Правда, 20. 07. 1934., стр. 10
20-VII-34
П Р А В Д А
Страна
КА1<0 ВОЛЕ И КАКО СЕ УЛЕПШАВАЈУ ЛЕПОТИЦЕ 7 ЕГЗОТИЧНИМ КР АЈЕВИМА »КЕНА И ЉУБАВ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ Љубавнн жнвот жена у м-зотич-1 — О љубави? >иитали су оооје у ннл!. афричккм и азиским земљама | јелан глас. у многоме се разликује од живо-ј — Ах, да, Хај«е и Пушккн оу о та њнхозих сестара V Европи и А- томе писзли... Не, љубав данас, у мсрици. Код нримитивних народа о- лоба комунизма... То су ствари које чуване су и сзе примитивне форме |само у највећој доколици може чо љубави и брачног живота и стога
нас љуОавна егзотика Т1'_х народа не може нзненадити. Код афричког плелЈена Бербера, једног од ретких племена код којих постоји снстем моногамије, не постоји ннкаква „претходјна љубав" нити је то потребан услов за склапање брака. Мушкарац не мож; имати више од једне жене, али се ње врло лако може отрести ако му је постала досадна. Жена код Бербера не мора ништа да ради, док је мла да она само ужиза, негује своје лице и тело. Муж, док је заљу<5л>ен у њу, исп\-њава сваку њену жељу. КажЈ' да је брачни живот код Бср бсра веома идеалан и миран. Нема брачних сукоба, свађе и љубавних трагедија. Муж једноставно позива жену да га напу-сти, јер је више нс воли и она, ако је још млада и лепа, тражи другога. Али ни у ком случају се не. љути на свог непоузданог мужа. Код Јермена у Малој Азкј« жев.да положај је веома подређен, она је скоро права робиња. Јерменка не сме да руча за једаим столом са сво>им мужем, а пред странцима се, као некада Туркиње, мора појазљи вати под густом копреном. Ни кол Јермена љубав у браку не игра никакву улогу. Парови се обично заруче још у раном детињсгву и ту одлуку родитеља нкко не може да измени. Код Киргиза је жена прави роб. Њу муж не пита да ли га она воли, ту муж чак није ни љубомораи на своју жену, сматрајуКи да је она исувише бедна да би га могла преварити. Турока је данас јадини изузетак у питању жениног положаја у љубавн у источним земљама. Примамљива и лепа је слобода данашњнх Туркиња. Турске Еве ослободиле су се капррн?.. и оста^рх окова које им је" друштво векозима наметало. Сада су потлуно слободне жене. Оне се старају да се допадну једн/>м мушкарцу и да тог мушкарца сасвим осзоје за себе. А то скоро све постижу на : :»гурније једним ефика сним средстзом: црвеном, риђом ко сом. Јер треба знати, мушкарци у Турокој лудују за риђом косом... Турци оу можда једини мушкарци у сзету, који не воле витке, танке жене. Они су пријатељи округлих, пуних линија и што је жена. пунија, тим је примамљивија за њих. Иначе, породични живот модериих Турака је савршен, разводи брака врло реткн, неверство и брачне сва ђе скоро сасвим непозната ствар. И Јапану и Кини жена све чини да улепша, усавршн љубавну идилу у браку. За њу је муж божанство, СТБорегно да само њу забавља. Јапанка и Ккнескиња горе у љубави, њих љубав«а страст пре времена сатире и тридесетогодишња жена на Далеком Истоку већ је ма трона, већ је увенула ружа, која више није опособна за страену љубаз... У Русији данас, такође, није младој женц и Јгушкарцу потребна љубав. Као доказ доносимо ову слику из Москве. У народном парку у Москви седи млада и лепа Наташа и чека на Пећку. Најзад је Пећка дошао, ссо подаље од Наташе на клупу, ниЈе је поздравио нити је окинуо капу. И Где си била преко целога дана, Наташа? — Пре подне сам лутала по универзитету, у подне сам била на сед иици партије, затим сам одјурила да саслушам говор друга Камењсва, поподне сам била у библиотеци и тада сам се сетила да имам рандеву с тобом. — И мене озо учење " -"ндикати упропашћују, уздише Пећка. Затим се развија разговор о учењу, партији, говорима партиЈских другова, о поскупљивању намирни ца, корумпираним совјетским чинов ницима и томе слично. Срце, душа, љубаз? Ни помена о томе. Једна старија дама, некадања гувернанта за време царизг радозна ло посматра из далека млади. прозаични пар, прмлази му ближе и пита их: — Децо, говорите ли ви икада љубави?
