Правда, 28. 08. 1934., стр. 13

— П Е А В Д А А М Ж

Страна

1Н А У 1К

Функцнја носа Алатомија и улога носа Лос Је м°ћан заштитник здравља против многих болести

бероватно иноги од наших •тталаца не би умели да нам одговоре на чудно питање: за што је нос, по свом склопу и облику, такав какав је у ствари? Зашто човек нема једноотавно две рупе на средини лица, кроз које би ваздух могао пролазити исто тако као и кроз нос? То је немогуће зато што је нос врло компликован део тела и његова анатомија није тако једноставна као што се мисли. Нос је састављен из разЈних малих делова, преграда, каналића, жилица, мишића, слу зокоже, те свака од ових, на изглед сувишних ситница још| и како служе нашвм здрављу,! 1јер нос је моћан заштидак чо-| вечјег здравља, а ако он оболи •многе болести слободно и лако продиру у наш организамВаздух који удишемо и који нам је због свог кисеоника толкко потребан за живот, не мо же једноставно да се ушета у плућа. Он мора да прође кроз нос, уста, грло, кроз канале у плућима и тек, на крају, врши ваздух сдоје благотаорно дејство на плућа и крвоток. Тако је, например носна дупља само претсобље читаве групе мањих носних дупљ«, по ложених дубл>е у унутрашњости носа. То је читав лавиринт, а ниједан делић тога лавиринта није излишан. Постоје многе мале носне дупље које и нису смештене у самом носу, већ и у костима лица, испод очију, изнад носа на челу, и тако даље. Овај компликовани лавиринт у носу приморава ваздух да ду гим и заобилазним путем доспе у плућа. А то је добро тако, јер ваздух има времена да се промени и формира тако да долазећи у плућа тамо не изазива никакве непријатне појаве иди поремећаје, већ да, уистини, снабдева плућа хранљивим и свежим здравнм ваздухом. Спољни ваздух који нас о-

кружује није згодан за наша п.тућа. Он је као хр>ана за плућа сувише сув и хладан. Лутање ваздуха кроз носне дупље и опоредне мале дупље је потребно баш стога да се ваздух загреје и испуни воденом паром. Носна дупља и све друге дупље у носу тапетиране су слузокожом, испод које се ређају крвљу напуњене мале жилице- Све ово потсећа на радиаторе централног прејања, на које се стављају мали резервоари са водом, да ваздух у соби не би био сувише сув. Али сем овог „презпарирања" ваздуха за плућа, нос има и многе друге важне функције. Једна од њих нам је.евима позната: у носу је смештено чуло за мирис. Код сваког човека и свију животиња ово чуло мириса је у истини смештено на слузокожи носа и то у горњем врху. код пресека између чела и носа. Нос је, каЈКО се стручно каже, експонован део лица. Његово истакнуто место је и добро и зло за човека. Добро што нос штити човека од разних опасних болести, јер први прима заразне бациле, зло што је нос баш најчешће изложен болестима. Нос је, у исто време, и осетљив и отпоран орган. Пошто он игра важну улогу у нашем здрављу, његовој хигијени тре ба поклонити највећу пажњу. КАВА НЕ ШКОДИ ЉУДИМА КО ЈИ БОЛУЈУ ОД ГИХТА. — Према тарђек»у. црм^чских нзучкика н лекзра, кава у зрну не шкодн нима.то људта који болују ол гихта. Хемијске с>чктаице кафеииа, тажозванн пуриии, наиуштаоу после ужнван»а каве непромењено човеков ортанизам. Појачано излучиваљ« беланчевине после ггкћа каве кије, дакле, изазвао кофеин у кавн, већ сама течност каве. А овака течност има ту особину да тера појачано бе ланчевину из ортанизма. Према томе, људи који пате од гихта, могу пити каву, јер тиме неће нн побољшатн ни погоршати своје стаље.

' 28-VIII-34 1 1И 1ЕО Т Напрагу сезоне кијавице Неколик° практичних савета за лечен.е кијавице Опасиости хроничие кијавице

РОМАН „ПРАВДЕ"

М. А. ПОПОВИп;

• • • 32 Иследни судија остаде сам у среди«и собе, стојећи, врло од ^лучан. 4. У ГРАДУ Јаков се појави у граду пре но што се беше распрострла вест о његовом пуштању на слободу. И. можда би његов живот у том тренутку могао доћи у опасност, јер је публика била расположена да га лин "УЈеЊегова појава уплаши прто Групу мажшана, који су се играли крајцарица у једној улици у близини суда, и они се разбегоше као јато врабаца, уз дреку и добацивања. док су из тупвииа ч кавана са чуђењем извиривали старији људи.

