Правда, 20. 07. 1934., стр. 8

«

Страна 8

П Р А В Д А

20-VII -34

Парнз кнје внше оно што је ненад бно

ПИСМО ИЗ ФРАНЦУСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

1.

'Ларпз, и поред напора, који се са свих страна чине да му се врати стара слава престонице света није више онај стари Париз, за којим су подједнако жудели индијски махараџе и паланачке шнпарице. Реперкусије привредне кризе у домовани Едуарда Седмог, и тешко финансиско стање већине Фордових су пародника, чији су долари стварали сјајни штимунг по великим ноћним локалнма на Монмартру, Јелисејскнм Полжма и код „Максима" у улици Роајал, тешко су погодили „град светлости" и одузели му, бар у очима оних, који су у Париз дола зили само због провода, много од к>сговог ранијег шарма. У богатим крајевнма Парнза нема више странаиа... У некадашљој Авени ди Боа, која сада носи нме маршала Фоша, и у околним улицама де ла Фезандри, Шарл Грен, де ла Помп, Перголез, Еебер и тако даље, — где су се некада само за уступање стана плаћале фантастичне суме, које су много пута ишле до 100.000 франака данас су скоро на свим кућама истакнути огласи за издаван>е станова. Богати Аргентинци, Бразилијанци, Перувијанци и други синови Јужне Амерке, од којих је већина заузимала најлуксузније станове и куће око Булоњске шуме, престали су због тешког промета девиза да при мају пезосе из Буенос Аиреса и милреје из Рио де Женеира и напустили су с болом у души Авени Фош и своје омиљене кафане и ресторане на Јелијеским Пољима ,.Фуктс", „Албер", „Карлтон", „Колизеј" и „Швал Пи." Када наступе боља времена, сви ће се они понова вратити у Париз, али за сада нјихово отсуство тешко осећају кућевласници, ресторатери, кавеџије, помодне куће (Јужни Американци су врло галантни и према својим и са туђим женама) и сви трговци у опште. Вратарке, шофери, келнерн и лепотице из полусвета — све ?о кука за странцима и проклиње кризу^ Шта каже вратарка иадам Леклер У једној малој кавани — бистроу. у улици Перголез, у непосредној близини Булољске шуме, где се сва ког дана у подне и пред вечеру ску пља елита приватних шофера и „консЈержа" из Авни Фош, дотерана и нашминкана вратарка из бро ја 58 госпођа Жермен Леклер опггро °с>-ђује владу што не предузима неке енергичније мере да привуче странце у Париз. „Ето, господо, дошла је на управу земље нека влада примирја, али ми, раднички сталеж, још не можемо да нађемо себи мира. Већ три месеца једем своју уште ђевину из банке, а ове године Виши и Довил видећу само на сликама. Пре две године падало ми је само од напојница 4000 франака месечно, а шофер оног трулог Аргентинског богаташа Педра Гонзалеса, „Ки а фути ле Кан дан сон Пеје", возио ме у Довил кад год сам хтела. Сад ми кућа зврји празна и изгледа да се неће тако брзо понова напунити, јер Французи нису лудн да плаћају за један празан стан 2000 франака месечно. Ви знате, за нас су странци једини спас, јер они! овде не долазе да носе новац на књижииу у Креди Лионс. А пгга су урадили влада и оппггина да подиг ну туризам у Француској? Ништа! Сто пута ништа! Истина, за Гран При де Пари и за ноћне трке у Лоншану дошло је у Паризу прилич но странаца, али то је трајало свега један дан и једну ноћ". Јадна госпођа Леклер не може се никако утешити што је начела своју уштеђевину и што ће јој ове године због непромишљености г. Педра Гонзалеса, који је „одмаглио у своју земљу", измаћи Виши и Довил. А када би само та кокетна па риска консијержа знала да су код нас ретки и инспектори министарстава, који могу себи дозволити да једном у две године оду до Врњач ке или Нишке Бање. Сопственици и келнери великих локала на Јелисејским По љима такође нису задовољни Гђа Леклер нам је изложила расположеље духова у луксузном кра Ју око Булоњске шуме, а сада ћемо Сидети колико за странцима^ жале оки са Јелисејских Поља, најлепше авние у целом свету. У шест часова увече код „Фукет са", којн ужива репутацију не само најстарије и најотменије каване у Паризу, него и најбољег престонич

ког ресторана, дупке Је пуно и човек с муком може наћи неки слободни ћошак. По свему би се рекло да том предузећу, где се најрадије скупљају посетиоци кољских трка и звезде француског тениса Коше, Мерлен, Боротре, Буси и Брињон,

та потпуно су изменили раниЈу атмосферу париских великих кавана и створили у њима један берзанско пратерско зеврекски штимунг. Какартеристични мирис француског „Марилана" и „Капорала" и „Вирџинија" дувана из енглеско-америч-

