Правда, 20. 07. 1934., стр. 5

20-VI1-34

П Р. А В Д А

Страна V

г. хитлер за стишавање ирквених сукоба Г. Луце прети денунцијантииа који клеветају чланоае СД Берлин, 19 Јул

Шеф пгтаба јуришних 6атал >она г. Внктор Луце издао је поводом учесталнх прнјава протнв чланова СА овај проглас за целу Немачку: „Налазнм ва потребно да немачкој јавностн саоппггнм како је у по следње време у Немачкој почела права хајка на поједнне чланове СА. Та хајка је махом неоправдана, н састојн се нз велнког ннза клевета н денунцнјаднја, без нкакве оснозе. Опомншем свакога у Немачкој да се уздржава од клеветаша н подмуклнх денунцнјацнја чланова СА. Оно што у јурншннм батаљоннма ннје ваљало, нстребљено је, а што се у тој органнзацијп однграо један незапамНен скандал, за то не може бнтн крнв цео СА. Огромна веКнна чланова јурншннх батаљона су честнтн људн н одане прнсталице Фнрера н стога је забрањсно те људе денунцнратн. Ако се међу шнма још налазп некн крнвац, ту је државнн ауторнтет да га пронађе, уклонн нз редова СА н казнн. Безбројне неосноване денунције против чланова СА стварају само непотребну нервозу у редовнма људн који су Фнреру најоданијн н сто га познвам свакога да се чува тнх денунцнјацнја. Ја сам ннсам осветољубив човек, ћлн нзјављујем да ћу подле денунцнјанте и клеветннке частн нсправннх чланова СА најстрожије казннтн. Кога год будем ухватио да неоСновано денунцира чланове СА, пре даћу га државном тужиопггву на даљи поступак. А такви денунцијанти могу се надатн да ће нскусити најтежу казну".

Г. Хитлер Г. Хитлерови преговорн са евангеличким бискупом г. Мнлером. Г. Хитлер је цело пре подне водио важне преговоре са евангеличким бискупом Рајха г. Лудвигом Милером. Они су преговарали о важним црквено-политичким проблемима, па и о верском сукобу који се у Немачкој још увек стишао. Г. Милер је изнео опширно да су се прилике у самој евангеличкој цркви знатно средиле и да су сукоби све реКи. Што се тиче сукоба са осталим вероисповестима, г. Милер сматра да би г. Хитлер својим ауторитетом требало да интервенише и направи ред. Г. Хитлер је одговорио евангеличком бискупу да је његова давнаш ња жеља да се у црквеним питањима створи апсолутан мир у Немачкој и он ће све учинити да до религнозннх сукоба и инцидената у будуће више не долази. Канцелар Рајха се на крају срдачно захвалио бискупу на пожртвованом реду у вези са консолидацијом верских прилика у Рајху.

Досадањи губитци немачке Жималајјске експедиције [грагична смрт* тројице немачких научника и седам кулиа

Берлин, 19 јул (Телефонски иззештај) Немачка извештајна служба на кратким таласима сазнаје из Тибета ове новије појединости о судбини немачке Хималајске експедициЈ е: Изгубљена је свака нада да ће се три члана експедиције, познатн псмачкн истражнвачи и научнипи Виланд, Мергл и Мителбах спасти. Може се сматрати да су они палн у провалију н ни њихова мртва тела неће се никада проиаћн. Поред тројице научника, који су трагично завршнли свој живот, експедиција има још један тежак губитак: укуано је погинуло или од „болести висине" поумирало седам кулна нз немачке експедиције. Ти људн су пожртвовано и смело помагали рад немачких истраживања и нису зналн за опасности. Иако урођеницн нз оближњнх предела, онн самн нису могли да издрже огромну хладкоћу и бурне вејавнпе у под ручју Нангадарбада и подлегли су невремену.

Немачка експеднцнја је сада пот пуно спречена у даљем истражнвању. О неком новом успнњању на ве ће висове Хнмалаја не може за сада бити ни говора. Прво што су вре менске прилике веома неповољне, друго што експедиција ни за највеће награде не може да добије нове кулие. А без кулиа је продирање у више планинске висове немогуће. Јуче је један део експедиције почео са повлачењем из подручја Нан гадарбада у ниже слојеве планинског ланца. Повлаче се логори број 1, 2 и 3. У тнм логорима се налазе и два Енглеза, који су пре два дана првн напустилн логоре и отишлн у Ласу, престоницу Тибета. Енглези су изјавилн да ннкада страшније доживљаје нису имали. Они су ■ раннје учествовалн у експедицијама на Хималају, алн овак ве грозоте још нису преживелн. Логорн број 4, 5 н 6 остаће још неко време у планинском отсеку Наигадар бада у висинн од 7600 метара, па ће се, ако се време не побољша, вероватно н они припремити за повла чење.

