Правда, 22. 01. 1937., стр. 8

П е _А Б Д А

8

22 јануар 1937 година

Девети дан суђења у Пироту „Боготство проподоју и створоју се преко ноћи, коо до смо њујоршко] берзи, о не но обсгломо Кишиве".

Пирот, 21 |ануар Данашњи лан пиротског сућења пет је изазвао оиако живо иитерссовање. као првих дана прстреса. Судетша је увек сувише мала да при ии сав нлрод који пажљиво слуша сваку реч. Несумњкво. процес постаје сваког дана живљи, а оптужени долазе у све тежи положај. То важи нарочито за Петра Спасића н адвоката Саву Ранчића. ИСТОРИЈА СА ЗАДРУГИНИМ ВИНОГРАДОМ Током данашњег даиа присуствова ли смо жестоком двобоју између заступника тужбе и окривљених. Први је стајао пред судским колегиумом оптужени Александар Мит ковнћ, бивши књиговођа Пиротске задруге. Имао је да одговара на питања по 13 делу, тачка 35. У том де лу оптужнице Џацић и Митковић. првн као директор, други као члан управе и књиговођа, одговарају што су проиграли поверење улагача н окрњили интерес Задруге. То су учинили на тај начин што су са банчином непокретношћу, једним виноградом. поступали као да је њихова лична својина. Продали су га за половину вредности и то за 14.312 динара. Тај внноград, међутим, купили су за себе и платили га тако јевтино, ма да је било познато да виноград вреди 28.000 линара. Било је то 1926 године... Затим оштетили су Задругу и за 14°/« камате, што износи нових 20.037 динара. За пет годнна, наиме од 1921 до 1926 године уживао је Митковић вн ноград бесплатно, па |е тиме оштетио Задругу за своту коју би она могла добити да је виноград употребљавала и искоришћавала као привредно добро. Митковић је тиме извршио кривнчио дело из па0а

Судски колегиум

пропадају и стварају се преко иоћ«, као да смо иа њујоршкој берзи, а ие на обалама Нишаве, где је и паприка посластица, упрзво л>жсуз. — Хоће ли бити осуђени? — Пет година чекало се на овај претрес. Још мало па ћемо и то дознати. Овде народ верује у Суд. — Још једкно у суд и верује. Добро је што се оеај случај изнео пред пелу. најширу јавност у Југославији. Широки поЈледн су најбоља контро. ла, — завршио је г. др. Драгољуб Јованови<ћ. Око једног задружног винограда који је Митковнћ присвојио Јутрошње суђење члановима у. прсоног одбора Пиротоке задруге графа 396 Кривичног закона, од«ос " ичело Ј®' испитивањем оптуженог но. параграфа 282 Старог српског Ј°РЈана Џаџића, бившег директора Кривичног закона, — како оптужни Задруге по тачци 35 тринасстог Кри ца наводи. I ВИЧН <>Ј" дела. Потом се прешло на саслушавање ј — Да ли ваи је псвната ова манипо тачци 36 трипаестог дела. По о- ј пулација оптуженог Александра Мит зом делу одговара цео управнн од- , ковића? пита претседавајући. бор што је појединим члановима нз 1 — Није ии познато, одговара Џадавао меннце и кредит по текућем џић. • ачуну за преко четири милиона ди — Да ли је управа Задруге зпала

| појави као лицитант за рачун Пиротске задр>те На тој лицнтацији Митковић ]е у име Задруге купио внноград који се помиње у тачци 35 13 Кривичн-о дела, за суму 28.625 ди нара и одмах прилкасом подношења реферата о тој куповкми замолио је Задругу да овај виноград уступи ње му, пошто је виноград његова траж бина. Упргвни одбор Пиротске за. друге одобрио је ово Митковићу. За суму од 28.625 динара Митко. вић је оптеретио свој текући рачун код Задруге. Како доцније приликом преноса имања тапија није била исправна, то је поведен спор. Не сећам се тачно да ли је то био гра!>аи ски нлн кривични спор. Уосталом. то ће најбоље објаснитн сам онтужени Митковмћ, изјављује Џаџић. Што се тиче одобразања ове суме од 28.625 дилара на дан 31 децембра 1931 године са рачуна Александра Митковнћа, то ми уопште није по-

