Правда, 20. 07. 1934., стр. 9

20 • VII • 34

— П Р А В Д А

Страна 9

Сахрана Димитрија Гини^а

Вечитн путник и борац ДимитрнЈв ГиниК — чика Гина завршио је јуче после подне своје трудно путешествије. Он ке данас после подне, свечаније него у најбољим данима, него онда кад је са триумфом путовао кроз Босну и Херцеговину, на црним колима кренутн из капеле на Новом гробљу, уз песме, измирну и свечане говоре. Као у трену цнма кад је играо драмске улоге у узбудл>ивнм сценама, плакаће н>егови пријатељи и верна публика. А чика Гина ће се спокојно одмарати и одвести до свога вечног боравипгга у некој алеји Новога гробља... Биће обувен у најновије ципеле и црно одело, и никада више неће са уморних и рањавих ногу путујућег глумца скинути ципеле и бацитн их на раме са извешталнм капутом, да би отишао до оближњег градића на претставу Боја на Косову, пешке, са комадом сува хлеба у замотуљку и играо Цара Лазара!.. * Како је 26 децембра 1873 године мали Димитрије дошао на свет, тако је, чини се, почео да „френТУЈе". Из свога родног Кладова он одлази рано у Београд на школовање, ујак га задржава у трговинн, али Димитрије Гинић бежи 1888 од ујака и трговине у Српско народно позориште, одакле је убрзо отпупгген као неспособан, да би затим ступио у трупу Иларија Јокића, путујући са н >ом две године по Србији. Затим мења трупе. Са позориштем Николе Симића обилази Србију, Банат, Срем, Хрватску, Далмацију и Црну Гору. Доспева у Ца риград где се трупа 1894 растура. А затим иде у трупу Петра Ћирића, па у Вараждинско позооиште. Крајем 1898 покреће у Сарајеву Прво српско босанско-херцеговачко позорнште и ради са н>им до 1899 када је, због велнког националног успеха код тамошњег народа, протеран из Мостара заједно с позорипггем. Затим на Цетињу оснива Књажевско српско трногорско позориште које путује са Цетиња по Црној Гори и Боки. Из Црне Горе прелази Гинић у Далмапију а 1908 опет у Босну. Тамо је у Сарајеву почео оснивати опет позорипгге, али јс пре оснивања протеран у СрбиЈу. Тада гостује у београдском Народном позоришту, а затим је члан нишког Сннђелића, Делинијеве, Бунићеве и Радовићеве трупе. Године 1915, пред почетак Светског рата, пошто је двадесет и неколко година лутао широм Југославије, прогањан и слављен, он бива ангажован у београдско Народно позориште. За време Светског рата основао је у Бизерти чувено Прво српско војно логорско позориште, у коме је био редитељ, глумац и писац комада, које је -накад играо пре рата. Ово позориште у нашем изгнанству и припремању војника за ослобоћење домовине улази заједно са Димитријем Гинићем у историју. После ослобођења 1918 године Димитрије Гинић враћа се у БеоКад и наставља рад у београдском ародном позоришту. Као глумац и редитељ он је на нашој позорници био главни претставннк домаћег ре пертоара. Позоришна критика и иСторија не могу заборавити његове уметничке креације у Нушићевом Народном посланику, Госпођи «министарка, Протекцији, у НиколајеЕићевој Пароли, Многаја љета, у Ве селиновићевом Ђиду, у ЈБубинковој Девојачкој клетви, у Сремчевој Зони Замфировој, у Станковићевој Коштани и Ташани... Као редитељ домаћих дела, а спе цијално фолклорних, Димитрије Гинић је био незаменљив. Добар познавалац народних обичаја и наших типова он је и као редитељ и као глумац креирао изразите бинске личности, какве су се пре њега ретко виђале и какве се дуго, а можда и никада, више на нашој позорници неће видети. Можда је у његовим режијама било и гргшака у детаљима, али су у целини то била дела једног искусног и савесног глумца, који је у тешкој позоришној каријери сам себе створио. Од своје петнаесте године он је са неугашеним жаром и љубављу играо на малим сцснама, под тешким околностима и са најоскуднијим сретстви ма, па је испекао свој посао и са богатим искуством талентованог глумца касно и скупо добио призна ње ангажманом у београдском позоришту. . У последње време ДимитрИЈе I инић се бавио дечјим позориштима, којима је посвећивао највећу пажн >у. Једно дечје позориште као и нека дилетантска позоришта носе његово име. Димитрије Гинић стекао Је током Г &дина велику популарност и био је васлужно цењен. Последње две године чика Гина

