Правда, 31. 05. 1934., стр. 2

Страна 2

П Р А В Д А

31-У-34

КОНФЕРИСАЊА Г. Г. БАРТУА И ЈЕВТИЋА

Г. Барту ће посеткта Бееград 24

Г. ЈЕВТИЋ ПОСЕЋУЈЕ ПАРИЗ 11 ГУ НА

Женева, 50 мај (Телефонска извештај) У женгвскнм полктичкнм круговнма данас је нарочнто залажена актио ност Југословенског мннистра кностраннх послова г. &огол>уба Јевтића, којн је пре подне имао дужу конференцију са француским мннистром иностраних послова г. Лујом Бартуом. Разговор између фрзшцуског и југословснсног министра иностраннх послова кретао се у ирвом реду око питања судбине Конференције за разоружање и става Југославије, односно Мале антанте у том питању, као и жалбе коЈу Је поднела Маџарска Друштву народа, против наше дртаве. КРАХ МАЏАРСКЕ У ЖЕНЕВИ Обавештени политички кругови, по сле овог састанка између двојице министара, нагласилн су ваше.м доттнснику да је маџарска жалба схваћени у Женевн као један тактички, недовол»но ооразложен, потез ревизионистнчке калшање, и да та жалба нећс иаићи на озбил>ну подршку оних фак тора коЈима Је стало до реда и мира у Еврогга. ЈугославиЈа, у овом питању, може потттуно рачунати на потпо ру г. Бартуа, коЈи ће настојата да ту аферу смести на онаЈ колосек коме она и притада, а да ЈоЈ се не даЈе1 неки међуиародии значај, како би то хтела Маџарска. Став г. Бартуа у овом питању, уосталом, познат је Још; од отЈОг дана када је Савет Дру- 1 штва народа решавао о сгввљању маџарске жалбе на дневин ред. Још! тада, г. Барту Је поставно неколико питања маџарском делегату прн Дру-ј штву народа, због којих се питања маџарски делегат толико збунно да' није уошпте могао да одговори, већ је изјавио да нема мандат од влаае да расправл»а о самом пределпу, па је затражио иове инструкције из Пе- 1 ште. После данашњег разговора између г. Бартуа и г. Јевтића, ситуациЈа у погледу маџарске жалбе у знатноЈ Је

| мери разбнстрена. Француска Је отво рено на странн наше државе, која ће бнти подржазана пуном снагом ауторитета Францускс у Друштву нз« рода. Међутим, поменутн облвешт^ни политички кругови ннсу истицали да Је овако отворен став Француске > корист Југославије дошао само као последипа траднц»н>налног прн]гтел>ства између те две државе; таЈ став

Г. Б. Јевтић дошао Је и као последица стаиови. шта Француске да се у данашњнм замршсним и заош.^еним међЈиародним односи.ма не смеЈу потрзатн питања коЈа нзмаЈу готово инкакве ве« зе са стварннм стањем, а која, збот своје провидне ревизионистичке позадине, могу да донесу нове компликациЈе у тим односима. ПИТАЊЕ УЛАСКА СОВЛЕТСКЕ РУСИЈЕ У ДРУШТВО НАРОДА С друге стране, г. Јевтнћ Је са г. Бартуом разговарао н о питању уласка СовЈетске Русије у Друштво народа. 0 овом пнтању разговаралн су са г. Бартуом и остали претстав* ннци држава Мале антанте, као и претставницн држава иотписница Бал канског споразума. Женевски упућени кругови гврде да у овом погледу

ностоЈи пуиа сагласност изиеђу прет ставш1ка поменутих држава. Тојест, све те државе су за приступање Сов^ јетске Руснје Друштву народа, чтгме бн се, кажу, у великоЈ мерн оснгурала равнотежа концерта свропских и ваневропских сила, а с тнме у везн обезбедно бн се и мир, коЈн се данг^ налази у опасности услед наглог наоружавања држава. М. С Г. БАРТУ ЋЕ ПОСЕТИТИ БЕОГРАД 24 ЈУНА Женева, 30 маЈ (Телефоиски извештај) Приликом данашњег разговора нзмеђу г. г. Бартуа и Језтића било је разговора и о посети г. Јевтнћа Паризу и г. Бартуа Београду. Утврђено Је да г. Јевтнћ посети г. Бартуа на ОрсеЈском КеЈу 11 Јуна. Г. Барту Је примно позиве г. г. Јевтића и Титулеска за посете Букурешту н Београду н у принципу Је одлучено да г. Барту посети 20 Јуна престонину РумуннЈе, а 24 Јуна Београд. У везн са овнм посетама г. Бартуа Букурешту и Београду, францускн министар иностраних послова изјавио Је вашем дописнику да се веома радуЈе што ће имати прилике да посети Београд и Букурешт, када ће се на Један убедљнв психолошки начин афнрмирати прнјатељство коЈе постоЈн између Франпуске и Југославије и Француске и Румуније. Г. ЈЕВТИЋ НА НОВИНАРСКОМ БАНКЕТУ Женева, 30 маЈ (Телефонскн нзвештај) Међународни биро штампе, заступ љене у Женеви, данас у подне приредио је банкет, коме су, поред ј других делегата, присуствовали и ми |нистари нностраних послова Југосла вије и Чехословачке г. г. Јевтић н др. Бенеш. М. С