•знато, јер књиге за 1931 годину ни. су ни закључене ни потписане вели Џаџић. Бранилац оптуженог Миткосића адвокат г. Бранислав Нешић пита Џаџића дз ли је тај виноград из сте чајне масе Пиротске задруге исто. ветан са виноградом који је купис Џаџић. — То се види из задужнице, од'0вара Џаџић. Продати виноград предат је Задрузи у државииу тек када је предата тапија. А мислим да је то било пошто је извршена прода)а. Суочење између Митковића и Џаџића Затим је саслушан аптужени Александар Митковић. Он одмах нзЈављује да се не осећа крие по овоме делу. Затим излаже како је цела ствар текла: — Када је изложено продаји имање Петра Ћирића ја сам од Пиротске задруге добно пуномоћје да у име Задруге лицитирам његово имање. Како је на тзј начнн лицитација извршена, виноград је купљен по цени коју је нудила Задруга. Готов новац нисам положио већ сјм за суму од 28.625 динара оптсретио свој рачун у књизи „разних особа". — Зашто сте свој рачун задуживали? — Постоји одлука управног одбора да се сви рачуни око^чају н ја сам апсолутно био принуђен дз сам себе задужим. Виноград сзм морао да узмем јер није било иикога да га обрађује. Затим је извршено суочење између Џаџића и Митковића. Митковић каже у лиие Џаџићу да је он за ову његову радњу морао знати јер су то сви потписали па и сам Џаџић приликом израде плана за ванстсчз! но поравнање који је рађен у 1932 години. Том приликом тражили смо неку грешку од 30.000 динара и про

• ••

нашли смо Је. А та грептка била је у рачуну „разних особа". Оптужени Џаџнћ каже на суочењу да апсолутно није знао за смањење рачуна од 28.625 динара јер је то урађено баш у време када је у Зздрузи настао метеж. Бранилац оштећеии« г. др. Драго љуб Јовановић г>риметио је Мигховићу да је он имао од овога винограда годишњу ронту од 600 дин. Оптужони одгосара да није ио«аз никакве користи. Затил! се прешло на 36 тачтсу 13 Кривичног дела која герети све чланове упраоног и надзорног одбо ра да су узимали велнке зајмове ло меншама и тек\ћим рачунима за ттро«о четири милиона динара, чиме оу Задругу довели до пада. а сами нису имали довољно покрића и нису благовремено предузели мере да се смање њихова дуговања. По овоме кризичнсгм делу Џаџић изјављује: — Мој дут код Задруте долази отуда што сам ја на себе примио 200.000 динара дуга свога брата. по којног Петра. Ово дуговање потиче од жиро рачуна који сам давао свом« брату Петру и по меницама ко је су служиле као гаранткЈа за овај рачун. Бранилац оштећених пита колика је сада имовина Јордана Џаџића и да ли би могло да се од ње наллати бар 40®/» његооог целокупног ДУ га. — Могло би, одговара Џаџић. ако иој дућан у Тија Бари још није про дат. — Продат је као дућан покојног Петра Џаџића, велн управитсљ стечатне масе. — Јз засада немам нккакве имови не, пошто је највећи део моје имовине био у акцнјама и пропао је заједно са падом Задруге. каже Џаџнћ. М. Ћирлић