Париз: М улен Руж

иду послови сЈ*аЈ *но. Али стари Жеран код „Фукетса" није тог мишљек>а и пре неки дан сам чуо како се жали неким својим гостима: Ето, видите, код нас је увек пуно света, али зарада је никаква, јер већина наших даншњих посетилаца пије белу каву и јевтине аперитиве. Некадашње гурманске вечере, уз које су се пила скупа стара вина, врло су ретке. А то је био главни нзвор наших прихода. Исти је случај са познатим рестораном у Булоњској шуми „Арманонвил", који експлоатишу сопственици „Фукетса". Одмах после рата и још пре две-три године просечни гост код ..Фукетса" и „Арманонвила" плаћао је вечеру са добром флашом вина 300—400 франака, а данас су нам најбољи гости они који заједно са напојницом потроше од оброка 40—50 франака. Свет се тако неигго одучно од тупирања и штампања и после позоришних и биоскопских претстава не одлази више у ре сторане и ноћне локале. Некадашња наша клиентела, коју су у главноме сачињавали Шпанци и Американци и која је сваке године трошила читава богатства на уметничка јела нашег шефа и на стара вина из нашег подрума, од једном је ишчезла. Мали ресторани и кавани це још увек лепо зарађују са хиљадама чиновника и малих мидинеткиња, који се обично у место ручка задовољавају велом кавом и кифлом, (нашим студентима добро по знате и „Кроасаном"). Они не осећају кризу и отсуство странаца као велики париски ресторани „Лари", „Кафе д'Пари", „Беф а ла мод' „Прогре", „Воазен", „Анри", „Тур д'Аржан". Криза је, наравно, тешко погодила метр д*отеле, келнере, шофере и осталу послугу великих париских локала. Прошла су време на када су „шофери" код „Максима", у улици Роајал, и код „Кафе д'Пари", у авени де л'Опера, зара ђивали само од напојница 10—15 хиљада франака месечно." Заиста, некадашњи шасер код „Максима", који је пре две године отворио свој луксузни локал у улици Марбеф, у близини Шан'з Елизеј, има у самом Паризу четири огромне куће са становима за издавање, а његово целокупно богатство цени се на близу 20 милиона фра нака. Велики руски кнежеви и генерациЈ - е француских богаташа усит нили су пре рата код „Максима" читава имања, а одмах после рата ту традицију наставили су свињарски трговци из Чикага, краљеви ка ве из Бразилије, диктатори са лондонске берзе и блазирани племићи с оне стране Пиринеја. Пре годину дана у Паризу је с успехом прикази ван филм „Шасер код Максима". (Филм је инспирисан доживљаЈ *има шасера кој'и сада држи ресторан у улици Марбеф). Али да оставимо жалопојке нашег Жерана и да пређемо на другу страну Јелисејски Поља, у најмодернију и најлуксузнију париску кавану „Колизеј", међу чиј'им стакленим зидовима обасјаним разнобојном електричном светлошћу про мичу хиљаде тропских птица и злат них рибица. Главну клнентелу модерних парнских кавана претстављају протерани немачкн Јевреји Слободно се може рећи да се у к аванама „Колизеј", „Марињан", „Сслект", „Карлтон" и „Норманди" више данас чује немачки него француски језик „Ја вол", „бите шен", „хабе ди ере" и непрестане дискусије око овог или оног ^гешеф

Неприлике једног брачног пара због фингираног брака Копенхаген, јула 1 гозоркти, оскм можда ј 'едино да не„ п I ма нигсзкве сталне зараде. Полиција Пре неколико година, млада Дан- , најзад дошла до убеђења да је кнња Магдалена Мос, управитељида

ово био само фингкрани брак и да је Мандолин за ову своју „услугу" до бко 100 данских круна. Тиме се и опет ствар компликовала. али вероват ко задозољавајући се једном новом округлом столнцом гооподин Мандолнн је пред полкцијом свечано изјавио да брак није фингнран и да је он прави празцати муж бивше баронесе фон Хоенштајн. Господин Мандолин је, после тога, отпутовао у Штокхолм, одакле се уопште није враћао. Полијциски комесар је и опет наслутио да је поноза даигран и зато је тражио од полииије у Копенхагену да саслуша Мандолина. а сам је понова на саслушање дозвао го* спођу Мандлкн. — Ви ваљда нећете кћи тако далеко и тврдити да волите свога мужа? упитао Ј'е комесар госпођу Ман долин. — Обожавам га!... Он је толико честит и каргктеранСпустквши очи, госпођа Мандолин, рођена баронеса Хоенштајн, одбила је да каже мзкар и једну реч више. У исто време полиција у Копен-

