Правда, 20. 02. 1937., стр. 1

Брпј 11 614 Голпна XXXIII

Београд, субота 20 фебруар 1937 годпне, Влајковићева 8

ПРИМЕРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ,— Мек. рачун бр. 53220. - ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

НДЧЕЛНА БУЏЕТСНА ДЕБАТА У НДРОПНОЈ СКУПШТИНИ ШККУСШ 0 УШЕЊУ ДЕНОКРДТСКОГ И ПДРЛАМЕНТДРНОГ РЕЖИНД И 0 ХРШСКОП ПИТДЊУ

Комуннстичка идеологија изграђе« на је на укидању приватне својине, иа рушењу породице и иегнрању о. таџбнне. Према тоие колективна својина у економској области. уништење породние у соцнЈа .тоој, а негирање отЈцбнне у националној области, то су стубови комунистичког друш тва. Ако су они срушени, од комуниз ма су осгале рушеоине. Како данас у томе погледу стоји у Савезу совјетских социјалистичкнх република? Одмах после рагног комунизма, ко ш је, стрељањем стотинама хиљада људи, укинуо приватну својину „за навек и без накнаде" и претворио је у колективну, дакле веК 1921 дошло је нагло повлачење ка капитализ му, дошла је као реакција Нсса економска политика — Неп. У томе периоду ру-ске револуције била је дозволена приватна иницијатива са приватном сво.јином, — и једним законом из 1922 сељацима је био за. јемчен „трајан посед земље". док са ми драговољно не пригрле колектчвизам. Али, када се видело да сеља. ци у уевајању колективизма иду ходом пужа, долази 1927 нова комунистичка офанзива, која, помоћу Чека ч Политичк? по.тнције, тога „буд. ж>г ока револуци/е и казненог органа класног рата," са 130.000 службеника, — успева да у 1932 колективкзира 60*/в газдинстава, док је и поред бегпримерног и крвзвог терора, највећег у историји св-ета, ипак остало 40% газдинстава у приватниси рукама. Шта б:-гва оа 19322 до наших дзна? Стубови комунизма се из темел>а љуљају и бољшевизам као жзндарм комунистичке идеологије принућен је да се поступно одриче начела комунизирања земл>е. На мс. сто комуне дозвољама се формирзње задЈруга за обраНивање земље, дозвољспа се поново приватна својииа. На тај начии на.гвећа грана пољопризреде — земљорадња — излззи поступно из сфере комунистичког утицаја. Као последииа тога, као пратилац ТЈриватне својине поступно се обнавља н породица, законом се гони сло бодна љубав и новим строгим законолавстсом не само васпоставља већ и појачава породична дисциплина. Најзад. бољшевици посгају присталипе и отаџбине. Уза све то слаби протчв-религиозна борба, цркве се пуне светом, чују говори и читају чланци да је религиозни осећај урођен човеку и да он не може бити уништен. Ако је тако. је ли ондз било потребпо да се у крои уништч, баз мало, целокупно православнз свештенство у Русији? Откуда оваква ево.тупија комуни. стичке идеологије? Зар комунизам. заснован на марксизму, није више .,релнгиЈа потлаченог чсеечанства"? Зар су старе буржуаске институције, приватна својина, породица, отаџбина и ре.тигија постале и за комуннстичко друштво неопходне \'стано ве, — за које је сада, како се сазнаје из последњег проиеса у Москви. чак и Троики, тај апостол „пермаиент не револуције"? Где је узрок једно« такс-ој метдморфози да чак к „Комсомолскаја празда" од 9 октобра прошле голине пише, да нови човек треба да бу-де праведан према себи и другоме, да се пријатељски односи према жени, према породици, роднтељима. браку и деци, — а московска „Празда", као орган комунистичке партије. у своме броју од 13 октобра. тражи „правилан развој па тркотскнх осећања"? Не стојимо л" ми, при такоој промени. уочи једне нове термидорске реакније. која у Фран"\ско1 срушила Робесп:ера и довета Напо^еона да из рево.пционарн<н хаоса створи правнн поредак? Чиме се све то може објаснити? И V Савезу сов'етских соаијз.тистич ких репубтика, за две последње деценкје. сазрело је \серен»е ла се егоизам кол човека не може искоренити. да чо-век остлје човек од крви и меса и да су биолошки закони

