Правда, 20. 02. 1937., стр. 12

П Р А В Д А

— 20 фебруар 1937 гоцинв

Соцпално-прашна хроннка ПРИ ПРЕСУЂИВЛЊУ ТРЕБА ВОДИТИ РАЧУНА И 0 ДАИАШЊЕМ ВРЕИЕИУ

Из свих тих разлога ми сматраио дз ]е то јелан велики принцип, велика лобит за наше право и мишл>ења смо ла јој треба оснгуратн че само живот већ и потпуно функционисзн>е, функционисање без икаквих огра ничења. Временом она ће толико ући у правну свест нашега нарола ла ће бити нешто битно н нешто без чега се не може замислити наше наиионално кривично право. И порел тога што нам је 5илз намера, да своју реч, по овом.питању, по питању условне осуле, овим завршнмо, намеће нам се, и порел нашег отпора, потреба та о њој проговоримо још неколико речи. Усл>вна осула предвићена је че самз у зем л>ама које смо већ помсчулч. Она постоји и у примени |е у »громној већини цивилизованих права и држава. Мн кажемо цивили * јвлннх нрава, јер и права има нецивилизЈваних, као што има нецивилизовани< људи и народа. Сзуда је, више мање, 1-на предвиђена за кззне Јагв »ром, дакле преступне кривице. У Француској, на пример, она се може -Јрименити само на кривце које се кажн.аваЈу затвором. И то без ».б^ира: колики |е затвор: једна, две, три и највише до пет година. Код нас ;е - јнп предвиђена само за казне дз једне I одине обичног затвора. На строга затвор (јер имамо две врсте затвора: стр - )ги и обичан) онз се не може срименити. Само шго је рж трлјања ове осуде у Фрачау^КЈМ нраву законски утврћен. Јн изн»>:и чст тдина. Према томе, не може бити ни мањи ни већи. То значи да време кушње мора трајати ни више ни мање него пет година, н ако се заго време осуђени не огреши ни о јгдан законски пропис. сматра се као да није био ни осуђиван. И код нас ;е тако само што |е одређивање трајзња кушње, између јасно и категорички обележеног миннмума и максимума, остављено судији. У француском праву условна осуда примењује ;е на све казне затвором, и без обзира на јурисдикцију, управу без обзира на суд који је казну изрекао. Шта више, условна осуда примењујс се и код В01них судова од 1911, што значи већ четврт века. Ми сматрамо да је то потпуно на свом месту, Нарочито због тога што су војничке кривлце за време трајања војног рока много пута и више израз младићских недоследности и несташлука него што су израз озбиљних мотива. Код нас војно законодавство не познаје условну осуду, а ни грађ. крив. право за чиновнике у погледу дела учињених у званичној дужности. И то све зато што је код нас од увек била већа повика према кривцима у односу, рецимо према држ. каси него према имовини приватних лица. Узгред буди речено, ми то једва разумемо. Држава се у овом случају јавља у истом својству као и покрадено приватно лице, и као што држава има право да тражи заштиту својих интереса, исто тако и приватна лица треба да уживају иста та права. И кад је за злоупотребе (да употребимо тај израз) према приватним лицима предвиђена условна осуда, ми мислимо да та иста мера треба да буде предвиђена и према крнвцима за злз употребе према државној каси. Корупција се, истина, може сузбити оштрим казнама, али то није једина мера која би могла дати максимум резултата. Узрок није само у предвиђеној строгој казни ни у изрицању благих пресуда. Узрок се може потражити и наћи у условима живота и у самом животу. Питање је, да ли је могућна измена тих услова, д а би се сузбио криминалитет. Ми мислимо да ово питање заслужује да се о њему размисли а са своје стране мислимо да је то потпуно могуће, што се види из примера које смо V току овог чланка навели а којима би се могли додати и други, што ми сада не чинимо да би смо избегли презелику опширност овог нашег написа. О овоме би се )ош много имало рећи. Да нас то излагање не би далеко одвело, ми сада прелазимо на питање: д а ли су наше судске пресуде благе или преке. О овом питању, ми смо већ у неколико наврат<1 рекли своје мишљење. Остаје нам сада само да га искажемо и да му дамо дефинитивну форму. Рекли смо да наше судске пресуде нису благе ни са гледишта које наш народ има о њима и о суду. Ми призна;емо противницима овог мишљења, да пресуде наших судова морају бити, између осталога, израз народне душе и прилика под којима живимо као и обичаја и менталитета нашега народа. Само што морамо рећи да ми ту народну душу схватамо мало друкчте и лепшом је видимо. Наш народ има меку словенску душу и добро, велико срце. То се на:боље види из оних речи које се често чују у нашем народу и у судовима у унутрашности наше њемље: „нека му је Богом просто", „нека га зло не нађе са мо;е стране", „не могу да га примим н а душу", „Бог ће му судити". и т. д. Наш народ није У основи бруталан, ни свиреп. А још ма-

