Правда, 20. 07. 1934., стр. 1

(10ШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

МЕСЕЧНА 11РЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ 20 ДИН., ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552. 25-553, 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558

Рукописи се не враћају

Број 10.671 Година XXX

ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД П01ШАНСКЕ ШТЕДИОНИЦћ БРОЈ 53 220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЉЕЊА 23-551.

БЕОГРАД, ПЕТАК 20 јул 1934 Влајковићева улица 8

(И [3

Трговпкски уговор закључен почетком маја у Београду између наше земље и Немачке, чија је важност одређена на две године, почео је да се примењује 1 јуна. Ступањем на снагу овог уговора престаје да важи привремени споразум о највећем повлашћењу, закључен између Немачке и Наше Владе у јулу 1933 године. Овај привремени споразум заменио је стари трговински уговор који смо ми у своје време отказали, пошто од њега наша привреда није имала никакве користи, већ суху ште ту, јер није одговарао примењеним економскнм оДносима, између наше две земље. нити светској привредној ргруктури. Стари трговински уговор био је ^акључен онда кад су владали нормални трговински односи у сзету, а варочито у централној Европи и Не мачкој, која је за нас важна. Под таквим условима и у таквим привредким приликама примењивао се дај стари уговор тада на наше задовољство. Јер, ми, као изразито аграрна земља, увозили смо у то вре ме претежни део индустриских артикала са стране, а највише баш из Не цачке, док смо настојали, а и ствар во у томе успевали. да сав вишак ваших пољопривредних артикала из веземо. Тим стањем и приликама у то време били смо задовољни. Око 1927 године настају два врло важна момента. — Први је, постепена иако лагана индустријализација наше зем ље. тим самим мања потреба увоза индустријских артикала са стране (и ако још увек доста велика), а дру гл је важан моменат аграрни прочасционизам у индустриским државаШ средње Езропе;, Аустрији, Чехос.товачкој, Немачкој и Италнји. Тај вграрни протекционизам имао је за циљ да се те индустријстсе земље еманципују што више од увоза аграр вих продуката из иностранства и та је прилика с једне стра^е низом развих мера фаворизовала развитак пољопривреде у тим земљама, а с дру ге кочила увоз аграрних продутсата вз иностранства. Оваква политика индустријских зе маља у централној Еврк>пи, Немачкој и Италији последњих година довела нас је до тога да је наш извоз рапидно назадовао према ранијим годинама и та је политика имала то дејство још да су цене животних намирница у нашој земљи пале испод прератног нивоа. Насупрот томе, Немзчка је и даље извозила у нашу зеиљу своје индустријске артикле, нако, додуше. с обзиром на смањену куповну моћ наше привреде, у мањој нери. те је такво стање било за нас неиздржл»иво, те смо били приморави отказати ранији трговински уговор. Као што је поменуто, после тска отказа наступило је кратко неугрворно доба, да би га заменио при времени споразум од јула 1933 годиве, на чије место ступа нови трговин ски уговор. Немачка, као велика западна сила, са својом горостасном индустријом и светском репутацијом најсолид нијег трговца, пристуттила нам је првг у циљу интимније економске сарадње и понудила нам да приђемо аакључењу трговинског уговора. Несумњиво да је Немачка. руковођена принципима своје привредне полити ке, дошла до убеђења да је и њена потреба, у првом реду. да повећа сво је трговинске односе са нашом земљом. . Привредни и врло велики значаЈ бакључења овог уговора за нашу зем љу у толико је важнији за нас што је то први пут да Немачка излази у већој мери у сусрет нашим захте вима. Ми можемо важност овог уго вора свести на три главна успеха: 1) Контикгентирање сточних и пољопривредних артикала; 2) Обавеза откупа и 3) Признавање извесне повлашћене Пене преко светских цена не у форми званичних префереииија, већ у фор ми приватних пословних споразума, нзиеђу претставника немачке привре де и трговаца с једне стране и наш две установе, Призада и Уреда за контролу стоке, с друге стране. Ови приватни споразуми обухвата )у следеће наше извозне артикле. житарице, дуван, шљиве и остало во ће, сву живину и свињску маст. Сем тога, Немци су нам дали извесне »онтигенте без повећања цена за )аја, коње и разне друге артикле. Са овоје стране Немцима смо да»и оно што уживају и неке на ]више повлашћене земље и наш увоз из Немачке под данашњим условима не ма разлога да се у знатној мери повећа. Повећаће се само у толико ћгго имамо повољније услове за на-