; ара и на тај начин оштетио ЗадруТу. Одбор је несавесним задуживаодузимао Задрузи ликвидна нов <а(13 средства, ма да је знао да дуж »'нци немају за толике суме довољног покрића. Нз данашњем суђењу адвокат г. др. Драгољуб Јовановић рекао ј "е вашем дописнику: — У нашем крају нема криминали тета. Пролази по десет годнна а да се у Срезу не догоди ни једно убиство. Не само по селима већ и у гра ду дворишта се не затварају, а рубље и алат остаје преко ноћи. без бо;азни да ће га однети. Свет се доста парничи, као и свуда где је зем/ћорадн-а традициочално занимање и где су поседнички односи тако комплнковани. Али то су све саме грађанске парнице. Г. др. Јовановић се затим осврће на околне крајеве: — У чегири среза, око Пирота, наћи ћете најмање оптерећсну кризичну фасцикулу. Можете онда лако замислитч какав је удар био за овај крај пал Задруге, њен стечај и страховита открића бановинске комисије, домаћих и београдских стру чњака... Шира ј *авност већ је навикла да чита, слуша и доживљује афере, али за овдашњу сељачко-грађанскчсредину била је права саблазан оно што су кроз пет година слушали о пословању најстаријег и — верозало се — најсолчднијег предузећа. Г. др. Јооановић прелази на случ*Ј Јордана Џаџнћа: — Већ више од тридесет година скандализују се домаћини и домзћн це, наши гтроиућ>т>ни Пироћанн, _швале:рскин" подвизима Јордана Џаџића. Али до недавна сае се то сматрало бесом богатог наследника. Ту се г. Јовановић замислио н он дл додао: — Данас се у истом колу налазе наг»тледнији трговц« и пословни љу ди којииа се слело верооало и пред којима су често дрхтали богати грговии. занатлије и земљорадјиици. Не само они ко;и су тражили крсдит. већ и онн који су доносиои улоге на штедњу. Не забораоите: Џа аић ре био и претседник Пиротске тпштине и главни фажтор у свим из 5орима! Сад те величине седе на опгуженичкој клупи... на оптуженич<им клупама, јер једна не би иогла све да их приии. Ти пр*тставниии славних фамили1а пиротског „плеи:тва": Џацић. Манчићи. Сињареви. Крсјанке. Каракишеви и тако даље. ла после њих плутократско после^атно новчано пле<иство као на при>ер Цекић. који је од шивеших опа ->ка прешао на фабрикаиију гуме«»е *гуће. тиме што се везао богаттчом и родбинским везама са Џа-ћем. Сеаког дана видети публнку, То ису само забрннути улагачи који рхте за сзоје крваво стечене упгге^евине. то је народ са села и брегоза ко ; и долазч да чује и да се «туди^. Велиха чуда, одиста! Богагства

да ће Митковић касније кулитти виноград о коме је реч? — Знала је. Претеедзвајући примећује да се из оптужнице уопште не види да јс оптужеии Александар Митковић себе задуживао. — Да ли Је оптуженн Митковић куповао неко имање и за кога је ку повао? — Саио за Задруту. — Значи да је он вршио куповину по оној ценн ко;а ја њему конвенирала. Да ли се и управа сложм. ла с тим? Зашто нисте тражилн нак наду од Александра Митковића? — Не знаи ко је за ово крив, одговара Џаџић. Када је 1927 године изложено јавној продаји ииање Петра Ћирића, онда је Задруга као свога претставника одредила Александра Митковића, тадањег књигово вођу да буде присутан овој лицитацијиидасе у случају потребе и саи

КОРВО ■ Премијера сјајне оперете дивних песаиа I и музике по мотивима

Мииистар г. Стошовић оЗишоо је основну школу Краља Алеисаидра

КАРНЕВАЛ и ЉУБДВ

РежнЈа ЛАМДЧ Гл. улоге Ханс Мозер, Херман Тимиг и Лиен Дејерс Сјајан хум« р и д ван љубавни сиже, проткан комичним заплетнма. Данас пре подне министар просвете г Добривоје Стошовић посетио је прву огледну школу у земљи — основну школу Краља Алекслндра у Д;чанској улици. Министра просвете дочекали су у школи начелник одељења за осаовну наставу г. Илија Маричић, шсф наставног отсека Министарства про свете г. Драгољуб Бранковић, инструктор школе г. Тодор Лилић и упоавитељ г. Милош Матовић. Г. Стошовића су наставннци провели кроз сва сдељења ове шкмле, која показује лепе резултате у рзду. Миннстар г. Стошовић се ннт-*ресовао за све проблеме данашње основне наставе. Изразио је своЈе задовољство због успеха и уређења школе. У вези с тии иинистар г. Стошовић изразио је жељу да му се поднесе предлог о отварању огледних школа у свииа бановинскии центрииа, како би оне што пре иогле почети рад.

У школи „Краља Александра" мннистар г. Стошовић задржао се један час.

