Правда, 20. 07. 1934., стр. 4

Страна 4

П Р А В Д А

20 • VI1 - 34

ПОВОДОМ „ВРАКОВА СМРТМ"

НИКОЛА ТЕСЛА И ЕДИСОН Тесла је по жељи Едисона прешао у Америку али је њихово пријатељство било краткотрајно. Како је Тесла својим генијалним проналасцима принудио Едисона на капитулацију, али у њему добио и бескомпромисног непријатеља

:Тесликн трофазни гелераторн од по 10 хнљгкЛа коњских шага Л. дроцентрали на водопадима Ниагаре. $ * Никола Тесла, речено је већ, даиас је човек окружен интересован>ем целог цивили;|ованог човечани јства. Нзегови „зраци смрти" узбудили су цео свет и јавност свих кон тинената бележи последњи пронаЛазак Теслин у виду сензације дана. Наш славни земљак, довољно иепопуларисан у широким народним слојевима нашег народа, заслужује вишестр>"ко да се на његов рад у овоме моменту осврнемо и изложимо неке интересантније моменте из животног пута тог умника чије стазе нису биле посуте ружама. Напротив, Тесла је имао да пређе велике тешкоће до успеха. Он га је постигао. У борби многе је сЛје непријатеље срушио, срушио њихов капитал н науку знатно унапредио. Свакако да је један од најкарактеристичнијих случајева случај славног Едисона. Користећи се љубазношћу нашег најбољег стручњака заТеслине радове, г. Славка Бокпгана! износимо развој тог сукоба квЈпгазбоље, да не кажемо наЈдрастичније, осветљава са каквим се препрекама Никола Тесла борио. Тесла је кренуо у Америку по позиву Едисона Тесла је после Граца, Прага и Пеште ступио у Едисонову континенталну компанију у Паризу, 1883 године. Ту му је пошло за руком да изврши неке реконструкције на Еди соновим динамо машинама једносми слене струје. Те незнатне реконструкције скренуле су пажњу Едисона на младог Србина који га позва у Америку. Годџне 1884 Тссла је прешао океан уверен да ће моћи код Едисона да остварн своје откриће обртног магнетског поља. Али ни код Едисона Тесла није наишао на разумевање за своје про наласке већ је морао као Едисонов асистент да ради на изградњи и уса вршавању Едисонових динамо машина једносмислене струје. Тесла је код Едисона провсо читаву годину дана, радећи дневно 15 до 18 часова тако да му се и сам Едисон дивио, говорећи му да још није имао ни једног сарадника такве издржљивости. Код Едисона Теслу су упознали извесни финансијери који су му предложили да, с обзиром да се са Едисоном не може да споразуме, оснује своје самостално предузеће. Тако је 1885 године створено друштво под именом „Теслино друштво за електрично осветљење . А\и и ово друштво није имало интереса за Теслине проналаске за преносе електричне енергије всћ је ОД ње га тражило да усаврши плам^гну лучну лампу за осветљавање Њујорка! Чим Ј е Тесла извршио проналаске на лучној лампи уступио је патенте друштву а сам је 1887 године створио ново друштво под именом „Теслина електрична компанија". Ускоро подигао је своје лабораторије у којима је практично остварио своје епохално откриће обртног магнетског поља приступио практичном остварењу преноса електричне енергије. Огромна амернчка капиталистнчка друштва устају против Тесле. Тесла је својим открићима изаввао против себе целу електричну индустрију Америке, а у првом реду Едисонову групу и групу Томвон Хустон коЈе су одмах повеле огорчену борбу против Теслиног система, јер су увидели да ће њихова друштва бити уништена, ако Тесла победи. Овде се сада ниЈ *е више радило о научним убеђењи\а, о научноЈ* борби већ о капнта-

лу и моћи. И Едисонова група и Томзона Хустона имале су већ врло много саграђених електричних централа са јсдносмисленом струјом и многе су биле у изградњи. По јава Теслиног система нанзменичних вишефазних струја, претила Ј "е да све то унипгги. Едисонов снстем Ј *едномислених струја, ннје могао да се искористн за преносе електричне енергиЈе даље од 1 до 2 километра јер се помоћу једносмислених струја не могу да остваре потребни високи напони. Практична потреба императивно је тражила, међутим, да се на рудницима угла и на водопадима директно искористи електрична енергија и преноси на велике даљине. Како то са Едисоновим системом није било могуће, то се онда прибегло поднзању многих малих и локалних електричних централа што је било скопчано са огромним трошковима н великнм губитцима. Водопади нису могли уоппгге бити искоришћени већ једино угаљ који је из рудника преношен до појединих већих градова где је искоришћаван у Едисоновим централама. Теслин снстем, међутим, дозвољавао је економски преносе електричне енергије на огромне даљине од стотине и хиљаде километа-

Г. Славко Бокшал ра н директно нскоришћавање енер гије на лицу места, како на рудницима тако и на водопаднма, с тога је увођење Теслиног система значило потпуно одбацивање огромних машина и инсталација Едисонових, Томзона Хустона и других.