еби да дозволи. Љубав је луксуз. Наша љубав је пољубад украден у трамвају или аутобусу, загрљај у шуми за ареме излета... То је све. Месечина и пролећне илузије, то нам не допушта партија и живот... Косметички савети и упутства — Биљанинн одговори —
СнДониа. — Обратите се лекару за кожне болести; бавим се само косметиком. Ела К-гер. — Ако сте до сада употребљавали -Биљанин хормон крем, па вам је користио, зашто га сада замељујете. витамин-кремом? Останнте при истоме крему. Нос, браду и чело мажите Биљанином водицом за скупљање бора и чишћење митесера. Изјутра, после уми вања, исти крем, избришите, спавите крем од воћа или краставаца, по ново избришите и тек тада ставите пудер. Није ваишо да се дебслим слојевима пудера и крема приг крију грешке, већ је важно да сс кожа негује. Мица, БеограД. — Умивајте се у топлој води Бил>аниним сапуном од жучи. Потом лице избришите и намажите га овим кремом (лека вам се направи у апотеци): сулф депурат 2,0, ациди салицил. 1,0, тинкт. бензоес 2,0, вазелени а. д. 20.0 м. ф. унгв. Д. С. помада. Изјутра, исти начин умизања: прво топла, ватим хладна вода. Лице избришиге и употребите Биљанин витамин крем. Ако сте ревноони, за 4—5 недеља ишчезнуће ове бубуљице, а остаће само флеке од оних које сте цедили прстима. Биљанин витазшн крем за храну коже добићете у апотеци „Делини", Београд, Кнез Михаилова 1. Ђока П. О, т- Ахо се будете т ач но сђ)идржавали упутстава, врло бр зо можете неколико кнлограма изгубити. Упутсгво се налази у кутији, ако га нема, тражити упупство у апотеци где сте чај купили. Јелеца, Краљево. — За жене преко 33 године је Биљанин хормон крем. Савршен је, иопробајте га. За месец дана не можете с&е поотићи, будите мало стрпљивији. За дам узмите крем од воћа или краставаца. Уље за растење трепавица добићете у апотеци „Делини", Београд. Наталија С. О. — 1. Чај за мршав љеље је врло добар, само се тачно придржавајте пропиоа. 2. Против бора је до 33 године витамин крем, после хормон крем. 8. Брадавлцз вас само лекар може ослободити. 4. Не препоручујем уопште негоаање лица у летње доба. У лето се наЈмање месец дана одмара лице, а употребљавају се само хранљиви кремови, за дан воћни. Што мање ружа и пудера. Миди, БеограД. — Ставите у 70 од сто јак алкохол размућено жуманце и том смесом намажите лице. Кад се осуши, сперте хладном водом, избришите и ставите Биљанину водицу за аоупљање бора. То је добро оредство против јаке масноће лица и проширених бора. Став љајте водицу, а кремове н за дан и за ноћ сасвим изоставите. Испод очију мажите Биљаниним хранљивим хормон кремом. Молим да се уз овако писмо при ложи купон за одговор исечен „Правде". Биљана, Нови Сад, Његошева 10, поиланоки фах 143. КУПОН ЗА ОДГОВОР
Мапи иосметички савети за сваиу жену
Постоје многа једноставна средства, која жена може и сама кол куће да примени у циљу свога улепшазања и косметичке неге лица и тела. Да наведем само неколико упутстава за кућевну негу женс. СКИДАЊЕ ПЕГА СА ЛИЦА И РУКУ Узети три пранчице од рузмарина, сасвим их осушити, лишће исгуцати на ситно, додати 1 децелитар фине ракије. То нека стоји 8—10 дана и потом том смесом мазати пегаво лице и руке. То се може употребити и пре маоног крема против пега. На овај начин се руж не и непријатне пеге најбрже прочишћавају. КРЕМ ОД ЈАБУКЕ Узети: 28 грама козјег лоја (препарираног), 40 грама бела воска, 45 грама бадемоза уља. Све отопити, додати пблагаио 100 грама свежег сока од јабука и кад-.