 априла ове године поставила питање разоружања на формулу: на пр вом месту безбедност а затим разоружање. Јуче су у осталом сви говорници из општег одбора Конфереиције 8а разоружање. вели на крају „Жур", искључиво говорили о питању безбедности. Слично Пертинаксу. и г. Де Корао у ..Матену" изражава мишљење да се из јучерањег говора г. Литвинова може извести следећи прецизан закључак: — Господо из Друштва народа, ваше удружење налази се пред стечајем и, ако је потребно, треба да при ступите оскивању једног новог удру зжења у коме бих ја, као један од главнкх оснив^ча, имао свој лавовскк део и што би ми омогућило да нзбегнем све непријатности, формал ности око садањег ступања Совјет' ске Руоије у. Друштво народа.

Нем ири у Шпан нји Мадрид, 30 мај У војној барутани у Аликанте (Шпаннја) дошло је до страховнте експлозије. 5000 кнлограма барута је експлоднрало. Око барутанс све су зграде срушене до темеља, а у суседним улицама је неколико впшеспратних кућа внатно оштећено. Број мртвнх још ннје познат, али је вероватно великн. Властн претпостављају да је ово нов злочин шпанскнх анархнста.

Турсна спрема СЈар дочен Пер сисиом шаху Анкара, 30 мај Турска се спрема да прапнм источњачким сјајем прими своја суседа перснског шаха, којн ће ових дана стићн у званичну посету Мустафи Кемал паши у Анкару. Врше се многобројне и опширне прнпреме да бн пријем испао што величан ственије. Хиљаде радннка запослено је на оправци пута. којп води од границе д 0 Трапезунта на Црном Мору, докле ће шах путоватн аутомобнлом. На извесним отстоја њнма подижу се сада куће у којима ће шах са својом пратњом моћн да се одмори. У Трапезунту ће шаха прнмнтн једна турска крстарнца која ће га одвести до Цариграда. Од Цариграда до Анкаре шах ће са пратњом путовати засебним возом. После посете Анкари перснскв тах ће отиутовати у Европу,