Безобвпрна борба амернчкнх електричара-магната против Тесле Била је то економска револуција. Против Тесле предузете су почетком деведесетнх година најоштрије мере. Први капацитети као Едисон, Елих Томзон, Лорд Келвии, Стенли и многи други ушли су у борбу против Тесле и у науци и у јавности. Едисон је у тој борби нарочито много полагао на рекламу, штампу па је повео кампању преко новина и часописа. Еднсонова компаннја тврдила је научно (!) да су Теслине струје убиствене и да ће као такве изазвати огромне несреће! Доказивали су да ће сва преимућства високих напона за преносе енергије, услед опасности које су с тим скопчане, бити илузорне и више од штете него од користи. А највише се оперисало тиме да се тобоже постојеће електричне централе не могу прилагодити Теслином систему и да, ради тога, уложени капитал који је достигао огромну своту, мора пропасти. Тесла је доказао да је могуће постојеће централе прилагодити његовом систему уз мале препразке. Он је ово пронашао чнтав низ практичннх решења која је, исто тако, патентнрао као н свој проналазак! Овде је Тесла однео највсћу победу над Едисоном. Доказао је да су сва тврђења његових протизника неоснована. Тесла подиже прву хидроцентралу на водопаднма Ннагаре Борба Тесла — Едисон завршена је победом нашег земљака. Већ 1891 године комисиЈ *а за подизање велике хидроцентрале на водопадима Ниагаре, против мишљења Едисона и лорда Келвина, донела је решење да се ва Ниагару искористи Теслин систем. Исте године добила је фнрма Вестингхаус, коЈ*а је држала СБе Теслине патенте, порухдбину да изради хидроцентралу на Ниагари од 15.000 коњских снага, која је 1896 године пуштена у рад. Од тога доба у целоме свету Теслнн је снстем у употребн како ва хидроцентрале тако и калоричне. Овим су противницн Теслинн били принуђени да откупе све његове патенте од фирме Вестннгхаус. Али сви Теслини противннци удру жили су се у борби против њега и фирме Вестингхаус и фузиом створили компанију Џенерел електрик компани која је данас највећа компанија своје врсте у свету. А централа на Ниагари, која Је у почетку имала 15 хиљада коњских снага подигнута је и појачана, тако да данас има преко милион коњскнх снага. Један енглескн суд о Теслн г и Едисону Карактеристичан је суд енглеског физичара X. Гернзбака објављен у часопису „Те електрикал експериментер" у броЈ - у од децембра меАца за 1915 годину. Издавач н главнн уредник овог истакнутог енглеског листа на уводном месту расправља питање ко Ј - е већи, Тесла или Едисон, па вели: „Према најновијим каблограмима додељена је Нобелова награда за физику Томасу А. Едисону и Николи Тесли, што ће сваки Американац са великим задовољством примити знању.

КуКа Теслиног оца у Госпићу у којоЈ је Тесла живео од 1866 До 187§ године • ^ ;-■>**

Алфред Нобел Ј *е 1896 у свом те стаменту поставио пет годишњих награда за најзаслужниЈ *е личностИ I у физици, хемији, медицини, лијтератури и за заслуге за општи

Да би сачували што живље сећање на Томаса Алву ЕДисона, свн амернчки граДови желе Да ичају његову бнсту. На с.тици се внди вајар ЕДгарДо Симоне, којн довршава Је дну бисту великог научадка

1ио. Озе

награде редовно су даване од 1901 године н научне академије Шведске иако су, што допупггамо, добро икформисане и објективне у

