Правда, 20. 07. 1934., стр. 2

П Р А В Д А

20-VII -34

Свечана предаја акредитнва новог совјетског посланнка у Прагу

Повратак Њ. В. Краља са Бледа

Праг, 19 јуд (Телефонски извепггај) У свечаној сали дворца претсед ника Чехословачке Републике г. Масарика у Ланиу била је синоћ мала свечаност, која је привукла интересовање целокупног дипломатског кора у Прагу. Свечаној предаји акредитива новог сорјетског посланнка у Прагу г. Сергеја Александровског присуствовали су и г.1 др. .Бенеш, министар војске ге нерал г. Брадич, многи други угледпи претставници чехословачког политичког и културног живота. Нови посланик Совјетске Русије г. Александровски предао је г. Масарику своја акредитивна писма и одр;као овај мали говор на чехословлчком језику: — Позлрављам вас, господине претседннче, у нме своје владе, у име пр^утседника централног комитета кокунистичке стране Совјетске Русије и у нме своје н доносим вам искрену поруку моје владе и народаг 1?усија је веома задовољна што је могла да обновн днпломатске н остале односе са пријатељском Чехословачком Ренублнком, чнјег претседника је рускн на род, као &еликог н неустрашпвог борца за с/дбоду чехословачког на рода и његов организаторскн рад после ослобођења увек необично ценио. Рускн народ вам поручује, госпо днне претседвиче, још н то да је

| Русија одувек била присталнца светског мнра, она жели пријатељску сарадшу са свима народима све та н нада се да ће појачани прнјатељски односи са Чехословачком само унапреднти борбу Русије за те идеале. Г. Масарик се топлим речима за хвалио совјетском посланику и из-

РБ. В. Краљ допутовао је данас пре подне са Бледа у Београд.

Посета пољснот министра г. Бена Рнги

Турска влада пристаЈе на мешовиту комисију која ће нспнтати случај УБИСТВО ЕНГЛ ЕСКОГ ОФИЦИРА

Париз, 19 јул Јављају из Ва-ршаве да ће пољски мннистар иностраних послова г. Бек отпутовати у понедељник 23 овог ме сеца за Талин, где ће се задржати 23 и 24 овог месеца. Из Талкна иинистар г. Бек путује у Ригу. У Варшаву г. Беж ће се вратити тек 27 овог месеца.

Г. Сергије Александровски

разио жељу да сарадња између Совјетске РусиЈе и Чехословачке буде од користи по оба народа. После свечане предаје акредити ва г. Масарик је још читав час про вео у невезаном разговору са Александровским.

ИСТОЧНИ ПАКТ

Немачка на раскрсници

Зашто се Неиачка плаши да приступн Источном Локарну $ Париз, 19 јул (Телефонски извештај) „Тан" се бави у сром јутрошаем броју опширно питањем: хоће лИ Немачка пристпити Источном Локарну? Берлински дописник листа добио је о томе из кругова немачке владе ове информације: Немачка влада још ннјерешила да одбије понуду великих снла да " Н(5 лриступн Источном Локарну. Она . то за сада н не мислн да чннн. Нема сумње да је немачка спољна политнка сада доспела на раскрсннцу н преживљује важну кризу прео крета. Немачкој ннје лако да одбије ту понуду, у чнју мнрољубнву тенденцију не сумња нн г. Хнтлерова влада, алн с друге стране се ипак понавља стара немачка теза: равноправност у норужњу! Немачкн министар г. фон Нојрат нзјавно је страним новннарима да Немачка не би нмала нипгга про тив Источног Локарна н радо бн му прнступила, али под једним условом: да се Немачкој од стране великих сила загаоантује равноправност у наоружању. Немачка ће по свој прплици ових дана поднети у овом смислу конкретан предлог француској влади. Она ће указати на опасну снтуацнју, ако бн се Немачка прикљу чнла Источном Локарну без обезбеђења равноправности у наоружању: ма какви будући ратови н оружанн сукоби нзбијали, Немачка бн у Европн била стално поприпгге борби и земља кроз коју бн прола зиле туђе војске. Ако би потписни ци Источног Локарна имали да бра не нападнутог потписника на Истоку, западни народи бн нмали права да кроз Немачку марширају на исток. Исто тако бн било и у случају конфликата на западу: Немачка би била преплављена совјетском војском. Ипак, сматра се да немачка влада данас ни издалека не заузима у питању европског зближењ опо изоловано и упорно гледиште, које је заузимала пре неколико месепа. СОВЈЕТИ УСВАЈАЈУ ФРАНЦУСКИ ПРЕДЛОГ ДА И НЕМАЧКА БУДЕ ОБУХВАЋЕНА МЕЂУСОБНИМ ГАРАНТИЈАМА ПРОТИВ НАПАДА Лондон, 19 јул СовЈетски амбасадор у Лондону г. Мајски посетио је синоћ у Форењ Офису британског потсекретара за спољне послове г. Ванситера и том прилком имао с њим дужи разговор. Совјетски дипломатски претставник известио је у току раз говора британског државног потсекретара да је добио од своје владе извештај да Москва пристаје на из мену коју је у погледу Источног пакта предложила Енглеска, тојест да поред Француске и Совјетске Русије и Немачка буде обухваћена системом међусобних гарантија про гив напада. в Морнинг Пост" вели да сада

