Правда, 28. 08. 1934., стр. 14

28-У!Ј1 -34 —

П Р А В Д А

Странг

Зашто Еднсон није био алхемнста Славни проналазач и ралозналн новинар

Амерички новинари су за 25 од сто радозналији људи од својих европских колега. Један

Великн људи и њнхово стварање Шта нам прича Бернард Шо о своме књижевном раду Да ли позорница ограничава пишчеву иашту? Лондон, августа

Бернзрд Џорн Шо је дао, пре

тако радозна.ти новинар посе- К р атК0Г времена, занимљиву из

Енглеаш крал> врцш смотру шкотлздђанскнх трупа у вароши Вдла 1 сру Аристрохата и гангстер Млади аристократа који се ннје могао одупрети демону алко хола. После брачне среће и богатства — беда и лудница... Будимпешта, августа Будимпештански аристократ ски кругови умолили су полицију ту, пре некн дан, да се позабави са младим бароном др. Ђерђем Декселом. У доставље ној пријави тврдило се невероватно: наиме, да овај млади ба рон живи двоструким животом којим компромитује не само аристократске кругове, него и своју породицу. Док се преко дана овај млади аристократа креће у најбољем друштву, нај елегантније обучен, чим падне ноћ облачи неко старо, отрцано одело и посећује локале, ко ји ни најмање нису достојни је дног аристократе. У овим лока лима пештанског подземља ба рон др. Дексел у друштву проблематичних типова консумира врло велике количине алкохола, после чега га полиција че сто пијаног до бесвести мора да транспортује у његов раско шни стан. Барон др. Ђерћ Дексел води порекло из једне старе маџарске аристократске породице, која има велика имања у Беке шкој жупањи. Млади барон ва спитан је изванредно и после матуре био је питомац војне академије „Лудовика", јер је жеља његових родитеља била да се посвети официрској кари јери. За време комунистичког великог пуча млади барон Дек сел борио се на страни против Беле Куна. Младићи су тада бомбардовали, са једног дунав ског монитора, тадаљу „совјет ску палату", и Бела Кун и ие1ови помагачи били су присил>е да се сакрију у подруме те

а само неколико дана доцннје венчао се с њом у Будимиешти. Неко време млалн брачнч пар био је веома срећан, све док алкохолски демон није опет одузео младог барона. Барон др. Дексел опет је прсгрштима бацао новац и за кратко време избацио је тако неколико стотина хиљата пен. а, суму колико је отприлике износило његово богагство. Жена га је после тога напустила и нратила се родатељгкој кућн. Од гога цремема барчн Дексел живи ненероватнкм животом: од својнх арнст> к| атских другова и п :л1 |атеља поззјмљј' је мање или веће суме п.и'ца, али се још узек креће у најбо л>ем друшгиу. У нештанско; оп штинској упра.ч-1 млјди ба( сн,

тио Је Јеиом славног америчког проналазача Томаса Едисона у његовој лабораторији Пошто је већ сасвим исцрпео овоја гтитања, он рече Едисону: — Мистер Едисон, зашто вн

јаву новинарима о свом књижевном стварању и техничкој страни свога рада: — Могу да производим и ли терарне, а могу и драмске ства ри. Могу да пишем и мноте дру ге ствари, ја сам писац нај'раз-

до сада нисте покушали да пра ј новрсниЈИХ комада, али ипак, внте злато? Ви сте геније и си-[не могу речима да вам опишем гурно бисте умели да пронађе- како све то ја чиним. Није то

те Ј'едан апарат помоћу кога би се могло фабриковати вештачко злато! Едисон је ћутао. Затим је позвао аовинара да пође за њим. Одвео га је у своју собу за рад, где се налазила велика Вертхајм-ова каса. Проналазач је откључао касу и показао новинару огромне рпе злата у ка си. — Шта је ово? упита Едиоон. — Злато! — То сам ја направио! — Како? Неким апаратом? — Да, апаратом. Тај апарат се зове грамофон. После тог

нека таЈна, али сам књижевни посао је такав да се не може увек објашњавати. Ствар се обично развија од себе и ја се о њеном развитку исто тако мало бринем, као и том, на пример, како дишем или вари« храну. Ипак могу рећи да приповедач има далеко веће слободе у своме раду, него драматичар. Драматичар мо ра да ограничи своју машту, мора да сведе своје радње у ко маду на могућности бинске те хнике а ако те могућности пре корачи, комад иу врло лако мо же да пропадне Једном сам упитао свога при јатеља, угледног ентлеског ро мансијера X. Џ. Велса: зашто

ног изума златр ми се ста. ш о по он У и Ја боље иашине[ ме 0]1 \ и је одговорио . ^