ње је циник и садиста. Он је и сувише далеко од тога. У маси он је идеалан, он не уме да се свети. Он разуме и уме н да опрости. Толико се пута у пракси дешава да се странке измире н дођу пред суд да то и изјаве, али на њихову жалост, њихово нзмнрење често се не узима у обзир, јер је то у великом броју случајева законом не дозвољено. Саопшти им се да се дело извиђа по службеној дужности. И оне оду из^суда разочаране и са нејасним појмовима о томе. Тачно је да пресуда треба да буде н израз средине, али, у исто време, она мора бити и израз општих прнлика не само код нас него и у свету. Угледати се на лепе примере културних средина и народа није нигде на одмет, па ни у случају који нас занима. У овој области треба ићи напред и решавање ствари само гледањем у натраг и гледањем само на своју непосредну околину, је противно прогресу, који и ми морамо пратити и кога морамо следити. Свуда, па и на овом пољу/ Да ,тако нисмо радили, већ да смо поступали према супротној тези, још би у нашем кривичном праву фигурирала телесна казна и друге застареле установе. Зато судска пресуда мора бити израз многих и многих компонената, а не само ове или оне. Кад се суди мора се мислити и на време које преживљујемо . Суђење мора одговарати ступњу културе на коме се налазимо. Кукати за прошлошћу често је пуга неразумљива ствар. Пресуде садашњостн не могу се у свему и потпуно поклапати с а пресудама прошлости. То је потпуно психолошки објашњива ствар. Ако данашње пресуде упоредимо са пресудама прошлости, врло је вероватно да ћемо наћи да су оне биле строже од данашњих, али то не значи да су оне биле боље, разумљивије и праведније. Један од дискутаната у овој анкети навео је случај једне пресуде, по ко;ој Је неки службеник, државни или самоуправни, кажњен за утају суме од 70 хиљада динара са двадесет година робије! За 70 хиљада двадесет година робије. А један опет сеоски кмет, неписмен или полуписмен, з а случајнЈ затурених 65 динара, кажњен је са три месеца затвора и то без условне осуде, пошто условној осуди нема места за дела учињена у службеној дужности1 Зар се може рећи да су таквс казне благе? Д а нису благе ни ове казне ни уопште пресуде наших судова, то се може видети и из упоре« ђења наших пресуда са пресудама

