Правда, 22. 01. 1937., стр. 7
п в А В Д А == : 7 ===== 22 јануар 1937 годинв
Шта каже друга страна Рааници бране Уредбу о ограннчењу ноћног рада У београдским пенарницама Кнје, веле, точно по послодавцн ннсу билн консултованн прн нзрадн Уредбе
Поводом резолуције београдских маЈ^гора пекара донеге на њиховој конференци )и, у којо| се, изиеђу осталога. каже да Је Наредва о огранмчењу ноКног рада штетна за пе. каре и грађансгво, а затим ла су Уредба и наредба управнЈГка града донеги без ко«султс «ања секције ие карских маЈстора. од стране радника и њисчове секције пекарских рад. ника добиди смо ова обавештења: — Грађанство нема штете већ само користн од нове наредбе. Само она треба ла се стржано спроведе у живот. Уредба о ограничењу ноћ ног рада донета је на основу прикунљеног материЈала на анксти од 8 јула 1935 године ч извештгја баи. ских управа. који су би.ти засновани на стручним полацима. Нажалост, тада није прихваће« у целости захтев радника који су тра жили потпуну забрану иоћног радз у пекарницама. Наредба управника града донета је гакође на основу консултовања Занатске и Радничке коморе и претставника индустрисских предузеКа уз учешће преставника Секције пекарских мајстора и претставннка пекарских радника. То господа врло добро знају. и чуди нас кчко могу тврдити да они нису консултовани. Према резолуцији пекарских мајстора могао би се добити утисак да су сви пекарски послодавци против ограничења ноћног рада. Мећутим. то није тачио, јер |е велики број мајстора који су ову реформу поздравили као врло добру и корисну. Из соих тих разлога »шслим да би послодзвци требало мало више да позеду рачуна о томе под каквим се услозима производи хлеб и под как вим условима живе пекзрски раднн ци у Београду. гж-сто што об : ,авл.у ју „крсташки рат" против ограничења ноћнот рада. Пекарскн радниин се са ггравом питају: докле ће он,< ж г.ети и радити у разннм „ћуиези ма" као што је. на пример. она пекариица у П>енкаргово1 улици у ко јој.чсе живн сахрањују многи пекар-
С1ги радници, а за коју Је званична комисиа предложила да се „у инте рес>- живота н здравља радиика и самих погрошача мора загворити"... У вези с тим и секретар Радничке комор-е г. Мииорад Белић иам је нз јавио: Послодавци не треба да брину бригу за раднике који ће. тобоже, због ограничења ноћног рада остати без посла. Јер, кад се сани радници од тога не плаиге, што би се онда они плзшили? А радници се од тога не плаше пошто знају да се ограничењем ноћног рада, у ствари, ниуколнко не смањује производња. Исто тако, ре« као је г. Белић, неозбиљна је и њихова претња штрајком, с обзиром на то да би један такав „штрајк" добро дошао фабрикама и оним пекарским мајсторима којн су за ограничење ноћног рада. Једина оправдана замерка пекарских мајстора јесте та: да не би трсбало дозволити неограничен ноћни рад оннм мајсторима који раде сами са члановима својих породица. МеНутим, баш од самих послодаваца и њнховог Удружења највише зависи да се и томе стане на пут, рекао је на крају г. Белић.
Зашто се уОила млада
дивна девојка? Зашто су хладни таласи Сене прог^тали њено не жно тело? Ко је крив за њену пперану емрт ?
„Нпродно коло" г. Вилдерп о спстпнку г,г. др. Стојпдиновић - др. Нпчек
Загреб, 21 јануар Двнашња п Нов§ Рг*)еч м коју изда је г. Већеслав Вилдер, под наслов1>м „Елементи једне акцше" доноси по водом састанка претседннха владе г. др. Милана Стојадиновића и г. др. Влатка Мачека у Брежицама сле дећи чланак: — У суботу, 16 Јануара састали с> се у Брежицама претседннк бмвше Хрватске сел>ачке странке и С. д. к\>алици|е г. др. Влатко Мачек и претседник владе г. др. Милан Сто(аамноопћ. Састали су се у зниско! природи 1ер обо>ица очито воле природу. И. наче се тај састанак могао одржати и у Загребу, Јер сама чињеница ни1е се сакривала од јавности. С јдржина разговора могла је остати у днскрецпјн н у Загребу. Самом састанку дат је широ* публицитет и пре и после. Састали су се претседник на>;аче опозииионе формацкје сз претседником владе. Ни Један ни другн не могу да се састану у Парламенту, где је право месго таквом додиру.