бавку извесних артикала, које смо иначе раније под неповољнијим условима, набављали од њих или из дру гих земаља, а које смо и данас принуђени да увозимо. Није потребно поменути колика је важност контигената сточних и пољопривредних добара које нам је уступила Немачка. Ако погледамо ста тистику наше спољне трговине за по следње три године, овеукупни наш извоз у Немачку износио је: у 1931 год. за дин. 543.3О5.000 у 1932 год. за дин. 344.763.000 у 1933 год. за дин. 470.679.000, док смо за тај исти период времена извезли по поједнним групама артикала у Немачку:

Афера Стависки прети да опет иомпликује ситуацнју у француској Г. ТпрдЈе тешко оптужује г. Шотоко

житарице у 1931 год. за дин 30.400.у 1932 ГОД. за ДИН. 544.996.— ' у 1933 год. за дин. 66.465.821.свежег, сувог и кон- стоке, живине зервисаног воћа и њихових производа 1931 за днн. 31.103.564 18.432.230 1932 за дин. 71.079.694 8.152.360 1©33 за дин. 37.375.927 10.908.507 Овде смо наименовали само оне на ше извозне артикле којима ми највише обилујемо, а које смо у Немачку, по старом трговинском уговору и по привременом споразуму од јула 1933'године, извозили, као што се види, у малим количинама. Ради објашњења треба поменути да је повишење извоза житарица у 1933 години наступило једино из тоТ- разлога што су Немци своја везана ди нарска потраживања у натој земљи искоришћава.та за Јсуповину кукуруза који су извозили у Холандију и за њега добивали златне девизе, док смо ми примали компензационе динаре. Дакле, овај пораст извоза житарица у Немачку није био стваран извоз, већ је то био транзит. И ово ће сада отпасти из разлога тога што су везана динарска потраживања Не маца у нашој земљи сведена на врло мале своте и што ће ее ти везани динари према аранжману употребљавати у будуће првенствено за туристичке сврхе у нашој земљи. На основу новог трговинског уговора на извоз у Немачку добиће нарочиту живост и своју гграву фор му; то неће бити углавном транзит као до сада, већ прави и стваран извоз. Јер, контигенти које смо добили за житарице и остале напред поменуте артикле и приватни преференцијали за њих даће нам сигурно толико користи да се она, иако имамо податке о појединим контингентима, не може лако процениги, али се може унапред рећи да ћемо извести саме пшенице у вредности мно го вишој него што смо до сада извозили свих житарица укупно. Ако прегледамо статистику нашег, извоза у Немачку по појединим групама и врстама робе, наилавимо на минималан промет у неким артиклима, за које смо, по новом уговору, добили извесне контигенте који наше извозне потребе потпуно задовољавају, тако да од примене овог новог уговора наша привреда има да очекује <само највеће кормсти. Има, чак, артикала за које смо добили контигенте за извоз у Немачку који се ранијих година и не помињу у нашој извозној статистици. Као саставни део са овим уговором склопљена је засебно и туристичка коивенција између наше земље и Не мачке, у којој су регулисани девизно-правни односи путничког саобраћаја. Према овој конвенцији од стране Немапа дозвољено је сваком немачком туристи који путује за нашу земљу ради одмора да може, поред износа који му је дозвољен, изнети из Немачке на оонови визираних путних исправа 50о немачких марака по особи за сваки месеш Ако узмемо да ће према прогнози у овој години посетити _нашу земљу. :око. 40.000 Немаца туриста, прихол од ових путника за напгу привреду износио би најмање 200 милиона динар.а, - ј ' . . „ . . . Из новог јутословенско-немачког трговинског уговора може се видетн на који се најподеснији начин регулншу привредни односн између једне претежно аграрне и друге претежно иидустријске земље, која пре ко св01их привредних организација обезбеђује аграрној земљи аа њене