Говвр г. Цалдариса у Солуиу ПРЕТСЕДНИК ГРЧКЕ ВЛАДЕ ОШТ РО ЈЕ КРИТИКОВАО ОПОЗИЦИЈУ, И ИСТАКАО ЗНАЧАЈ БАЛКАНСКОГ ПАКТА

Солун, 30 маЈ Г. Цалдарис, претседник грчке вла де, догтУтовао је у Солун 26 овог месеца увече. Посећујући Тракију и Македонију, Цалдарис остао је у Со.туну два даиа, 27 и 28 маја, и одржао са балкона „Медитеране" велики политички гозор, пред близу 30.000 слушалаца. У своме говору у првом реду г.

Министарш изасланици на вншем течајном нспиту

Министар просвете г. др. Илија Шуменковић потписао је решење о распореду изасланика Министарства просвете на матурскнм испитима у средњнм школама у јуну ове годиове^Преиа томе распореду изасланнци су овако распоређени: ДРАВСКА БАНОВИНА У Кочевју, Рамунш др. Франп. професор Универзитета у Љубљани; у Крању, Освалд др. Карел, професор Универзитета у Љубљанн; у Љубљани другој реалној, Брезник Јосип, начелник Просветног одељења у Љубљани; у Љубљани трећој реалној, Чајкановић др. Веселин, про фесор Универзитета у Београду; у Марибору, Врховник Франц, инспектор Просветног одељења у Љубља* ни; у Ново.м Месту, Прнјатељ Иван. професор Уннверзитета у Љубљани; У Птују и Мурској Соботи, Мелнк др. Антон, професор Универзитета у Љубљани; у Цељу, Бевк др. Станко, просветнн инспектор у пензији из Љубљане; у Марибору класичноЈ. Пријатељ Карел, инспектор Министарства просвете. САВСКА БАНОВИНА У Бјеловару, Елезовић Глнша, начелннк Мин. просвете у пензнји; у Броду, Шамшаловнћ др. Густав, про фесор Више педагошке школе у Загребу; у Вировитици. Тропе др. Стјс лентин, професор Универзитета у Загребу; у Винковцнма, Новак др. Грга, професбр Универзитета у Загребу; у Вировнтици, Троћи др. Стје пан. професор Универзитета у Загребу; у Вуковару, Штефан Адолф инспсктор Миннстарства про л вете; у Госпићу, Прица СпасеннЈа, инспектор Мннистарства просвете; у Загребу тргћа мушка реална, Касумп вић др. Иван, начелник Просветног одељења у Загребу; у Загребу прва женска рса.тна. Атанасијевић Ксени-

фесор Универзитета у Београду; ујпрофесор Треће мушке гимнази)е у Сињу, Вукић Милан, професор Уни* Београду; у Бијелом Пољу, и Колаверзитета у Загребу; у Шибенику, ,п1 ~" г-глЈаипимК г.тп!љн ингп^ктог Снтпчевић др. Ника. начелник Просветног одељења у Сплиту. МОРАВСКА БАНОВИНА у Неготину, Пејовић др. Тадија, професор Универзитета у Београду; Нншу мушка, Колендић Д. Петар, професор Унивсрзнтета у Скопљу; у Нишу женска, Миловановић Љубомир, директор гимназије у пензнји; у Пироту, Тричковић Димитрије, директор гимназије у пензији; у Ћупријн, Живковић Стеван, директор гимназије у пензији; у Алексинцу, Марнћ Александар, директор Учи* тељске школе у пензији; у ЈагоднСтојадиновић Милоје, начелник Просветног одељења у Нишу; у Краљеву, Живковић Михаило. директор гимназије у пензији; у Прокупљу, Мојковић Светозар, директор гимназије у пензији; у Свилајнцу, Лазаревић Радосав, директог Трговачке академије у пензнји; у Кња жевцу, Илић Радивоје, директор гим иазије у пензији.