СЕДНИЦА ФИНДНСИСКОГ ОДБОРА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Иретседник Финансиског одбора Народне скупштике г. др. Војислав Јањић заказао је одборску седнЈфУ за суботу, 23 јануара, у 9 и по ча осоа пре подне. Дневни ред: про4>'жење претреса предлога државног буџета у начелу.

СЛАВА ПИР0ТСК0Г ПЕВАЧК0Г ДРУШТВА „МОМЧИЛО" Пирот, 22 јануар Најстарнје пиротско певачко дру штво „Момчило" прославило је на Светог Јована свој"у четрдесет девету славу. Пред члановима и гостима, којих је било у всликом броју, црквени обред обавио је архијерејски намесник г. Стојан Арзнђсловић, протојереј. За време обреда од говарао је мешовити хор „Момчмла и под управом г. Глнгорија Кошевоја. Госте је поздравио претседник г. Љубомир Антић, свештсник. Домаћин славе био је г. Душан Пејчић, предузимач, а домаћинства за и дућу годину прнмио се г. Фрањо Со шек, музнчар. Љ. А.

НАКНАДНИ ИЗБОРИ У БОГАТИЋУ Богатнћ, 20 јануар У недељу, 17 јануара извршени су у варошици Богатић накнаднн општински избори. Пошто су двожца кандидата који су истакли своје листе на изборнма од 8 новембра, повукли своју кандидатуру, то се гласало само за две листе: Стевана Даничића (Ј. р. з.) и Владимира Дукића (У. о.). Од 1457 уписаних бнрача гласало је 1265. Листа Дукића добила је 655, а листа Стевана Даничића 610. А. Т.

Позориште Г0СТ0ВАЊЕ Г-ЂЕ КРАСН0П0ЉСКЕ И Г. МАСАЛИТИН0ВА У РУСК0М ТЕАТРУ Руски театар стоји још у знакз старе класике, која више не загрева гтублику. То се видело и по синоћноЈ претстази у Руском дому. где |е прнказан Ибзенов „Градитељ Солнес". Дворана Је била полупразна, ма да су играли одлични уметници као што су г-ђа Марија ВедЈипкка, Е. Краснопол>ска и г. Н. О. Масалитинсо. Ово је већ друго гостовање г.ђе Краснопољске н г. Масалитинова. Прошле недеље играли су у комаду „Ујка Вања" од Чехова. Комад је прив>тсао необичну пажњу, јер су, поред њих. учествовали и г-ђе Вера Греч, Марија Ведринска и г. Павлов. Једна овако ванредно лепо састављсна трупа омогућила Је да се да веома леп приказ Чеховљевог „Ујка Вање". Бивши чланови Художественог и Александриског театра на малој позорннци Коларчсве зад>'жбине дали су сав замах својим споообностима, носећи ксхмад свом мајсто»>ијом старих, рутннираних >-метника. Са „Градитељем Солнесом" кеђ> тим, да нису улоге биле у рукама уметника као што су Масалнтинов. Ведринска и Краснопољска, свакако — иако је то Ибзен — нмао би Руски театар једно неуслело вече. Ибзенов симболизам је тежак н он више, бар у „Солнесч", не загрева. Г-ђа Ведринска, којој данас пре леже улоге као што је Алина, Солнесова жена, приказала је импресив но жену патницу, жену чијн је живот бесцнљаи, ксИа „живи Ј и радн ззто „што јој је то дужност 44 . Ње на патња оставља дубскк утнсак. Улогу Хилде Вантел тумачила је г.ђа Краснопољска. Њена Хилда ни је била у погпуности она Хилда ко ју је замислио Ибзен. Г-ђа Красно пољска била ]е спортскн тип. жена копа је умела да чека десет година да би добила обећање од Солнеса, али, чини нам се. нипе потпуно под вукла своју од.тч-чност и вољу. Г. Масалитинов је задивљавао лежерношћу којом се кретао по позор ници. Његова игра дала »е простл д-ирано Солнеса, ко.ји је изгубно се ћање за многе сгварн и чија је во ља колебљива. Синоћна претстсва заслуживала ј* пажњу, јер г. Масалнтинов и г .!)« ј Краснопољска нису тахо чести гости у Београду, л> Б.