иначе одличан прлник, д«<био је и лепо намеи.тење. Радио је обично од 9 часова пре псдне па до два часа полодне, а попо дне и вече пр^индио је у друштву својих другова а, пстокра та. Али у ноћи код њега је настајала невероватна промсна: спопадао га је неки нес бјашњиви немир, облачио је старо, поцепано одело и одлазно у сумњиве локале и гангстерске ћумезе. Тачно у девет часова изјутра млади барон се опет на лазио на својој дужности. Сам он често је причао својим пријатељима да га с времена на време обузима нека алкохолна незајажљива жеља и да јој се никако не може одупретн, али у исто време својом „часном речи" уверава да није свестан својих дела, која чини у пија-

за прављење злата од грамофона не могу да замислим. И ето, сада видите зашто ја нисам постао алхемиста... Новинар је тек тада разумео да многим људима одиста ни* је потребно да траже извор вештачког прављења злата... ♦ Наша мала енциклопедиЈа Кратке поуке и занимљивости

— На позорници се не може ништа да догоди! То је истина. Често ми је пре бачено да лица у мојим комадима ништа друго не чине, него само говоре. То је врло чу дан и неоправдан прекор, јер не постоји ни један драмски ко мад у коме би се нешто друто чинило сем говора. Комади су

сви у истини само разговори. Кад се покуша да се ма који Дикенсов карактер изнесе на позорницу, осећа се да нешто ту није у реду. Те фигуре Су на позорници увек живахне и забавне, али у исто време могу бити и досадне, јер су увек исте. На позорници карактер треба да покаже известан развитак и преображавање. Исто .тице не може правити исти виц. Моја метода, мој начин ствара ња је саграђен на основу музнке, а ни најмање на основу лнтературе. Ја саи од детињства васпнтан у иузичком духу. Чн тао сам врло мало комада, јер сам за то имао врло мало смисла, разуме се, изузев Шекспира, јер је он за моје литерарно васпитање био мајчиио млеко. За иене је заиста занимљива музичка обојеност комада. Кад нвко жели драматички да створи, он иора да изабере теиу као Бетовен у својии сим фонијаиа, и онда се увек тога снстеиа придржавати. Може се један комад и иеханички створитн, који би одговарао детективском роману, али једна права драма мора бити инспирисана. Ја потпуно за висим од инспирације. Комад израсте у мојој души и ја га ставим на хартију. Комично је, ја се често и сам изненадим кад гледам који свој комад, јер добијам утисак да је он бриЖљиво коиструнсан. Али је опет не верујем да се једна драма у.оже разумно конструисати, јер свако право стварање дола зи из несвеснога.

палате. У овој борби против ко ном стању. Пре кратког време-

муниста млади барон Дексел нарочито се истакао. Али је за тим изгубио вољу да буде војник и уписао се на пештански Правни факултет и, на.јзад, добио докторску титулу. Пре

на млади барон др. Дексел ИЗ' губио је и свој положај у пештанској општинској упрасн, а затим је почео да пада све ниже и ниже. Због интервенције његових

кратког времена урмли су му пријатеља млади барон др. Дад род»аељи и њему и његовој се сел смештен је пре неколико стри оставили велико богатство. Од тога вреиена почиње

тајанствени, двоструки живот младог барона. Он, који је до тле био тих н повучен човек, почео је да разбацује новац на све стране. Приређивао је скупе банкете и шампан.ске оргије. не само \ Будимпешти, него и по бањама. Нарочито се својим расипним животом иста као на Балатонскоч Језеру. Лн де се млади барон упознао са ћерком једног школског служи теља и у њу се лудо заљубчо. Млада и ванредно лепа девојка узела му је часну реч да Ке се одрећи алкохола к изјавила да ће само под тим услором моћи бити његова жена Зећ ие колико дана после тога барон Дексел верио је иладу девојку,

НаЈнеобичније позориште по стоји у америчкој вароши Мер лен у Вирџинији (Сједињене Америчке Државе). Ту се улавнице за позорсиште не иогу за новац купити. Ценовник позоришта: ложа: једна свиња; седмште иапред у паркету: прасе; седишта позади у паркету: ћуран или гуска; седиште на балкону: 2 килограма пасуља и иало зелене салате; галерија два кокошиња јаЈ 'ета. * НаЈмања престцнвца ва свету је Андора ла Висха, престо ница мале републике Андоре. Има свега 600 становника. * Творац филозофског правпа такозвалог „феномека.тнстичког ндеализма" је енглески фи ,10зоф и аигликаноки бискуп Џорџ Берклеј (1684—1753), кој'и је тврдио да наше иисли и осећања не изазивају спољни догаћаји, већ их једаи бескрајно добар дух сгвара у нашОЈ' души. * ДизвЈа је певачица која пева на отвореној позорници по каванаиа. • Еритреја је нталијанака ко лонија у Африци са 400.000 ста новника. Производи банане, ду ван, паиук, кожу. • Ара Адрнџ био Ј 'е глумац из Сенегала, Крнац који је играо Шекспирове јунаке на свима ве ћим позориштима Европе и Амернке, оредином прошлога века, • „Уби бене, иби патриа" (гле ми је добро, тамо ми Је отачбина), стара латинска послови-

