Правда, 20. 07. 1934., стр. 3

20-VI1-34

Оис » пШј , Дцј1гш ?

П Р А В Д А

X '' Беч, јула Један мој књнжевни пријатељ, ро ђени Бечлнја, иначе некад ревносни посетилац Карл Марксхова, тог родничког Партенона, који у 6л >утавој перспективи одвратне сецссије, барока и рококоа блиста као храм Победе на Акрополису, рече ми: — У данима фебруарског граНанског рата бејаше се овде, на Рингу, стекло снјасет новинара н света. Зао удес Аустрије свет је радознало посматрао као куриозне спек такле на Пратеру. Пред опером беху поставл>ени топовн — тешка артиљерија — а улицама су крстарили блнндирани аутомобили. ГраНан ски рат је беснео без потребе. Уоп пгге грађански ратови су један лук суз, као лионска свила, као апартман од десет пустих соба. Ја то говорим из искуства. Јер, какву су потребу имали, фактично говорећи, и по Аристителовој логици, да хајмеровци и религиозни социјалисти растерују Социјалну демократију, чији савез данас прижељкују против црних ројева кукастих крстова? Е, али има ли у свету једног јединог примера где је тај раднички „баук* поштеђен и схваћен правилно? Социјалну демократију је требало унипггити, до корена и дотући је немилосрдно као змији главу.~ И то запгго? — Да сс постигне неки вајни принцип „идеалне режимске слободе". Је ли данас Аустрија слободна? Питам вас: у чему је та н>ена слобода и јесте ли је ви игде као путник добронамерник срели у бившој Републици и данашнЈој Савезној држави? Мој кн>ижевни бечки пријатељ вмао је право. Ево правог лица ствари и догаЈ)"ам_ 1 алас разбиЈања моћних политичких зидова, јаких партиских фронтова, прво је почео у Италији. ,То је изискивала неопходност стабилнзације фашизма. Исти се случај поновио у НемачкоЈ* са доласком Хитлера на власт, који је леви политички фронт, готово без отпора (фронт идејно и соцнолошки најорганизованији у свету) разбио за веома кратко време. Аустрија је само следовала примеру горњих двеју држава, с том разликом да *је, приликом фебруарског грађанског рата, социјалдемократаја, имајући искуство у поразу социјали стичкџх странака Итгилије и Немачке, дала прилично храбар и снажан отпор. Диктаторски елементи у Европи са идеологијом фашизма прво су уништавали најотпорније организоване фронтове социјалне демократије и осталих радничких партија, а либерално-буржоаске странке, преживеле, уништавали су веома лако, једним декретом на папиру. Аустрија је хтела да буде слободна у зачараном кругу идеалних претпоставки, уништавајући оне бор бене елементе, којих су се прво ослобађале све диктаторске земље као непотребног баласта. Тако је топовима и пушкама формално растерана социјал-демократија, која се по доласку Хитлера на власт у Немачкој одлучно изјаснила против Аншлуса, променивши статуте стран ке. За вољу ј *едне суве и гвле претпоставке проузрокован је грађански рат у Аустрији, а сад се намеће питање — шта је тиме добила република? — И није ли то био одиста један излишни луксуз, свиреп по својој формалноЈ* и унутрашњој садржини? Ослободивши се легалних партИ' ја режим тиме није успео да побољ ша економско - финансиско стање у земљи, а с друге стране створила се психоза зле крви, освете, атентата и илегалне литературе, што све говори да је лик нове Савезне државе нејасан као да се огледа у страшно мутном и морбидно-неизвесном огледалу судбине.

фанатич^о-биготну врсту. Долфус је на челу. „Мали каацелар", како Долфус себе воли да назове у сваком говору свом, на почетку или на крају, својој странци као симбол ударио је један додуше прилично освеоггао хрншКански крст. Тај крст, из столећа у столеће католичким земљама виси о врату народа у добру и злу, кад треба и кад не треба, на белим рукама носи свсштенство у Аустрији. И то свештснство.