престоЈе дуги и компликовави преговорн, у чнјем ће току Немачка покушати да за себе осигура конце снје у погледу наоружања, а вероватно је да ће Нсмачка те концесије тражнти као накнаду за пристанак на Источни пакт. Мсђутим, истнче лист, Француска, која је против овакве врсте концесија Немачкој, свакако пеће допустнтн да до њих дође, јер би значило једну нову утакмнцу у оружању. Б. ГЛЕДИШТЕ ПОЉСКЕ ВЛАДЕ Варшава, 19 јул Гледипгге пољске владе о источном пакту неће бити познато све

Михајповиста Борис Бошнов убица др. Пунпева, предао се властнма Софвја, 19 јуХ (Телефонски извештај) Михајловиста Борис Бошков, ко ји је 6 септембра 1932 године по наређењу Македонске терористичке организације В. М. Р. О. убио протогеровисту новинара и јавног радника и пријатеља земљорадника др. Мнхајла Пундева, а затим побегао, јуче се лично предао поддиректору софиске политччке полиције г. Лухову. Бошкова је због убиства Окружни суд у Софији у његовом одсуству. осудио на смрт вешањем. До преврата 19 маја ове године михајлови сти су Бориса Бошкова вешто крили у Петричком округу, али је Бошков после преврата морао са осталим михајловистима да побегне у шуме. Живот у шумама постао му је несносан и он се најзад предао вла стима. Борис Бошков биће данас спроведен Софиском окружном суДУ- аиииипшиптпишпппт Реорганизација бугарсних манастнра Бугарски манастири претварају се у земљорадничке пгколе СофиЈа, 19 јул (Телефонски извештјЈ) Бугарсхн Свети Синод одлучио Је да изврши реорганизацију бугарСких манастнра у привредном и финансиском погледу. У том циљу већ Је одређена Једна комисиЈа коЈа ће до ове Јесени израдити дефинитиван проЈекат према коме ће се већи на бугарских манастира претворити у земљорадничке пгеоле, а под руко водством апронома и привредних стручњака. Истовремено одлучено да се у свима манастнрима води евидениија о приходима и расходима н да се у вези с тим код свих манастирских управа уведе редовно рачу новодство. С. П.

Г. Барту

док министар иностраних послова г. Бек буде на осуству. Г. Бек ће 24 о. м. отићи у Талин и вратити *посету етонском министру иностраних послова г. Сељами, који је месеца маја овег одине био посетио Варшаву. Исто тако се напомиње могућност да ће г. Бек посетити и Ригу, па се верује да ће пољска влада пре него што донесе своју одлуку односно источног пакта посаветова ти се са владама ових двеју балтијских држава, које су до сада би ле наклоњене политици Пољске у северо-источној Европи. ОКО НЕМАЧКОГ ОДГОВОРА Париз, 19 јул Према ЈеДноЈ АвасовоЈ вести из Лондона, изгледа да британски влаДини кругови сматрају да ће немачка влада директно одговорити Паризу о питању пактова о узаЈамноЈ помоћи. Поред тога, вели се у поменутим британским круговима, брнтанска влада сматра да се убудће преговори по томе питању мораЈу водити непосредно између заинтересованих држава и да ће Велика БританиЈа интервенисати само у случају ако се покаше да та њена ннтервенција може бити у корист коначног решења питања пактова о узаЈамној помоћи.