ВАРДАРСКА БАНОВИНА у Битољу, Карљиковић Риста, ди ректор гимназије у пензији; у Вра њу, Милојевић Ж. др. Боривоје, про фесор Универзитета у Београду; у Лесковцу, Радовановнћ др. Војислав, професор Универзнтета у Скопл>у; у Призрену, Јовановић др. Петар, професор Универзитета у Скопљу; у Приштнни, Лоренц др. Борислав професор Универзнтета у Београду; у Скопљу мушка, Катић др. Данило, помоћник Мин. просвете у пензијн; у Скопљу женска, Костић др. Мита, декан Филозофског факултета у

ја. лоцент УниверЗитета у Београ- Скопљу: у Тетову, Жупанчић др. Карловау н Огулину, Галијан | Рикард, професор Универзитета у

ДУ: У . . . Драгутин, инспектор Министарства просвете; у Копривници, Хофчдер др Виктор, професор Универзитета у Загребу; у Крку, Шонић Уроц, управник Универзитетске библиотеке у Београду; у Новој Градишки, ПреиЦ др. Миливоје, професор Универзитета у Загребу; у Осијеку мушкој, Магарашевић Димитрије, помоћник Мин. просвете у пензији; у Осијеку женској, Петровић Светислав. професор Више педагошке школе у Београду; у Сењу, Барац др. АнтоИ, професор Универзитета у Загребу; у Сиску, Скон др. Петар, професор Универзитета у Загребу; у ЗаГребу друга класична, Босанац др. Стјепан, ректор педагошке шк. у Загребу. ВРБАСКА БАНОВИНА у Бања Луци, Глишић др. Љубиша, професор Универзитста у Београду; у Бихаћу, Негован др. Владимир, професор Универзитета у Загрсбу; у Босанској Гдадишки, Прејц др. Миливој, професор Универзитета у ЗаГребу. ПРИМОРСКА БАНОВИНА у Мостару, Тоиић др. Јован. про-

Љубљани; у Велесу и Куманову. Аранђеловић Панта, инспектор Про> светног одељења у Скопљу; у Штипу и Ђевђелији, Лазин Ђорђе, професор Војне академије у Београду; у Охриду и Прилепу, Јовановић Алекса, директор гимназије у зији. ЗЕТСКА БАНОВИНА

шкну, Стојановић Стојан, инспектор Мнн. просвете. ДРИНСКА БАНОВИНА У БиЈељнни, Бијелић Богољуб, ииспектор Прооветног одељења у Сарајеву; у Баљеву, Јоксимовић Жизко, директор гимназије у пензији; у Сарајеву женска, Гогић Малвина, инспектор Министарства просвете; у Тузли, Грбић Урош, начелник Просзетног одељења у Бањој Луци; у Ужицу, Дошен Коста, инспектор Ми нистарства просвете; у Чачку ,Нови товић Јеротије, инслектор Мин. про овет у пензији; у Шапцу, Томић Мн лавн, директор гииназије у пензији. ДУНАВСКА БАНОВИНА У Великом Бечкереку, Костић Ми лан, директор гимназије у пензији; у Великој Кнкннди, Ивнћ др. Алекса, профссор уннверзитета у Субогици; у Вршцу, Поповић др. Душан, про фесор Универзитета у Београду, у Крагујевцу иушка, Димитријсвић И

Г. ЦалДарис Цалдарис Је истакао тешкоће, коЈе соакодневно опозиција стаара данаш њој влади. Рекао је да опозиција сво : им понашањеи чиии огроине сметње за решење великих проблема зеиље. — Тиме се у народу изазива сумњЈ, рекао је г. Цзлдарис, да ће нам бити иогућно да се одупреио тешкој ситуацији редовнии радои сЛободних институција. Овде је г. Цалдарнс хтео да направи алузију на диктатуру. Говорећи о стању грчких финанси«а, г. Цалдарис је рекао да су држав не касе биле празне када је он дошао на власт. Креднт у иностранству је бно изгубљен, а вредност националног новца пољуљана. Данас је грчки буџет окоро у равнотежи. Драхиа нма покриће, које стиже на 68%. Кре дит Грчке у иностранству је васпо-

