Правда, 20. 02. 1937., стр. 2

в Д А —

~ 20 фабруар 1937 годии«

Г. *РГ>Т « *ХНИК О СЛОЛНОЈ и > М>ТТ>АШН.ОЈ политмцм Г. Ауг>т Ц|ПП, ШСЈШ I! торм У т«с кј >6 ј ккмс. ос*?кг ст ■§(. 9РС Ш 30 СОЈМГ СТМК б) ЏРЦ В ЈГ ,!М С * **•<*■ јОШ нсрсвп« зотреб* јг ршин гранама ао/едм. вих ра.см. Затк*. гооореки о рж-

фори« !е ■откуна самоупгша у сви .*« клниниаа!« а друг« |« потпуци I пар.1амгит«рамм у јфкшно| >пр« ви Нашв лемократија ие еме ост§ ш само политмчка век она мора бм гм н соцналн*. Потпретселии! г. Војко Ч»рк-4 зз*.*.учу|е сеаимцу у 21.25 часоаа. Ламашњу сејлнд> отаорио Је прст селни« г. Стгаан ЋириК у 8.35 часо. аа. У министарским к^упама налаЈе се »лступии« претседиика алале г Јф. Корошец ■ миммстрм г. Летнца,

Су<к> тиК. Калућерч - V и Рогнћ. За. пмсммк прошдог Скулштииско! састамзса мојм |е прочитао секретар Г Дам.-ћ пркмЈмем је бгз л?нмсдОе. По том су саопштсие уредОе мммистар* смог сааета; аасту .тник мретссдмнка алаае г. др Корошец лостаа*а Ску*' штимн на сагласиост Уредбу од 31 децем^ра 1936 године о илмени Уред 6е о пректу аастарелосгм зем.мрад иичккх меннца н УредЛу мнннстар. ског салета од 22 октобра 1936 голт* о проо> *ењу а&жмостм Уред.

»ања тргоаа«9КИх оОнмо од 23 окгобра

бе о ааЛраик радма аг.тимо) 1934 гОЈМие. За проучдеање оаих уредаба Ои*с иааОраи нерочнтн одОор Саолштааа се потом да Ке министер умуграш м*их послоаа одговорнти на интерпе лашНу г. ООрен! СааиКа о раду Радомира БабнКа кад прмкупи потрсОне полатке. После извршених лр> гих формалмосгм прешло се на днев ни ред. Реч је добно члам групе Ј. м. с. г. др. Коста Поповић.

