Правда, 20. 07. 1934., стр. 7

20-УП-34

П Р А В Д А

Страна 7

БЕОГРАДСКА КРОНИКА Неда нам неће зише долазитм ни ив Паризз ии из Лондона, већ из Петрезуа, Козгчице и Падине, скромних села Бачке ПРЕСТОНИЧКА МОДА У ЗНАКУ СЕЉАЧКОГ КОНОПЉА НОГ ПЛАТНА

Најзад се у Београду, после толико времена, збило чудо. После читавих деценија робованл каприсима иностраие моде и слепог верован>а непогрешивост париских кодних журна>\а, Београд је. баш ове, 1934 годнне, учннио један смелн корак у правцу своје еманципаунје у вековног ропства иностраним диктаторима моде. Решно је да пре кине са том традицнјом, у којој је страдао не само национални понос. већ и национални џеп. Све до овог, хиљаду девет стотина тридесст и четвртог лета господ кег елегантна дама није се могла ни замислити без Роднеових и ЖанеЕовнх тканнна, а елегантан госпо днн без одела сашнвеног од чисто енглеске тканине. То је био аксиом моде, то је било ЈеванНе.т>е, које су деценијама проповеда.\и небројанн модни журнали без којих се Београђанка није да.\а ни замислити. Чак и Најокорелији модни јеретик ннје имао ту пгга да приговори. I Међутим, сада је све то одједном пало у прах н гтспео. Као по дого- ј вору, елегантне Београђанке и Београђани почели су се одевати једном стопроцентно домаћом тканнном, истканом на најпримитивнији најнародскији начин. Конопљано платно, које у себн, скрнва сву префин>еност најобичнн јег џака, царује суверено. И то уколнко више лнчн на џак, у колико је грубље и „млтпкијег" изгледа. утолнко је внше тражено, утолико је модерније и више „шик". Под грубим конпљаним платном, истканим сељачком руком у прекосавским равнииама наЈедном пала је у нежнсст сва фнноКа н сва шароликост Родиеовнх тканнна. Фамозни ■ толико тражени енглески „фреско„ београдски каваљери моде заменили су поразним конпљаним пла твом, од кога сада праве своје оде Аа, чија вредност и поред свег лепог нзглцда и удобност ношеаа не премаша 200 динара. Чак и дечје ха.т.инипе ннсу више ни од цица ни од сомота, веК од конопљаног плат на, јер оно се лако пере, добро слу жи, а, заиста, много не кошта. Корзо београдски данас је преплављен дамама и господом одевеним конопљаним платном. Показало се да оно поред све своје грубости одлучно хармонизира са свиленим чарапама дама и свиленим кошу.т>ама господе. Београђанка је успела да од те грубе матернје обради изванредно укусне хаљине, које ће, у много слу чајева, чинит-и ванредно заннмљнв и необичан контраст са њеном неж ном и углађеном физиономијом. У својој наклоности према овој чисто домаКој моди, господа су се изједначила са дамама. Њихова одела, израђена од исте материје, стичу све више приврженика, тако да Ке ускоро одело од грубог конопља ног платна бити као нека униформа београдских кава.Ђера. Ко је „лансирао" ову моду? Позитивно се не би могло одговорити ко је творац ове нове моде. Зна се само толико да је на једном зимушљем маскен балу извесна дама имала хи.т>ану од џака и да је добила награду за најјевтинији костим. Није искључено да је прва инспирација потекла одатле. Под овом новом модом трговци су стали запаљени. Више нико не жели да плати материју за једну хал>ину по неколико стотина динара, када метар конопљаног платна кошта 12 динара, односно цела хал>н на, и.\и костим, 50 динара а мушко одело не више од 200 динара са шикем. Један трговац из Киез Михајлове улице отворено нам се жали да је пазар умањио. Извесне »егове колеге, место да се јадају, учинили су оно што су једино могли учинити: почели су и сами да рекла мирати и продавати конопљано плат но. Главни „фабриканти" овог модерног платна иису ни капиталисти, ни тешки индустријалци, а ни модне куКе, као пгго би се то могло помислити. Раде га бачке сељанке, чија су конопљана поља сада, наЈед ном, постала мала. Мода Београђана решила је, тако, сасвим изненада, проблем кудеље, који је почео вабрии>авати сељаке. Како произвођач ове наЈНовиЈе тканине није ни Родие, а ни какав еиглески нндустријалац, већ банат ске сељанке, то се ни продавннце не налазе у Кнез Михајловој У АИ " ци. веК на Јовановој пијаци и Цвет ном Тргу. БлагодареКи овој иаЈНО»ијој моди многе су Београђанке ^јо Орви пут у свом животјг ~

