Правда, 20. 02. 1937., стр. 19

П Р А В Д Л

%ј ФЕБРУАР 1»37

По жељи Антанте, дипломатски претстав ници Централних сила морају да напусте Атину Днтантина акцнЈа на Солунском фронту све се внше прошируЈе

224 У јесен 1916 Антанткна Врховна команла у Солуну свестрано се постарала да с« оснгура аалеђнна Солунског фронта од евентуалног р.знена^еља од стране Грка. Ту су савеаницн поступнли веома одлуч но, пгго је бнло потребно. јвр су Грцн су аа »реме рата показнвалн не само колеб.-ћиво, него н отворено германофнлско држак>е н бнли непрнјателскш ^ расположенн □рвма савезннчкој војсун. Још пре него што су Антантине тоупе крочнле на тл в Балканског Полуострва, грчка војска је делн* мнчно мобнлнзована, за сваку евен туалност, како је то тада тврднла грчка влада. У стварн, Антантннн шпнјуни су то убрао сазнали, грчка влада је једно време помишљала да оружано спречи долазак Ан тантиних трупа у Солун н Грчку. Антантнна Врховна команда тражнла је енергично од грчке в.чаде да спроведе хитно демобилизацнју своје војске аа све време док савезннчка војска буде бо равила на грчком тлу. Ве& у јулу 1916 грчка војсха је демобилнсана. По том захтеву Антанте, целокупна грчка војска у северној Грчкој имала се пребацити на Пелопонез. Грчка влада је то дуго одуговлачнла, надајуКи се да Ке Аустроугарска и Немачка, помогнуте б\тарском војском , почети нову офанзнву против Антантнннх трупа на Солунском фронту н успсти да очисте грчко тлв од савез ннчких војски. Пошто се у тој надн преварила, грчка влада је, најаад, приступнла пребацивак>у својнх трупа иа северне Грчке на Пелопонез. Прн томе су се Грцн бојали аа Епир, чији су албански део Италијани већ раније били окупирали. За време заузимања албанског де ла Епира дошло је до крвавнх окр шаја између италнјанске и грчке војске. иако обе земље нису биле једна према другој на ратној нози. Веииаелосова револуција 1916 годнве У самој Грчкој све је врило. ОсеНало се неко револуционарно ко мешање. Веиизелос је радно на по дизаи>у револуције, обараи>у , грчког режима и показивао ее као ва трени присталица Антанте. Он је Антантиним вишим офицнрима у Сулуну и војним аташеима у Атини стално обећавао, да ће он, ако постане претседник владе, »аратити против Цеитралних СИА|1 * п> моКи с грчком војском Србе ■ савеаннке да ааузму Србнју од Аустријанаца, Немаиа и Бугара. Савезнички војнн кругови нису много веровали овим Венизелосовим обећалима, јер су га мсувише добро поанавали као веома преврт љивог политичара. Алн Вениаелос је ипак у то време радио за ствар Антанте. Ј:дног дана букиула је у неким крајевима Грчке револуциЈ'а, коју је Венизелос организовао. На Кри ту су се сви прикључили Веннзелосу и отказали послушност влади у Атини. Овој побуии прикључила су се ■ нека друга грчка острва. Вениаелое је успео да придобВЈе н неке пукове аа своју свар. После р <г »олуционисАИ>а Крита и другнх острва. Вениаелос се пзненадио ствррио у Солуну. Ту је образоаао нову провизорну владу и успео са ссојнм присталицама да се дочепа неколико грчких ратних бродова који су с« налазили у солунскоЈ луци. Тих дана Веииаелос је упутио проглас грчком иароду да се прик ^учи Антанти . и ааоати протиау Централних оила. У ието време оч је упутио писмо врховном команданту солунских трупа франиу ском генералу СараЈ'у, Д» се он са саима својим присталипама. побувиеним пуковига и ра-птим бродо^ в*ма ставља Антанти на расположеље. Док су ое у Грчкој одигравали