Јзпанска влада забранила све митинге протнв рата Лондон, 19 јул. Дописник „Дејли Експреса" из Токиа јавља: Јапанска влада је данас нздала генералну наредбу којом се у целом Јапану иајстрожије забрањују сви митинзи и зборови против рата. Ти митинзн имали су се одржати 4 августа у целом Јапану, на дан када је Јапан пре 20 година ступио у Светски рат. У Јапану се верује да је влада ову наредбу издала у првом реду вбог јапанских комуниста и социјалиста који су митннге 4 августа хтели да нскористе у сврху приређнвања великих пацифистичких манифестација и демонстрација протнв мнлитаристичког режима у Јаоапу. Изгпеда да ће се Ентлескотурсни инциндеит на леп начин ликвиднрати

Лондон, 19 јул Према вестима из Анкаре тамошњи британски посланнк сер Пери Лорен имао је дужи састанак са турскнм мнннстром нностраних послова г. Тевфик Ружди. Међу њима је било говора и о ннциденту код Самоса. После састанка ивмеђу г. Пери Лорена и г. Руждн у политичким круговима у Анкари се говорило да ће се британска влада вадовољити нзјавом турске владе.

Радост на ваздуху Ц11[Г П и сунцу даје Вам нШСн Пре сунчања морате своје тело натрти са №\геа кремом или ГМуеа уљем. Ви тиме умањујете погибао сунчане упале, а добијате уједно прекрасну бронзану боју коже. ЖУЕА на ваздуху и сунцуЈ

Вслике свечаности у Енглеској Краљ Ђорђе отвара новн тунеп Пиверпуп - Менчестер , Лондон, 19 јул Енглески краљ Хорђе Пети отво рио је у присуству 120.000 људи новосаграђени велики тунел који ве зује две велике енглеске вароши Ливерпул и Менчестер испод реке Мерзи. Тунел је грађен две године, а утрошено је 8 милиона фунти стерлинга. То је сада највеКи тунел у Енглеској. Он је изнутра сав обло жен гумом, а вентилација тунела је савршена. Уређен је за саобраћај трамваја, аутобуса н пешака. Крал> Ђорђе је приликом отвара ња притиснуо једно златно дугме и тунелске капије су се широм отвори :. Краљ је одржао краћи говор, у коме се захвалио организаторима изградње тунела и пожелео да тунел буде од користи по енглеску привреду. Затим је краљ крстио но ен тунел и назвао га „Краљичин пут". Огромна маса света приредила је одушевљене овације своме монарху, а после тога је тунел одмах предат редовном саобраћају.

Прослава десетогодишњице Добровољног ватоогасног друштва у Сјетлинн

Сјетлина, 19 јул Основано пре десет година, Добро вољно ватрогасно друштво у Сјетлини, које је у своме раду показало лепе резултате, дисциплинованост и организацију, онабдевено свима модерним справама за гашење пожара, спада у реднајбољих ватрогасних друштава у држави. Највећи свој ус пех Друштво је показало 1927 године при гашењу великих шумских пожара. Обновљено и организовано, под вођством г. Фрање Кратовхила, Друштво је 15 овог месеца, на дан годишњице Закона о Добровољним ватрогасним друштвима, први пут прославило своју славу. После службе Божје, у присуству великог броја го стију из Сарајева, Рогатице и Фоче, извршена је заклетва нових чланова, а увече је у Дому Спорт клуба „Виртуса" приређено село. Идућег месеца Добровољно ватро гасно друштво у Сјетлини прославиће 10-годишњицу свога оснивања и успешног рада. На ову свечаност су позвани делегати многих ватрогасних друштава у земљи. Џ. |11м11111н1н|11в1111111111111111 Десетогодишњн јубилеј »Народне узданице« у Сарајеву Сарајево, 19 јул У просторијама свога конвикта друштво „Народна узданица одржало је своју редовну годишњу скупштину. Скушптину је отворио претседник г. Едхем Мулсбдић, поздрав л.ајући 23 делегата из целе земље и истичући да ово друштво слави 10-годишњаду свог опстанка. Опсежал секретарски иззештај поднео је г. др. Хифзибег Капетагновић. Из тот извеиггаја види се рад друштва у свима правцима. Токх>м ове године друштво је поделлло 45 стипендија, 36 за средње школе, остало за студенте. У конвикту је било 36 питомаца, кој« су показа.ти леле успехе. У извештају се посвећје паокња смрти др. Сафветбега Башагића, за кога се каже да је био један од нај видетијих и најболхих идеолога „Народне уздалице". Због тога је поед ложено да му се подигне достојан опоменик. Из благајничког иввепггаја, који је поднео г. Мехмед Топало вић, излази да друштво данас раопо лаже сумом од 324.000 динара! На крају је усвојен прорачун ва нову годвну, па је затим дата раз« решница старом одбору. На предлог кандидациолог одбора изабрана је следећа управа: Едхем Мулабди, Ис мет Капетановић, др. Хифзибет Капетановић, Хусеин А.тић, Мехмед То пало®ић, Хамдија Крешевљаковкћ, др. Асим Мусакадић. Атиф Хусециновић. Сулејман Хацић, инж. Храсни ца, Мехмед Лојо. Заменицн: др. Атиф Абаџић, Фадил Бушатлић, др. Алија МехмедагиЂ и Меко Шаккнагић. У надзорни одбор изабрана су следећа г. г. др. Вејсил Бичакчић, Неџад Сулејманпашић и др. Мустафа Денишл/Гћ. Ф.