је све добро Шромешанр, усути још и произвољан мирид. • КРЕМ ОД БРЕСАКА 60 грама бадемовог уља, 8 грама. опермацета, 6 грама тврдог парафиџа, 6 грама бела воска, 5 грама КајзерОвбг боракса, 20-грама сока од зрелих и сочних бресака, 5 пра ма беазое тинктуре и З грама мириса. ; . , БРИЉАНТИН ЗА КОСУ Ово средство, врло јеДноставно и добро, даје коси изванредан сјај и није масно. Узети 100 грама колоњске воде (која нам. је најпријатнија), усути у њу 30 грама најиђинијег параФиноког уља. То добро промућкати и бриљантин је готбв. Приликом иопирања косе у пооледњој води, ставити мало винска сирћета. Кад се коса осушила, на руку сасути и протрљати извесну ко личину бриљантина (пре улотребе промућкаги!) са руке четком трљати бриљалтин ло коси. Коса добија одмах ванредно леп сјаЈ. Бн.-Баиа. ЛЕКАР Прве бриге око породиље после порођаја Мере за време бабиња
ЈБУБАВНИ РОМАНИ ВЕЛИКИХ ЉУДИ
№
№
ПОЈЕДИНОСТИ ИЗ ЖИВ ОТА ВЕЛИКОГ МУЗИЧАРА
САВЕТ и УПУТСТВО за неговањ? коже, лица и тела у вези са климактеријом: Подмлађивање коже и њене есгетоке операције. Претходне беоплатне консултације од 6—7 увече (по жељи лекар специјалиста). 1пзШи1 с!е Веаи1<5 „Клелија" СоФије 1п$ти1 бе Веаи16 „Клерија" Софије д-ра Горозица, Краља Милана 10, партер. Палата Српске Американске Банке, преко пута Двора. 60592
Фредерик Франсоа Шопеи (1509 1849), славни музичар пореклОм По љак, по култури пунокрвни Француз, прославио се не само овојим ванредно финкм, меланхоличним и тужним композицијаЈ1а, већ и својом виртуоском св.фком на клазиру. Али још по нечему био је Шопен сла ван. Необично и много је волео лепе жене. Волео их је и у исто време се плашио од њих. Када су Шопена питали зашто се боји толико жена, он је одговарао да у сваком мушкарцу постоји извесно осећање отуђивања, бежања од жене коме се не може одолети. Али баш због таквог гледања на жизот и жене на Шопена су жене целога жизота вршиле невероватно јак уплив. Његов жизот био је сав проткан ма.тим и вел::кж.Ј љубавиим пустоло винама и без тих љубавн Шопен сигурно не би створио оно што је у музици дао. Шопенова прва љуба® била је мла да и лепа пољска глумица Констаиса Гл'атков>ска. Он је ту девојку страсно и; са заносом волео, али... Шопен није имао .смелости да изјави .љубав лепоЈ Констанси... Био је највећа-кукавица, како то сам у своме писму једном- пријатељу признаје. Шопен каже: „Шест меСеиа Је већ та девојка искључнзи сан мојих ноћи... Али ја немам храбрости да јој признам! своју љубав. Осећам да сам највећа кукавида на свету!" У октобру 1837 године Шопе« сеј осећа погпуио сам у животу. Око^ њега нечма Жена. Констанса је већ; да&но заборављена, па и остале же^ не које су долазиле после лепе глумице... Шопен тик дана (6 октобра) бел^жи у свој.днезник ове речи: „Волео бих да ме пре смрги опале. Бар ће пожар бити већн, јер у меаи гори непрекидно чежња за оданим, верним женским српем. Ка. ко би ова велика самоћа блла 1 сношљивија, када бих могао да наслоннм главу: на рз»ве*зЈеке лепе и добое жеие..." , Шопе« се нада да ће га Жен'3"из-