Енглескн парламенг 31 јула одлазн на летњн одмор Лондон, 19 јул Потпретседник еиплеске владе, вођ коисереативаца г. Стенли Балдвин, саошштио је на снноћној сеаниад До њег дома, да ће оба тела енгле« ског парламента, Горњи и Доњи дом, 81 јула отићи на летњи одмор. Нова сесија внглеског парла« мента поче ће по сшој прилчгаи у ок« тобру.

Хапшење познатнх »манедонствујушчих« у Софији?

Софија, 119 јул (Телефснски извештај) Синоћ су се у СофиЈи пронеле вести да Је софиЈска полицнја взвршила хапшења неколицне првака В. м. р. о. из фракциЈе михаиловиста. ПолициЈа о овим хапшењима, истина, ниЈе дала никакво саопштење, али се упорно проносе гласови да су похапшени Поп Аврамов, Манев, Пиперски н Још неки истакнути македонствуЈушчи. . Б.

»Обипнћ« путује по Бугарсној

СофиЈа, 19 јул (Телефоиски извештај) Академско певачко друштво „Обилић" прешло је бутарску границу код Рушчука у намери да у Бутарској приреди велику турнеју. „Оби* лић„ ће овом приликом посетигм сва већа места у Бугарској, а међу њима и вароши Тр«ово, Варну, Плевен, П лотјдиђ и друге. Софиска пева»ша дружина „Гусле" припрема „Обилићу" овечан дочек. Долазак „Обилића" у Софију о» чекује се са нестрпљењем, јер је ово југословенско певачко друштво приликом свог првог боравка у Бугарокој оставио најлепше уопомене. —С. П.

Лондон, 19 јул Последње вести коЈе су стигле из А.нкаре наговештаваЈу да ће турска влада ипак пристати на образовање мешовитог истражног одбора коЈи ће испитати узроке инцидента код " м

Г. СаЈмон

Самоса и његов ток, онако како Је предложила британска влада. Енглески листови отворено пишу да је турска влада на то пристала тек онда када Је видела да се британска средоземна флота концентри ше код Самоса. Разговор између британског посла ника у Анкари и турског министра иностраних послова тра1ао Је доста дуго. Одмах после тога састала се у седницу турска влада. ОвоЈ седници Је преко обкчаја прнсуствовао и шеф турског генералштаба. После седнкце се сазнало да Је тур ска влада у начелу прихватила британски предлог о образовању мешо витог истражног одбора.

Енглеска штампа Је задовољна оваквим током ствари и подвлачи да овако оштар став Велике Британије према ТурскоЈ приморао Је турску владу да прими британски захтев. У Лондону се сада потпуно веруЈе да ће се таЈ инцидент моћи ликвидиратн на миран начин. Према ин формацијама „ДеЈли Експреса", британски посланик у Анкарн тражио Је од турске владе да она плати оштету за Једног убијеног и једног рањеног енглеског официра. ОШТАР ПРОТЕСТ У АНКАРИ Лондон, 19 јул Рајтерова агенција јазља: На великом ратном броду „Краљи ца Елизабета" стигао је на острво Самос адмирал лорд Фкшер, шеф енглеског адмиралитета. Лорд Фишер ће лично водити истрагу У вези са убиством и нестанком енглеског мор нарског поручнкка Робинзона и тешко повређеног другог енглеског официра. Према досадањим извештајима, леш поручника Робкнзона до сада још није пронађен. Неколико ратних бро дова пошли су да траже ишчезлог официра, али изгледа да ће ово тражење остати безуспешно. Турски листови донели су вест да су инцидент код Самоса може већ сматрати ликвидиранкм. То није тач но. Данас пре подне посетио Је енглес ки аибасадор у Анкарн претседника турске владе Исмет пашу и уложио најоштрији протест против ружног; испада турских обалскгех стражара према енглеским официрииа. Према изјави внглеског амбасадора. турока влада је вољна да пружи енглеској влади за овај немио случај пуну сатисфакцију. Поплаве у Пољској узеле су катастрофалке размере

