Правда, 20. 02. 1937., стр. 10

1ШАЂШ ДЕО

НАВД«

21) ФЕБРУАР 1937

НИЈЕ ЛАКО БИТИ ПОТПРЕТСЕДНИК УНИЗЕ Слике из америчког живота — Епизоде о Тео дору Рузвелту

претседника још претседникове, г

„КЛАЈД КЛИПЕР" ЛЕТЕЋЕ ИЗ ЕНГЛЕСКЕ У АМЕРИКУ КАО УСПОМЕНУ НА ПРВИ ЛИНДБЕРГОВ ЛЕТ ПРЕКО ОКЕАНА. МОДЕЛ АВИОНА КОЈИ ЋЕ ЛЕТЕТИ

Претседник Сједињених Аме- ] ка Уније осморица умрли на поричких Држава је први грађанин слу. Поред тога њих 13 су на пои први највиши чиновник Уније. ] сао дошли као свежи, зрели и др Други највиши чиновник у Унији жећи мушкарци, а после седмого је потпетседник. Из америчке ста дишњег рада одлазили као седи и тистике се види да је дужност пот погурени старци. много тежа од | Бнвши претседник Уније Теоправа скоро ни дор Рузвелт био је у млађим гокаква . |динама кандидован за потпретсед Од тридесетдвојице потпретсед ( ника Уније. Он је знао да су му ника Уније умрли су за време сво то непоијатељи из партије „подме је потпретседничке делатности тнули" и борио се свеср^чо да не н>их осморица. Ниједан од њих ни постане потпретседник. Из парти је погинуо од атентаторске руке, је му је наговештено да ће сасвим из простог разлога што су то би- сигурно бити изабран. На то је ли марљиви радници државе, а ни Рузвелт пред партиским конкреуколико истакнути политичари, о- сом изјавио: пасне личности. — Ни силом ме натерати да по Сва политичка права, која је- | станем потпретседник! Јер ја додан амерички потпретседник мо- , бро знам што то значи! же имати, састоје се у томе да се Али ништа то није помогло. Руз може бирати за претседника сена ■ велт је, ипак, изабран за потпрет та! Тај положај му не пружа никакву политичку моћ или уплив.ј Али тим су веће шегове дужно- ј

седника и морао је да обуче оно што је у животу највише мрзео: фрак. Али се зато Теодор Рузвелт љуто осветио својим партиским „доброжелатељима" и сенаторима чији је био претседник. За казивао је седнице за време нпјве Ких летњих жега и по праву. прс ма правилнику Сената, могао је са тима да чита неке законске пројекте. Сенатори су се купали у зноју свога лииа и преклињали потпрет седника и претседника сенлта. Он је у томе одлазио тако далеко да су сенатори предложили нов законски предлог о избору потпрет седника, али тај предлог је одбачен. Тако је Теодор Рузвелт до краја седме године морао да вуч р крст мучеништва...

Тајна Атпантиде Хоће ли из морских дубина искрснути давно потонули континент? Столећима су научници и писци Он је уверен да Ке стари, давно посвећивали пажњу давно ишчез- ј нестали свет опет искрснути из мо дужност потпретседника

сти. Потпретседник је човек који мора уместо претседника да присуствује свима националним свечаностима, свим банкетима и ручковима. Претседник има право да то одбије, потпретседник нема то право. Присуствовање свечаностима и давно ручковима — то је свакодневна

веома пољане

лом континенту Атлантиди, вели- ра и то ће бити стара, раскошна ком копну који се некада давно и богата Атлантида, на ко;ој је не простирала између Европе и Аме- када живео најбогатији и најмоћ

рике, место где се данас простире Антлански Океан. Према једној старој легенди, то је била напред на и богата земља, центар културе света пре Египћана. Необјашњивом катастрофом цео континент је преко ноћи нестао, утонуо у Атлантски Океан. Леген да није научно доказана, али и оз биљни научници и данас верују да је Атлантдита постојала. Једно пророчанство познатог италијанског научника Уга Мондег-л«ј*професора универзитета и геолога светског гласа, изазвало је недавно сензацију у научним кру-

нији народ на свету.