лечити од свију душевних и телесних патњи. И убрзо је наишао на жеиу коју је у својој чежњи толико тражио. То је била чувена француска књижзвилца Жорж Сандова. О првом сусрету са овом необично<м женом, Шопеи нам прича у своме дневнику: „Била је то жена која шири око себе аилиноке мелодије. Слатка н уопављајућа музика... Њен поглед утопио се у мој. Имала је тамие, необичне, чаробне очи. Док сам свирао, нагла се над клазиром и ја сам хтео да изгори« од њеног страсног даха. Њеи поглед пекао ми је по» тиљак. Осетио сам да је моја душа доспела у давио жељену луку..." Жорж Сандова је имала на себл много мушких црта, била је груба, помало потсећала на примитизног дивљака. А Шопен је опет крио толико женствености у себи, да )е то било таман у складу са мушкарачким оообииама Жорж Сандове... Из Шопеновог диевника се јасно види ко је у овом лиезону био удва рач, а ко примао удварање. Жорж Саидова је била агресивна према фемин*ном Шопену. Она се удварала, оиа га је освојила. Та агресивност је Шмала јасно обележје упорне дон-жуанерије. И она га је освојила. Али она љубав ииак није била пропраћена срећом. Жорж Сандова се доцније врло често жали на своје паћеништ&з у љубави са Шопеном, а Шопен .опет горко се јадао: — Ја сам болестан, много к»шљем, тешко ми је и сам сам, ма да Је Орора (Сандова) још увбк мбја љубаз. Али оиа м^ ретко долази, каже да не може да подноси мој кашаљ. О, колико бих желео да оздра вим, само да Орора буде задовољнасамном... Тешко ми је у овој болести. Немам пријатеље окб себе. Пред мојим очима је велики мрак, кроз крји пробија само малена слика: то су небо Пољске и очи моје добре маЈ'ке..." Шопен није имаб храбрости нч на самрти да пребаЦи" евоЈој поСледњгч : ' љубази, Жорж" Саадбвој. дЗ је оиа прва погтустила у~великој љубави.:.
К0СА НЕМА ПЕРУТИ, НЕ 0ПАДА
БИВА БУЈНА, ЛЕПА И МЕКАНА. А КАД ЈЕ ОНДУЛИРАНА РАНИЈЕ УВОЈЦИ СЕ ПОВРАЋАЈУ и ПОСТАЈУ ЛЕПШИ, КАД УПОТРЕБИТЕ СГ1ЕЦИЈАЛНО ПРЕПАРИРАНИ ПРАВИ ПЕТРОЛ СА РИЦИНУСОМ Ш -ИГАТИО ПАГСИ '.!Ш'лн ВЕЗ НЕПРИЈАТНОГ МИРИСА. ПродаЈ'у: апотеке, лрогерије, парфимериЈ 'е. Флашице 12 и 20 дин. Еп ^го5 код дрогерија на велико. 59926
РЕТКОВШ
По свршеиом порођају, настају нове бриге око породиље. Тада настаје ново стање, такозване бабиње. На ово стаље женино после по рођаја треба у вези са жениним здразљем обратити исто толико па> жњу, као и у току самог порођаЈа. Бабиње код норма.тне жене трају обичио шест недеље. На крају шес те недеље јавља се прва менструација после порођаја. Изузетак чине случајези, када оу узроци изостанка менструације дојење или нек« други чисто физиолошки поремећаји. О томе треба водити рачуна и адмах доввати лекара. За време бабин>а на женином телу, а нарочито на полиим органима полагано ишчезавају сви они аиаци промене, коју је изазвала бремеиитост. Промене за време бремеиитости и порођаја су такве да се ни прворотка не може више вратити у своје првобитно стан>е пре бременитости. Трагови порођаја осгају на жени обично доживопно, и они се ничим не могу уклонити или поправити. За време бабиња једини изузетак чине дбјке, у којима тек после пбро ђаја настају нарочите промене потребне за дојен>е детета. Већ у првим тренуцима бабиња код жене настају нове бриге, којима се мора сва пажња поклоиити у интересу здравља и живота жене после порођаја. Најважније је уверити се о стан>у женине материце па треба утвр дити да нема неких повреда