страних судова. Ми ћемо узети свега два примера: један из француског и други из енглеског правосуђа. 1) У Француској је ту скоро једна жен а удавила свога мужа зато што је био пијаница и груб у поступцнма. За ово дело француски суд је ову жену ослободио казне. 2) У Енглеској десило се нешто што је свима нама остало у живом сећању Јер је наше узбуђење у тренутку кад су све новине свет.а објавиле ту вест било тако интензивно да је једну таку вест тешко предаги забораву. Сви се ми сећамо да је једнога дана пре неколико месеци био покушан агентат на ондашњег Краља Енглеске, Едуарда Осмог! Атентатор је ухваћен, кривица извиђена и ислеђена н кривац кажњен са двадесет дана затвора. Само 20 дана затвора за покушај атентата на Краља Велике Британије, цара Индије, Врховног заповедника све војне и поморске силе највеће империје на свету, и т. д. Само 20 дана затвора за покушај атентата не само на главу Великог Бриганског царства већ и на светски мир! Само 20 дана затвора з а атентат на најсимпатичнију кра љевску главу и најплеменитије краљевско срце енглеске историје. И после саио ова два примера из јурисдикције двају најкулгурнијих народа на свету, француског и енглеског, може ли се говорити о благости наших судских пресуда? На ово што смо сада рекли многи ће, можда, казати: што се нас тиче Енглеска, што се нас гиче Француска, што се нас тиче остали свет! Нас се тичу наше прилике и ништа више. Ми се слажемо с тим да о тим приликама судија мора водити рачуна кад суди, па и законодавац кад прописује законе, али и у овој области као и v свима другим, и други услови имају утицаја. Утицај иностранства и овде се манифестује и осећа. У духовној култури као и у материалној. Тог утицаја не би било само онда кад би смо ми били одвојени од осталог света, што, на нашу срећу, нисмо. Тај утицај се свуда осећа, па се мора осећати и у нашој области. Не би се осећао само онда кад бисмо ми бнли неко острво ирака затурено негде на некои непознатом океану, али ии сио део овог цивилизованог дела света, и хтели ии то или не хтели, зраци њенога сунца прожииају наше национално биће у свииа областииа људског живота, па и у области права н изрицања судских пресуда. Тако то иоба бити. Драг. М. Бабић, апелационн судија у Београду

Биланс рада Савеза рибарских задруга Зашто се у нашој земљи ое нронзооде рнбљн зејЈин и брашно У нашој земљи поста ;и [една задруга која се искључпво бавн продајом речних ракова

Нови Сад, 18 фебруар Савез слатководних рибарских задруга. са седиштеи у Новом Саду, забележио је токои прошле године знатае успехе на унапређењу и раз. вијању ове приврелне гране. Преиа подацииа којииа Савез располаже ио же се закључити да је прошла година у његосу раду била плоднија од свих ранијих. Савез је, иначе, основаи пре четири гоине, са прилично тешкоћа и не разуиевања од стране рибара. Сада, иеђутии, он је централна организација, кроз коју пролази целокупнн привредни живот слатководног рибарства у нашој земљи. У погледу тешкоћа које погађају делатност Савеза нгсоди се решење монополске управе о забрани повлашћене повуке соли за консервира ње риба. Како је ово питање веома значајно за слатководно рибарство, Савез је, пре извесног времена, тражио од надлежних фактора скидање ова забране и хитно доношење Пра вилника о употреби соли за консервирање риба. Сада се приближује нова сезона рибарења и настаје питање како се вишак рибе слабијег квалитета, који не може да издржи дужи превоз, консервирати. Ако би се догодило да понова не буде одобрена набавка со ли за ово консереирање по повлашће ној цени, иоже лако доћи до подизања цена сланој риби, што ће погодити, у првом реду, потрошаче. За ситну рибу, која не ттодноси пре воз, а која се иначе највише лови, иооа се, по гледишту Сав«за, наћи други начин искоришћгоања. У нашу земљу увозе се, годишњс. врло велике количине такозванот рибљег брашна за гајење стоке. И баш би се ту могле све врсте ситних риба, јкоје се иначе продају скоро у бесцење, корисно употребити и из њих јпроизводити рибље брашно. При овоме, добио би се још један произ| вод који готово искључиво увозиио

из инстранства и дајеио за њега велики новац. То Је рибљи зејтин. За његову производњу код нас ииа ггуно погодних услова, а не би се иорала учинити каква нарочито велида инвестиција. Овии путем би се трговачки биланс наше земље попра вио за милионске суие, колико ии плаћаио иностранству за увожење рибљег зејтина и брашна. Нову пословну годину Савез рибарских задруга почео је под добрим перспективама. Већ досад, у тт ку јануара, основане су четири нсое организације, међу њима и једна зз друга за продају речних ракова, прва ове врсте у земљи. Иначе, Савез је у ирошлој години учинио неколико покушаја са пласирањем речних ракова на домаћии пијацама, и ту је било лепог успеха, пошто је на нашии пијацаиа пласирано пола вагона ракова. Сеи су изгледи да ће се ова грана слатководног рибарства развитњ још више, јер се, у последње вреие, јављају и иноге стране фирме, кнтересујући се за речне ракове код нас и нудећи врло добре цеие. Ј.

