Правда, 31. 05. 1934., стр. 4

Страна 4

П Р А В Д А

31 -У-34

Како је пуковник у пенсији г. Премовић дошао до меница на којима је као ахцептант Друштво „Асикурациоии ђенерали*

Ретко је кал Београд био у тачо великом ИЈпересовању за неку крупну финансиоку аферу као што да случаЈ са афером око милионских меиица бнвшег генералног директора н општег п>'номоћтжа велнког нностраног осигуравајућег друштва „Асикурациони ђенерали" Стевана Рч-1чевића. Свуда се само о њој говорн, а нарочнто се са великим ннтсресовањем коментарише у фннанснскин и трговачкнм кругозима, у којимз је покојни Ранчевић уживао леп глас и велико поверење. Да интересозање за разво] истраге и догађаја буде још и већс, наЈанше је учиннла огромна цифра мсннца чнји се «знос пење, на око осамдесет хиљала дннара. Нншта ма>ће није пој већало интересозање н праљс ру к>' I „Асикурацноннх ђеиерала" од посло вања овога бимпег директора н пуномоћннка. Свима то изгледа по^зло нсвероватно, фантастично, чудно. Тешко Је наћн некога ко се нијс угтитао шта ће бнтн са тим толичим милионима и ко ће да их плати; да ли су „Аслкурациони ђенерали Ј дуж ници или не? А још је крушшје питање: како је до свега овога дошлј? Да ли је Раичезнћ нмао право да задужује Друштво н то на такоогром не суме? Ако није имао — качо то Друштво, уосталом, тврди — онда како је Раичсвнћу било могућно да потлнсуЈ 'е меннце на тако фантастич не цифре? Како је наш послззни сзет имао поверења у Раичевнћа, који, тако рећи, иије имао ннкакве имовине. Свет се чули, зграњава. Понекосе усуди да каже: — Па овај је био бол>и мајстор и од Ставнског! Алн један огроман броЈ, нарочнто оних који су Раичезића боље познавали, н данас је на његовој страни. Онн и сада још увек верују у његову нсправност. — Ако је н било шта — веле онн — он то није радио штоЈебио покварен човех. Веровао је свакоме, па су га нзигралн. Он је жртва прилика и друштва које га је окружавало. А има их, опет, који тврде да Је Раичевић радио све ове послове са анањем централе друштва, па сада, када је друштво дошло у незгоде, требало је иеко да нспашта за све, да спасе друштво. И — коцка Јс тла на Раичевића. Он је бно директор, водио је те послове. Један револаерски куршум — н Раичезић се ослободио обавеза. Сада, нстрага с* наЈенергнчније води. Иследници ће, свакако, до нстине доћн једнога дава. КО ЈЕ ДРУГИ АКТЕР ОВЕ АФЕРЕ Раичевнћ док Је бно жив ниЈе хтео свој слЈ*чај пријавити властима. После, са пробијеном слепоочницом он је издахнуо у болницн, алн је за собом оставио једно пнсмо, у коме јс, у најкраћнм цртама, објасиио свој одлазак са овог света. Он је својом руком написао да је за његозу смрт крив Ђорђе Петровић, београдски трговачки посредник. Иследне властн повеле су одмах истрагу. Упале су нзненадно у стан Петровићев н извршиле претрес. Ништа није наћено, али се у томе по:авио београдскн адвокат г. Радомир Милаћ и предао Петровићеве менице у суми од два и по мн.тиоиа динара, на којима је друштво „Асикурациони ћенералн" било акцептант. Са истрагом је настављено. Петровић је признао да је менице добио од Раичевнћа, а.ти зашто, како смо обавештени, није хтео рећн. О Петрозићу, који је, истина, уживао леп углед у друштву, зна се само толико да је имао разграната познан ства, да је био трговачки посредник, да је имао тесних трговачкнх веза и са иностранством. Његово укупно имање процењено је са нешто преко шест стотина хиљада динара. ТРАГАЊЕ ЗА ОСТАЛИМ МЕНИЦАМА Међутим, како су иследницн били обавештени. меница са којима су Ранчевнћ и Петровић радили било је више. По првим верзијама, њих је требало да буде преко сто милнона. а и сам покојни Раичесић у свом опроштајном писму био је навео да је потписао меница у износу од седамдесет осам ми.тиона. Али првом истрагом није ни приближно наћено толико. До сад је нађе«о меница на свега трн милиона осам стотина педесет хиљада динара. Шта је могло да буде са осталим меницама — упитали су се ислед иици. И, наразно. о томе су упитали и Ђорћа Петрознћа. који је био најбоље упознат са пословима бившег директора „Аснкурациони ћенерали". Петровић је с почетка ћутао, али је доцније рекао: — То је све што има. Управо, на тим менинама сам и ја потписник као жирант. Међ\'тим, познато мн је како ми је Раичееић причао — да постоје још неке меннце на пет стотина хиљада дннара, али не знам код кога су. Само ја на њима нисам био гтотписник. Оне су издате на акцепт друштва „Асикурациони ћенерали". Према писму Раичсвића. врло је всроватно да је он ззнста и дао менипа у суми од седамзесет осам милнона. А.тн шта је са тнм меницама — за сада се ништа не зна. Иследне