Три тачкице су увек Један сумор ни пресек између догађаја који логично не могу да се повежу. Ево, ја их означавам смело, јер ме очи још не варају, док се _ предамном ; доме с^упротности, идејне и социјалне, готово у недоглед. Ја не ви дим да ће се из крипте манастира Св. Флоријана, те резиденције испо ведништва Хазбурговаца, дићи убоги Лазар са смешком на лицу; још мање је вероватно да ће језуити из града Шатенбурга, као и остали биготни клср спасти Републику. По самој Аустрији и превише Је распетих Христоса. Изгледа ми, — нека ме ђаво носи! — да је овде сва бор6а у ствари за црни хлеб То је још једина погана тради ђија ритера и племства која продужава упорно и тврдоглаво своју

Г. Долфус

уз Ј *уришне батаљоне кнеза Штарен берга, који личе на оперетне војнике, влада, али са мајсторском пропагандом, наравно, увек у име „крста и неба". Ако који нацист, беспослени рад ник, или пак огорчени националсоцнјалиста баци бомбицу од папира под воз, сутрадан већ у чекаоницама станице појављују се свештеници, који опевавају живе путнике. Поред молитава, наравно, они не заборављају да упуте коју реч све рачун „зликовачких и безбожних социјалдемократа". Велим, биготни народ ВеруЈ*е овим пропагаторима у црним мантијама. Запитаћете ме можда како стоЈ *е аустрискн хитлеровци? Смело се тврди да је 80% становништва за Аншлус. Но тачно стање се не може утврдити, пошто народ нема прилике ни могућности да дође до политичког изражаја. Хитлер поставља плебисците у народу; после изласка из Друштва народа он је упитао Немце да Ли одобравају његову политику или не, док у Аустрији нема избора. Претседника! републике бирају претседници општина које поставља влада, а владу поставља претседник републике — сјгсцЈиз уЈс1о5и$. Устав је про глашен у име божје, а не у име народа. Једно је јасно: западне покрајине Аустрије, Форалберг и Ти рол су потпуно у водама хитлеризма и сасвим у сенци кукастих крстова. Н>ихова је пропаганда упратаква да власт не уме да с< снађе. Све пољске куће су ишаране кукастим крстовима, чак телеграфски стубови и фабрички димњаци. А често пута на друму ј *е исписано кречом: „Доле Долфус! Живео Хитлер!** * Растурена социЈ *ал - демократска странка Ј *е преселила седиште у Брно. Њом диригују Бауер и ДаЈ*ч, док се Сајц налази у апсу, а опортуниста Ренер је ускоро пуштен, Странка ј *е постала радикалнијом; од 500.000 чланова радничких син диката свега се 100.000 уписало у ј *единствени синдикат, одобрен од владе. Др. Винтер, садањи потпретседник бечке општине (религиозни социјалиста) покушао ј *е радништво да добиЈ *е за садашњи режим, али он Ј *е мало успео Ј *ер његова агитациЈ *а се десила у дане када Ј *е влада повисила кириЈ*у за 85°/о по општинским становима. Тако се Ј *ош увек може рачунати на снажан I илегално организован фронт социј *алдемократиЈ*е у АустрИЈ*и. А то ће рећи да су врата увек отворена новим политичким борбама, чиј'и се исход не може унапред предвидети. р. д.

Награде Кодоса и Росиа Парив, 19 јул Награда г. Деча де ла Мерт, ко Ј *а износи 25.000 франака, подељв' на Ј *е авијатичарима Кодосу и Росиу на име светског рекорда који су у правоЈ* линији лета Нзујорк Рајак поставили прошле године, а коЈ *а Ј*е раздаљина износила 9.104 километара и 700 метара.

САРАДНИК 1 ЧИТАЛАЦ !

ИЗАЗИВАЧКИ ИЗЛОЗИ Јуче, пролазећи Кнез Михаиловом улицом, запазио сам да и велики ресторан „Руски цар" из лаже у својим прозоркма специјалитете своје кујне. У њему се внде најскуценија јела: ракови, рибе, мајоиези... То су до сада радили мањи ре сторани са крменадлама, ћулбастијама и ћевапчићима. Данас, када свет у кризи сужава кајиш и смањује оброке чак и хлеба, ово излагање треба ваљда да „отвара апетите." Но није тај начин рекламе уку сан, најмање на тако прометном месту као што је Кнез Михаилова улица. Т.