стављен и страни капитали поноад Јлазе у зеиљу, јер би без њнх земља била нзложена највећии опасностима. Седамнаест трговинских уговора влада је закључила са страним земљама, којииа Је у многоме обезбедила извоз грчких проиавода у иностранство. Г. Цалдарис Је затим говорио о просперитету народног здравља о ис такао владине успехе у питању кому иикацнја. Предвиђају се изградње многих нових железница, од којих у првом реду пут од бугарске граНице, а исто тако и путеви за т>ри« зам. Па крају свога говора г. Цалдирис је рекао: Изоставио бих Једну важну ствар, ако вам не бих говорио о Балканском пакту, коЈи Је закључен између четири балканских земаља. ОваЈ пакт лопуњава онај, коЈн Је потписан про шле године у Анкари. Ви сте први при моме повратку из Анкаре поздравилн наше приЈатељство са Турском. Балкански пакт, потписан 9 фебруара ове године у сали АкадемиЈе у Атини, довршио Је дело започето у Анкари. ОваЈ пакт претставља важан догађаЈ у исторнскоЈ еволуциЈи балканских земаља. Он учвршћуЈе мнр и гаранциЈе „статус кво", коЈи произилази из уговора против сваког балканског напада. ОпозициЈа ниЈе хтела, на несрећу, — или боље рећи њен шеф ннЈе хтео — да помогне оео дело. Г. Венизслос Је повео жестоку борбу против овог пакта. Влада Је и преко свега тога одлучена да се чврсто држи линиЈе, иоЈу Је себи поставила у спољиоЈ политици Грчке. По свршенои говору г. Цалдармс је присуствовао банкету, који Је у његову част дала Солунска општииа н на коие је претседник владе свечано обећао пуну потпору за подизање Солуна на степен праве друге престонице Грчке. Д. К.

За време велиних авшатнчних сзе^аности у Паризу лете о је и г . Лебрен Париз, 30 мај На аеродрому у Ле Буржеу завршена су такмичења француских пилота са лакИм малим авионима испод 450 килогра.ма тежине. Прву награду на овим утакмииама добио Јв познати француски авијатичар Лнро, који је тукао досадањи свет ски рекорд у брзини са лаким авио нима на линији од 2000 километара. Он је сада овај пут превалио за 5 часова 8 минута и 31 секунду. За време утакмице велику пажњу је привукао претседник Француске Рспублике г. Лебрен, који се живо интересовао за исход Тћкмичења. На крају је и он летео са јед иим тромоторним авионом и око јсдног сата се задржао у ваздухуТо је први случу да је претседник Француске Републике летео авноном. Присутна многобројна публика риредила је г. Лебрену бурне и одушевљене овације. авгс=зо=всгсз=зс:

зији, у Крагу)евцу женска, Кошут ћ I ^ова утврђења на францусно

у Беранама, Андријашевнћ Душан. инспектор Мин. просвете; у Дубров нику. Милошевић Момчило. начелник Мин. просвете у пензији; у Котору, Добросављевић МилнвоЈе. директор гимназије у пензији; у Ник* шићу и Даниловом Граду, Зарић Више Прибислав. инСпектор Мин. просвете; у Пљевљимама, Барјактаровић др. Фехим. професор Универзитета у Београду; На Цетињу, Павловић Љубомир, ди ректор у пенсији; у Косовској Митровици, Лоренц Др. Борислав, професор Универзитета у Београду; у Новој Вароши, Дожен Коста, инопектор Мннистарсгза просвете; у Херцег Новом, Стојићевић Др. Алск саидар, професор Универзитета у

др. Радован, професор Универзите та у Београду; у Новом Врбас>, Сто јиљковић др. Милоје, професор Универзитета у Београду; у Новом Саду иушка, Радојичић др. Никола, професор Унивсрзитета у Љубљали; у Новом Саду женска, Шкерљ др. Станко, взнр. проф. Уннверзите1а, у Петровцу Бачком, Маричнћ Илнј^ професор Војне академије у Бсограду; у Пожаревцу, Ђорђевић Мчл/тин, директор гимназије у пензији; у Руми, Премовић Днмитрије, дирек тор гимназије у пензијн; у Смсдереву, Зечевић Милош, управник народне библиотеке у Београду; у Срсм ској Митровици, Стефановић Павле. инспектор Мин. просвете; у Сомб^ру, Боровњак Тодор, днрекгор гимназије у пензији; у Сремским К'арловцима, Петронић Јован, начелник Просветног оделења у Н. Саду; у Суботичкој иушкој, Пантелић др. Душан, професор ВиШе педагоШке пеи* [ школе у Београду; у Суботици жен* 'ској, Лалевић И.тија, ннспектор Мин просвете у пензији; у Белој Цркви, Билимовић др. Антон, профисор Уннверзитета у Бсограду; у Горп.ем Милаиовцу, Живковић Михаило, директор гимназије у п е н з и ј и;

УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА У Београду Прва мушка, Мнланковић Др. Милутнн, професор Универзитета у Београду; у Бсограду Четврта иушка, Шеварлић Миладин, начелник Министарства просвете; у Београду Прва женска, Ћоровић Др. Владииир, декан Фњтозофског факултета у Београду; у Београду Дру га женска, Новак Др. Виктор, професор Универзитета у Београду; у Земуну, Ђаја Др. Иван, професор У-ниверзитета у Београду; у Панчеву, Цветковић Риста, ннспектор Ми-

Љубљани; у Пећи, Јелача Стеван, нистарства оросзете.

границн Париз, 30 мај Француски генералштаб Је на своЈоЈ данашњоЈ седницн донео одлуку да у блискоЈ будућностн почне са утврђивањем северне границе Француске, део према БелгнЈи. До сада Је таЈ посао генералштаб био препустно самоЈ БелгнЈн, али пошто ФранцускоЈ предузете мере нису довољне, то ће сада сами француски воЈнн стручњаци вршити радове иа утврђењу севернс франиуске грзниие, као што Је већ учињена на источноЈ гранпци према НемачкоЈ. ■ 01аНВ1В1ВВ111В1В1>В"*1"* в|ва|в1111 Изјава г. др. В. Јањ ћа

Така Доднћ, народни посланик, о коме је г. Драмнац опширно писао у неколико махова, приказујући гз у гтуној светлости, једним варварским нападом напао ме у новинама 1924 године, док сам још бнб на положају миннстра вера, али до тучс није дошло, иначе би његово херо|ство данас друкчије звучало. За тадање клевете и увреде ја сам Таку Додића био тужио суду, алн како јс Додић вештим маневрисањем ивбегавао да дође на суд, кријућн се за нмунитет народног посллника, дошла је и аболиција процсеа амнестијом 1929 године. Тако се Додић извукао од одго-1 ворности. Иначе, ако Додић мисли да за те клевете има „право", ја му могу пру жити и ту сатисфакцију, да се за исту ствар нађемо поново пред судом. Уредништву захвалан, Др. ВоЈислав Јањић, мннистар у пенсији.

шммва ОМЛАДИНА Пола ноћи. Цоследњи трамвај ју ри пр$мд. периферији. Хладно Је, људи у колима су сањиви и ћуте. Крај једног прозора седе три младе девојке. Оне су витке, насмејане, зздовољне. Вкди се на први поглед: девојке су из добре породице. Родитељи ии седе тамо крај врата. Девојке нису лепотице. али зато љупке, добро расположене... студенткиње, закључујем. На углу Београдске улице и Александрове улазе два иладића: елегантни су, претерано елеггнтни. И у напитом стању. Гласно се смеју и гласно зевају. Седају и изсзи вачки посматрају девојке. Не може се разабрати шта говоре, али по изразу лица види се да их крнтикују. ДевоЈке их уопште не примећуЈу, а они се сад љуте и гледају их као неку робу која ии стоји на расположењу. Али која им није по требна. Један иаше рукои и презриво примећује: — Сувише су мршаве. А други додаје: — Само она на крају вреди неШТ0 - Ж V На првој станици излазе Фигфирнћи. Икс. „ПОД-ПРЕДСЕДНИК" Читам један рогобатно састављен акт написан у ма.том месту. Не чуди ме неспретна стилизација акта — веома добри., честити и вредни људи могу да буду рћави стилисти. Али ме чуди што Јо овај акт, у коме се реч потпрг т — тпик пнше као „под-предссдник" потпи сао и управитељ основне иисоле. НЕПОТРЕБНА ПРИСТРАСНОСТ Поводом извесннх гостооања V Београдском позоришту, ттублика се полелила на два дсла. Јелан део је био, по свои мишљењу. осноаа* но незадовољан. други део се чак бунио због незадовољства првог дела. Критика је такође бнла подељена. Неко је био пристрасан. Али ко? Да Л/< они. К01Н су добили ордене, и.ти они који их очекују? Ако је у суду суди'а рођак и.тк пријатељ оптуженом, судија се ивУ зима из суђења... А у критиии? Куртоазија захтева да прсма го* стима будемо у сваком случају љубазни. Налазнмо ипак, да |е ман>е на свом месту претеривати у хва* љењу оних који то не заслужују. него ли рећи истину на фини на« чин, културно, у рукавицама. Иначе — зашто критика? Публи* ка јој више неће веровати. Нн умегници. За кога се онда пише? П.