власти не искључују вероватноћу да су их можда неки нмаоци, уплашени афером, прикрили како н они не би бнлн умешани у цео овај замршсми сплет послоеања бившег директора „Аоикурациони ћенералн" и београдског трговачког посредннка Ђорћа Пстровића. СВЕ МЕНИЦЕ НОСИЛЕ СУ КАО ДАТУМ ПЛАЋАЊА ДЕВЕТНАЕСТИ МАЈ Врло је карактеристично да је на свима меницама које су досад наћене рок плаћања истн дан. Оне су издане 19 маја 1933 годане, а рок им је плаћања 19 мај 1934 године. То је врло интерссзнтно када се зна да са-

Стеван Ранчевић

дањн притежиоци тих меница нису њнх прнм^или 19 маја прошле године. Из свега изгледа да је 19 маја прошле годнне био поститнут дефиннтиван споразум измећу покојног Раичевића н Петровнћа о њнховом заједничком послу н онда је Петровић, да не би Раичевић изменио своју одлуку, узео тога дана од њега све менице. У везл са овом карактеристиком што све меннце носе исти датум, »нтересантан је случај пуковника у пен зији г. Ннколе Премовића, који Је Петроеићу за рачун „Асихурацони ћенерали" бно дао на меницу новац у износу трн стотине педесет хиљада дкнара. После закљученог посла, Петровнћ му |е дао меницу са датумом 10 мај 1933 године, иако је тада био септембар месец. То је заинтересовало г. Премовића и он га је упитао што оне носе данашњи датум. Али се Петровнћ брзо снашао и рекао му : — Знате, г. Премовићу, та нам |е меница од раније, па како су велики таксе нисмо хтели да пишемо но ву меннцу, већ смо оставкли стари. Ви само обрачунајте кнтерес за ових осталих осам месеци, а што меница носи датум 19 маЈ не мари нншта. Тако је н било. Г. Премозић је, не слутећи ништа, обрачунао кнтерес н дао Петровићу за рачун „Асикурацн онн ћенарали" тражени нозац. ДУЕТ РАИЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ Интересантне су личности актера ове крупне фкнансисхе афере. Као што је познато, Један Је директор друштва „Асикурацнони ћснерали", а други београдски трговачки посред ник. Обојкца су кма.та велкка познанстза н ретко који послован човек није знао за њих. Креталн су се у такоззаном вксоком друштву. Код „Академије наука" вићали су се сваког дана на казн. Ужквали су опште симпатије. По менталитету нису би.ти исти. Ранчевић је био помало разметљив, волео је да се хвали својим разгранатнм високим везама. док |е Петровић улазио у ова друштва, али тихо, без ларме н самохвалисања. са извесним циљем, добро прорачунатим. Петровић ниЈе ни расигошк, како неки тврде, нгводећн да је прирећнвао обесне оргије у своЈој раскошној вили. Чак је помало био и ципија. Дуго се ретавао да ли ће коме пла тити каву. Сушта противност Раичевићу, који је важио за чозека широке руке. „КРАЉ БЕРЗЕ М Раичевић Је о својим пословнма у друштву „Асикурациони ћеиерали" и о свим питањима врло ретко говорно. Неки пут би само испричао како је дошао из Трста право V Загреб за директора филијале „Асикурациони ћенерали", а за1им у Београд. Нај омнљенија иу је била похвала његово интимно пријатељство са покојним Пашићем и нетсим друтим вићеним политичаоима. Својим пријатељима н познаишгима говорио је: — Видећете, ја ћу једнога дана постати највећи југословенскн финансиски магнат. Петровић, мећутим, био Је одличан играч на бсрзн. Његови пријатељи чешће су га звалн „краљем берзе". Био је необично добар спекулант на берзи и ретко се када преварио у својим прорачунима и спекулацијама. Посао му је ишао врло добро н сж се постепено богатно. Почео је бсз ичега, а створио је имовнну од око три ми.тиона дкнара. Само како и на који начин — то ће истрага рећи.