[је почео да губи глас. Тражио је лека н веровао да ће се вратити на | позорницу од које се није могао ра( стати. Није ни слутио да га вреба и мучи неизлечиви рак у грлу и да ће јуче поћи за ГТером Добрнновићем, Милорадом Гавриловићем, Или јом Станојевићем, Милорадом Петровићем, Рајом Павловићем, Миодрагом Рнстићем, Војом Турннским и Николом Гошићем који последњнх година, у кратком размаку, про редише и онако разбијене редове на ших драмских глумаца... Још једном, у року за неколико дана, вије се црна застава са беофадског позоришта. После Николе Гошића, који нас остави пре недељу дана, иде за њим Димитрије Ги нић чија се смрт очекивала. Већ на сахрани Николе Гошића говорило се да чика Гина неће дуго... Смрћу Димитрија Гинића нестало је можда и последњег преставни ка оних виђених глумаца који су потекли из путничких дружина. Међу живима има их једва два три. Последње путешествнје Димитрија Гинића, великога глумца и националног радннка. завршено је у суморан кишни дан... Облаци су га пратили целога живота. Можда ће се после подне за тренутак насмејати сунце над ковчегом, који чува уморно, патничко тело глумца, неуморног трудбеника и мученика Димитрија Гиннћа. л* Радослав М. Веснић Т ' 'V * САХРАНА ДИМИТРИЈА ГИНИЋА Данас после подне у 3 часа посмртна поворка са телом пок. Гинића кренула је из калеле на Новом гробљу у цркву Светог Нихол«, где је одржано опело. Пред црквом су гоеорили у име упразе позоришта г. Р. Плаовић, а у вме књижевника н пријатеља г. Душан Нихолајевиђ. Г. Плаовић је, између осталог, ре као: — Одлазиш нам, чика Гино, а

собом односиш неизмерно богатство: ризницу коју си љубоморној скупљао, велико искуство стечено лутањем и страдањем. Понео си со бом ту ризннцу обичаја, нарави. традиција, које брује и струје далеко од варошког живота, тамо негдс у пољима, кроз села, у народу. — Сада, одласком твојим, нама остаје једино да нз сећања на тебе из влачимо све оно што је тако драгоцсно за народни комад, а то је на ма већ постало туђе. Затим је г. Плаовић поменуо лична страдања Димитрија Гинића и његову бескрајну доброту. која је окупљала око себе оне страдлнике и вечите луталнце да са њима ства ра нешто што би се могло назвати псзориштем. А, на крају, г. Плаовић је рекао топле речи о богатству маште овог доброг старог глумца, маште која је изградила његову лич ност и човека и уметника у нешто специфично, особено, што у нас нема поређења. Над гробом се са покојником опростио у име Удружења г.тумаца г. Душан Раденковић, затим у име путујућих глумаца г. Душан Животић. Г. Радвнковић је рекао: — Преста да куца топло срце чи ка-Гине, које је знало да помогне многе невољнике и да оваплоти сво јом неизмерном топлином многе мла ђе следбенике. Остаје нам, сада, са мо сећање, сећање, чика-Гино, на твоју велику, мистику, једину праву уметност, коју си ти сам у себи изградио, велики самоуче. Зар више, Чика-Гино, да не чује мо твоје художенствено креирање Хаџи-Замфира у „Зони", зар да се не насмејемо више твоме Нестору из „Затишја", зар да те више не бирамо за свога Еечитог „Наоодног посланика"? Колико си био велики уметник стваралац, толико исто бе ше одличан човек, најбољи друг и дивни пријатељ. Твоје очинско ста рање и помагање путујућих глумаца остаће као вечан пример другар ства и пријатељства.