I овн бурни дога1 )аЈ 'и, аустрогуарска Врховна команда је донела одлуку да покуша с једном одлучиом војном акцијом I истера Италијане пз северног Епира, како би тај део Грчхе до краја рата остао у рукама Централних снла и како бн се ономогуКила саака ефнкаснн ја акцнја Италнјана н^ Балкану. Борба око оеверног Епнра У то доба код Јаљине ее налааио петн аустроугарски корпуе. Он је имао аадаКу да истера Италија ве из северног Епира. План о нападу на Италијане у северном Епиру израдили су аојни аташеи Аустроугарске н Немачке у Атнни. Оии су код германофилске грчке владе издејствовали иа грчка влада стави аустроугарским пуковима у севормом Епиру на расположен>е ве^н број грчкнх добро вољаца, који су саи>али о слободи свога краја. С овим грчким добровољцима имала су да пођу два аустроугарска пешадиска пука против Италијана у северном Епнру. Аустријанци су са сигурношКу рачунали да Ке се Врховна команда у Солуну држати пасивно у веан са догаНајнма у северном Епнру и да неКе ништа учинити да ее Италијаии тамо оставе на миру. Али пре него што је Аитанта у вези са овим намераваним нападом енергично иступила, десно се Аустријанцима великн малер: ик поред најупорнијег настојаша, они нису успели да саставе два пуна пешадиска пука за напад у Епиру против ИталиЈ *ана и тако је ова пустоловина остала иеоствареиа. Војнн аташеи Немачке и Аустроугарске у Атиии су се бламирали, јер су се »ихови војни планови по казивали хао неостварљиаи. Аитанта је саанала да су главии оргаииаатори овог иеостеареног похода на северии Епир војни ата шеи Централних снла у _ Атинн. Због тога је генерал СараЈ упутио грчкој алади аеома оштар протест и одлучно је поавао да се свн дипломатски претставници Центоалних сила, почев од послаиика и вој них аташеа н конзула па све до последи>ег чкновннка послаиства у Атини, протерају из Грчке и да нм се забрани поневии долааак све до окончала рата. ЗаузеКе Бнтоља Средином вовембра 1916 грчка •лада је, најаад, попуетила пред »ахтевом генерала Сараја. Свн дипломатски претставиици Централних сила у Атини и другим грчким вароотима морали су напустити земљу. То је била велика бламажа аа дипломатију Централних сила (и Бугари и Турпи иорали су да иду!), а Антаитине »ојне власти на овај начнн су се ослободиле опасности и досадних непријатељских шпијуна, који су радили у н>иховој иепосредној блиаини. Грчки краљ Коистантин је поеле сзих ових догађаја са велнком аабринутошКу гледао У будуКност, која аа Грчму иије иагледала иимало сјајна. Краљ је примио дипло мате Цеитралних сила у опроиггајну аудие«цију. Аустроугарском по сланику је рекао. да ее нада да Ке се погпуним освајаљвм Румуније од стране Централних сила омо гуКити и то да се Грчка ослободи „авети" у Солуну Зваиична Грчка је, и поеле тога. стално симпатисала Це«тралиим силама и била непријатељски расположена према Аитанти. Алн све то ниЈ *е могло утнцатн на савезнике, који су одлучно ■ истрајно желелн да се Србима помогне и да се Србнја ослободи од туКнн ске окупације. Они су до крајн>е н велике победе на Солунском фронту остали на грчком тлу, јер су их руководили внцји и праведнији обзири него што су бнли его истични обзнри колебљиве и герма нофилске Грчке. , У то време генерал Сарај је ор-

ганизовао нову успешну офаизиву на Солунсхом фронту. У тим бор бама су учествовале све сав ^зиичке војске, које су сс налааиле на Солунском <рронту. Срби су се. наравно, највише нстакли у тнм но> вим Сорбама својом храСрошКу н ратоборношКу. Ннје било ЧЈ'До; требало је ослободнти Срби}'у1 После напорннх борби српске н француске трупе су однеле сјајну победу над Бугарима, Немцима и Аустријаицима и зауаеле Бито. 1 о је билђ ва Србе велика морална победа, која је имала и практич не користи. ц»» Антаитине Врховне команде на Солуисхом фрон ту с овим борбама био је и тај да се растерети румунска војска. Тај циљ, меКутим, није оствареи На аустриско-румунском фроету кије нн после ритоља дошло до промена. Непријатељ је на обема странама непомично ушанчен у рововима ааштнКен густим бохгикавим жицама. За то време затишја почео Ј *е опет да тече грозничав шпиј>-нскн рат. Аустроугарски и немачхи шпи Јуни оу маскирани долазили чак до Солуна ■ Атине и ту саанавалн оно што им нису више могли јављати шихови днпломатски претстав ници у Грчкој, којн еу протераин из аемље. Са запрепапгКељем су Јтврдилн ти шпнјуни да су Француаи почели у еве веКим размерама да аауанмају поједнне грчке лухе и важнв стратегиске тачке у Грчкој. Они еу стеклн уверете да 1*е Антанта сада веК господар у Грчкој н да се Солунски фронт до краја ра та неКе моКи да унншти. Аустроугарски шпијуни су одла анлн у Валоиу н северии Епнр, где су се Италијаи* све вигае ширилн и ЈГчвршКивали. У то време су многи грчки сфицири би.\и у служ би бечке војне пгпијунаже као бссплатни помагачи, радеКи нз фанатизма и у нади да Ке св Епир ускоро ослободити.