рациони ћенерали" може претрпети ма какву штету. Укупно узсзши, овде се ради оЈеа ном неуспслом покушају, чија )е Једина трагична последица самоубиство покојног Ракчевића. Сматрамо за потребно да нагласи мо да по старом обичају ко)ивлада код овнх основица „Асикура:'иони ћенерали" у свима државама у коЈч* ма оно ради. Друштво „Асикурацио ни ђенерали" никада се није бавило меничним операцијама у извршењу њкховог послозања. ЗАГОНЕТНО ДРЖАЊЕ ДРУПЈТВА „АСИКУРАЦИОНИ ЂЕНЕРАЛИ" Несумњиво да је Друштво „Асику-

| Петровић Је родом из Срема и прI ве берзаиске послове почео је по оI слобођењу, 1920 године, обављати у I Загребу, где Је такође у пословном 'свету стекао вслики круг познаника, ј те Је стога разумљиво и ве.тико ин| тересовање за ову »феру и у Загребу. ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ РАИЧЕВИЋ ПОТПИСИВАО МЕНИЦЕ ЊА МИЛИОНСКЕ СУМЕ Раичевић је, иако је имао достп ве' .тике пркходе од „Асик>рациони ђе1 нера.ти", ипак желео да своје прихој де повећа. Од друштза више није ! могао очекивати него што је имао, мора се нагласити да је само за годину дана примао које плате које тантнјеме н разне дивиденде око шест стотнна хиљада. Морао је тражити излаза на другој страни. И, јед нога дана, срео се са Петровићем. Од тада је по""о њихов зајегнички рах Петровнћ је већ бно познат као одличаи познавалац берзанских послова. Само тај њнхов први додир није још сасвим разјашњен. Не знасе сигурно да лн се Раичевићу, што је вероватније, Петровић натуржо, и.ти га је Раичевић позвао да заједно раде. Тек, како било да било, они су почели заједно да послују. Међутим, нкједан ни другн нису кмали довол>но свога новца за те послове. Од некуд га је требало створити и они су решили да га створе преко „Асикурациони ђенерали". Раичевић је био генерални директор и пуномоћник друштва и могао је лако до новца доћи. У томе су, као што се види, у прзо време н успели. Поче.ти су радити са меницама. Раичевић је стазљао. печате н потписе, а Петровић је подкзао новац и улагао га у крутше берзанске спекулације. Посао им није кшао најбоље. Неки пут се дешавало да су н добили неку суму, али су, кахо се то види из књига Петровићезих, много више губили. Берзансхе су се прилике промениле и „краљ берзе", заједно са својим ортаком, кзгубио је позамашну суму. Хтели су ту суму да надокнаде, игралн су и даље, а губитак је растао све више, док нису дошли у безкзлазну ситуацкју. У томе су искочиле и неприлике. Долазили су роковн плаћања мелнца. Појавила се једна од милион дннара. Ималац те менице није хтео да чека, већ Је затражио наплату. За то су сазнали и у дирекцијн друштва н Раичевић се убно. ИНСПЕКТОРИ ИЗ ТРСТА ЧУВАЛИ СУ РАИЧЕВИЋА ДА СЕ НЕ УБИЈЕ Као пгто је познато, чнм се у Тосту сазнало за пословање дкректора Раичевића, у Београд су дошла дза чиновнкка централе н повела истрагу. Почели су да кспнтују Раичезића у чему се састоје његови послови и коликн је дуг направио. Све у најбол>ој намери, бар тако кажу инспек тори, али Ранчевић о томе није хтео ништа да каже. Рекао нм је једном прнлкком да нм сада нкшта не може рећи, али да ће после његове смрти ове сазнати. Он је остазио забелеш ке. То је било довољно да ннспектори поведу о њему мало више рачуна. Гледали су на сваки начин да га спрече у његовоЈ намери, уверавзјући га да ће се све лепо завршити. Али у томе ннсу успеди. Једним револверскнм хнтцем Ранчевић је за вршио своЈ жизот, оптужујући Петровнћа, који Јс, како он каже, изиграо његово поверење. Да ли Је Петровнћ изиграо поверење покојног Раичевића, илн је то само његозо правдање пред охтазак у смрт, рећи ће даља истрага. ШТА КАЖУ ЗАСТУПНИЦИ „АСИКУРАЦИОНИ ЂЕНЕРАЛИ" АДВОКАТИ Г. Г. АЛ КАЛ4.1 И СИМИЋ 0 ЦЕЛОЈ АФЕРИ Да би, донекле, разјаснили случај, правни заступннци „Асикурацион« ћенерали", београдски адвокати г.г. Сима Алкалај и Влздкмир Симпа дзли су претставннцнма штамттс ову изЈаву: „Тачно Је да Је покојни Ратевић у хартијама које Је оставио изјавио да је он потпнсао меннце у износу од седамдесет осам милиона ди нара, које је предао Ђорђу Псгроч. ћу. Мећутнм, брза н енергнчна истог га, коју су повеле истражне власт«, нмала је за последнцу да се утврднло постојање менкца само за износ од четнрн мнлиона трнста педесетхн љада динара. Нз саслушању код Суда Петровкћ 1е нзјавно да оснм горњнх меннцг ннкакзе друге меннце не постојг. Веровзтно да је покојни Раичевић заистл предао меннце за нзнос од седамдесет осам милиона динада, алм је наша импресија нз целог досадањег тока стварн да су имаоци оаил неисправнкх меница, импресионирани брзим и енергичним поступком власти и увнђајућн да бн појава овако,сто педесет хнљада динара, а две огромног износа меница изазвала те- «а по сто хиљадз. шку сумњу, сами уништили највећп! Посетнли смо г. Премовића и о« |е део тих меннца. | бно љубазан да нам објасни како је Пошто се све до сада појављепс лошао до тих меница. У ссом објашменице у кзносу од 4,350.000 динзра њењу он је почео од почетка познанвећ нзлазе у рукама власти нема пи-' ства са Петровиће^г н Ранчевићем. какве опасности да др>штво „Асику! Са Петров»гћем се упознао одмах