ЧОВЕК КОГА НИКАКО НЕЂЕ ДА УХАПСЕ Доживљај париског бпагај ника Седа Жак Сед, благајник једне вели-

говима. Он већ годинама ради на ј открити. Читао је у новинама да геолошким истраживањима и дао , је казна много блажа, ако се кри

свима политичким, фин~нсиским и социалним питањима. На сва пи ке париске банке, утврдио је јед- тања мора најљубазније одговара ног јутра да је .из касе банке про тиневерио 200.000 франака. Он је | Зато и није ник^кво чудо што то хладнокрвно утврдио и почео с у од досадањих 32 потпретседни да размишља шта да ради. Знао је да ће се његова дефраудација

Новчане казне за загрљај и пољувац за вопаном за време вожње Још не тако давно млади љубав воланом плаНа казна од 10 франа ни парови су одлазили у шуме, на ка на лицу места, за пољубац 20 паркове, седели франка. Ако се случај код истих Је тежак и заморан посао. Тежи под стогодишњим стаблима, узди лица понавља, казне су доцније од најтежег телесног рада. То са |сали и гледали у звезде и месец и много строжије. Може се десити тире човека. Он мора да одржи не урезивали почетна слова својих и- . да заљубљени пар оде и у затвор. колико говора, да буде насмејан и мена у дебелу кору дрвета. Ту се ј Занимљиво је да је прва новча љубазан. да седи до зоре и оде десило да су се први пут загрли- на казна по новој уредби францу као последњи гост, да би већ кроз ли и пољубили, па, можда, и зару ј ских саобраћајних власти убрана два сата у Белој кући почео свој чили... |у колонији — у Тунису. Тамо Ј*е редован посао... | Д ли романтику старих лепих ( први заљубљени шофер кажњен При том мора да пази на своју , времена сасвим је потиснуо модер ј с тридесет франка. Он је загрлио спољашност, углађене спољашно- НИј нервозни темпо садашњице. ји пољубио своју драгану за вола сти, да буде тачно обавештен о | Данас бавни ви „росто не , ном - ?" Ј е В Р Л ° Р адо исплатио свима ппаитнчким гћин-нгигким i . г ..

| маЈу времена да одлазе у шуме и паркове; они седаЈ*у обично у ауто; младић управља аутом — че сто и девојка — они се приљубе једно уз друго, загрле се, па се чак и љубе за време најбрже вож ње и против тога нико није до ско ра ништа имао да каже. По неким земљама саобраћајне

полип^цу казну и рекао: — У љубави новац не игра уло

Краљ и песник — когеге Пруски краљ Фридрих Велики ј полициске власти су утврдиле у

је до сада већи број геолошких 1 вац благовремено добровољно ја ' НРП «„ и „ л ■ _ I • г I неооично Је ценио немачког песни , последње време да се невероватпророчанства, коЈа су сва била ; ви пол„ц„ )и . I ка Клауса Грота „ често шетао „о повеКзо број аутомоб„лск„х не Он ,е пошао свом адвокату и с њим улИ ц ама Берлина '

сва потпуно тачна и испунила се у це | чун јс пошао свом адвокату и . ..»i . „ с њим улицама оерлина. Једном срећних случаЈева изазваних овак лини. с њим се посаветовао шта да ра- . г . _ , ч I л г. У к рал> и песник срели у при- , вим робовањем љублвним нежноОвога пута, ипак, пророчанство ди. Адвокат му Је дао савет да ГТЛНИ1ПТЛ/ Ки д д Г ллт „ 1

- станишту Кила. Грот као песник и професора Мондела звучи мало све призна и да се приЈави одмах боем није много поштовао дворску фантастично. Он се бавио омиље полицији. I

ном темом Атлантиде. Он каже да струччњаци из доба Христа, нису, наравно, знали за Америку, али су слутили да је континент Атлантида постојао и да је преко њега водио далеки пут до Азије. Тек у новије време геолози су направили важна открића, која по тврђују претпоставке старих науч ника. Подробним истраживањем у самом Атлантском Океану наиш ло се на трагове, који Ј*асно пока зуЈ*у да је између Европе и Амери ке стварно постојао некада конти нент великих размера. Италијански научник Мондело

о • г, . | етикецију и према краљу Фридри оаЈедно с адвокатом Сед Је о- ' „ м ' ху оеликом се понашао као и пре тишао у кварт и дежурном писару .„ ..... Л г , ма осталим обичним смртнима. Он признао проневеру. • . г п • Ј е реширио руке кад Је — Ностоји ли против вас кри

вична приЈава и решење о хапшењу? — упитао је писар. — Не! — одговорио је адвокат Седа. — Е, онда вас не могу ухапсити! Идите у тужиоштво. Отишли су у тужиоштво. Ту су Седу рекли: — Не могу вас ухапсити и немам времена за вођење глупих ра зговора! Идите! Сед и његов адвокат отишли су

тврди да ће се ускоро из Атлант- . потом у управу града, али и ту ског Окрднд ичлмКи " пппл им је запрећено да ће, ако им и да

ског Океана издићи ново копно, односно стара Атлантида. То издизање настаће услед великих ге олошких поремећаЈ *а, изазваних последњим земљотресима у централној и јужној Америци. Мондело је годинама радио у Бразилији и сам се спуштао у гњу рачком оделу на морско дно врше ћи своја занимљива истраживања.