јачи од бољшевистичких декрета; са рело је уверење да су идеје о приватној својини, породици, релкгији л отаџбини ухватиле дубоког корена у чосековој души; сазрело је Ј-зерење да је природа у ту душу усадила многа осећања, нагоне, жеље и потребе, које се могу уништити, сзмо ако се н човек уништи. И оно што је за комунистичку идеологију просто фатално, то је, дз је то уверење сазрело баш код омла дине коју је совјетски режим подигао, васпитао и себи за наследника одредио. Критички настројена омлз* дина у данашњој Русији дошла је до уверења да је комунистичка идеологија у сукобу са основним физичким и психичким потребама човековог бића. И та омладина, због тога, зузима сад један опозицнони став према суштини комунизма; онз неће да- буде безлични и беззољни точак у механизму ком\-нистичке машине; код омладине се почиње будитџи онај слободни и независни дух који човека чини човеком. Омла днна у Русн1И, и ако од колевке вас питана у духу комуннзма, дошла је До увбрења да проблем напретка и среће није у повећаној героизводњи. да проблем није у томе да се по цену хекатомби људских косгију, засеје што више хектара земље и вро копа)у што дубљи нсои канали. За рационалнстички оријентисану омлади«у то још ни:е никакав успех комунистичког екслеримента, јер би се тај и такав успех, крвавим терором могао постићи свугде и од стране сваког режима који би се на тако страшне мере одлучио. Омладина у СовјетскоЈ* Русијн дош ла је до убећења да је слобода чо. веку потребна као ваздух и да ,|е жквот без ње поигтуно бесциљан. Омладина се побунила противу режима личне неситурности, противу режима у коме ако омркнеш не знаш хоћеш ли и осванути, па био рад. ннк ил« комесар; омладина се побунила противу поретка „административне правде," ко;и без судских пр^суда, без апелата и жалбе оо'ђуЈ*е, коначно, на вечнто изганство. ко ји лишава слободе и шаље у смрт за дела која нигде законом предоиђена нису. Јер треба знати да је у данашњој Русији злочином проглашен сваки нвхат који смега посткгнуће револуционарних циљева; злочином је про глашено све што и наЈ"мање угрожава сиофиост совјетског поретка; тре. ба имати на уму да у Русији не постоји објективна законитост, већ рлстегљива целисходност. Ссе што иде противу циљева ком.\-низма, то се немилосрдно ништи. И за таква непрецизирана дела крив је већ сваки онај који Ј'е ма и само субјективно сумњив оној сојсци од 130.000 аген-1та окупљених око Политичке полчције, тој армији људи од зла оца н од горе мајке. Тим агентима, пак, свзки је сумњив, па одмах и крив: сумњив је онај којн је нешто ружно сањао, јер је тим извршио з.точин противу Совјетских рупублика; сумњив је и онаЈ" који се пожалио на скупоћу жкоота, јер је тиме одржао ватрен говор про тиву совјетских комесара; сумњива је мати која оплакује стрељаног сина. јер и она ссојим сузама врши злочич противу постојећег стања, — и дошло је такво време да се данас у Русиј"и човек мпра радовати смрти сво га пријатеља или рођака, јер инач^ постаје питомац политичке полиције, одакле ретко ко читав и жив излази. Данас је у Русији сваки сумњкв, сумњив је онај који има нешто, али и онај који нема нншта, сумњио је прост мануелни радник, али су сумњиви и највише пласирани функционери, јер, према приликама и по потреби, цогу и једни и др\ги бити опасни за тиране. У Русији је данас цео свет под полициским надзором и, збиља. под данашњим режимом. смрт људи у кревету изгледа о бЈгчап догађај којн историја требадз нотира.