после рата у Загребу. Препоручио му га је некн његов колега. Петровнћ се још тада бавио берзанским посло вима и посреднкштзом и ни јеЛном приликом није му се учинио сумњив и способан за презару. Каже да је врло добро познавао законе н да је био мајстор у своме послу. И сада, г. Премовић не суиња, иако га је пре варио, да је он непоштен. Упразо да је извршио неко дело које повлачи кривицу. Ако је и учинио какву кривицу, каже нам г. Премовнћ, он ју је учинио вешто, тако да не би сносио последице казненог законика. Исто тако каже да се у Загребу упознао и са Раичевнћем, који се и тамо кретао у највишим друштвнма.

Сахрана Ранчеанћа

рациони ђенерали" нетосредно заннтересовано овом великом афером постгвља се питање да лн ће оно морати да плати огромне менице свог бившег директора Стевана Раичевнћа. Ипак, доста је чудно како се друштво у овој афери држи. Док листо ви нису објавили сензационалне нзвештаје о фантастичним меницама, дотле је Друштео ћутало, а тада је поззало новинаре да им да обазештења о целом случају. Мећутнм, као што смо у прошлом броју навели, и тада није речено ништа одрећено; упразо, створена је још већа забуна. Претставнкци Друштва упитали су ноекнаре шта нх кнтересује. Новинари су, на то, поставнлн око двадесет питања, чкји би одговори потпуно расветлили целу аферу. Један чиновник Друштва откуцао је сва та питања и отишао да се посаветује са генералним инспектором из Трста. Саветовање је трајало дуго н најзад је дат један коминике. Он је био више него празан. Многа пнтања уопште нису узета уобзир. 1ечсно је само: да Раичевкћ није имаопунсхмоћје да потписује на мсницала Друштво; после је извршена корекцнја, по којој је он имао друштвено пуномоћје, али га је прекорачио. ОКО ПУНОМОЋЈА У свом загонетном држању претставници „АснкурацЈЈОни ђенерали" иду тако далеко да тврде како покој ни Ранчезић нкје нмао право да Дру штео обавезује у свнм другнм пословима који не засецају у оснгурациону бранжу. Мећутим, сада је то њихозо тзрћење побнјено ч њихово загонетно држање довело је још у за гонетнији положај. У протоколацнјн фнрме, која је потврћена код Трговачког суда у Београду 18 Јануара 1930 године, стојн овај пасус: „Фирму ће пуноважно потпнснватн и задуживати њен днректор г. Стеван Раичевић, генера.гнн претседник Друштва за Краљевину Југославију". У протоколацијн се даље ннгде не каже да Раичевнћ има право Друштво да задужује и потписује само у бранжи која задире у осигурање. Зашто је претставницима Друштва било потребно оео негирање права Раичевића да потписује менице — ни Је нам јасно. Можда због тога да би нзбегло обавезе које им је, морамо рећи можда н непрззедно, нзметнч-о бизши директор колнко смо бавештени од неких познатијих београдских адвоката који су упознати са овом ствари. Друштво „Аснкурацнонн ђенерали" мораће да плати све ове менице за које се буде установнло да су.за њих дате стзарне протнвзргдностн. ШТА ПРИЧА ПУКОВНИК У ПЕНЗИЈИ Г. НИКОЛА ПРЕМОВИЋ, КОЈИ ИМА ТРИ МЕНИЦЕ НА СУМУ ОД ТРИ СТОТИНЕ ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА ДИНАРА Међу оне који имају менице спада н пуковник у пензнјн г. Никола Премовнћ. Он има код себе (управо чнм је сазнзо за аферу предао нх јс суду) трн менице на којима је друштпо „Аснкурацисичн ђенералн" било акцептант, а Ђорђе Петровић жирант. Од те трн менице једна је на