Кадорв Румујпша ВеКе напоре могао Ј *е да ислољн у погледу растереКен>а румунског фронта нталијански генерал Кадор на на југозападном фронту. Он је у лето н јесен 1916 извршио своју седму, осму и девету офанзиву на Сочи и нехолико веКих иапада на тиролсхом фронту, задавши непријатељу топгхе губитке. Геиерал Кадорна је успео да веже аа дуже време веКе одреде ауетроугарске војсхе за италијансхо-аустроугаоски фронт. тако да Аустријанци нису могли ни помишљати да одву ку неке дивианјв на Балкаи и похушају да нападиу савеаиичку војску у Грчкој. Кадорна је тим« учинио савешницнма велику услугу, нако те три офанзиве на Сочи ИгалиЈ'аиима нн су донеле са војннчког гледишта ннкакве стварне кориети. Кадорнина акција против Аустроугарске била Јв у то »реме отежана тиме гато су аустроугарсии ратии шпију ни показивали велнку ревност и нмали много среКе при ослушкнвању радиограма, чија км је тајнв ВгиЉра била добро позната. Чудновато је у овој ствари то што еу Италијани анали да аустро угарски шпијуни хватаЈу скоро сва ки к>ихов поверљиви н шкфровани телеграм н сазнају »ихове најаажније тајне. Па, ипак, Италијани нипгга иису учииили против тога вла и нису тако често мелали кључ своје тајне шифре за раднограме. Тако су Аустријанци 21 новембра 1916 сазналн путем радиа да су Италијани упутили иа тиролски фронт н фронт на Сочи веКи број тешких топова. Тако се аустроугарским авкатнчарима пружила при лнка да благовремено сазнају куда се италијанскн топови транспортују за фронт. Са својнх апаратд они су бацалн бомбе н унтптнли прилично велики броЈ* сасвим нових италкјанских топова.. В. Спаснћ

ПРИВРЕДИ И ФИНННСИЈЕ Позадина лондонског креднта Француско!

Зајам лондонских банака Француској ианоси 40 милнона фунти стер линга са камате и роком од 10 месеци. ИсплаКивање се врши у ра тама по 8 милиона фунти. Прва је рата сплаКена 2 фебруара, друга .*>, трећа 12 фебруара. Четврта Ке битн нсплаћена 19, а последња 26 фебруара. Сви ови износи исплаћују се Фран ц>скнм железницама које их после предају државноЈ благајни. Гарантије аајма су сличне прошло годишњим, али с извесним измена ма којима 1е враћање још више оси гурано. Каматна стопа Је ове годнне 3.о°/» док Је прошле годнне била 3•/», а сем тога укупна сума ззјмв »е за 4 0 милиона фунти мак>а него прошле године. ово смањење укупне СУ ме немо нарочитог значаја. Да |е француска хтела причекати још не колнко дана с обЈављивањем заЈма добнла би и тих 10 милиона фунти. Иако Је са комерциалног гледишта заЈам беспрекоран може се прн метнти да је за жаљење што 1е француска у таквом положају да о пет чини позајмице у иностранству. Француска би била у стању ла на свом ноочаном тржишту емитује не колико оваквих зајмова. Емисија о ваквих зајмова је отежана због уре даба о одузимању профита имаоци ма злага после девалвације и непо верења које Је дошло као последица. Финансиски основи Француске остали еу чврсти и сигурни. Једино се појављује сметње и слабости при вредног карактера. Данас у Француској постоје сви услови да наступи опште побољшање: индустрија се живо опоравља и поред већнх трош кова због повишеинх надница и сма њеног радног времена. Као најважнија чињенииа остаће опште повећа ње куповне моћн потрошача. Данашња тешка финансиска еиту ацн!а је проузрокована у главном