ГОСПОДА СУ ОТПУТОВАЛА, А НИСУ ПЛАТИЛА... Знам Ј *е одавно. Мати Ј *е троје деце. Послуживала је у чокаџиници, чистила столове и рибала патос. За то је имала храну и стан у некоЈ* накривљеној шупи, где је газда држао кокошаре. Дуго нисам видео ту жену. Једнога дана, сасвим случаЈ *но, на ђем је на Бајлоновој пијаци. Бледа, увела, сакрила се од кише испод једне дашчаре. На њој ' тан ка поцепана блуза. Једва је познадох. — А што Ј*е сад с тобом? вапитах је радознало. Она упре у мене поглед и, као присећајући се, рече: — Остала сам без места. — Како? Она је служила у кући отменог странца. Радила је од ујутро до увече. Имала је дневно храну и шест динара. И њена деца такође су радила. Носила корпе по пијацама. Некако се могло живети. Али већ два месеца како јој газдарица није исплатила новац. Кад јој је затражила, газ^ дарица јој је одговорила да то „није нипгга" и да ће јој платити кад се накупи мало већа сума. Тако је и остало. Сума се накупила. Међутим, када је дошла да узме новац, стан је нашла празан. Ни „госпође", ни , ; господина". Чувар куће јој је рекао да су „господин" и „госпођа" отпутовали у бању. — Али они ми дугују... — рекла Ј*е она. — Шта им могу. Вратиће се. Сигурно су заборавили да им плате. — А кад ће се вратити из баи>е? запитао сам, кад Ј*е она завршнла своју причу. Она је само слегла раменима. И док Ј*е киша лила, обоје смо ћутали. На БајлоновоЈ* пијаци би ло Ј*е живо. У ј *едан мах она брзо истрча из дашчаре и нађе се на улици. За моменат у рукама ј *е држала два велика патлиџана. Видело се: кола су пролазила, пуна корпа патлиџана била се накривила на њима. И држећи патлиџане у рукама, она се окрену, а онда брзо продужи уском улицом некуд напред по киши... П. п. Ж ЊЕГОВА СРЕДИНА „Док се бучна свирха џаза мешала са жагором гостију, у познато-м београдстсом вариетеу „Палас", у центру престонице, извршен је једает овирели зликовачки напад кака® се дешава само на периферији. Један разуздани млади* из угледн« куће, мезимац своје средине, пија« од обести, као на(јкрволочнији парискл апаш тешко ]е повредио каатом..." Прочитавши ово, пало ми је у очи чудно, необично упоређење, јер овд* се јаоно вели да се зликовачки подјвизи не могу десити у це-нтру, 7 тој веЈроватно привилегооаној оредини, већ само на периферији. Та-мо, где људи кису обучени у лак, где се не пролива шампањац са крвљу уз звуке б\-ч не свнрке џаза, већ где људи у три часа ујугру опавају тврдим сном, изморенл тешким радом, да се мало дооттије пробуде и наставе борбу за опстанак. Ови људи су незаштићени, а упоређење наказно. ».ћ.

Страна 3

НАЈНОВИЈА КЊИЖЕВ НИЧКА ОТКРОВЕЊА Један наш познати књч жевник (г. В. Петровић) у причи објављено-ј ов»гх дана употребио је компарацију из јеловника, која ће, нема сумње, инсп ирисати његове читаоце.

Како ти се свиђају ноге ове мале? Днвне су! „Као мале шунки це"!^.

Постоје изгледи да се штрајк окоина мирним путем ГЕНЕРА/1НИ ШТРАЈК У САН- ФРАНЦИСКУ СМАЛАКСАВА

Сан Франциско, 19 јул Генерални штрајк у Сан Франциску све више попушта. Свуда влада уверење да после оДлуке штрајкачког комитета, у којој се прехпаже радницима да приме арбитражно ре* шење спора између њих н послодаваца, штрајк се мора ликвидирати на миран начнн и за кратко време. После тога у Сан Франциску ће се повратити ноомално стање. Овај оптимизам није помућен ни чињеницом што су неки екстремнн слндикати, у првоме реду синдикати лучких радника и помораца оштро устали протнв ове одлуке штрајкашког комитета и изјављују да они неће обуставити штрајк. И снабдевање варошн животним