^АСИКУРАЦИОНИ ЂЕНЕРА ЛИ" ТРАЖЕ ЗАЈАМ ОД ТРИ СТОТИНЕ ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА ДИНАРА — После тога — наставља г. Премовнћ — како сам добио пензију, ја сам прешао у Београд. Неко време, потом, ја сам првн једног дана срео Раичевнћа, а затим Петровића. Вића лн смо се често. Али једнога дана, пре непгто више од осам месеци, дошао је к менн Петровић н замо.тио ме да му у једној банцн где сам ја члан уттразе кздејствујем зајам на трн стоткне педесет хиљада динара. Рекао ми је да ће за то положити једну меницу са акцептом „Аснкурациони ћенерали". Било је чудно да једно тако велико друштво које има у Поштанској штедноннци око сто милнона тражи из моје мале банке ззјам, те сам умолио Петровића да ми објасни због чега Друштво тражи новац на меницу. Али Петровић ми је тада тако убедљкзо рекао како је то нека тренутна незгода Друштва и да немам шта да се бринем за нсплату менице. Ја сам се заузео у упразн банке, али без успеха. Рекао сам му то и он ме је замолно да му ја дам овај новац. Рекао ми је да зна да ја имам новаца и зато ме молио дз му ту услугу учиним за добар интерес. Нисам га могао одбитн н дао сам му новац, а.ти сам претходно проверио да ли је менкца исправна. То, истина, нксам морао ни чнннтн, јер је он со« бом, да бн ме уверио, био домео про токолацију штампану у „С.тужбеним новннама". Када је прнмио новац, рекао ми је да ништа не бринем, а.ти да будем дискретан, јер Друштву нн је право да се зна да оно узима таI ко мале суме по меницама на послугу. ПЕТРОВИЋ СЕ СЛУЖИ ЛАЖИ ДА БИ ИСПАО ИЗ ОБАВЕЗЕ — Јест — вели нам г. Премозић заборавих вам рећи да нисам хтео I да дам новац, коЈн није био само мој ј већ и мога брата, на голи акцепт дру ' штва „Асикурацнонн ћенералн", иако ннсам ништа сумњао, знајућн да Петровић има добру нмовину, тра1 жио сам да ин и он меницу потпише. Он је то и учинио, гозорећи ми да мееицу потписује само зато да ја не бнх иишта сумњао. После тога време је пролазило. Ја сам, готово, био н заборавно на ме» ницу. Нисам знао чак ни када је рок исплате. Мећутим, једнога данз, 19 мзја, Петровић ме Ј*е позвао телефоном и рекао ми: „Данас јс рок меннцн, али немаш шта да бринеш. Сутра ћеш добитн новац. Баш сам малочлс говорио са Ранчевнћем". Али прошло Је и то његово „сутра". а он ннје долазно с новцем. Ззто Је прексутра, када је био последњи дан, дошао к менн н показао ми једну посетницу Раичевићу, у којој му се овај извн њава што није могао доћн поподне к њему п велн да ће доћн поподне. Алн и поподне ннје дошао Ранчевић Петровићу и он је дошао сам понова к мени. Том прнликом мн је рекао да Раичевнћ није добНо из Трста новац, али да ће га дан два снгурно добити. Ја сам хтео да протестујем меннцу, алн ме је он молно да то не чнним. То мн је, донекле, било сумњиво и ннсам хтео да пропу стнм да н њега, Петровнћа, изгубнм нз обзвезе. Међутим, он ме је и даље молно, тако да сам, на крају, при стао да меницу не протестујем, ал само под услочом да он нзпише хд