Владимир Јовановић, судски генерал у пензији

'Јутрос, у два часа, преминуо је Вла дииир Јовановић, судски генерал у пензнји. Покојни генерал Јоегновкћ рођеи је крајем јаиуара 1870 године у Пожа ревцу. Зазршивши правне студије у Београду, он је 1®92 ступио у коњицу на отслужење ђачког рока и после три године произведен је за резервног коњичког потпоручника. Године 1897 постао је активни војносудски потпоручник. За капетана унапређен је 1905, за пуковника 1918, за бригадног генерала1923 године. Пензионисан је 1929 године у чину судског генерала, а на положају начелника Судског одељења Министар ства војске и морнарице. Своје службовање у судокој струци покојни Владимир Јовановић почео је као судски потпоручник 1897 године у Економском одељењу Министарства војске, а касније у Судском одељењу Дунавске дивизиске области. Заузимао је више положаја и истакао се као веома способан судски официр. Од 1904 до 1908 године био је у Судском и Општем вој ном одељењу Министарсгва војске,

Велихом војном суду п тахо даље, Касније је четири године заузимао положај референта судства у Шу мадиској и Дунавској дкзизиским областима, а био је и војни државни тужилац. У Војном суду за официре он је 1913 и 1914 године стални судија. У рату 1912 — 1913 године слу жио је као рефереит судстаа Дунав ске дивизије првог позива. а у Свет ском рату, до 1916 године, као начелник Судског одел>ења Треће армије, а каоније као стални судија и заменик сталног судије Великог вој ног суда и начелник Судског одеље ња у Врховној команди. На положај начелника Судског одељења Министарства војске и морнарице и шефа судске струке у војсци дошао је 1920 године, задржавши тај положај до свога пенсионисања. Кад је имао пегнаест година, покојни Јовановић учествовао је у рату 1885 године, као добровољац-болничар. Сахрана покојног генерала Јовановића изврпгиће се сутра, 20 овог месвца, у 10 часова пре подне из капеле на Новом гробљу.

Дунав је јуче лоподне нзбацно леш мпадог Јована Давндовнћа, нојн се удавно заједно сасвојом вереннцом Леш је извађен код Вшпњице Пре неколико дана објавили смо како су на загонетан начин нестали са купатила на „Ади Хуји" млади ташнерски по.моћник Јован Давидо вић и његова вереница Наталија Ја ковљевић. Према исказу очевидаца и сестре Јованове, која се заједно са братом и његовом вереницом ку пала на Ади Хуји, вереннци су пред буду зашли у воду и пливали пре.ма фабрици Владе Илића. Јованова сестра Лзубица пратнла их је очима, али се једног момента окренула на другу страну и, када је понова погледала у правпу којим су пловили вереници, њих више није било. Није ни помишљала да се зло догодило, па зато није никоме ништа ни говорила. Међутим, како се они доцније нису појављивали нигде у Београду, то је Јованов отац Миливоје Јаковљевић пријавио нестанак свога сина и његове верениЦе- јј Власти су повеле истрагу. Неста нак им је био сумњив и оне су предузеле све потребне мере да пронађу нестале веренике. По исказу Миливоја Јаковљевића, његов син волео је Наталију и хтео да се оже

ни њоме. Међутим, он је био томе противан и зато је међу њима долазило често до свађа. С тога се прет постављало да су млади вереницн извршили самоубиство. Има доста вероватноће да је то и истина. Док је полицииа по овом случају водила истрагу, Дунав је прекјуче избацио код Вишњице, недалеко од штека, леш веренице. Синоћ је Дунав избацпо и леш младог Јаковљевића. И Јаковљевића леиц је нађен код Вишњице. Нзега је пронашао испод Вишњице, у бли зини места званог „Миље", жандар мериски наредник-водник у пензији Миливоје Давидовић. Пронашав ши леш, Давидовић је о томе обавестио комесара Паробродске поли ције г. Иву Бритвића, који је наредио да се изврши увиђај на лицу местаОтац Јаковљевићев познао је у лешу свога сина. После тога су леш моторним чамцем пренели у Београд. Запамтите да ће цео Београд узбуднти