једног приватног интерната за васпитање деце, дошла је на лечење у један немачки санаторијум. У овом санаторијуму г-ђица Мос упознала се са угледном немачком арис-токргткињом, баронесом Маргеритом фон Хоекштајн. Две девојке, готово истих година, убрзо су се слријатељиле. По свом повратку у Данску г-ђица Мос позвала је младу баронесу да је посети у њеном кнтернату у Сондгрборгу, малој дан ској ггровкнцкјској варошици. Маргерита фо.н Хоенштајн је прихватила овај позив и допутовала је у Сондерборг, где је код своје пријатељице провела наколкко пријатних недеља. Отк-ривши у себи неслућену педатошку опрему, млада баронеса је одлучила да се и саада посветл васпитању засстале деце, ткм пре што Је матер 1 —о стање њенкх родитеља било слабо. Међутим, једног дана полиција у Сондербургу примила је анонимно писмо, због чије је деликатне садужине сместа позвала гоопођицу фон Хоенштајн. Данск^: "^ллиија је утвр ила да се млада Немкца огрешила ј Х аге«у саслушавала је супруга. о законе ове дожазе, јер је вкза ње- — Ви ваљда нећете ићи тако да< ног пасоша већ одазна истекла, а, Л вко и тврдити да волите евоју су«

ких лула апсорбован је несношљивим смрадом јевтиних цигара, а вер мут, виски и шампањ детронирале су демократске кригле пива, франкфуртске виршле и „милхброт". Један келнер, чији кусур по трећи пут с кеповерењем пребројава пунокрвни берлински Јеврејин, обраћа ми се скоро плачућим гласом: „Господине, ово је страшно! Пуних двадесет пет година служим у разним крајевима света, а дуго година био сам запослен у баровима великнх прекоокеанских пароброда, али са оваквим гостима нисам ! када имао посла. Не само што од њих никада не добијем ни пет пара бакшиша, него стално кад им вратим кусур зову директора каване да провери да случајно нису преварени за десет-двадесег сантима. На ша влада пустила их је да у масама уђу у Француску и ми смо мислили да ће француска хотелска и каванска индустрија, с обзнром на чињенице да је већина избеглица из Немачке доброг матернјалног стања, имати од њих неке користи, али, видите, тешко испупггају пару и од њих немамо никаквог ћара. Једино пгго ћемо, ако се дуже задрже код нас, научити сви немачки". Иначе је остала публика код „Ко лизеја" врло шарена: филмске глумице без посла, кокоте „на послу", агенти аутомобилских фирми са јелијеских Поља, џазбандисте из затворених ноћних локала са Монмар тра, професионални танцмајстори, лажни студенти а ла Жан Дабен, који је од своје злогласне љубавнице Виолете Нозјер имао леп приход, манекени из помодних кућа и мање више све оно пгго жели да на лак начин дође до неке зараде, све оно што је раније главни део својих прихода црпело од странаца. Све те људе и жене без редовних прихода мучи једна иста брига: ода кле ће првог платити стан, како ће се исхранити и, што је најважније, како ће обновити своју гардеробу. "1 а великоварошка и некада безбри жна средина, за кој'у ј *е Париз од увек претстављао плодно поље рада, одједном је осетила у данашњој општој " кризи сву горчину борбе за опстанак. Нема више ни трага од оног веселог и често Паризу својственог расположења које су по ве ликим париским каванама и барови ча стровиле ненадмашно духовите и и гиздаве Парижанке и склоне пићу Американке. Озбиљност, утученост и страх од будућности јасно се опажају на лицима оних, који су некада водили коло у бурном и веселом Паризу. А. Г.

осим тога да је без нарочите доз воле као турм~ккња зршкла дужност наставнкие. 3*ог тота свега гоопођи ца фон Хоенштг : н ; с. по наређењу полиције, кмала .напусти Данску у року од два дана. Захваљујући извесним иитервенци јагма, министарство унутрашњих послова у Копенхагену дозволило је госпођкци фон Хоенштајн да у Соа деборгу може остати јоп! два месепа. После овога рока г-ђица фон Хоенштајн је престала да постоји у Сондерборгу, јер се она једностазно претзоркла у гослођу Мандолин, супругу једног данског држављанина, којн јој је поред свог одиста звучног имена поклонно и далско држављанство... Нико у овоме није видео нешто необично, иако је примећено да гооподин Мандолкн уоппгте не води рачуна о својој супр\'зи и да шта вкше с њом и не станује, док је она и даље продужила свој наставнички живот исто онако како је то било и раније. Али, комесар полициЈ "е у Сондебор гу „^абринуо" се. због оваквих ненормалних од^с! кзмеђу супружника и сместа је умешао своје прсте.