Никола Тесла погледу додељивања награда, ипак су по нашем мишљењу у прошлости превиделе више научника, који су сасвим гутгугч-^ требало већ много раније да добију нг|раду. Убеђени смо из тога разлога да овогодишњи избор Едисона н Тесле неће бити поздрављен само у Америци већ на целом свету. Јер ако је свет задужен са два физичара, онда су Едисон и Тесла без икахве сумње највећи поједини повериоци. Додељивање Нобелове награде у једној години овој двојици светских славних проналазача доводи природно до питања: ко је већи Едисон или Тесла? Овако природно питање постављати у јавности свакако није фер, јер ова два славна научника раднла су на разним пољима и резултати њиховог рада сасвим су различити. Осим тога и Едисон и Тесла још су увек у напону радне снаге и зато се не може прорицати шта ће они ј'ош моћн Да с-п^ое. Без нкакве намере да умањимо огромно дело Еднсоново чињеница је, и то врло позната, да он ниЈ*е тако велнк као орнгннални проналазач, колико као геније у усавршавању постојећнх проналазака. У том погледу Тесла је сасвим супротан. Јер њему нмамо да захвалимо за велики броЈ* сјајних и оригиналних проналазака, који међутим често нису били довољно усавршени за комерцијалну експлоатацију. Када би запитали каквог стручњака шта је највећи дар Едисонов свету његов би избор сигурно пао на сијалицу, фонограф и кинематограф. Ово је без сумње добар избор, али само мали део од 1400 проналазака, колико их ј *е Едисон досада патентирао. Сијалица не би користила човечанству толико да Едисон није у исто време усавршио и сав потребан прнбор за довођење струЈ - е сијалице. Да би ово извршио, морао је направити десетине других проналазака, а сама сијалица најмање му је задавала бриге. Исто тако ј *е и са фонографом и са кинематографом. Требало

је пронаћи више стотина претаодних проналазака дох ови нису бнлн у стању да г ? усте лабораторнју, Тако је исто и дугачаж пут бно док се ннје дошло од његовот првог, фонографа до данашњет усдвршевог. Исто тако као код ова трн прс наласка великн је Едисонов триут,на пољу телеграфије, коју је он револуционирао. гБегов четвороструки телеграф и његов микрофог, алкаличнн акумулатор, његов апа рат за објављивање берзанских кур сева, његова машина за одвајањ-; магнетских руда, његов процес зј добијање Портланд-цемента, њего во стандардизовање зграда, све су то проналасци првога реда. Иако Теслини проналасци, међутим, кису тако многобројни као Едисонови, свет иттак дутује Теслн огроман дуг. Модеран пренос електричне енергије у целини је Теслино дело. Можда ј *е највећЈ,* његов проналазак индукциони мотор наиз меничних струја, чија је изванредна прилагодљнвост и широка употребљивост начинила од електричне снаге оно, пгго је она данас. Н>е гов пионирски рад на пољу високофреквентних струја показао је праву генијалност тог човека. Ова техшгка је сада тек на почетку развитка и нико још не може прорећи куда ће нас она одвести. Али она је уистини већ досада отворила пут преносу енергије без жица. Иако популарно није познато, остаје чнњеннца, да је Тесла пронашао већ 1893 годнне снстем ва преношење сигнала без жнце кроз етар, дакле трн годнне пре него пгго је Марконн почео своје бежнчне експернменте. Његова изванредна испитивања евакуисаних цеви под утицајем високофреквентних Теслиних струја показала су практично да нијг далеко дан када ће 95 процената електричне енергије, која се сада губи у топлоти данашњих сијалица бнти претворено у хладну светлост, дакле у светлост без топлоте. У дугачком низу сјајних проналазака Николе Тесле н^елимо да споменемо следеће: његов сунчани мотор за искоришћавање сунчане енергије, његову нову турбину, Теслин транс форматор високих фреквенција, његов обртни трансформатор и т. д.* 4 Успех књиге г. Бокшана Речено је да је у циљу популарисања Теслиног дела г. Славко Бокшан написао опсежну студију о Тесли на немачком језику, саошнтавајући детаљно о свим борбама кој *е је Тесла до победе имао да поднесе. О тој књизи истакнути профе« сор Високе техничке школе у Минхену, Ценек, написао је између осталог и ово: „Необично заслужно је дело што се један Теслин земљак, инжењер Славко Бокшан, подухватио да Теслу и његово дело понова ожнви, јер је чињеница да ова књнга садржи огромну количину драгоценога материјала којн је до сада био делом непознат а делом и неприступачан". Још је занимљивији дво 6 ој " Тесла — Маркони. Ко је уистину поонашао бежичну телеграфију: Србик Тесла или Италијан Маркони? Радивоје Марковић ■■навшмавмиашмавшшшаанавнааавв Повратак г. Татареска Парнз, 19 Јул Румунски претседник владе г. Та тарску отпутовао је вечерас из Париза. По жељн г.Татареска на стани« ци су га испратнле само неке лнч« ности из румунских кругова. . ^