ко изгледа једна пијаца. Пазаривање поврКа и воКа могле су лако повернти послузи, али када је у питан>у мода, онда је посредовање искључено. Пијаце су, тако. постале врло анимиране. Елегантне даме све се чешКе виђају у пијачној гуж ви. Количине конпољаног платна које Београђанке и Београђани потроше ни најмање није аа потцењивањс.

То је „иодерно" На две пијаце, Јовановој и Цветном Тргу продајом овог „модног" артикла бави се око двадесст бачких сељанки. Количину продан^ „робе" ни једна од н>их не сматра пос.\овном тајном. Тако Кете, само ако вас то буде интересовало, лако моКи сазнати да свака од овнх трговкик>а прода дневно, просечно, око 80 метара. Када их има 20, онда Је ла ко израчунати да оне продају дневно око 1.600 метара у вредности од око 19.000 динара. Београђанке и Београђани издају месечно преко пола милиона динара бачким сељан кама за кудељно платно. Цифра, нема сумње, достојна сва ког попгговаша. Колико ли је престоничкнх трговаца, којн би се, и поред својих великих режија, задо вољили овнм пазаром, пгго га имају њихови најновији конкуренти бачке сељанке!

ВеК је освештан ред да се о сваком епохалном проналаску ватражи интервју од »еговог творца. Онда не видимо зашто би се у овом случају учинио изузетак. Потражили смо, на Јовановој пијаци, госпођу Ирму, коју бије фама да је главна креаторка ове моде. — Па то није нипгга ново; то се код нас ради још од доба кога се и сама не сеКам — покушава да нас обесхрабри г-ђа Ирма. — На нашем је лицу велики знак питања. Госпођа Ирма почиње да схвата важност момента, оставља муштерије и понова нам прилази. — Ми смо то внате радили за нас, паоре. Али ето, сад то носиду београдска господа... — А откуда вам та идеја да платно продајете у Београду? — Није било новаца, сиротиња... Сем кудеље нисмо ништа имали. До нела сам на пијац то што сам имала: кудељно платно. Мвслнла сам: купнКе сиротиња за рубље, јер није скупо. Кад оно — купила господа. Ми паорке прво смо се чудиле да то господа тако купуједу. А сад посао иде добро и немамо кад да се чудимо, јер треба радити, треба белити, треба прести, ткати. Затим госпођа Ирма, прича како је у њеној куКи у Петровцу, а и код доугих у Падини, Ковачици и другде, отворена чнтааа радионица, још мало фабрика за пронзводњу конопљаног платна^ Ради се и ноћу до дванаест сати. Београђани много траже н једва се стнже са испорукама. Госпођа Ирма из Бачхог Петровца каже да има дана када пазари и по 1.500 динара, чак н по 2000. Колико би јој београдских трговаца позавидели на том пазару1 •— Да, каже госпођа Ирма, али треба радити. Док се, од семена баченог у земљу, дођг до платна, до пијаце, треба — и она одмахује руком као да нема времена да исприча све пгга треба. — Спремате ли какву модну новост за знму? Госпођа Ирма веК се потпуно сна лази и каже, као да је у најмању руку нико други до главом Родие. — БиКе, видеКете, спремамо не пгго ново, лепо, јако и јевтнно. Дакле, ето, више нам мода неКе долазити ни из Париза, ни из Лондона, веК иа Петровца, Ковачнце и Падине, скромних села питоме Б