Г. Арт>т> Махнвк ДУ аладе. истиче к>еиу жиау актнв■ост како у спод>но| гако к у уну. трашњоЈ пилитици. Заслугом еладе, аели г. Махник, стаорена је у землн једиа друга психа. консолидоване су пршдике ■ стаореиа атмосфера м решмзње аажиих и преаажиих државних проОлема. Каже да |е раД владе у сполној политици на сваком кораку позитиван. Помиње експозе г. др. СгојадинсаиКа и вели да се о н»ему читава Европа позољно идјвсвила. Једииа замерка пала )е у јед. ■ој држави Мале антанте али је она брзо са СЈгужОеиог места укдоњена. Пошто |е кзложио доОре односе са суседним земд>лма, поОол>шање сдиоса са Италијом, ноае везе са Бмглеском, старо прнјатсљсгво сз Фрако>ском и другим савезничким аемЈмма г. др. Махник је говорио о проблемииа наше унутрашње политике. Задржао се искључиво на важност хрватског питања. Оно Постоја од У|едињења Настало |е кривицом свих режима од 1918 године. Као Хрват г. др. Махник вели да Ои ммао да каже Београду ово: мн хо. ћемо споразум. Споразум је |едиа државна потреба. Од стране Хрвата одређеи Је да ствара споразум г. др. Влатко Мачек који је неким латент. вим плебнсцнтом олређен за воћу хрватског иарода. Шта траже Хрва. ти? Хрвати траже то ла у кдном чврстом оквнру наКу све услове за свој нацЈг.нални. политички, приаре. дни, фииансиски и културни живот. Веру|ем да Ке ово; бази г. др. Сто Јаднновнћ спровести споразум који је у оОостраном интересу. На крају изјаад>ује да пркиа Буџет. Г. СЕКУЛ \ ЗЕЧЕВИЋ О НАЦИОНАЛНОМ ОБЕЛЕЖЈУ ХЕРЦЕГОВИНЕ Г. Секула Зечевић (Ј. и. с.) ии!е крнтиковао цифарски део буџетз, в*ћ |е анатизовао државне потребе по Оуиетским разделима онако как > су их износилн чланови владе » сжојим експозеима у Фииансијском сцубору. Г. Зечевић критикује затим иачнн на ко|и је влада решила питање раздужења земл>орадника, питз* ње ПЈДнззња тешке иидустрије у Зеиици и пита'1>е набавке бензина у Румуиијн, уз компензацију за бакар. Прелазећи на политичка пнтањз, г. Зечевић пита зашто се једном ие почиње са решавањем хрватског пн тања, пред којим се очи не смеју аатварати Помиње гласове који се проиосе у јавиости и поставла пнтање: ко су ти који траже федераиију. којом се иде само за тим дз се поиепају и раз|едине Срби. и да се од Срби|е отргиу. а после с њ >м федералишу чисто српски крајеви. — Једаи говориик вели г. Зечевић даиас извол-о је поставити питање, да ли је Херцеговина српска. Ја сам на тога кра^а и ја ћу му одговорити да |е зз ту покрајину Србија у* чннила толиуо моралних и толико матери|алних жртава, да је и сама остала без средстава да се матери(адио и културио унапрећује, па |ој се данас место искрене благодариости и захвалности злурадо пребацује да је иекултуриа. Босиа и Херце гоаина српск* су земл>е, кроз српство те две покрајмие улазе у југо« словеиетв > Гласаће против буцета. Г. ДР. РИКО ФУКС Последњи говориик иоћашње сед нице био |е г. др. Рико Фукс. Каже да је претрес овог буџета дошао у иајтеже доба од како постоји иаша држава. Расправл>а се У време кј. да су господарска, соииална и мо рал>-а криза дошле до свог врхуииа и када су се политичке страсти разбуктале до иа|више мере. Живимо иа аелико) аременској прекретниии. Г. др. Фукс затим говори о потре Ои моралне сиаге иародних воћа. За лаже се за пуну демократију, |ер је оиа заједио са иашим нациоиалиии п ао:иим силама Оииа одлучујућа компонеита у обиови иаше земл»е. Само кроа демократију води пут ка потпуиом државиом развитку и ка држакио} моћи и величиии. Ми демо кратију иисмо позајмили. Она је ии кла у иаше* иароду. Покааала !е своју способност на опствиак у бор бама 1а чародну слободу. Фашизаа. и иациоиални социализам ие смеју бити иаш увозни вртикал. Ако жели мо демократску држаау, потребна и реформа државе. Једиа од тих ре-

Војводинп смотро оо питоње нородног И ДРЖОВИОГ једииство не ноже бити предмет портијсног погпђоњо