Г-ђа Франсис Перкинс, амерички иинистар рада намирницама знатно се побољпгало. Синоћ је отворен в^лнки број ресто рација које су биле затворене за време пгграјка. 350 месара је добнло дозволе да може опет отворити своје радње. Око 1000 бакала сада може снабдеватн своје радње од велнкопродаваца. Први пут после објаве штрајка успело се да се аутока« мионима у варош увезе храна. И бензинтенкови су почели да раде, тако да ј€ бензин појевтинио и ауто мобилски саобраћај се враћа у своје пређашње стање. Паробродскн саобраћај такоће се успоставља. Највеће паробродско друштво „Пацифик Стимшип компани" саопштило је да у суботу понова почиње редовнн обалски саобраћај. Према последњнм вестнма изгле да да у Портленду неће доћи до на мераваног генралног штрајка. У владиннм круговима у Вашингтону и даље се упорно тврди Да ће се спор моћи решити мирним путем. Претседник г. Рузвелт послао је телеграм министру рада госпоћици Перкинс, у коме изражава уверење Да ће разборитост н поштовање реда појачати могућности за мирно рс шење конфликта. Крстарица "Хаустон" на коЈоЈ се налази претседник г. Рузвелт плови и даље у правцу Хонолулу, где треба да стигне 24 јула. ПРЕД ЛИКВИДАЦИЈОМ ШТРАЈКА Сан Франциско, 19 јул Федерално веће, које има за циљ да решн питање штрајка, објавилс је данас један коминике у коме се каже да оттшти шграјк у Сан Франциоку има да буде одмах обустављвн и да се сукоб између послода ваца и радника ил«а предати арби тражном суду. У коминикеу се даље каже да су пристанишнл радницн пристали да се спор изнесе пред ар* битражнн суд, као и то да ће његову одлуку поштовати.

ШТРАЈК, СТВАРНО, ПОПУШТА Сан Франциско, 19 јул. Г. Бриџ, вођа лучких радниха, нз» јављује да није тачно да је он об« јавио завршетак геиералног штрајка. При свему том, штрајк стварно попушта. Стижу све веће количине намирница, а поступно се успоставља рад електричних централа и других јавних установа. У Окленду и Беркелиу добровољачки одреди грађана, наоружани штаповима и корбачима, прате камионе на којима се довозе намирнице у град. Штрајкачи до сад нису покушавали да нападну на те транспорте. У Сан Фрагнциско су стигли неки британски бродови, чија властита посада врши истовар. Друти бродови, на путу за Сан Франциско, добили су од својих друштава на« редбу, да крену у друте луке, незахваћене штрајком. Путнички бродски саобраћај је потпуно обустављен. ( л Сматра се да досадашња штет^ од штрајка лучких радника у Сан Франциску достиже 100 милиона долара. Боље би било дз Немачка приступи пакту без ценкања Париз, 19 јул. Пишући о ставу Немачке према Источном Локарну, „Ом Либр" каже да немачка штампа Још увек же стоко напада тај пакт, критикуЈући при том нарочито Француску. Мећутим, каже лисг, према стању ствари, Дискусцја о томе не може да се претвори Једино у нвемачко-францус ку полемику, пошто су Велика Британија и Италија службено препору чиле Берлину нацрт пакта. Према го ме, ако Немачка остаЈе при одбнЈању, каже „Ом Либр", она не одбиЈа француски предлог, већ одбиЈа предлог који су Јој учиниле Велика БританиЈа и Италија. Лист Је мишљења да немачко про тивљење не би требало Да омете закључење самога пакта. „Разуме се, додаЈе „Ом Либр", да би било боље да и Немачка приступи пакту, својом слободном одлу ком, без ценкања. НадаЈмо се да плодови неколико месцн нстраЈног днпломатског рада неће бити уништени држањем Немачке". На крају лист каже да се Француска неће дати обесхрабрити н да ће наставнти своЈ миротворни рад.

Катастрофални земљотрес Извепггај Сеизмолошког завода на Таш-Мајдану Синоћ, 18. јула, у 20 часова 59 минута и 43 секунде забележилн су апарати Сеизмолошког аавода на Таш-Ма*дану почетаг катастрофалног потреса на даљини 13.500 километара од Београда. Максимално псмерање тла у Бео граду било ј *е у 22 часа 2 минута н 23 секунде, а нзносило ј *е 1200 мн крона са пернодом таласа од 21 се кј НДу. Завршетак убележавања потреса био је у 23 часа н 35 мннута. Пре н после главног потреса бпо је још по један потрес само у много ман>ој размери, и то први у 18 часова 12 мннута и 58 секуидн у 2 ча* са 46 минута н 1 секундо _