КРОЗ БАЊЕ И ЛЕТОВАЛИШТА

Београдске по модарке пазаре

Вепини аеромнтннг на Сушану

Сушах, 1в )ул. Пред огромнои масом сзета приређон је на Сушаку велики' аеромитннг, којом је приликом обављено више „ваздушних крштења". На аеромитингу дошло је 10 авиона и то: 3 Бреге-а, 1 шхолсхи авион, 1 апарат за ахробације^ 1 бомбардерски хндроавион из Сплита, 2 авио* на Аеропута, Батнн авион из Борз* ва и авион г. Сондермајера. Свечаност је отворио пригодним говором подпретседник обласног одбара Аерокл>-ба г. др. Фердо Павелић и обред кригтења нових ааи* она извршио је прота г. Крнкћ. К>мовала је г-ђа градског начелника г. Ружића. Као делеггг претседника Аероклуба „Наша крнла" дошао је генерални директор Аероп>та, г. Сондермајер. У нме команданта ваздухопловс1ва присуствовао је потпу* ковник г. Живановић, у име бана срески начелник г. Марковић, у име загребачког ваздухопловног' пука мајор г. Пасарнћ, а у име Аеропута г. Пауновић. На крају је извршен низ летења и авијатнчарских продукција. Овим приредбама присуствовало је 6 до 7 хл-гала -адљ _ Ј. V*

Ђаци Поморске трговачке анадемнје нз Когора посегнлн су Бар Бар, 18 јул На својој турнеји дуж обала Јадранскога мора ђаци Поморске трговачке академије на Котора посетили су и Бар. Они путују на школ ском броду „Внла Велебнта" у научне сврхе. До сада су обишлн неколико градова дуж обале. У Бару су посетили све важннје објекте и историске знаменитости.

ЖИВОТ ПО ПАДИНАМА ЈАСТРЕПЦА

Рпбарска Ба&а, среднном јула Кад умукне писак локомотиве иза стал&Кке клнсуре, одмах после неполнко тренутака сиђе с воза по десетак путника и упуте се излазу. 1амо их очекују многобројни шофери: — За две банке возим, господине, у Рибарску Бању! Ауто. аутобус, бирајте! Све Ј*е удобно. Нас осам седамо у аутобус. Ражањ остаје иза нас. Окренули смо леђа и Св. Роману. Јулско ју-

|оци не познају. О употреби хладне | сумпораче такође немају пречишће! не појмове. Па ипак, Бања осетно напредује после рата. У најновије ■ време осеКа и она кризу. Народ ку I ка и кад има, као и када нема. Полагало се много у долазак новог ј надзорннка. И доиста, прича се, да је доста урадио. Није ово више бања „веселог Митра". Његов хумор и приче сада су легенде. Нема више Крушевљана скрштених ногу и са бошчама нспод

тро ј *е свеже и пријатно. После нечувене пролеКне жеге ознх дана, кн ша сипи непрекидно. Јутро право јесење. Нема још нн шест. Пристаје мо. Варошица Велнки Шиљеговац. Остављамо велики Шиљеговац са његовом историсксм школом, споме

руке. Ово су, додуше, још свеже успомене, а.\и приметно традиција корача забораву. Сада само Крушјгнски Ђука је жив, претставник ми нулог доба и он увесељава старе бањске госте. Иначе, новоподигнуте виле и ре-

ннком и ратним легсндама нз срп- ј сторани, чнтаоница, трговине и дру

ско-турског рата. Што се више ближимо Јастрепцу, све јаче струјање планннског вазду ха. Аутобус уједначено подрхтава. Крај п>та вреднп косач оштри сбоју косу. Осека се мнрнс земље и по кошене траве. Одједном стајсмо. Рнбаре, нзразита планиска палакка. Пред нама је школа са лепим парком. Чује се глас: „Баш је днвно!" Шофер одговара: — и Да!" Ту Ке ове годнне бити летовалиште Женске стручне Учитељске школе из Бсограда. Мало испред нас једна пољана прекрнвена шаренилом све-

ге удзбрмости пружају и најсавременкјим гостима све потребе. Модерно уређено купатило губи се у зеленилу дивног парка. Брдашца са терасама и стазама по зеленилу одају дивљу драж бањске околине. Сав бањски реои осветљен је елеКтричном светлошКу, те пружа изван редне ноКне панораме. Околина бање наобично је згодна за излете. КраЈ* бање, преко брдашца је планинско село Срндал. У доба парског Кр)тпевца прича се да је овде Милош Обнлнп ловио ср не. Огуда и селу име Срндаљ. У

та и стоке. Пијачни дан. Цене бага- I врх Срндал>ске клисуре је Циновтелне: јагње тридесет, а пиле шест ј ски гроб. И за место су везане мно динара. И још људи моле. Потребан ( го легенде. С--о Срндаљ је чувеје који дннар да се поопггри моти- ј но. Има једа*.г=ст куКа. Изгради ка, да се купи плави камен. ли се дванаеста, онда од оних једа Остављамо Рибаре, планинску па ј наест једна^се сели или изумире. И ланку што мнрише на трешње и ја-