Г. ДР. КОСТА ПОПОВИЋ Гоаормнк мстиче да |е Буџет су. аише аисок. Г)о његовом мнш.%ењу требло би отклоинти раалнку иаме. ћу ициоиалмог доходка м расхода. И ако су приЈМке несумњиво пошле на боАе, ои ипах не одобрааа олтимизам мимистра фнмансиЈа, Ослања* ње на прошлогодишњу обид»)у жет« ву не може бктм бааа садашњнх про рач>ха. Јср жетаа каква је била гтрошле годиие дешааа се у 20 годима само )едаттут. Г. др. Полоаић даже говори о политнчким приликама у Војводини. Каже да се гласо. ви о незадовол>ству у овој локрајиии прикхзују у једио) хривој светлостл. Стога ои као Во)вођанин н човек који на том терену дела )Ош од 1У1о године, жели да прикаже праао раслоложење Војводине. Претерано оп терећење се.-вака, грговца и звнатлие. То )е основа војвоћон* ског незвдовол>ства. Мећутнч. то иезадовол>ство и тако створсну психозу иеобавештенн и несааеснн агитатори прнкаЈ>'ју као да нароа у Ва.водини води борОу против основног државног уређења. То )е мећутим потпуио нетачно. Наш народ на северу национално је просве. ћеи и политички арео. Сви Војвоћани без р&злике не само да су за ову државу, за монархију, за народиу династнју Караћорћевића него су у огромној већини и убећени да се наша држава има учврстити као уни таристичка држава, да основ наше државне политнке мора бити чисто огословенско и питање државног и нзродног једннства не може бити лредмет партиско политичког погаћгња. Дал>е г. др. Пооовић каже да када би се Војводинв ставила понова у положај у коме је била 1918 године, и када Је одлучила присаједињење са СрбиЈОМ, она би то исто I данас учниила. КАКВО ЈЕ НЕЗАДОВОЉСТВО У ВОЈВОДИНИ Незадовол>ство у Војводини је, зОог привредаих недаћв и општег осиромашења, врао велико. Незадо. вол>стао је дошло отуда што се у унутрашњем лолитичком животу не др жкмо Једне линије. За л>убав пвртнја често се чине разне концеснје. Тако се дешавало да луди ко|и су 1927 и 1928 гс-дине подржавали један реакцконарии режим, 1932 годи ие потлисују војвоћаиске пунктације, па да се доцније наћу на воде. ћим местима у Војводкши. ЗА ОДРЕЂЕНУ ЛИНИЈУ У ЕКОНОМСКОЈ ПОЈ1ИТИЦИ Оонм политичке Војводнна тражи и одрећену линију у економској политици. А једино могућа економска политнка јесте помагање пол»острнвреде и сед>ака. Г. др. Поповић да. л>е говори о страном калнталу. Каже да њега не треба спречаваги али да се не сме толериратн и дозволитн да ексллоатише наше становништво ни у материЈалном ни у адраастееном погледу. Тражи да се све издате кон цесије ревиднрају. Замера што се у управама многих предузећа налазе нестручни људи, л>уди који нису уложи.ти ннкакев капитал, али су на тнм местима саио због тога што имају добрих веза. Говори о земл>арини као неправедно) основи пореског облика. Додирује питање При. зада којн обаал>а трговину за свој рачун ма да |е основан да даје правац нашој извооној трговнни, а не да постане лукрвтивно предузеће. Оштро хритикује Уред аа контро.ту извоза стоке. Он је у рукама бездуш них шпекулвната, оруће за стицање тешких милиона. Г. др. Поповић на кра)у свог 2-ча. совног гсвора даје кратак резиме о томе како у нашој земљи може до. ћи до благостања. до отклањања по. лнтичко — племенско и социалиог не <адовол»ства. По његовом мишл»ењу ово се може постићи иа следећи иачни: Ако у иашој држави доће до пуиог изражаја политика нскреиог и правог Југословенства; гмо се као глввни принцип наше прнвредне полнгике г»стави подизање и уиапре. ћење пољопривреде; ако се, иарочи. то код омлад>ше Оуде радило иа развн ању нацисналних идеа.та и ре. лигнозиог осећања иасупрот доктри нама о ннтернационализму и запоставл.ању нациоиа.чиих традиција и хришћанског иорала. Квда се испу. ие оои услови. закључуЈе г. др. По. повић, онда ће етверно бити учврш. ћеиа наша држава, основаиа вол>ом свнх делсва народа. Г. ВЕЛИМИР ПОПОВИЋ Реч Је потом добно бивши миииствр г. Велииир Поповић. На уводу свога говора он каже да Народна скупштниа ггрнступа Једном од својих иаЈважннјих послсва. Узела је у претрес предлог Бууета. Одобрава-