усл$д порођаја. Ако се на ова питања не добије повољан одговор, лекар мо ра, не губећи време, да предузме све што Ј'е у таквим случајевима по требно. Често би се иначе могле вити врло непријатне, тешке и коб не последице. Ако лекарсжа интервенција није потребна, даље старање око бабиња опада већ у делокруг бабице. Ова ће, пре овега, окупати и очистити жеиу, нарочито мора уклонити све трагове крви. Код осетљивих органа ставиће јој меку и чисту ва ту, затим је пресвући у чисто рубље, преовући и целу постељииу, где ће жена провесги прве дане бабиња. Тек по овом обављеном послу мо же се већа пажња поклонити и детету, па и њега збринути, сем ако то неодложни и нарочити разлози не изискују да се то већ раније уЗИИВш ^ ,Др. Н,
| -:Ш. '*■ * 0 На париским пливачким такмнчењима^у дамскнм тркама победила Је на 100 метара г-ђнца Берлио
ЧЕМУ СЕ ЖЕНЕ СМЕЈУ Снаћи к се већ
Мај'ка: Сине, сине, не ваља ти по сао! Ако будеш овако наставио, н<када човек нећеш бити! Шта ће бити с тобом кад одрастеш и када ја будем стара и немоћна? Син: И ја ћу тада постати стар и немоЂан... НЕКА БУДЕ СВЕ ЗАБОРАВЉЕНО! Г-ђа Петровић и г-ђа Поповић љуто су се завадиле и недељзма нису говориле, иако им је био стаи до отана. Једнога дана ипак су се помириле. Г-ђа Петроз-гћ рече: — Све што је раније било међу нама, нека буде заборављеио! — Да, све, одврати г-ђа Поповић, изузев оних 100 динара које сам вам још пре наше овађе позајмила... ТАМНА СТРАНА Прва с> г сетка: Не омете бити толики песимиста. У жнвоту свака ствар има и своју ведру и светлу страну... Друга сусетка: Лело! Каж.гге ми како изгледа светла страиа тамно
загорелог Јела, непосредно пред хгужевљев долазак? НЕОБИЧНО — Замисли, суд је недавно разв«.р један брак само зато што је жена у купаћем костиму примала позна нике. — Смешно. А шта би се тек онда. десило да их је примала у модерној балској тоалети? ЗА ВАС, ДОМАЋИЦЕ Практимиа упутства за справљање добрих и укусних јела Келераба са шунком. — Келерабу ољуштитн, исећи на кришке или коцке и меко ск>-вати у чорби од костију или меса. Шерпу добро премазати машћу или б>тером и ставнти V њу Ј"едан део -скуваног варнва. Барену шунку или суво месо исећи на кришке или коцке, прелнти са мало топље^е масти (ко воли и мало милерама), обарене кромпире исечене на танке кришке и на крају струганог сувог сира, па све то став»пи у шерпу на келерабу. То поиављати наизменнчно док се не потроши. Одозго треба да је келераба. Уз ово јело долази овај сос: од мало воде од варива, 1—2 јајета и мало стругана сира направити залршку. А.ти ова не сме прокључати. Тај сос прелити преко јела, одозго' став«гти неколико комадића бутера или масти, шерпу ставити у рерну и при јачој ватри 40 минута дрбро иопећи. Послатица од бресака. — Пола килограма слатког шлагоберста зачини ти ваиилом. 2500 грама црна хлеба и 250 грама чоколаде иситнити, па помешати са мало цимета и рума. У већу чашу или шољу ставитн на дно мало шлагоберста, затнм оитан црни хлеб помешан са чоколадом, на то на четвртине сечене брескве и одозго шлагоберст. Слојеве мењати док резерва траје.
ГДЕ
добром, модсрном, галантеријском робом??? питају св многи. Запамтитв или запишите адресу: СДВА СДРНЋ, Теразнје 36 После прве куповине другу радњу нећете ни тражити. — Члановима А. Б. Ц. исте цене. 60496