Правда, 20. 07. 1934., стр. 6

Страна 6 ; И П Р А В Д А

20-VII-34

Да ли споненик изгинулим ђацима ратницима може да претставља младић женских облика?

Сл>чај сд конкурсом и адејве с*нуг »• сломенкк кхгинулнм Н*цнма — рлтннцнма веома је занимгив и ннш-ггт« су аодеЈиена. Једни сма трају да таЈ спомсншс треба да 6уде монумента.\ан, дннамичан. да ■ма великн »амах н. може се реКн, I ннја ■ највшпе одговара кдејн, к снажну мушкост. дов други, приста ја је постав.1>ена за поменнк. Љ. Б.

лице идсјс г. Палавичнниа, налаае да споменнк треба да претставла нежност н још неразвнјену мушкост, оне младкКе. којн су још голобради пошлн у рат да бране отаубнну. И у самом жнрну. као што смо ју че напоменулн, хишлела су се подвојила, тако да се једва успело да се кзабере један пркзјект, коме ке се доделн1н прва награда. Та награда је прнпала г. Палавичоову. Архмтект г. Пнперскк нашао је да споменнк по нацрту г. Палавнчнниа не може нн у колнко да одговорн I вдејн. ннтн се може дозволнти да се кзгннулкм ђахнмд ратккцнма по ставн споменик „младика женскнх облика". Г. -\азнк. архитекта. међутнм, одлучно се изразко за концепцију г. Палавнчкнна. тумачеКн дета.т>но вапгго је г. Палавнчнни онако схватио цео проблем. Нн један нн други, међутнм, ннсу улазнлн у расматраље саме уметничке стране дела н како ке оно, као споменнк, нзгледатк на месту на коме има да се поставн. Г. Жнворад Настасијевнћ се у јучерашн»ој нзјави на ову страиу више осврнуо. Поред ових иишг?ља ..аа" н „протнв" интересо вало нас је да чујемо в мкгал >ен>е претседника жириа, познатог вајара н академнка г. Ђ. Јовановнпа. Он је као претседннк и члан жириа за пројекат г. Палавичинна ■ одлу чно устаје у »егову одбрану. Налази да је г. Палавичини дао одличну скицу. — Лазић је најбоље рекао о про јекту, а Живорад (мисли на г. Настаснјевића) сувише је жучан. Г. ЈовановиК је скоро л>ут на г. Пиперског, што је рекао у своме олакку да младић г. Палавичиниа има женске облике ■ да је Вајлдовог тнпа. — То је скоро безобразлук да један професор, кога уосталом ■ не познајем. нкти сам раније чуо о к>е му, — правн таква упоређеа>а о мла диКу.

„На коннурсу је бнло н бољих раоова од награђг1ен*х", - нзјављује г. Тома Роса нднћ Када Је Одбор за проглаву двадесетогодио«>иие ћачких чета сд-

Пројект г. Палавичиниа (Прва награда) Дале г. ЈоваиовиК вели да Је рад г. Палавичнниа као идејна скица нешто најбол>е. — Г. НастасијевиК, например, ве ан да Ке се фигура г. Палавичиа у великим днмензијама сувише развући, — прнмеКујем г. ЈовановиКу. _— Шта Живорад, он је мој ђак! 1 о није тачно. А зар је Давид Микел Анџсла развучен? Није. — Сматра се да је г. Долинаров рад момнументалнији и лепши од г. Палавичиниевог. — Т**, Долинаров пројекат! Оно и није постамент. Личи на оиак, мо лим вас, — вели г. ЈовановиК. А Па лавичиниев рад је нежан, фнни, чак више детал>исан, иего што треба. Долинаров рад пре претставља јед ну Србију која се брани, него идеју која је потребна за споменнк у Скопљу. И тако, Г. ЈовановиК зак.т>учује да је скица г. Палавичиниа наЈпо га »