њем Буџета, Скупштииа се саглвша. ва и омогу(у>1е рад влвде у лравц> како ]е он досала воћен. Одбациаањем Буџета влади се одузима та мо. гућиост ЗОог оволнхе важности Бу џетв ДЈПШОСТ Је унето сву потрсОну оОјективност како Ои оддука почива ла иа луиом уверењу да )е Скуоштииа на)0оље послужила отаџОнни. Г. Половић затим квжс да смо сувише притиснути разним невол>ама да Ои мнрно мог.ти просУћиваги при лике. ТреОе се трудити да оОЈектив. ност преовлада. Наше прнлике, по речима г, Половића, гтретставл>аЈу је диог тешког Оолесника. Тог Оолесника не треОа потрзати али је дуж ност свих да иу потраже лека. Извршига п дужност, оздрваити земл>у, знвчи оправдати ову генерациЈу пред историЈомм. — Г1окуша|мо ми, које је народ и. заОроо, да извршимо савесно своју дужност. — Е... аар аас народ изаОраог чуЈе се глас са деснице. Г. Псловић своја полнтнчка иллагања лочиње са 1929 годином. Он каже да 6 Јвнуар оОележава нове односе у животу нашет народа. Вре ме од 6 Јанувра до данас дели се У два пернода: први периоа зввршен је 24 јула 1934 године. Тада лочиње нови период. После годину дзна од смртн Блаженопочившег Крал*а тај пчт се прогласио тешким и непроходним. Иако је ова влада изрази. ла лриврженост б.јануарским начелима, илак |е њен рад тешка нега. циЈа и осуда 6-јануарске линнје. ТРИ ПОЛИТИЧКА ПЕРИОДА Г. Поповић затим наглашава да је 6 јануар имао два Оитна обележја: цил> и пут ка томе циљу. Цитира ргчи Блаженопочившег Крал>о „да је цил> његове владавине чување нз« родног и државног јединства". Ти основни елементи добили су свогз израза у садашњем уставу. Овај шс« стојануарски период г. Поповић дели на три периода: први период јесге долазак г. Петра Живковића на вла. ду. други период претстављвју владе од силаска г. Живковића па до режима г. Јевтића, а трећи период прет« ставља влада г. Богољуба Јевтића. Говорник прелази на појсдиначну анализу периода квко их је напред поделио. Влада Петра Живковићз

задржава се иа дежларацији владе од 4 |ула 1936 гоаине. О ПОЛИТИЧКИМ ЗАКОНИМА После тогј г Велимир ПопММН третчра питање политичких зак)на, које треба да донесе влада г. др. Стојадиноаића. Каже ла би треОало што |фе донети Закон о самоупра■ама. Та| аакон ће, по његовом ми шл»ењу, решиги миога тешка питања. Што се тиче партнско полнтич* ког живота, г. Поповић се пита по коме се оистему он развија,

— Хрватн данас и сувише исткћу сво|у иидивидуалност, као да се бо> |е за њу. Од чега оии чува|у ту сво ју индивмд\алност кад ома ни|е пи од коге угрожена? Саој говор је г Рафа|лоанћ аавр. шио апелом да се уОрза проиес вра ћања нпрмалннм приликама, односно демократнји, доношењем потрсб ннх слободоумних аакона.

Свој говор завршаоа критииом датке.

Лутрија Удружеи.а југословснских железничарз и бродара

У цилу отплате свога дома у Бео граду, као н подизања ноинх домопа у већнм желсзннчкнм центрнма, Удружањс |>гословенских нацнонад них желсзничара и Ородари — Обласна упрква у Бсограду прирећује велику лутрију, чи|е ће се вучење оОавити на дан 15 јуиа, у просторијама дома (Сарајевска улнца број 26, Бсоград). Цена срећки је пет ди нара. Ови домови служили би као видни спомсници изгинулнм железничарима и бродарнма у минулим ра товима ■ истовремено као васпитне жиже, у националиом и културном погледу, за железничаре и брс.дг^, спремајући их аа иаступајуће за-