ставља у гтрви ред крупних државних проблема. Шта |е било у Брежицама? Шта су разговарали? Јесу ли се сложили? питало се са свих страна. Ми не трсбамо да знамо ток разговора. пз да будемо начисто са садржином јер се није састао г. др. Мачек са г. др. Стојадиновићем да разговзрају о времену. него су се састали шеф опозииије са шефом владе. Да су се на том једном састанку сложили. он да би. или др. Мачек ушао у г. Стојадиновићеау владу или г. Стојаднновић у Мачекову опозииију Јзсно је. да су у свом својству изме нили своја гледншта начелно да би их о«да могли применити на актуелну ситуаиију. Данас зове енглески иинистар г. Идн на сарадњу државе са најопречнијкм режимнма. Нио<ога не испиту. је. Тако |е време. Једна опасност прети свима ако се умссто сара.гње и споразума бира сукоб. 0 Француској се прича како стоји на рубу со цијалне револуиије. Али, чим има да се одлучи о мало важнијем питлњу, да се 1аде овлашћење г. Б.т\ - мовО|
Први има, додуше, мандат, он |е олади Народног фронта да по вољи промени Закон о забрани одашила-
иосилац лж:те чнтаве оповнције у држави, али не иде у Скупштину. док други уопште ни»|е кандидирао већ је после кменован за сенатора. Зато је можда овај састзнак на оеако необичном месту више упадљив. Опозиција и влада треба да се с вре мена на време внде и састану, ако мећу њима ннје грађански рат. Да су изборни закон и методу ко)има је бирана садашња Скупштина сасвим нормални, да живимо у чи« сто парламентарној земљи. онда би опозицнјз као мањиаа значила већину. Дакле. владу од сутра морало би се респектовати н у пигањима великим дозивати на конзултовање. У Енглеско) се зове не само влада Његовог Величанства, него и опозиција Његовог Величанства. Ми. пак. живимо у таквим прилнкама да су односи бројно мећу странкама толико поремећени. политичка дннамика толико |ош сакривена, да би овакви састании иорали изгледати као сасвим природна и ло гична појава. Барем као разумљиви покушај да се ствари и људн ставе на своје место. да се бар нешто нормализује, а да не наглашавамо да се од свију меродавних фак тора такозвано хрватсхо питање
ња добровољаиа у Шпани|у, створен је споразум од крајње деснице до крајње левице. То |е слободнн, парламентарни и прави израз народне воље. Ос\гог новембра био је г. др. Мзчеж примљен у Брду у ауди;енцију од Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника Павла. а 16 јануара састали су се др. Мачек и др. СтојадиновгЛ Нз другој страни већа коалиције срп. ских странака Удружене опозииије у Београду о једнзком проблему о коме су расправљала ова двој«ица. Пр ваци Удружене опозиције ио Беогоа » ■■■■иипиттитт ——
да чешће се састају са др. Мачекзм и са С. д. коачииијом у Загре&у. Површном посмаграчу могла би ова већања изгледати подвојена. а чском и суттротна. Ништа није даљ*" од истк«. Ма колико, можда, и поједннци спекулирали да одвоје акције, да их распарчају, да искључе овога или онога све су ово елементи 1ед«»е акције. Њој ће се прикључити онч! по1ед«нац, или она странка ко!и ће схватити поред истори|е и закон времена у коме живимо Због тога посмзтрамо састаиак претседника опозиције и претседника владе као корак напр?д. којм мора донети плода. ако верујемо да знамо сами без нечоље љуте решити своЈу судбину". „Народно коло" пишући такоће о састанку г. г. др. Милана Стојадиновића и др. Мачека у Брежицама каже: в Код нас су давно заб->равили де. мократски метод владања. па је. сва како, и то узрок зашто је тај састанак изазвао толику сензацију у извесно1 штампи. Иначе, у редовнш« при-тнкама. н« би било ништа нарочкто и чудно, да је претседник владе замолио ле. гитимног воћу опози'ци|е да му изнесе своје гледиште на стање у др жави, поготово, када је стање замршено и тешк'.. Народно коло" кој'« ^♦споведа начело чисте демократи1«, свело је на праву меру »есги хоје су кружиле у вези са ^вим састанком. Означили смо га као информа тквни састанак. С д. коалиита и др. Мачек траже остварсње народ. ног споразума у интересу и Хрвата и Срба. а тнме и у интересу државе, а не власти". Никола Шкргнћ
Обијоч који је похороо Срески суд зо Срез врочорски осуаен на две године робије Раније је већ трипут осуђиван п' л. (1
од СУТРА (ПЕ.ТАК) у 3, 5, 7.10, 9.30 О С К О П У
УРАНИЈА
II