Говор г. Тардјеа пред парламантарним истражним одбором

Париз, 19 јул (Телефонски извештај Афера Стависког понова је у Француској дошла на дневни ред политичке хронике. Овом приликом, истрага по афери добнла је нешто озбиљнији карантер, утолико што бн се на крају крајева дуелн поједнних десннчарских и левичарских првака, који дефилују пред парламентарним истражннм одбо-

Г, Тардје ром лако моглн нзродити у нове политичке трзаваце, услсд којих би могла доћн у пнтанзе чак и садашша владина коалиција, која је у ствари плод политнчке сарадње између деснице и левице. Сем тога, ситуацнја је постала утолико озбнљ нија што је оптужбу противу левичара нзнео истакнути полнтичар г. Андре Тардје, човек који и данае у полетичком животу Француске игра важну улогу. Јуче је саслушаван г. Тардје, којн у данашњој влади заузнма положај министра бев портф!еља. Он је пред члановима истражног одбора одржао велнки говор, у коме је тешко оптужнвао за ову највећу полнтичку аферу до данас у Француској бнвшег претседника француске владе г. Шотана. Заседање истражног одбора трајало је од три часа поподне до девет увече. Г. Тардје је у свом говору нзјавно да је г. Шотан био потпуно упознат са свима врстама послова варалице Александра Ставнског н да му је, својом толерантношћу, у ствари ишао на руку, тако да је Ставнскн у тнм пословима нмао успеха. За те послове, рекао је г. Тардје, г. Шотан је знао пуних десет годнна, н то док је он, г. Шотан, бно адвокат, затнм мннистар унутрашаих послова и најзад претседник владе. Алн, г. Тардје се није огранично само на нападе на г. Шотана лнчно, већ је критиковао и радикале, тврдећн да су они највнше ишлн на руку Ставнском. Што се тнче гласова о томе да је н он, г. Тардје, прнмно од Ставнског чек на 300.000 франака н да се на једном чеку налазн н н>егов потпис, изјављује да никада ни пет сантима није примио од Стависког, а ако се његов потпис налази на неком таквом чеку, онда је то, каже, срамни фалсификат, који му је подметнут како би и он био компромитован као политичар. Нападн г. Тардјеа на г. Шотана н уошпте на левичаре, изазвалн су у левичарским круговнма ошпте о-

горчење. Левичарски кругови истнчу да је г. Тардје својим јучерашн>им говором и опгужбама пред пар ламентарннм истражним одбором учинло грубу повреду споразума пој јсдинкх партаја у поглсду такозваиог „паргајског примнрја", које је склопљено приликом ступања на власт садашч>ег претседника владе г. Думерга. Онн, даље, нстичу да је г. Тардјеовим оптужбама доведена у питање н сарадња левичарских и десннчарских кругова, који данас потпомажу владу г. Думерга. Г. Тардје би према томе, нстнчу поменути кругови, био онај човек кога би требало сматрати за кривца ако дође до нових политичких потреса у Француској. ЗАШТО ЈЕ ИЗВРШИЛА САМОУБИСТВО Г-ЂИЦА ЖАКЛИНА ШОТАН Парнз, 19 јул. Јуче је извршила самоубиство госпођица Жаклина Шотан, ћерка бив шег среског начелника г. Морица Шотана и синовица бившег министра претседника г. Камија ШотаОтац Жаклинин погинуо је на бојном пољу за време рата и Жакдд на је све до пре два месепа Јкивела у Паризу заједно са својом мајком. Пошто је патила од неурастеније, она је пре два месеца ступила у једну клинику на лечење, али је пре 1 5 дана напустила клинику и настанила се у једном скромном париском хотелу где је живела повучено. Синоћ је Жаклина била у посетн код своје мајке, где су, изгледа, били скупљени и неки рођаци и при јатељи. Тврди се да се Жаклина још синоћ препирала са својом мај ком и да је пред свима изјавила да је сита живота и да ће извршити самоубиство. Око два сата по поноКи Жаклина је нагло напустила стан своје мајке. За њом су одмах пошли дво јица пријатеља, али овима није пошло за руком да спрече самоуби ство. Жаклина је изненада, чим је отишла са степеница, извадила револвер и испалила себи у главу један метак. Преминула је при преносу у болницу. Жаклина Шотан није имала ни пуне 22 године. Министар Лравде г. Шерон извепгген је о овоме случају од стране иследних власти које су предузеле кораке да се у потпуности расветли овај случај. Секцију Жаклининог леша извр шила су тројица судских лекара.