II

Из станп младе распуштенице г-ђе Љубице Дивјак икраден је накит у вредности 230.090 динара ДОК ЈЕ МЛАДА РАСПУ ШТЕНИЦА БИЛА НА ПУТУ

Млада распуштеница г-ђа Љубица Дивјак станује у Влајковићево, улици 14. Тринаестог прошлог месеца она је отпутовала својој родбини У Сарајево, оДакле је и сама родом. Пре поласка, наразно, закључала ј = добро стан. Код својих је провсла пст дана и синоћ се вратила у Београд. Са њом је дошао из Сарајева и- њен брат.

ских бутона са по петнаест брилијаната, један плат«*нски крст са ламцем, једна златна нарухвица, једна златна табакера у облику правоуга« оника, друга златна табакера четвртаста, један брош, ниска бисера, један женски скупоцени турскн косткм, једна сребрна лисица, један мантил, један сребрни „есцајг", 24 гарнитуре прекрнвача за кревет и друто. По прорачуну г-ђе Дивјак, аредност украдених ствари износл 229.850 динара. Осим тога, краољизци су однели и пет хиљада динара колико су света нашли у шатули са накитом. Поводом озе крађе Одељење кривичне полиције Упразе града издало је коминке, у коме је, између осталог, о саиојј крађи вели: „За извршење ове крађе оштећена иије никога осумњичила. У њеном стану извршен је одаах увиђај, али трагови обијања нису нађени. Како и на самој брави стана нису нађени никаквн тратови, то је једино могуће да су врата оворена оригиналннм кључем, или кључем направљеннм према оригиналу".

[■■■■■■■ ■■■■■!

? ЧУДО РЕВИЈА ?

Зграда у Влајковићевој улици у коЈој Је нзвршена крађа Око девет н четврт г-ђа Дивјак је, не сл>тећи ништа, извадила из своје мале торбице кључ „В^ртхајмове" браве да откључа врата. Међутим, није се мало изненадила када је видела да се кључ у брави не може да окреће. После тога је покушала да отвори врата и, зачудо, она нису била закључана. Слутећи да је имала неззаног госта који ју је покрао. госпођа је улетела у стан и потрчала право у собу где је држала накит. Ништа необично није приметила. Све ствари на своме месту. Али када је отворила орман где је држала накит, јауккула је, скоро, оа бола. Велнка шатула била је празна. Остала је са^Јо једна мала злат на пара. Пренеражена г-ђа Дивјак је једва дошла к себн.Торко је плакала за однесеним нахитом. Најзад се мало прибрала и телефонои известилга Че. тврти кварт. Дежурни писар г. Бра> на Божић јавио је о крађи одмах телефоном сгарешини кварта г. Рај ковићу и обојица су, после неколико минута, изишли на лице места. Полицајци су одмах изаршили увиђај и саслушали оштећену г-ђу Ди вјак. Она није могла ништа нарочит 0 да каже што би користило истрази. Рекла је да је 13 овог месеца отишла у Сарајево и синоћ, по повратку, нашла откључал стан и празну шатулу. Навела је и шта јој је све нестало. Како она вели, непознати крадљизац однео јој је разног накита у вредности око 230 хиљада динара. То је био већином ста ри накит. Нарочито претставља велику вредност једна стара табакера за цигарете, украшена брнлијантима, затим три прстена са брилијантима, гривне и кољеа. Све је то г-ђа Дивјак скупљала са пасијом љубитеља накита и то претежно оног старинског. Посетили смо данас г-ђу Дивјак у њеном стану. Утучена је и тужно нам каже: — Жао ми Је што је то сзе био ста рински накит, поготову што су ми то биле успомене. Нарочито ми је жао табакере. Ускоро после откривања крађе на лице места дошли су и органи Техничке полиције, који су, заједно за органима Четвртог кварта, одмах по вели истрагу. Међутим, са истрагом иде доста тешко, јер крадљивац није за собом остазио никаква трага. Све је на свом месту како је г-ђа Дивјак оставнла када је пошла за Сарајево, само су, као пгго смо рекли, улазна врата била отворе«а. Никакви* трагова насилног отварања нису се примећивали. Органи техниче полиције тражили су и ртиске на вратима, орману и шатули, али ни њих ни су мог.ти да нађу. Тако се полицајци налазе пред једном тешком загонетком. Накита нема, а нема ни трагова који би повели истрагу ка решењу загонетке. Полицајцн верују да је крађу извршио неко ко је врло добро познавао распоред куће и знао да се власница не налази у њој. Шта више, претпоставља се да је крађу извршнло неко лице које је имало кључ, јер се јасно види да није било ннкаквог насилног отварања. Истрага се врло енергично води и полицајци се надају да ће до сутра иматн кривца у рукама. Накит је био осигуран против крађе код осигураваЈЈућег друштва „Риукионе" на 140 хиљада динара. ШТА ЈЕ СВЕ ПОКРАДЕНО Дугачак је низ покрадених ствари. Ту је један прстен са осамнаес1 ситнијнх брилијандта, један прстен од белог злата сј петнаест крупнијих брилијаната, један пар шатив-