ПРЕТСЕДНИК ЖИРИА Г. Ђ. 10ВАН0ВИЂ БРАНИ Г. аЛ .\АВ1ЈЧИНИА „ПОСТАМЕНТ ДОЛИН АРА ЛИЧИ НА ОЏАК", — КЛЖЕ Г. ЈОВАНОВИЂ

скоре прошлости, ко|И су доаелд до наше нарооне слоСоДе н једачгтва. Прнзнајем да су г. Пнпе-рсхоч« расматрања пнсана тако „субдданим" СТИ.10М да нисаи успео да и\ дешифрујем, ма да сом још пре рата био члан омладиисхог удружела „На родно ослобођење и у|един>ен>е" и ма да сам до данас написзо прилкчан број чланака из области нашс национх.тне идео.тогије, и прочитао беаорој туђнос члзнака из исте иае« олошке области. Али остазљам љу* дима већих метафизичкнх и фнлолошких способности него чпо су моје да у ова сублимна и слтгги .тна' расматран>а г. Пиперскога уђу и да у њима уживају. Г. Пиперски изгледа да је огорчеи што је на овом конкурсу добила вр« ву награду вајарска скииа г. Петра Палавичинија, вајара и орофесора уметничке школе у Београду. Г. Пиперски види опасност за успомену ћака — ратника из окопских ђачких чета у могућности да се према овој скици подигне замишљени споменкк. Није ии познато на који је начин г. Пиперски учествовао у последњим борбама за нашу народну слободу и јединство и са колико права се јавља као заштитник успомене ђака — ратиика из т»гх борби. Али то је овде иајмање важио. Да вкдимо његове разлоге. Ако се одоаци идејна боласт његовог чланка и весне неодмерене и неукусне алузи је, онда остаје као стварна и главна његова аамерка награђеној оки ци то да њена главна фкгура претставља младића сувише нежног телеснот остава те да тако не може симболисати ки евоцнрати ђвке ратн/гке, којима је споменнк намењен. Ова аамерка г. Пкперског, фор му.тисгна категорички и пежоративно, двоструко је неоснована. Неоснована је и са апсолутног, антрополошког гледишта, и са гдедишта основне аамисли овога споменика. Што Је г. Пиперски погрешно вероватно је разлог што му није довољно позната повест ћака-ратннка или пак што није умео довољно у Ту повест да уђе. Г. Пиперски вероватно нв ана да је међу тим и ина че врло младим ратницима било и

симболична фигура робустних и бру талних ратиика, фигура г. Палавичинијевог младића симболише узвишено н ллеменито мдадићско внтештво ћака-ратникн из скопских ђачкнх чета. Можла треба овде да истакнем дв је у жириу, који је доделио прву награду идејној скици г. Палавичинија, бнла велика већина бивших ђака-војника из скопских ћачких чета, који су не саио сааесио вршили сооју војничку дужност на многобројним бојишткма, већ су и својом »рвл-у залива.-.и зсмљу своје дааас ■ велике н моћнс отац5нне. Взјарство је уметност са најма-! њнм обкмом изражавања. Зато је мало вајарскнх споменика на свету I који могу лако да задовоље све духовне захтеве људи. У случајевима'

спецнјалних вајарскик конкурса датак уметника је врло тежак. Самим тим тсшка је и улога оцењивлчких судова на оваквим коикурсима. О овоме се може свако уверити и у овој прилици, посетом изложбе ндеј них скица добијених на овом конкурсу. Чзк и награђеиом раду г. Палавнчиннја, који је несумњиво највише аадооољио како идејно тако ■ сстетски, могу се оправдано учииити извесне замерке. Али то не аначи да он у својој осноаној и општој коицепцнЈи не даЈе основу за Једаи споменик, који ће да сдужи на славу онкма којима Је намењеи и на част оиима ко;и га подижу. Ако то неко не може да види, то је његова лична несрећа. Предраг Каралић, професор гнмиазије