Због таквог стања ствари омладина топуз у рукама тирана и растегљиву целисходност хоће да заменн објективним пршнкм прописом, који судија греба опрезно да примењује на читаву серију случајева које тзј законски оропис регулише; омладина у Русији данас >-здише за правдом и слободом, За личном сигурношћу, удобности и срећом, уздише за индивидуализмом; она же.ти да и њу што пре огреје сунце „буржуаских предрасуда", — омладина се у Руснји ускомешала, она збацује униформе и са контрареволуционарним песмама на уснама гину и старији и млађи, и пијоннри и комсомол ци и окотобристи, гкну и деца од 12 година. Врло често код омладине се јавља освета због порушених идеа. ла и неостоареких нада. Некадашња љубав према комуннстичкој идео" логији претворила се у мржњу. Пред таквом немилом појавом Ста љкн се забрннуо и наЈ*авко „долаззк нмућког и сеселог жпвота." И да би то све убрзао, он доноси Устав у коме признаје лична прсса индивидуи. Локални совјети по новој кон ституцији немају више атрибуцијс државне власти; они не врше ни заксдаодавну нн судску ни извршну с.таст, они су само администрат ивне једкнице. Нови Устав враћа совјете ка начету поделе власти, хоје је кич мени стуб демократиЈ "е и којим се највише гарантује право грађана и њихова слобода. Устав уссаја нзчело: подели власт, да би бно слободан. Какав је закључак из овакве еволуције комунизма у Русији? Комч^изам је као једно статичко, непомично схватање, као соиијални догматизам, несумњиво, претрггео крах, јер је социјални догматизам синоним пркнуде и тираније, пошто хоће духсскма да наметне једну јед нолику норму, а разноликост ииднвкдуа, по Прудон>'. јесте једна вечита и неуништива чињеница. Човек неће никакве принудне социјалне догме, он хоће слободу. Жорес је \ књизи „Сосиалисм е либерте" рг као: „Ма какве биле тежње нозогз човека да се уздкгне целокупним жи вотом. јединка остаје сама себи стра сило и она ће увек захтевати да се поштује њена унутарња слобода." а Скгеле у „Психоложи де сект" каже, да је социјални прогрес у ства ри само ход ка индивидуализму. И само у колико в се соцнја.тизам бори за индивидуалну слободу и за еманципаиију човека и од новчане и од политичке тираниј'е, само у толико он може бити оправдан, — а у томе случају он је само један тренутак и једна етапа у развитку мн дивидЈализма. Комунизам еволуира ссоме антиподу — индивидуализму. То је резултат комт.-нистичког експернмента у Р уснј'и. Сава П. ПАВЛОВИЋ. Војвода и војвоткиња од Кента путују сутра за Минхен Довдов, 19 фебруар Њихова Краљевска Вмсочанства Војвода и Војвоткин>а од Кента кренуће у суботу авионом за Минхен. Нжхова Краљевска Вксочанства 3.1држаће се у Минхену н окоаинн охо трн недел>е. Италијански гости у Темпелхофу Синок је стигао на аеродром у Тсмпелхолфу из Фридрнхсхафена државин вођ рада г. др. Лај са својим нталијанскнм гостима, претседником италијапског иидустријског савеза г. Жангтијем, г. Внктором Сурардијем, г. Геиерал диЈем, ректором г. др. Контуом и гечералннм секретаром г. Нунцијем. Италијански гости Ке у то:су свог дво днсзиог боравка у Берлину пооед осталог посетнти мииистра г. др. Гебелса и учествовати отварању међународне изложбе. Данас пре подне V 8.20 настгвљена је буџетска дебата. Јуче је говорили више говорника. Г. МИТА ДИМИТРИЈЕВИЋ У име Југословенског радикалног клуба говорио је г. Мита Димитријевић. Он замера што у сали присуству је врло мали број посланкка. Но, ве. ли, навикао је од увек кад има ла каже велику ствар, да говори у ужем

Претседник Скупштине г. Схеван Ћнрић кругу, па и са једннм човеком. Напомкње д а се ради о одиосима са Хрза тима и обећава да ће у своме говору изложити зашто је по његов^м мишљењу дошло до наше унутрашње кризе. Г. Димитријевнћ говори затим личности Стјепана Радића. Говорник затим прелази на личност г. др. Мачека. У г. др. Мачеку, он види једину и последњу резерву. Јер, др. Мач:к данас претставља мзксимум могуће умерености. То признаје и сам Трумбић, који каже: „по мудрости свсјој, Мачек је данас најумеренији међу Хрватчма". То треба имати у виду. Међутим, то се мало увиђа. Г. Димитријевић се задржава на излагањнма о сличпости бивше радикал ке странке са бившом хрватском се. љачком странком. Каже да је требало подржати владу. народног споразума радићеваца и радикзла, која је за годину дана учинила, за јединство народа више но што је учињено од Уједињења па догле. Политичке ин. 1риге биле су, међутим јаче. Налази да је цепање радикалне странке један од главних узрока што 1е пресечена политика народног споразума. Говорник даље приказује пето-