Он је ишао брзо, аутоматским кораком, као да још увек прати свој унутрашњи сан. После његовог проласка, људи који су се били појавили на вратима и прозорима, почеше се скупљати на улици. Чуло се: — Јесге ли га видели? Пустили су га... — Госпођа Соко! Ходите брзо да га видите! Брзо! Презриви погледи на све стране. Људи су се горко смејали и чудили. — Погледајте га само! Види се да је то неки отмен тип! Свет га је пратио радозналим потледима све до доласка у његов крај. Многи су му добацивали. Неки су претили песницама чим би им он окренуо леђа у свом журиом ходу. Али на самом улазу у стан, гомила поче да виче. Ту је било трговаца из суседства, пролазника, беспослених људи, послуге. 0вај рагни савет улице био се организовао још од почетка избијања ове мистериозне афе ре. Отворемо су се дизале песнице у вис. Човек, за којим је гомила јурила, ишчезе под претњама и грдњама и у ходнику блед, замршеие косе, закрвављена лиаа, наслони се на зид. На улици, пред вратима, иамеђу гомиле и бегунца појави се новинар-криминалист уздигнуте руке. Пошао са надом да види убицу како га затварају, новинар је реагирао на један пот-

I Хранљивост банана Срећне земље у којима су банане народно јело Медицински стручњаци и хи гијеничари у последње 2реме много пишу о хранљивости и лековитости банане, тог код нас, нажалост, веома скупог во ћа. Има земаља на свету, у ко јима се банане продају у бесцење и јевтиније су него код нас, например, јабуке или шљи ве. Раније се веровало да су банане толико хранљиве да оне доприносе дебљању и стога су многе даме, које пазе на витку линију, последњих година, па жљиво избегавале да једу банане. Међутим, то је велика за блуда. Познати шведски научник др. Норден проучио је подроб но састав и хранљивост банана и утврдио да она уопште не дебља, али одлично храни човека. Шта више, др. Норден је нзрадио дијету са бананама, по моћу којих се може успешно омршавити. По свом хемиском саставу, важном са гледишта исхране, банана садржи ове делове: 70 делова воде, Ј.З део беланчеви не, 22.08 делова угљених хидрата. Према рачунању др. Нор дена банана у тежини од 150 грама даје увек 100 калорија, што је за воће велика калорија. Банана игра важну улогу и у исхрани болесника. Тако диабетичар од банана има више користи него од белог хлеба или било којег другог воћа. Он може уместо хлеба да употреби дневно два-три пута 75 грама банана. Лекари препоручују најтоплије да једемо што више банана. Оне су на извору, где расту, толико јевтине да се бацају. Али док доспеју у Европу, услед превозних трошкова, ца рине и трговачке добити, бана не се претаарају у скупоцено воће, које се убраја међу луксуз и тако се са њим ми не можемо много користити.

Претплата на „П р а в д у" стаје: За нашу земљу месечпо 20 двнара. За нностранство месечно 50 динара. пуно неочекиван начин при овом призору. На степеницама. уздигнуте руке, трчећи Нераином калдрмом, задихан, он је сада стајао ту не дајући себи рачуна о оном што чини. И сада је викао јаче него узбуђена гомила: — Назад! Јесте ли луди? Зар вас није срамота да нападате човека без заштите, вас петнаест! Нека се само један од вас приближи! Гомила као свака гомила. Не ки почеше да лармају и Да се повлаче. Две жене хистерично вичући повукоше се низ улицу- И остали видећи да их дру штво напушта, повукоше се ла гано такође. Новинар уђе у ходник, у коме је Јаков још увек стајао избезумл>ен, прислоњен уза зид. — Захваљујем вам. — рече Јаков новинару. — Без вас рђаво бих прошао... Јаков отвори једна врата и склони се у страну да пропусти новинара. — Ево ме у кавезу дивље звери, — помисли новинар са грозницом којој радозналост није била једини узрок. 5. МЕЂУ СЛИКАРСКИМ ПЛАТНИМА Јаков се обрзти новинару: — Извинућете ме за тренутак. Да се мало умијем-.. — Молим вас. Јаков оде у суседну одају да тамо умије овоје знојаво лине. Новина/р, кад је остао сам, баци један радознао поглед на

Налазимо се на прагу јесење сезоне, а она нам доноси и сезону кијавице, од које многи људи пате. Нема сумње. кијавица спада међу најраширеније и најнепријатније болести, па ипак људи не поклањају ки јавици и њеном предупређењу ону пажњу коју она изискује. Многи људи кажу да кијавица и није опасна и озбиљна болест, јер од ње се не може умрети, не смањује радну способност човекову и једном ипак мора да прође. Не треба ствар тако повригно схватити. Кијавица често може да буде полазна тачка најопаснијих унутарњих болести, па међу њима има и смртносних. Ако кијавица траје дуже и јача је него обичио, могу настати разне компликације, које никоме нису пријатне. Бво неколико једноставних и практичних лекарских савета за људе који пате од кијавице: У самом почетку, тек што приметимо да имамо кијавицу. одлично средство за отклањање болести је: попити једну кает (не више!) јодтинктуре у пола чаше воде. То увек помаже, само ако се на време узме. Ако је кијавица већ узела ма ха, треба сваког дана узимати три пута креч млечне киселине на врху ножа у води. То је бео прашак без мириса. Ако је кијавица толико јака да је запушила носне дупље и одузела нам акоро сасвим чуло мириса, отежавајући знатно и дисање, треба у но.с накапати 1—2 капи ментол-уља. Најзад, важан је и овај пропис: кад имамо кијавицу, останимо код куће, чувајмо постељу, не излажимо се промаји, а марамицу после употребе од једног сата мењајмо, јер својом прљавом марамицом несве сно продужујемо ток болестиПрљава, кијавицом заражена марамица се стално изнова инфицира. Много веће зло је ако се кијавица претвори у хроничну.