Краков, 19 јул Поплаве у Малопољској узимају све више маха. Оне су сада достигле катастоофалне размере. У току прошле нопи дошло је опет до про вале облака на разннм местнма. То је учинило да поплаве још више угроае»' • т.«г* Варошн Краков н Карнов налазе се сада у великој опасностн. Нарочнто код Кракова вода стално расте н претн граду све већа опасност. Властн су предузеле све мере да се код становннпггва одржн морал н да му се прнтекне у помоћ. Свнма животннм намирницама сада располажу властн, јер за сада нема нзгледа да ће бар за неколико дана моћн у варош прнстнћн животне намнрннце са које друге стране. Железннчка пруга Лвов под водом је. На њој је свакн саобраћај обустављен. Ова је пруга претстав-

љала н Једнну днректну железннчку везу Немачке са Румунијом. Та је веза сада потпуно прекинута. На њој ће се саобраћај моћи успоста« витн тек половином ндуће недеље. Број жртава прилнком овнх по« плава у овоме делу Пољске ннје још познат. У самоме месту Новн Самд нма 55 дављеннка. ПОПЛАВЕ ПРЕТЕ И КРАКОВУ Париз, 119 јул. Према вестима из Варшаве попла« ве су још у пуном јеку. Једна ве« лика група бој-окаута била је принуђена да на путу између Кракова и Варшаве, изненађена . поплавом, проведе ноћ на дрвећу. Лољски мн« нистар унутрашњих послова изјавио је да до сада има свега стотину мртвих. Према најновијим вестима, велика опасност прети и самом граду Кракозу. НУМЕРИСАНО ЧОВЕЧАНСТВО Идеја ј *е потекла од ј *едне жене. Та идеја није оригинална, није актуелна, али та жена ипак ј *е са одушевљењем упала у једно министарство у Бечу и изјавила са убеђењем да је нашла кључ кој'и отвара врата среће за читаво човечанство. Донела Ј*е собом експозе откуцан на десет страна, у коме се објашњава грандиозни „проналазак". Наиме, људима није више потребно име и много је боље да се човечанство нумернше. Чему толико милиона Јозефа, Пе трова и тако даље? Забуна је немогућна ако људи уместо имена имају бројеве. Кад неко умре, његов броЈ* добиЈ *а новорођенче и ствар се тиме ни ма ло не компликује. Дама ј *е изЈ *авила да ће свој' проналазак понуднти Друпггву народа и молити да га оно упути свима владама света. ПриЈ *атељима те даме пошло Ј *е за руком да Ј *е одврате од те на мере н тако ће се, бар за сада, одложити нумернсање људи. Штета! Зар не би било интере сантно кад бисмо у једном листу читали оваЈ* оглас: „Др. 1,865.726 и удовица 89,324.541 — верени. честитања код 89,327.451.*^ _ Икс.

Г-ђа Џемс Рузвепт у Паризу Париз, 19 јул. Снноћ у 23.10 часава у Париз је стигла, долазећи из Лондона, мајка претседника г. Рузвелта г-ђа Џемс Рузвелт. На железничкој станици г-ђу Рузвелт поздравили су америнки от« правннк послава \и први секретар америчке амбасаде. Она ће се задржати у Паризу извесно време код своје сестре. Новинарима је изјавила да је веома задоволхна што ће јој се дати прилика да у француској престоници проведе неколико дана. Помен русном цару Нинопи Другом ОсиЈек, 19 јул У Српској православној цркви У Доњем Граду одржан Је синоћ помен руском цару Ннколају Другом и његовој породици, поводом 16-годишњице њихове мученичке смрти. Помену, који је приредило Удружење руских ратних инвалида, руских официра и интелектуалаца, прису* ствовао је велики број чланова ов* дашње Руске колоније. Б.

Париз у мрану

Париз, 1« јул. Прошле ноКи око 1 сата један део Париза остао је без електрич« «ог осветљења, и то у неким крајевима по читавих 20 минута. НаД« лежне власти повеле су истрагу д® утврде како је дошло до прекиДв струје у престоницн. ,. ,■

{