Мннистар г. Макснмовнћ у Пећн Пећ, 19 јуа Синоћ око 6 часова из Косовске Митровнце допутовао је у Пећ, са својом породицом, министар правде г. Божа Максимовић. Министра г. Максимовића дочекали су сенатор г. Махмутбеговић, срески начелник г. Никола Миланчевић, претседник оп штине г. Арсеније Мартиновић, про тојереј г. Спасоје Поповић. Г. Ми нистар са својом породицом отсео је у овдашњем хотелу „Корзо". После краћег одмора, министар г. Максимовић разгледао је варош и посетио манастир и Патријаршију. Данас пре подне министар г. Божа Максимовић са својом породицом продужио је пут за море, где ће извесно време провести на одмору.

Обустављен поступак протнв г. Хнртснфера

Берлин, 19. јул Државни тужилац предложио је да се обустави кривични поступак против бившег пруског министра социјалне политике г. Хиртисфера, ксји је био оптужен за раснпање др жавног новца у партијско политич ке сврхе. Државни тужилац сматра да је дело г. Хиртсифера обухваћено последњом амнестијом.

Понуде Карнерн

Њујорк, 19 јул Џеф Дик, који је у своје време увео Карнеру у бокссрски спорт, понудио је Карнери хонорар од 6.000 фунти стерлинга за меч са победником у мечу нзмећу * Лариа Генса и Џека Петерсона, који има да се одржи у септембру у Лондону. Менеџер Прима Карнере изјавио је да ће Карнера примити ову понуду, за случај да му у мсђуЕремену не стигне повољнија понуда са друге стране.

Истражнн суднја у Чачиу нзоао је наређењн дз се Јанаћко Ђорћевнћ спобоце

Чачак, 19 јул. Истражни суднја Окружног суда у Чачку издао је наређење да се лиши слободе Јанаћко Ђорђевић, повереник Пољопризредног креднтног завода и секретар Чачанске општине. Истовремено, држзвнн ту жилац поднео је прнјаву суду против Јанаћка Ђорђевића у којој, поред осталог, наводи да је Ђсрђевић проневерио суму од 65.000 динара. Јанаћко Ђорђевић, повереник Пољопривредног кредитног завода и секретар Чачаноке општине, био је, после извршеног дела, позван ад стране власти да се пријавн како би га власти могле саслушати. Пошто се до данас Ђорђееић није јавио властима, то је истражии судија излао налог да се Ђорђевић лиши слободе. Власти још нису пронашле Ђорђезића, али се верује, да ће још у току данашњег дана битн ух апшен. . Д. М.