Г. Палао Матнца мајске изборе. Политички људи те владе, били су слаби. Власт је побе. дила на изборима. ДА СЕ РАСПУСТИ СКУПШТИНА— Где си ти био? — упада г. Александар Дачић. — Ја сам бнран као опозиционар. — Које владе? — Чекао сам више од месец дана на једну формалност да бих могао истаћи листу. Говорећн о влади г. др. Стојадиновнћа, држи да је онз требало да ис. користи овлашћења и да приступн хнтној и брзој нормализацији земље — Да нас отера све кући, добацује М. Паштровић. — Све да нас отера кући, јер је парадоксално та мн седимо овде а у ствари смо претставници фалсифи-

коване народне воље. Претседник г. Стеван Ћирић: — Господине посланиче, ако кеко сматра да је парадоксално седети овде, може положити мандат и онда неће овде седети. Пошто је г. Димитријевић наставио да говори у истоме смнслу и поред опомена г. Ћирића, то га претсед. ник кажњава опоменом. Г. ПАВАО МАТИЦА По подне, нешто пре пет часова, седница је настављена. Реч је добно бивши министар г. Павао Матица. Он налази да је буџет одвећ селики и мисли да ће тешко погодити народну привреду. Кад се буџету, који износи близу 10 милијарди динара дода буџет бановина, буџети самоуправних тела н оптерећења из финансијског закона, онда он износи 20 милијардн. Из овога закључује да ће се оптимизам министра финансија порушити пред реалностима. Други део говора г. Матица је по. светио, као и већина говорника, хрватском питању. Г. ДР. ДРАГУТИН КОЈИЋ Осврћући се на чисто политички део. г. др. Којић каже да је програм Краљевске владе изражен у њеној декларацији, која је још и допуњавана поједкначним изјгоама министа ра. Овај програм, по речима г. др. Којнћа, садржи у главном следеће: решење таксзваног хрватског оитања; >зођење пуног парламентаризма; исправку великих погрешака државне политике; ублажссање заоштрено сти верске. племенске и полктичке, што тешње и ннтимнкје везе са приј.чтељскнм државама. Г. др. Којић после овог набраЈ*ања поједииачно излаже шта је влада учинила до сада на решењу поставље-них задатака. У погледу хрватског питања, вели, да нккада у име демократије један честити нарол ни]е толико обмањиван као што је случај са такозоаним решењем такозваног хрватског питања. Говорник прнзнаје да влала г. др. Стојадиновића није у овоме послу прва. И. док је г. Давидовић слао у Загреб своје лауфере, дсггле се претседник владе сам стсоио у положај лауфера. Сви разговори свршава.ти су се скоро исто: стварају се предуслови, атмосфера. платформа, а г. СтојаГ. др. Којић говори даље о владином обећању у погледу увоћења пуног парламентарног и демократског режима. Анализира шта је у том погледу учињено за прошле две године. МИ СМО РЕАКЦИОНАРИ!" КАЖЕ Г. ДР. КОЈИЋ ЗА СВОЈУ ГРУПУ — Шта сте ви дали? — Чују се пи тања се Деснице. —Па ми нисмо демократе, мн смо реакционари, — иронично одговара г. др. Којић. Говорник даље излаже питање „ли бералне прнмене реакционарних закона", говори о НародноЈ' скупштини, која је одржала 59 седннца, помкње прошле изборе, па се на крај' У задржава на спољној политици коју соди влада г. др. Стојадиновнћа. ЖИВКО ДАНИЛОВИЋ | Наредни говорник био је члан Народног сељачког клуба г. Живко Да ниловић. Г. Даниловић је проматрао б\џет са гледншта своје групе. Говорио је о изразито економским тачкама вла днног програма. Каже да је наше село политички и економски неорга. низовано. Препуштено је спекулантима села н вароши. Ово долазн отуда што је читаво наше друштве. но Јфеђење стављено на погрешну основицу. — Кад се подигне глас против овога, — онда нас назквају левича. ркма. Ако је левичарство у томе што тражимо да се наша креднтна политика, на пример, из основа преоријентише — онда ми примамо тај при говор. Г. Даниловић затим опшнрно гово ри о при.тнкама на селу. Износи броЈ на обољења од туберкулозе, затим критикује систем градских трошарн на и на крају се изјашњава за поднзање матеркјалие и духовне културе запуштеног села.