пругу? — Обожазам је!... Она је толикб честита и карактерна... Спустивши очи и господин Мзндолин је одбио да прозбори ма и једну реч. Полицијски комесар из Копенхаге на телефоном је кзвестио свога колегу из Сондеборга о резултату овог салушгзања. — Слушг-јте, господине Мандолии, — рекао му ј 'е комесар, — сасвим приватно, мој колега из Сондерборга нуди вам награду од 100 данских круна, ако озде предамном изјавите који вас разлози и осећаји вежу за вашу супрулу с којом не живите у заједничком жвиоту? Господин Мандолкн, тих као и н>е гово име, а лице као романса, одговорио је: — Поред велике љубави, коју не би требало објашњавати, нас вежу н две друге неразрешиве везе. Једна је неоспорна, да смо и ја и оаа вегетеријанци, а друга ј 'е велика одвратност, коју осећамо према взшем поштовзном другу комесару пз лкцкје из Сондеборга._' Индкгнкр^н" "озакзкм вахтево«'.

Дмернчни ацмнрал нод Папе Ватикан, 19 јул Св. Отац Папа примио је данас америчког адмирала г. Елиса, манданта америчке ратне дивнзиЈе која се налази у Напуљу. Поглавар католичке цркве примио је затим и 400 америчких поморских кадета.

По љсна народна банна Варшава, 19 јул По.љска Народна банка повећала је за првих шест месеци ове године своју резерву за 14,500.000 зло> тија, тако да та резерва сада износи 490,000.000 злотија. Вредност злотија Ј'е сада 2 франка и 85 санткмљ.

Промене на Софијсном уннверснтету

Софија, 19 Јул (Телефонски извештај) Према новом финансиском закону ванредни професори као редови приватни доценти университета ослобађају се својих дужности и предавања, ако су навршили 65 година старости. Што се тиче редовних професора университета они се разрешавају дужностн са завршеном седамдесетом годином живота. Према томе, са софиског университета отпашће велики број професора, а факултети биће подмлађеновим млађим професорскнм сна гама. Међу угледним професорима кој*и ће према новом финансиском закону да напусте университет налазе се и професори г. г. Стојан Данев, бнвши претседник владе за време Балканског рата, Стефан Бобчев, др. Златарски, др. ЈБубомир Милетић, др. Иширков и многи други. С. п.

Комесар је лако утВрдио да се го-! Мандолин Те пружио руку да прими сподину . Мандолику нема цгта при-1 обећаних 100 данских круна...

Италнјанснн престопонаследнин уВенепГи Венеција, 19 јул Допутовао је Њ. Вис. Престолонаследник. Н>. В. Престолонаследник присуствоваће вечерас претстави „Млетачки трговац" од Шекспнра, коју под ведрим небом режира г. Макс Рајнхарт.

Г. Думерг на одмору Парпз, 19 јул Претседник министарског савета г. Думерг отпутовао је синоћ за Турнфеј где ће на одмору с*.тати до 4. августа. Г. ДУМЕРГ ОТИШАО НА ОДМОР Парнз, 19 јул Присутним новинарима, којису га испратнли, г. Думерг који је био вр ло расположен изјавио је да је сре ћан што му се дала прилика да се одмори на своме имању.

Гувернер оптужен за корупцију Њујорк, 19 јул Јављају из Бизмарка, у северној Дакоти, да је тамошњи гувернер г. Ленџер објавио опсадно стање у целој држази и у вези с тим обавестио грађанство да ће се силом одупрети свима покутпајнма који 6и имали за циљ да свргну са положаја. Као што је познато недавно је тамошњи суд г. Ленџера и још четири виша чиновника огласио крквим за корупцију, услед чега је дошло до протеста од стране грађанства против г. Ленџера. Национална гарда по наређењу г. Ленџера заузела је све важније тачке у самој вароши, а његове присталице приредили су данас бурне манифестације. Нови заменик гутвернера северне Дакоте г. Олсон, који је постављен од стране врховног суда, нздао је наређење да власти не примењују од редбе опсадног стања које је објавио г. Ленџер. До сада се још не зна ко }е уствари господар ситуације, г. Ланџер илн г. Олсон,

Бившн шпансни нраљ у Бечу Парнз, 19 Јул Авас сазнаЈ*е из Беча да се од јуче тамо налази бивши шпански Краљ Алфонс Тринаести, као и то да се демантују вести да је краљ Алфонс Тринаести био жртва било каквог аутомобнлског несрећног случаја.

Итапнјанш амбасада у Пондону демантује вестн о одпасну г. Грандиа за амбасадора у Моснву Лондон, 19 ЈЈЛ Јутрошњн енглески лнстовн објављују званнчнн комнннке нталнјанске амбасаде у Лондону, у којој се најодлучннје демантује вест о претстојећем нменовању нталнјанског амбасадора у Лондону г. Гран дна за нталнјанског амбасадор« Ј Москвн. За сада, каже се у том комнннкеу, о таквој &омбиндДО*и нема нв гоаора«