Чудотворни сликари — Познавао сам ј # едног сликара, који је паукову мрежу тако ве што насликао, да је једна служавка пола часа пајала на слици мислећи да је то права паучина! — Иди, молимте, то је немогућ но! — Зашто да ј *е немогућно? Чуо си за оног старог грчког сликара, који је грожђе тако вешто насликао да су птице долетеле да кљуцају грожђе. — Не сумњам у то. Али сумњам да данас има таквих служавки. ље буду досађивали тражењем хап шења, бити избачени! Сада је Жак Сед очаЈ *ан, јер не може да нађе никога ко би га ухапсио за проневеру...

Најлепши женски осмех Недавно је у Италији приређен конкурс међу женама и девоЈ *кама да се утврди коЈ *а жена има најлеп ши осмех. У конкурсу је учество вао врло велики броЈ* жена и дево Ј *ака. Жири Ј *е морао да решава ко ме да подели прву награду. Најзад је титула жене с најлепшим осмехом припала лепоЈ* Римљанци Нини Лечини. Она не само да уме лепо да се осмехује, већ је и иначе жена ванредне лепоте. ЧУДНА ЉУБАВ — Оче, је ли г. Миражпић дошао да запроси моју руку? - Да. он је зато доиго. Сада седи у мојој ' соби и рачуна колико те воли...

приметио краља и узвикнуо: — Добар дан, господин колега! Краљ Фридрих Велики био |'е велики демократа и волео боеме, али ово је, ипак, било много, јер се тиме грубо вређала дворска етикециЈ *а. Он је љутито упитао пе сника: — А по чему смо ми колеге? — Зар не знате? Па обојица смо почасни доктори оксфордског универзитета! Краљ се сада насмеЈ *ао, Ј*ер је Грот имао право.

Манифестације у Сан Себастијану поводом аауаећа Малаге

мисли — А. С Пушкин Срећан је онај који је рано оставио своју чашу ј*ош пуну и ни је свршио свој роман. Сви морамо умрети а да се не изразимо. Нема среће без заједничког живота. Законита жена то ј *е ноћна ка па постављена ватом са наочња цима. Сва глава стане. Моралне изреке, за дивно чудо, врло су згодне у случајевима када ми сами мало што знамо да кажемо ради свога оправдања. • Од судбине се не може утећи ни на коњу. Не продаје се надахнуће, али може да се прода рукопис. Постоје две врсте рогоња: јед ни, стварно носе рогове; они добро знају шта треба да раде... Много је, међутим, тежи положај У ФранцускоЈ* се за загрљај за оних Других, оних који су поста ли рогоње захваљујући само пуб лици. Недостатак хрбрости не опраштају млади људи, који у храбро сти виде врхунац свих човечанских врлина и оправдање свих могућих порока. Има људи чиЈ *а спољашност са ма одбија помисао да у њима по дозрева страшљивост због неке жртве њихове страшне вештине. БоЈ*ажљивост стално прати љу бав, а понос и кокетство искуство старог лоле. Горак ј *е туђ хлеб, а тешке сте пенице туђе куће; а ко би боље знао горчину зависности, ако не заштитници других. У престоннцама жене добиЈ *аЈ*у можда боље образовање али навике светског живота убрзо изгладе карактере и ствг.рају тако Ј*еднолике душе, као и модерне шешире.

стима за воланом. Заљубљени управљач кола, у тренутку страсног пољупца, заиста и не мисли куда вози и на какве опасне препреке може да налети ауто. Несре ћа се деси за трен ока, а, што је најгоре, због излива љубави у ау томобилу страдају и потпуно неви ни људи, пешаци другог аутомоби ла. У ФранцускоЈ* је сада донета нова уредба, по кој'ој је љубљење и грљење за воланом за време вожње наЈ *строжиЈ *е забрањено. Ко хоће да се љуби и грли, нека остане код куће, у спаваћој соби. Не треба то износити никад на улицу, каже се у тој строгој уред би, ј *ер нико није дужан да страда због љубавних нежности других.