Ваљевско певачко друштво »Чика Љуба« у Лозници

Лозннца, 19 јул Ваљевско певачко друштво" „Чика Љуба" приредило је сдноћ у са.ти Со колског дома концерт, који је врло добро успео. На програму је била вокална мзика и једна тачка инстру менталне, коју је извео на виолини ваљевски адвокат г. Павловић, уз пратњу клавира. Из Лознице Ваљевци су отпутовали ш БањУ Ковиљачу, где су такође приредили концерт, Л>. С.

Да ли су надзорници сувишни у просвети?

Да напишемо ове редове дао нам јс повод чланак објављен у „Правди" од 13 јула ове године под насловом: „Надзорници су сувишни и просвсти". Ту су изнети врло Крупни и интересантни закључци, ко ји изискују једну корекцију. Резиме тсга чланка је, углавном, овај: школ ски надзорници су излишни у просвети. Пристрасни су у оцењивању. Примају сугестије са сгране. Не мо гу објективно за један час да оцене рад учитељсв. Нису довољно стручно спремни. Уз то, они много коштају. Место тога предлаже се да ииспекцију врше на крају школске гедине министарски и бановински изасланици „који би, као непознати у средини, били објективнији и самосталнији у доношењу суда." Ми не акцептирамо ово гледиште. Сматрамо да школски надзорници нису излишни у просвети. Главни разлози који су нас инспирисали при доношењу овога суда јесу ови: 1) Социолози су констатовали један занимљив факат: наиме, да оне друштвене организације у којима постоји строга и ефикасна контрола дају најбоље и најплодније резултате. Тамо где нема контроле или где је она недовоЂна показује се застој у раду, ту цвета корупција, ту су разне злоупотребе и неправилности стално на дневом реду. Та ко, да се контрола намеће као једна насушна потреба данашњега друштвенога живота. Она претставља један од мотора социјалног развиКа. Без ње, у садашњим приликама и обзиром на интелектуални ниво човечанства, не би било реда, рада и напретка. Зато и наш сталеж, ако жели да напредује, мора имати једну контролу, један надзор над собом. Јер се не може а приори закљу чити да је код свију учитеља толико високо ргзвијена свест о школским дужностима и да ће их сваки најтачније вршити. Чак и код професора универзитета, где је свест о дужностима много више развијена но код нас, постоји надзор. Запгго онда тај надзор не би постојао и код учитеља?? 2) Навешћемо још неке разлоге који иду у прилог одржања школског надзора. Ко ће, на пример давати упуте млађим учнтељима у школском раду? За то су позвани, у првом реду, школски надзорници. Да су те инструкције потребне јасно је као дан. Оне су потребне не само млађим већ и старијим учитељима, ма да су ови и сувише осетљиви и сматрају да су им непотребне. То је једна заблуда. Јер се човек учи, усавршава и развија цело га века. 3) Није ми јасно како ће један бановински нзасланик за један сат, ,,као непознат у средини", боље оце нити рад учитељев него ли школски надзорник коме закон прописује, да оцењује учитељев рад и владање у школи и ван ње у току целе године. 4) И приговор да школски надзорници много коштају мора такође отпасти. Зар ће дневнице и километраже министарских и бановин ских изасланика мање изнети? Велико је питање да ли би се ту ствар на уштеда постигла. 5) Што се тиче примедбе да су многи надзорници субјективни у оцењивању учитељевог рада, да при мају сугестије са стране, да немају довољно стручне спреме и т. д. То је једно велико зло. Али један спа соносаи лек против тога био би не укидање школских надзорништва, већ њихова реформа. Треба бирати школске надзорнике конкурсом. Дати им већу самосталност у раду. Они не треба да буду само референти среских начелника, већ ствар ни шефови својих надлештава. Оси гурати им сталност. Дати им секретара. Затим треба да имају факултетску спрему. Закон о народним школама од 1929 г. предвиђа да се за школског надзорника може поставити у првом реду онај наставник који је дипломирао педагошке науке на Универзитету н има најмање 10 година службе у народној школи. Ова је одредба на своме месту. Јер надзорник мора имати вишу спрему да би имао довољно ауторитета и престижа међу учигељима. Мора да постоји извесна раз лика између надзорника и учитеља.