собу у којој се налазио. То није било оно што је он очекивао, а на шта су га припремали у салону госпође Грнокопић. То је била пространа соба, светла и чиста, уједно атеље и спаваћа соба. Два прозора гледала су на улицу, где су се видела дрвета и куЋе, уз које су се пузале лозе и пузавице. Новинар је мислио, осетљив за детал>е: — Као код неке модискиње... Гледао је кроз прозоре, ззтим опет по соби и закључи да^ ту нема ничека чудног, ни мистериозног, ничега што би се везало за мистерију виле дрСавића. Драма кад тад тражи освету своје жртве и своја права... Један лик израсте у духу новинара-криминалиста:' лик Јакова Станића, нагнутог кроз прозор, вребајући на вилу као на свој плен... Он окрете леђа прозору и врати се у средину собе, па по че да је посматра и испитује. Зид је био покривен неурамљеним сликама. Чудни портреги, уосталом. без ичега модерног. Новинар, избијен из навика једног хроничара, питао се: — Па шта значи све ово? Било је ту ствари из италијанске Ренесансе, од Каријера, од Сарлуиса, можда, са много мање занатства и једноставном осетљивошћу... Уосталом то су обичне ствари. Очигледно све те слике дело су сликара, који се није шко

Ова се може месецима, па и го динама одуговлачити. Болес* ник сада више не кија, али му је нос увек пун и он стално има у руци џепну марамицу. У, носу, нарочито на сдузокожи, долази до јаког запаљ «Ба. Ди* сање је услед тога знагко оте* жано, а чуло мириса ослаби или се саавим уништи. Упоредо са хроничном кија* вицом долази и до катара у грлу. у душнику, па и У плућима. У овом случају може нам помоћи само савесна и дуго« трајна лекарска негаОдржа/вајмо строго прописе о хигијени носа, јер то заиста није тешко, а може нас спасти многих непријашости, трошко ва и губитка времена. ■ САОНОВА НОГАПРЕДРЕНТ ГЕНОВИМ АПАРАТОМ. — Кад се дедови човечјег тела подвргавају Рентгеновим зрацима, довољно је неколико секунди да се добије потребна фотографија делова костију и других унутарн>их органа човечјег тела. Недавно је један болестан слон, који је храмао левом предн>ом ногом, морао бити рентгенолошки фотографисан. Зрачетае је тра« јало дуже од 1 минута, јер је слонова кожа била веома дебела и чак и за Рентгенове зраке дуга непробојна. Код рентгенизованог слона су ветеринари утврдили гихт, изазван рђавом исхраном.

ПАПАГАЈИ ВЕЛИКИ КАО ГУСКА. — Даиашњи папагаји су, уистини, дегенерисани и сикушнп потомци својих далеко развијеннјиж и крупнијих предака. Још у истор* ско доба живели су на острву Маурицијус папагаји у величини гуске и Курана. У Индији, су богати кнежеви држали папагаје који нису могли стати ни у најзећи кавез. У да» но време на ове велике папагаје народи стари су приређивали претеране ловове тако да су их скоро сасвим истребили. Стари народи сЈ папагајево перје ценили као драг#» цени украс.

ловао. На замраченим фронтовимз, нека жута и топла светлост из* двајала је замишљене фигург: младе жене, деца... Нека уплашена љупкост лебдела је на тим лицима у сеици. Новинар је мислио: — Ако б« требало да крстим ова платна, неизлечиво лите* рарна..- Бво, ова фигура дале* ке и разочаране жене, звала би се „Неверморе"... Уосталом, јас сам већ негде, некад. срео ову физиономију... Ова група мало ведрије инспирације пот* сећа ме доста на „Материнство" из петнаесгог века Асоцијацијом идеја са Ренесансом, изг*ледало је, по лрагом начину неких артиста ве епохе, да су сва ова лица имала заједничке црте као неки ро ђаци. Било му је потребно само не колико минута посматрања да би разумео да је бно окру/кен насликаним лицима Милице и Стевана Савића. * * * То је био још један прозор, који се отварао над пореклом мистерије. Али, авај, хоризонти. који су се отворили буни.ти су, били су мрачни, као и позадина тих слика. Новинар, све узнемиренији, покушавао је да прецнлира своја осећања. чад патос зашкрипе иза њега. Он се окрете, Јаков га је подозрнво посматрао. на два метра од њега, непријатељске физиономије. (Наставнће се)