дана у једну душевну болницу. ЕДГАР ВОЛЕС У ДЕТИЊСТВУ. — Енглеаки романсијер, писац многих криминалних романа Едтар Волес био је нахо че. Он никадд ниЈе сазнао ко су му били родитељи. Нека сиромашна породица узела га је под своје и школовала. У шко ли Је једном један Едгаров друг рекао: — Едгаре, ти ие вредиш то лико колико ми остала деца у школи... Ти немаш на праве ро дитеље... — Вараш се, аруже, ја више вредим него сви ви. Мене су родитељи изабрали и узели под своје, а вас су сами родили и морали вас узети онаквејиа, извађена из једног сгиха какви сте! |римсхог песника Пакувија.

РИБА СА ИЗВРСНИМ АПЕТИТОМ. — Зоолошки стручња ци тврде да је риба, у истини, најпрождрљивија животиња на свету. Међу морским рибама има таквих којима ни сто килограма хране дневно ништа не значи. Али међу свима тим гур манима односи рекорд такозва на финска ајкула, која живи у северним водама, недалеко од Балтичких држава. Финска ајкула може да прогута и свари одједном 800 риба. Рачунајмо тежину једне рибе само по један килограм, лако ћемо израчунати да је за мени овог морског прождрљивца дневно потре&но око 1000 килограма риба! Од једног ручка финске ајкуле могло би се заситити око 1200 људи! • 100 МИЛИОНА ДИНАРА ЛАКШИ НЕГО ЈЕДНО КОКОШИЈЕ ЈАЈЕ1 — Три дијаманта који по свом глачању и облику спадају иеђу најлепше и најре ђе драго камење, стављени на вагу нису ни толико тешки ко лико једно кокошије јаје, а ипак, они вреде 100 милионади нара! На толико их је недавно осигурао један амерички јуве лир у Ц)ујорку. Међу овим ди јамантима се налази и чувени Максимилијанов дијамант. После трагичне смрти мексиканског цара Максимилијана, овај дијамант је купио руски цар. Бољшевици су га продали Аме риканцима. Овај дијамант је на ђен у своје време у Јужној Африци и његово глачање је тра јало три пуне године.

да вади кваран зуб — Вађење без бола кошта 2 долара! рекао је лекар. — А са болом? упита боксер— Свега 1 долар.

"•Ч >-*иЗ

СЛОН И КАРАКТЕР НАРОДА. — Преставницима разних народа стављено је у задатак да напишу једну реченицу о слону. Из онога што су написа ли могао се леп читати карактер тих народа. Енглез: Ја сам свог слона ла ко ухватио! Американап: Ја сам уловио највећег и најтежег слона на свету! Француз: Посматрао сам љу бавни живот слона. Немац: Написаћу психологију слона од Карла Великог до Хитлера. Аустријанац: Успомене старога слона на бечки Бургтеатр- Рус: Бољшевизирање белих индиских слонова и њихов утицај на светски капиталнзам. Шпанац: Тореадор једним ударом иача оборио три подивљала слона на арену. Јеврејин: Добро сам продао слонову кост... * НИСУ САМО ПРОФЕСОРИ РАСЕЈАНИ. — Нису само професори расејани. То нам доказује статистика бироа за налажење и чување изгубљених ствари у Лајпцигу. Рекорд међу изгубљеним предметима односи, као и у целом осталом свету. кишобран. Али међу изгубљеним кишобранима има да леко више женских него мушких. Женски шешири се, тако.е, губе у в&ликои броју, исто

тако разни женски тоалетнн БОКСЕР КОД ЗУБНОГ ЛЕ-, прибори. Две даме су чак изгу КАРА. — Боксер Демпсеј °ти- ђ иле у трамвају и своје вешташао је једном зубном лекару чке зу^ е . Један студент меди-

цине Је на железничкој станици изгубио у Лајпцнгу читав љу«ски костур. • КЕЛНЕРОВ ИЗГОВОР. Келнеру, донесите ми Другу

— Вадите са болом, јер шта салвету! Ова је прљава! је вађење зуба према једномј — Извините! Рђаво је нок-ауту! 1 савијена!