Г. др. Коч. >и Поповић говорн

спровела )е мудро ликвидацију теш- ^ <«п-и>у. вслн г. Рафа ( ми« П1НОГ. ко!и СУ влалалн до 1920 л°®ић. говори се врло често. Гово-

партнЈског система, и критнком де мократије истичућн ипак да се н< оаушевлава ни фашистичким систе мима. Гласаће против. Г, ЖИВОЈИН РАФАЈЛОВИЋ Затим )с говорио г. Живојин Рафајловић: — Влзда г. Стојадиновнћа дошла |е на власт да ликвидира са јануарским режимима. Чим је дошла, сжа се изјаонила да земљу трсба вратити нормалним приликама. ХРВАТСКО ПИТАЊЕ ТРЕБА ДА СЕ РЕШАВА У СКУПШТИНИ Потом прелази на хрватско питање. О овом питању, вели

ких односа који су владали до 1920 године. Ударила |е темеље народном и државном животу. Дотадањи пар. тиски систем укинут |е и после извесног времена створена је могућност за ново политичко груписање на дру. гој бази, а не на племенској и веп* ској. Укинут је и дотадашњи глома. зни админстративии систем. Ударена је основа новог вдминистративног у« ргћења, новог система. То је успех Петра Живковића. Ова) адиннистративни посао претставља велики ре* форматорски потхват. Његовим силаском настило је смр. њивање неколико влада. То је други моменат, други период шестојануарксе политнке. Тада |е тежња била концентрисана на то да се већ обе« лежсним путем настави посао. Да се практично изведу иовостворени пар« тиски и адмннистративни системи. Административно« преурећгње ни)е дало очекиване резултате. Стало се на пола пута. Па ипак, ове владе су постепеио ишле ка постављеном аз. датку Изн-иада пао |е воћ народа. Пао 'е Велики Краљ. Његовнм нестанком нј ступила |е опасност да се угасе вглике смерииие његове политике. Тре бало )е омогућити брже спровоћење свих шестојануарских потхввта. До« шла је влада Богољуба Јсвтића. Ова влада била је свесна у коме правцу треба развити делатиост. ОсечаЈући тежину задатка и држећи се беском. промисно шестојаиуарских начела, влада Богољуба Јевтића сматрала јс за иајважније да се измире и сложе све народне снаге. Са таквим схватањима приступило се оцени проблс. ма. Најважније питање били су избори. Влада Јевтићева била је свесна судбоносиости тих избора. Но ни^е се колебала. Ми сио знали своју сна. гу. Желели смо да практичним комб^наиијама ангажујемо све родољубиве снаге. Трудили смо се да све по« аовеио на окуп и да другима створи мо могућиости за окупљање ван нас. Све за добро аемље. Пустивши иа слободу све политнчке људе, влада ]е дала знак да жели окупљање. Окупљање на шестојануарско! бази. Тако )е омогућеио и опоаицији да изаће на изборе. ОБЈАШЊЕЊЕ Говорник дал>е расмагра рад аладе г. др Милана Стојадиновића и новине, коЈе Је донела. Исто тако