ј , ПроЈвгг г. До. . / (Трећа нагрдда) стављво жири, аамолио )е ■ иашег познатог вајара г. Тому Росаидића да се прими дужности члаиа жириа. Г. РосакдиК је, међутим, одбио то да учини. Змзјући ово, обратили смо се г. Росаидићу аа мишљење у вези додељивања прве награде г. Пала вичннну. — Шта мислите о прво) награди? — упитали смо г. Росандића. Уметник је без устезања одговорно: — Не верујем да је жири учинио добзр кзбор. Исто тако г. Росанднћ каже да ии рад г. Долинара није заслужио наро читу пажњу. Г. Росаиднћ смагра да је било и бољих радова, које Је требало узети у обвир. — Требало ј *е >зети непгго лешпе у обзир, — вели г. Росандиђ. Затим, нагтазљаЈуђи саоју мзјаву, вели: — Она) господин пгго Је говорио о лирнзм\', ижЈ/Ш да није бно у праву. У вајарству има литжјмв , али спецнално ва оввј спомеких не мо* же се иного говорити о лириаму. Ту је било доста крви и нешто најлеатше што је могла ђачка чета да да. На крају, пак, г. Росандкћ, који је био на изложби и разгледао све идејне скиие, велл: — Изгледа да са »бором радова није ишло како треба. Повоцом чланка архнтенте г. Пкперског Поштозаии Г. Уредииче, Молим Ввс аа доброту да уврстите у сзој цењени лист оао неколнко редова, који су одговор иа чланах г. архитекте — професора Жнвка Пиперског, написан поводом конкур са за споменкк ђаиима — ратницима у Скопљу и објављеи у Д1равди м од 18 јулв 1954. Пређи ђу преко нсториско-философскнх расматрања г. Пиперског по водом значајиих догађа;а ив наше

шд и бдштд колдрац телеф. 20 -708 РАМОН НОВАРО

Сахрана јсдне хумане жене која је купила на месец-два дана пред смрт погребну спрему ДОБРОТВОРКА ДАНИ1 суму време ЖЕНСКОЈ ДЕЦИ ТР01ИЦИ СПРЕМЕ

ТВОРКА ДАНИЦА ГАШИЂ ПОДЕЛИЛА ЈЕ ВЕЛИКУ НОВЦА РАДНИЦИМА, ДЕВОЈКАМА КОЈЕ СУ ЈЕ ЗА БОЖСТИ НЕГОВАЛЕ И ДАЛА 60.000 ДИНАРА

СВОЈИХ КИРАЈЏИЈА ,1Е ЗА УДАЈУ

ДА СЕ

Г. Т. РосаиЈШћ (аутопорттх)

Од зангс полуларни љубнмац аублнке

у тонфклиу љубавиих дожккљаја, спортских сензација и веселог темпа МАТУРА ЉУБАВИ УЛППП1ИМВ———II ■ ии^аи—пв—ш—кш, У осталим улогамв: Меџ Иввис, Ралф Грав, Уиа Меркал Доаатак Факс иовости и Москва. снимци из совјет. престониие У БАШТИ НА 8ЕЧЕРЊОЈ ПРЕТСТАВН пореа филма за време паузе као додатвк БАЛЕТ ЏАЗ-ГЕРЛИ и МОДЕРНИ ШАНСОН-ШЛАГЕРИ Ишаш: Судбоносни дпнн ■ Џоон Крдфорд"

Г. П. Палавичиин сасвим младих, који су били доброволио узели оружЈе да се боре за право и част свога народа, а коЈи су били телесно врло слични симбо* личиом младићу с иаграђеие скипе г. Палавичииија. Такође, г. Пиперски Је очевидио иедовољио упућеи у општу идеологију иашег прератиог образованог омладиица, у чије иапионалие амбиције је улазило мно го општечовечаиског идеаливма. Вре ј мена крвааих сиова о сечењу турIских глава била су већ одввно прошла. Зато фигура г. Палавичииијевог младића, профињенв и спиритуалнзована у извесној мери, у овом случају одговара и симболичио и реално. НаЈзад, да не идемо даље.ј |г. Пиперски ие зна, или Је изгубиој из вида, Једиу врло важиу чињени-' цу. У судбоносннм данима мрачнога 1 ( новембра хиљаду дсвет стотина че« .трнаесте. отаџбина је позвала своЈе' ј преостале образоване омладинце у редове своЈих прорећених и изнуре, них бораца не толико да помогну Ј | своЈим мишицама колико да подигну јверу у победу своЈим духом свесиогј 1« високог пожртвовања. Зато миого 1 више него ато 61 то чинила каква'

ДевоЈке којнма је пок. Даница Га шић дада 110 20 хилмдд данара за уда Ју

ника у циикографији АндрејевиКа ■ чстири код „Папируса" такође су добилн исту суму, а ћеркама тројипе својих аакупаца просторија за трговине оставила је по 20.000 ди нара као суму за спрему око удаје. Осталу своју имовину појл јв оГром.«. почивша Данипа Гашић завеш1 % •» је веКим делом својој род бини, којом је окружена издахнула. Велики број станара, у кући број 8 у Кра .Ђа МвЛШ улици, велмки број радника који је радно код почИЕше ГашиКке, пословнн свет којн је долазио у послсвне везе с Нзом искрено оплакује смрт ове добре жене, која је умела да потпунО схвати невОаТ»е многих слабо материјалног стања у овим тешким данима и аа богатнји свет. Д. М.