Изложба гопубоЕа и живикс у Новом Саду Нови Сад, 18 фебруар Ускоро ће се у Нивои Саду приредити једна велика изложба живине и голубова. На овој изложби, поред в". ликог броја излагача из наше зеиљг учествоваће и излагачи из Руиуни12, Бугарске и Чехословачке, који су већ најавили своје учешће. Изложба ће бити отворена почег кои априла.

Г. г. Едуар Ерно и Ромен Ролан, аут"ори најдубљих студкја које су објављене о Бетовену, направили су V неким моментииа поређења изиеђу Бетеоена и Наполеона. Сећања на хероја духа и хероја акције здрУ жена су у меморији историје. У току истог историјског периода во|сковођа и композитор водили су, сва ки на свом пољу, огромне борбе. Бетовенова музичка епопеја иде упоредо са ратничком епопејом Наполеона. Могло би се рећи о јед-

БЕТОВЕНОВ ЖИВОТ НА ФИЛМ9 Поређење између Бетовена и Наполеона Несрећне љубави Бетовенове

Хари Бор као Бетовен

носи да је музичарски император, а о другом да је императорски иузичар. Велики француски режисер Абел Ганс, који је пре неколико година из вршио један од најтежих задатака реализовањеи филма о наполеонсоској паради, извршио је сада и фил мовање бетовеновске трагедије. Ово ;е исто тако један тежак задатак, достојан само једног уметника високог ранта, поносног и смелог, какав је Ганс. Устремивши се на бетовеновске ви сове, Абел Ганс |е показао исто мно го амбиције и храбрости која г а је уздигла и на наполеоновске висине. А ли огромна је разлика између материјала за филиовање Наполесжа и

оног о Бетовену. Све што се одно си на Наполеона, то је у спољним сликаиа, ураиљеним, дакле у складу са потребаиа филиа. Драиа о Бетовену је, пре свега, драиа велике иузичке креације, јед. на церебрална драма, драма унутарње природе, драма соестн и душе, коју филм тешко може захватити н репродуковати. За обраду једне так. ве теме потребно је апсолугно позна вање снмфониске уметности, крајња музикална сензиби.тност, једна врста погађања тајнн лирског генија и ње« гових односа са стварношћу. Бетовен је свој сан кнтерпретирао са једном суоереном моћи. Он је жр|твовао своју младост, цео овој жн' вот ссојој уиетности. Патио је од неправде и свих невоља овога овета: „О, Боже, узвикнуо је он, помози ии! Вндим да сам напуштен од це. лог човечанства зато што нећу да се сложим са непраедом!" Био је скроман, племенит и слободоуман човек. Изјављивао је са наиа ношћу уметника потеклог из наро« да: „Сократ и Исус били су мојч узори. Моја уметност треба да тто. служи само за окрепл»ење сиромаш« н-их." Бетовен ннје имао много радостн у животу. У седаинаестој годнни по стао је глзва породице, пошто му к уирла иати коју је обожавао, а отац је био пијаница. Доцније, нећак кога је био усвојио, уиесто захвално. сти завео је Ђулиету Гичарди, коју је Бетовен силно волео. Осии тога искалио је страховиту иржњу према своме добротвору. Праћен незахвалношћу људи н у« дарцима судбине, од којих је нај« тежи бео губљење слуха, Бетовен је у једном иоиенту очајања узвикнуо: „Ухватнћу судбину за гуигу"! Ни код жена Бетовен није имао среће. Додуше, око тридесет жена интересовале су се за његову лич* ност, а две су у главнои играле важ. нију улогу у његовои животу: Ђу» лиета Гичарди и Тереза Брунивик. Тај део његпвог живота на филму је нарочито обрађен и завршен ње« говои сирћу. Да ли је Абел Ганс успео у свом тешком задатку? Француски листови уверавају да јесте, благоларећи, зна;г. ним делом генијалном Хари Бору, ко ји игра улогу Бетовена, а који |е свакако најквалификованији еоропски глумац за гу улогу.