и истоврсмено са највећим граловима света ПРЕМИЈЕРА раскошне и нелоличне оперете, пуне изванредни* мелодија. д"вне Сечке музике, од 1ичних модерних музичких шла1ера, романтичног садржаја и хумора ШАМПАЊ ВАЛ ЦЕР шлагер оперета спеиијално снимљена за 25-ГОДИШЊИЦУ ПАРАМУНТА уз суделовање најводих америчких уметника. Главне улоге играју: славна гмернчка певачииа, |рациозна ГЛЕДИС СВАРТОУТ и најновији стар Иарамунта ФРЕД МЕК МУРЕЈ Осим тога: КОЛОРИСАНИ ЦРТЕЖ и НОВИ ЖУРНАЛ од СУТРА (пегак) » 3, 5, 7.Ш, 9.30
Стари декор првог кривичног већа, I у Варошком суду: дугачак адво.чатски сто поред прозора, средином новинарска клупа, позади ње седишта за публику. Лево, одмах од улазних врата, узвишење за државног тужиоца. Зелена чоја је нешто избледела испод судиског колегијума. А та» колегијум је, данас нешто измењен. У средини је, на месту, које је дуго заузимао г. МрваљевиК, претседа*ајући г. Ћосић. Поред њега г. г. За<сарић и СтојковиК. Државни тужилац г. Зотовић чита оптужницу. Он оптужује Добросава Максимовића, земљорадника, из села Божидаревиа. Оптужени је спечен сељак. Међу коленима гужва шајкачу. Старн је он |познаик подиције и судских власти Осућиван је до сада за разне краће и похаре у неколико махова. Једном приликом на два месеца затвора, други пут на три месеиа, трећи пут на шест година робије. Овог пута у питању 1е разбијање касе у згради Среског суда за срез врачарски. Догаћај се одиграо 31 августа 1936 године. Максимовић је пре тога тек био пуштен са робије. Дошао је из Мнтровиие у родно село. Отаи није хтео да га прими. Он је још носио н а себи робијашко одело. Сељацн су ука» зивзли прстом на њега. Морао се крн ти и избегавати сусрете са њима. Он то данас у суду прича доста рав.чодушно. — Откуда да носиш робијашко 1 дело? — пита га г. Ћосић. — Па моје изели мол>цн. — Где су га изели? — У магацину, на робији. После овог дијалога, Максимовић прелази на случај похаре касе у згра ди Среског суда: — Онда сам морао село напустити, — каже он. — Дошао сам у Београд. Данима сам лутао, тражећи посла. Једне вгчери пролазио сам поред зграде Среског суда. Опазио сам дз ]е један нрозор отворен. Пало ми |е на памет да бих могао извршити кра ћу и доћи до ноааиа. Распоре^ просторија био ми је познат. Пре тога сам издржзвао ту при* твор. Ускочио сам кроз прозор и отишао у одељење, где се налазила каса. Било је око 10 часова увече, када сам почео са обијањем. — Откуда ти алат за обијање? пита га претседавајући. — У Сремској Митровици радио сам у браварској радионици Неки Пн шта ме је учио како се праве „зечје Ноге". И други су ме учили. Цртзли су ми на хартији разне справе. Ј ј сам врло брзо упамтио оно што су ми показивали. — И то „знање" си пожурио да примениш? — Морао сам^
— Шта Је даље с касом било? — Једва сам је обио. Задржао саи се на послу до четири часа изјутра. — Колико си нашао уиутра? — Четири хиљаде и триста дннарз. Чим сам до новца дошао, покупио сам алат, узео кључеве од зграде и на главни излаз изишао. Отишао сам на пољану иза Вапине фабрике— Шта си тамо тражио ? — Хтео сам да закопам обијачке справе. Затрпао сам их и отишао. Сутрадан сам купио одело. Пошто сам се лепо обукао, купнс сам и неке лекове у апотсци. — Да ниси био болестан? — Био сам. Морао сам да се лечим. По завршеном испиту оптуженог. државни тужилац је дао реч. Г. Зотовић узима у обзир само његово признање. Не признаје му тешко материјално стање. Указује на поврат и на дрзак начин извршења дела. Одређени заступник државног прво браниоца остаје при истакнутом захтеву у погледу накнаде штете. пита претседавајући Максимовића. — Да ли имаш каквог имања? Како ћемо да обезбедимо државу за њено потраживање? — Има нешто у селу, али то је све у рукама мога оца. Најзад је доказни поступак бно завршен и пресуда је изречена. Доросав Максимовић је овога пу* та осуђен на две године робије и на две године губитка часних права. — Јеси ли задовољан? — Задовољан сам. Враћене су му одмах ствари, одузете приликом хапшења, па 1е, пошто је пресуда постала извршна, упућен на издржавање казне.
ЕНГЛЕСКА И ПИТАЊЕ АЛЕКСАНДРЕТЕ Лондон, 21 јануар Поводом седнице Савета Друштва народа у Женеви данашњи „Тајмс пише да по питању Искендерунског Санџака не може да се прихватн ни какво решење које не би одговврало извесним условима Велике Брнта није. Један од тих услова јесте да решење овог питања не створи преседан који би се могао примемитн и на друге мандатске области, а други да треба по сваку цену избећи неки статут по узору данцишког устава. Међутим, уопште, каже лнСт. Велика БританиЈа прихваћа решењ. на бази аутономије ове области. Тајмс" даље каже да је разговбр чемачког министра спољних послова са г. Беком о донцншкоч питању вођен у врло пријатељском тону.