Али се сада овде ј *авља једна теш коћа. Нема довољног броја учитеља са факултетском спремом. На пример на Београдском универзите ту од његовога постанка, т. ј. од '1905 г., када је Велика школа уздигнута на ранг Унивезитета па до данас, дипломирао је само један учнтељ из филозофско-педагошко групе, потписани. Али ускоро ће, вероватно, дипломирати већи број учитеља на нашим универзитетима, те ће се тако моћи реализовати наведена законска одредба. Пишући ове редове нисам имао намере себе да рекламирам за школског надзор ника, јер немам амбиција за то звање, већ сам само желео критчки да расмотрим функцију школског надзорника. Стеван Караџић, учитељ и дипломирани студент фиI лозофије Портрети јунака из Светског рата Један снроман сељак са Карађорђевом звездом на грудима . . У селу Доброшту, крај Тетова, жи ви Стојан Синадиновић. Он припада првој партији рекрута из Јужне Србије. У прошлом Светском рату. данас питоми земљоделац Стојан Сина ди>новић био ј 'е ретко храбар. Ова ње гова хоабпост је обележена вп »«мч

олакшање свакодневног рада пру жа

%

ЧОКОАДДД

СтоЈан 11. с.инадиновић

ким орденам Карађорђеве авезде са мачевима. Као каплар још са дза друга из ње гове десетиие заробио је године 1914 на Колубари целу чету Аустро-маџара са пет митраљеза. Услед велдких губитака настало је ме , ђу нашим војницима колебање. А он да и повлачење. Стојан је са својим земљацима, Трифуном Јовановићем из Глођа и Анђелком Николићем из Вратнице, остао у рову. Наступило је затишје. Непрнјатељски ровови били су удаљани неколико десетина ме тара. Само један покрет и Стојан би са друговима био заробљен. Он се попео на мало узвишење и обратио се непријатељу: — Слушајте ви! Знам да вас Је свега једна чета. Наредићу батаљону после пет минута да изврши напад. Боље би вам било да се предате и не изгинете лудо. Размислите! НеприЈатељски војници су се ус* комешали. Пет минуга су за њих били вечност. — Када нећете, онда гините! викнуо је и обратио се батаљану._ — Батаљон налред!... Ннје команду још ни завршио, а из непријатељског рова се појавила бела застава. — Прекини паљбу! командовао је Синадиновић колико га грло носи. — Два војника напред! Батаљон нека буде у приправности. Јер Швабе су лукаве. Са друговима је разоружао непри јатеља. Спровели су заробљене ау« строугарске војнике за Ваљево. Два заробљена офшци-ра била су запрепашћена. Доцније су молили да им дозволе да виде Стојана Синадиновића. Командант његовог батаљона, онда мајор г. Дача Белимарковић, известио је о овоме случају Врховну команду. У'рзо је Њ. В. Краљ одликовао Синадиновића Карађорђевом звездом са мачевима. Најсветија успомена из млнулог рата за Стојана Синадиновића је о* ступање преко Арбаније, јер се та. ла налазио у неп-средној близини Блаженопочившег краља Петра. Ето, са таквим војницима је Србија примила рат онда моћне Аустроугарске монархије. Б. Ј.

Претседннн републике Бразнпнје Париз, 13 јул Јављају из Рио де Жанеира да :е за претседника реп> г блике Бразилије поново изабран г. Варгас. У гласању за избор претсединса републкке учествовало је 246 народних посланика. Противкандидат г. Варгаса г. Ме* дејрос, добио је овегд 59