Премијера филма „ДАМА С КАМЕЛИЈАМА"у Хопивуду Дописник париског листа „Пур Ву" из Холивуда, Харолд Салмсон, послао је своме листу извештај о премијери филма „Дама с камелијама" у коме поред осталог каже: Пре не«о време, Грета Гарбо за. сенила је цео Холивуд који је при суствовао светској премијери фил ма „Дама с камелијаиа" у Пали Спрингу, зиатском боравншту и срцу калифорнијске пустиње, на 175 килоиетара од престонице филиа.

Грета Гарбо Још пре преиијере фили је био засут похвалама упућеним на адресу његових реализатора и интерпретатора. Али у Холивуду се пра. ва вредност филма цени према томе како га публика прими. Никад, ијже се рећи чак ни у својии најлепшим филмовима, Грета Гарбо није била тако емотивна, тако сва уметница као у овој улози. Имајући на расположењу леп спе нарио и одличан глумачки амсаи5л режисер Георг Цукор успео је да сагради један фили који привлачи, који вас држи без предаха од по. четка до кра;а. и који у иоиентии;« салржи такве сцене, да суињате 1а сте икад видели нешто тако јако.

„БРАТ0ВА ЖЕНА" Ван Дајк, режисер познатнх фндмо. ва „Беле Сенке", „Тредер Хорн", „Ескнмо" итд. режирао је и овај филм мним.тјивог садржаја н јаке драмске експалзивности. У главним улогама су Роберт ТаЈлор, Барбара Стенвик, Џин Хершолт. Као мото овог дела нстакнуте су речи: „Крв је гушћа од воде, а «убав јача од смрти". Ова иде)'а у главном домннира у развоју драмске радн>е. Главна тема >в љубав која пролазн кров разне перипетиЈе н пскушења, као кроз гтургаториум пред улазом у рај, да на крају ипак трж умфује. Младог научннка Клајбурна (Р. Тајлор), којн треба да се венча са лепоч Ритом Вн\сн (Барбара Стенвик), старвји брат примора да напусти девојку ■ да са једном експеднцнјом крене у јужно-америчку џунглу ради истраживанл серума против тропске грознице. Да бн се освегича веренику, Рита се уда за љеговог брата Младн научннк враћа се нз џунгле, долазн до развода брака; Рита одлази у џунглу са бнвогам вереником. покушава самоубиство... Филм је добро режнран н игран. Поред главних актера солидно су н«тсрпре тнране и остале улоге. Има у изобиљу лепих пејсажа и емотивннх сцена. Оригкнална музнка. „БЕЗ П0ВРАТКА" Лесли Хауард, Роиео из филма „Роиео и Јулија", игра главну улогу у овом филму, који претставља јелан сасвим нови жанр, један оригиналан примерак у амернчкој кинеиа тографској производњи. У лнчмости главног јунака дат Је један од оннх типова каквим обнлу )е руска књжевност: човек који чре ће у свет да тражн нешто зл I га би врелело живети и — умретн. У његов живот изненада се \мешала једна банда гангстера. ПутујУ ћи и тражећи нове инспирацнје за своје новеле и романе, наишао |е на гангстере. Управо онн су ноншли на њега. Истовремено открипа да I* заљубљен у једну младу сироту девојку, обдарену за сликарство, а ко ја га искреио роли . Најзал је нашао лнце за ко)е врели умрети, па моли шефа гангстерске банде да га убије, да би девожа могла нап'атитн његову полицу осигурања. Понморао је гангстера да га убн|е и умн ре срећан што је најзад некоие био од користи...