годе. Ближимо се Бањи. Бели насип напупгга зелена поља и улази у густу и китњасту планинску шуму. Крај прозора пркосе нам румене јагоде. Одозго посматрају нас овце и козе, а чобани раздрагано н ведро поздрављају. Хујање планинске реке меша се са шумовима ветра, те се чује нека таЈанствена свир ка. Кроз проређена букова стабла назире се велелепнн дворац Краља Петра, сада вила „СрбиЈа". Из даљине она изгледа као какав велнкН слап са оближње Ђулице и Беле Стене. Најзад, стнжемо жељеном циљу. а. У-

Због смрти свога мужа извршнпа самоубиство Лозница, 19 јул Код Бан>е Ковиљаче Дрина је избацила деш Лепосаве Симеуновић. која је пре седам дана извршила самоубиство. Лепосава је родом нз села Злињака у Мачвн. На самоубиство се одлучнла за то што ниЈе могла преболети свога мужа, који је дде кфатког времена уиоо. Б. С

Нека осеКања не дају вам мира. тнсци, осеКања обмане, заваравају вас да сте у неком новом свет> . Бањ ска музика са својим громогласним кривуљцима н трубама једва надмашује хујање ветра и жубор воде. Ова наша бања има нзванредан

увек тако. Село је богато кајмаком н мирише на пастрмке. Кроз ово се ло протиче најбистрија српска планинска река. Рибарска Бања са околином је бисер овог краја. Сезона је у јеку. Даме које су дошле да поправе тен н добнју линнју причају ведро и раздрагано о околннн, о догађајима, о људима. И тако пролази сгаона. А. ГагнК

Вагрогасна свечаност у Ђевћеп ' ; ч

Ђевћелија, 19 јул Ватрогасна добровољна чета У Ђевћелији свечано је прославила годншњицу етупања на саагу Закона о ватрогасним друштвнма. Свечаност је почела благодарењем у цркви Св. географски положаЈ, наЈбољу пнЈа- Ћирила и Методија, на коме је чи-

Ку воду и субалпијску, односно пија рсну планинску климу. Шуме огром не које је уоквирују са свих страна дају јој " чаробан изглед. Она је зато постала место тишнне и одмора. Но, ниЈ*е само то. Рнбарска База са својом топлом н хладном минералном водом чини чуда и ства-

нодејствовао архи )ереЈОси намесник г. Адам Кнежевић, уз аснстенцију двојице свештеника. После благодарења, ватрогасци су продефиловали кроз град. Истовремено одржана је у кавани „Солун" годишња скупштина Ватрогасне чете, са које су упућени поздравни телеграми Њ. В. Краљу и Министру за фнзичко вас-

ра легенде. Тешки болесници одла- п „ тање народа зе одавде бев штака. да живе од ус | После ОЈржанг „упшгиие, ћев-

помена тешких и тужних, а да причају о овом кутку наше земље где здарви налазе изворе стваралачкнх идеја, идеје добра. — Вода ове бање лечн све реуматизме и ишијасе, разне кожне болести као и хроннчна запаљења извесних женских органа. У најновије време њени извори за очне болести, особито катаре оч них капака, постали су ч>'вени. Из године у годину све је веКи број странаца. Они са усхиКењем причају о лепотама и пренмуКствима ове наше бање Проричу јој велику будуКност. Берује се да Ке ово бити наш Најлепши национални крај када ба ња опет пређе у државне руКе. За подизање бање учињено је мно Го; али се мора још много раднти, много улагати матернјалннх средстава. Нзен управник г МатејиК, претставннк Врачарске штедионине, трудн се да бања буде што модеонија, лепша и удобнија. Вредност хладне гвожђане вол* ииогм восатн

ђелиски ватрогасцн Су извели практичну вежбу: гашење пожара, која је од стране граћана праћена са великим интересовањем. Д. П.

Слава Мраморамне нредктне н набављамке задруге Мраморау, 16 јул Мраморачка кредитна и набављачка задруга прославнла је на свечан начин своју сЛаву св. Врачеве. Слав ски обред извршно је свештеннк г. Давид СавнК у присуству великог броја задругара и гостију. Поподне требало је да буде традиинонално народно весеље, алн је било ружно време те се није могло одржати. Задруга је еснована пре трндесет годнна. р. м.