ри се свуда. Сли онде где му је место, онде се најмање о њему говори. Само овде у Скупштини пред народним посланниима трсба то питање из »ети и расправигн. (Аплауз са де-с. нице и лсвице). КРИТИКА УДРУЖЕНЕ ОПОЗИЦИЈЕ — О хрватском пигању говори се нејасно, улраво питијски не)асно. Из редова београдске У. о. чујемо ал треба изаћи Хрватима у сусрет качо би се то питање иогло што пре дз реши. Из Загреба опет чуЈемо да Хрвати траже да на свои дому буду слободни. Ово двој есе никако ие слаже, и стога )а који сам до прошлих избора припадао Удружсној опз. зицији, управо сам се на овом пита. њу са њом разишао. Србијански део Удружене опозици|е био би дужаи да отворено каже колико је спреман дати Хрватима и докле мисли ићи у прихватању њихових ззхтева. Ја мислим да се не би смело у по пуштању ићи даље од најшнрих ба иовинских самоулрава. После иеус« пеха Удружене опозиције покушалз )е влада да приступи решењу тогз питања. Али и она треба да дзбро пази докле ће ићи у попуштању. КраЈња грзница докле би она смела да иде |есу широке самоуправе и декониенграиија власти. Ко тражи преко тога, значи да неће спорлаум. — Да )е данвс жив покоЈни Раднћ никад се не би говорило о ф.*« дерациГи к*о што се није говорило ни за његова живота. Јер Гадић, иа колико 6 чј политички колебљив, у свом држањУ није никадв био без напионалне осиове. На стоЈи да је хрватскн народ потлачен до те иере да Ои могао да Оуде незадовољан. Жалбе ко|е су се )уче ч>ле с ове говорнице (мисли на глор г. Косића) нису ни како осиомане. Јер иикако ниЈе тачно да су Хрвати под Аустро-У гарском им1ли више и да су се мо< 1ли осећати слободииЈи него што се осећају данас у своЈоЈ роћеноЈ таџбини ЈугославиЈи. — Да ли су они икад тамо нмали и Једиог свог мимистра? Не. — Имали оу аутономију — чу|у се гласови. • — А у ЈугославиЈи, настаоља г. Рафајлов+Л, ми смо имали миннстра спол»иих послова Хрвата, и то у иај критичии-јеи тренутку, од«ах по свршетку рата.

ИзЈава г. Петаксаса Атина, 19 фебруар Министар прстседник г. Метаксде примио је после одласка сансзничкнх министара претставнике штамле и рскао им је: „И Грчка, коо и наше три савп нице, може да буде потпуно задовољна резултатима састанка Балкон ског споразумо. „После тог састонка, наше балкон ско јединство |аче |е него икада. „Радујсм сс што то могу да саоп штим 1СЛИНСКОМ нороду и шш могу да дам израза убећењу да ће Болконски споразум, оруће миро и реда, остати вазда чирст и нспоколеб љив. Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ И Г. АНТОНЕСКУ ПРОПУТОВАЛИ КРОЗ СКОПЉЕ Скопље, 19 фабруар Мећународним возом Атина—Париз у 13.15 часова пропутовао |е кроз Скопље претседник Министарског савета и министар иностраних послова г. др. Милаи СтоЈвдиноаић са румунским миннстром иностраних послова г. Антоиеском. На сколској станици претседника владе г. др. СтоЈадиновића дочекао Је бан Вардарске бановине г. Пауновић, вршнлац дужности Треће арми-јске области дивизијскн генервл г. Јечменић, митрополит скопски г. Јосиф, коЈе је г. др. Стојадиновић примио у соојнм колима. Сем тога на станици су били и други прстставници војннх и цивилних власти. Послс десет минута задржапања на скопскоЈ станици воз са прет* ссдником владе г. др. Стојадиноонћем и г. Антонеском кренуо Је даље. Апелација је потврдила оптужницу против Мипоиа Обреновића, геоиетра, за иекопико превара Недавно Је ухопшсн Милош Обренопић, геометар, коЈи Је оптужсн дз Је октобра и новембра мессиа прошле године извршио код нсколико београдских фирми низ прспера. (3бреновић се претставл>ао као ннже њер фирме „Југорадња". Претставл>ајући се тако он Је одлазио код појединих фнрии и од њих тражио понуде за израду дренажних решет ки. Многе фирме су му поручипале ове рсшетке. Од сввке фирме он Је узииао нопац акоито закључепог посла. Државии тужилац за грод Бео* град подигао је оптужницу протин Обреиовића. На ову оптужницу Обреиовић Је улпжио жалбу. Због то га |е Апелациони суд понопа рас» прављао кривицу Милоша Обреновића. Апелациони суд Је у целости потврдио оптужиицу Лржанног тужиоца и одбио жалбу Обртовића. У Окружном суду аа грвд Београд ускоро ће се судити окривљеном Обреиовићу.