продукте оне цене ко]е )ој омогућавају рентабилну •продукцију и.ти бар отклањају евентуалне губитке. С друте страие, као компензација за преузимање пољопривредних артикала, обезбеђује се кндустриској зем љи у извесној мери' пласмаа! њених индустриских артикала. У сваком ислучају можемо изрази. ти наду да ће се несумњиво повећати размена добара између нас и Не иачке, на обострану корист обе прн вреде. >Др. Алте Пољанпћ

СУОЧЕЊЕ ИЗМЕЂУ Г. Г. ШОТАНА И ТАРДЈЕА Париз, 19 јул При.\нком јучерашњег саслушаоања г. Тардјеа пред истражним пар аментарннм одбором, г. Тардје је у погледу чека са његопим потписом изјавио да је тај чек фалсифи-

кат и да ]е таЈ фалсификат извршио бивши л^етседнпк ^ладе г. Шотан у сарадљн са неким својим тадашњим органнма, а нарочнто са познатим инспектором јавне безбедности г. Бонием. Тачно у 23.30 час.ова, на предлог претседннка парламентарног одбора ,извршено је суочење између г. Тардјеа и г. Шотана. Приликом суо чења, г. Шотан је изјавио: — На првом месту.-стало ми је до тога да истакнем политички и мо рални значај нспада г. Тардјеа, ко ји претставља прави напад на моју лучност. Г. Тардје је толнко паметан да ће увидетн. да држање које је заузео против мене претставља и рушење међупартнјског прнмнрја. Затим је г. Шотан тражно да све доци које је навео, г. Тардје буду одмах саслушанн пред парламентар ннм истражним одбором. На то му је г. Тардје одговорио: — Нншта не брнннте, имаћете времена да их чујете, јер је афера у коју сте и мене умешали тек почела да се развија. Суочење између г. г. Тардјеа и Шотана трајало је свега неколико минута. Судећн по нсказима који су до са да дати пред нстражним одбором, у погледу крнвице г. Тардјеа, не могу се чинити још ннкаквн конкретни закључци.

Сукоб Дмерине и Јопана ликвидиран? ДО ПАКТА О НЕНАПАДАЊУ, МЕЂУТИМ, НЕЋЕ ДОЋИ

Парнз, 19 јул Јављају нз Токна да је тамо јуче стнгао јапанскн амбасадор у Вашингтону г. Саито и да је одмах по своме доласку у јапанску престо ннцу дуго конфернсао са претседником јапанске владе г. Окадом н јапанским министром нностраннх послова г. Хиротом. Према тврђењу јапанских добро обавештених кругова, изгледа да је г. Саито нзјавно том прилнком г. Окади и г. Хироти следеће: 1.— да амерички званични круговн сматрају да су ноте које су у последае време нзмењане између америчког државног секретара за спољне послове г. . Хела н јапанског миннстра нностраних послова г. Хироте довољне као база за уре ђење амернчко-јапанскнх односа н да према томе није потребно закљу чнватн један пакт о ненападању нз међу Јапана и Сједињеннх Амернч кнх Држава;

2. — да су Сједињене Амернчке Државе данас нсувише заузете сво јим унутрашњим прнвредннм проблемима да би се могле заузимати активно за проблеме на Далеком Истоку; 3. — да су Сједињене Амернчке Државе повољно расположене у по гледу даљег одржавања на снази Вашннгтонског и Лондонског угово ра н да с друге стране амернчкн по морскн круговн сматрају да бп Поморску конференцнју, која бн требало да се одржи 1935 годнне у ЛоН дону, требало да се одложи.

Бављење Г. Спавескау Паризу Парнз, 19 јул Румунскн миннстар фннансија г. Славеску остаће у Паризу до краја ове недел>е.