Прексиноћ је преминула добротворка Даница до. ГашиКа, у својој кући и улицн Крал>а Мнлана 8. Пре месец-два дана покојна Даница Гашић поавала је власиика по ПЈебног предуаећа „Конкордије" г. СавиКа. — Господине СавиКу, — рекла му је, — молим вас спремите ми по гребну спрему и саслушајте моју последњу жељу, јер предосеКам да ћу скоро умрети... —Госпођо, — вапрепастио се г. Савић жељом ретке муштерије и>егових производа. — Јесте. Нећу луксув. Доиеснте ценовник, па Кемо обрачунати. Исплатићу вам одмах и погребну спре му и даћу вам новац за цркву, за свештенике и за огласе. Капелу декоришите природним цвећем. Власник „конкордије" обрачунао је колико износе трошкови јед не овакве сахраие и одмах веК покојна велика добротворка која је поподнв сахрањена, исплатила је своју сахрану. — Не желим да се после моје смрти запање око плаКања мог погреба. Када јв г. Савић пошао племенита жена га је заустављала: — СахраниКете ме поред мог првог мужа Васе Мијатовића Са њиме сам провела најлепше часове у саом животу... Власиик „Конкордије" оставио .> Авет смрти оа гпади и закуКу жеие ко)а Је предосетила сво ју смрт и спремила потребне ствари за свој последњи пут. * Сутрадан позвала је обе своје де војкв које су је поред болничарке двориле на болесничкој постел>и. Њима је дала по 4.000 динара. — Нека вам се овај новац нађе, рекла је.

Цео свет Је потврдно по Је 1

? ЧВДО РЕВИЈА ? Нојвеће чио овога вгка!?

раза лебри нац десет америчких оржава

Њујорк, 19 ј *ул Авет смрти од гладн и разних зараза лебди иад 10 савезннх држава, од Мисуриа до Стеновнтнх А ти Марија, обратила Плаинна. св ЈедноЈ од њих, иди и види коли- | Услед иевапамКене температурв Јв радника звпослено по радњама и <>д 117 степени Фаренхајта у хларадионица у мојој куКи! 1 Д у н услед тога што иије било киУбозо јв сваки радник добио По , „ „оследњих 27 даиа, пелоиуп1.000 динара. Са девоЈКОм Марн па раднност је нзумрла, по.т>ска до јом РозановиК пошла Је друга де- (Јр а ^у уништена а луди и стока вОЈка Јосипа ШимуниК. Код умет-1 мЛртшћЛ ј у патАе какве се не ПаМничке столариЈе г. ДрагоЈа 5арца. те било је 17 радника. Дгвој« су ппу у к>вс>с с „„„ « " Иле сва " ои по 1Мо д , ф ; , к , дннара добнло Јс п,т радннка у ра- пв тоднкн 6 ■ сток / к ' ао Ј СЈД> ,

дионици спортских справа: три рад

Ц* ВВ7данас у у ју весео ф ^ гши

»УРДНИЈД«

данас у 1,1, 7, 9.30 весео филм нз париског живота ПРНЧЕ ИЗ СПДВАЋЕ СОВЕ 1ЧМЧ1МЧРВИЧИВВ' Морнс Шевалис, БеРи Лерс

НОВИ ПАРАМУНТОВ ЖУРНАУ! 3059-.

пошто пашљаци пружа^у слику про страних сушом изгорелих пустиња. У Оклахома Ситиу побијено је иа пушака преко 600 грла стоке да би се ова спасла од даље патње. Услед тога што су властн одреДиле крајњу штедњу са водом, вабележено је и миого смртиих случа јева меКу становништвом. Таио јв у Каисас Ситиу услед пруКлне и ■вдостатиа воде умрло 5 липа. У тој су области обустављсни гви послопн; шиоле су затворене. Поред тога бесиеле су олује у цеитру државе Тепенснла. Од грома је погинуло једио лице а 18 их , је раљеио. Од провале облака уииштене су жнтарипе а ветар иоји Јс поатио иншу ншчупао ]е многобро} 1 но дрвеКе,