одредбама о конфисковању профита насталог прн рапатрирању капитала. Холандија и ШваЈцарска у томе по гледу водиле су другу политику, ко ја се показала кориснија и успеш иија. Тако Је претседник холандске владе приметио да ако је немогуНно конфисковати све добитке, није право конфисковати само неке. Изгледа да )е сада и француски министар фннансиЈа увидсо грешку и зато »е давањем специјалних олак шица и услова прн упису унутраш њег зајма, учинио одлучан корек да се га грешка исправи. СпециЈално данашњи одлив капитала иа Француске проузрокоаан |е мишљењем да ће Француска ипак де валвнрати франак до доње законске границе, тојест на 112 франака аа фунту (данас је аа фунту 105.16 Фра нака). Са франиуске стране није било довољно обазривости кад је доиуштено ла се и поред легалних могућ« ности курс франка одржава чврсто на Једном нивоу. Франак |е требало пустити да варира и буде еластични ји. У том случаЈУ ч коитрода Лц би ла ефик*снија. Утисак је да Француска нема по требе да даље девалвира. Тачно је међутим да су цене у <1>ранцуско| толико скочиле да су скоро иеутра лизовал* девалвацију, али се мора имати у виду да су V међувремену скакале цсне н у осталим државама, нарочито у Енглеској н Сједињеним Америчкнм Државама, да се мсћуна родни ниво цена полако уравнотежа ва. Ово уравнотежење ће се у толи ко прс постићи у колико француска влада буде успела да спречи даљи скок цена у аемљи. У том смислу се сада улажу знатни напори, нарочнто преко радничких организација и ве роватно је да ће у томе бнти успвха. КРАТКЕ ВЕСТИ

У Параћкну Је основана аемљорадиичка аадруга оо утледу на много. бро)не вадруге које олавно постоје у селнма параћинског среза Ова задруга Ке иматн г.гавио стовар-иштт за све аадруге у параћинском среау. *|нтересовање аа х^рцеговачки бои с»т постаЈе све ееће. Сада се за њега ннтсресују иекл велика лруштва. Она су послала на терен своје инжењере. који испмтују герен н квалн. тет иаћеног боксита. Радови на вађењу боксита у Херцеговинн треба ла почну г про.тећа. На њима ће се моћм упосјгитн »еколихо стотнна рад ккка. Трговииско — нндустријсха комора у Новом Саду отаара течај нз а. у.еркканског клигозодсгаа у настазку течаја из тргоаачког дзојнот књи 10водс1ва. На њему се прима.ту тргов цн, тргоззчкн помоћ»нцн, занат.тн. Је и занатскн помоћиици. који познају принципе дво|ног књиговодства. Течај почиње 22 фебруара, Од 1 до 31 маЈа повући ће се ит опгицаја у Француској свн комадк од б франака у никлу пх*овизорног типв, тежине в грама. Размену ће вршити држална блага!на, фракдуска банка и њене филијале. Данска народи а банка је пре из. аесиог времена претвореиа у завод со државном контролои. За 17 месеии «1ословног пе>риода, до деиембрз 1936 године бонка Ј« показала добит од 6.7 ми.гиона данских круиа. Од те суме з милжада дотирана је државној благаЈнн, а 1.4 милиона резсрвком фоиоу. Сем тога исплаћена је држ»н сума од 2 4 ми.тиона кру. на на нме остатка дуга за кирију старе емнсионе банке. Грчха иародна баниа показала !• на дан 7 фебруара у своме стању сле деће промене: алатна резерва изнела је 3.351,7 милиона драхми према 23а0 милиона 31 |виуара, државни дуг се повећао аа 147 ми.тиона, новчанице у оптииа!у порасле су од &.9зд.4 мнлиј на на в.037,б милиона. Обавезе по вн ћењу у драхмама повећале су с« аа 148.7 ми.тиона, а у страним левиза. ма су се смањиле за 6.5 милиона. Потраж»'гања пол>ских банака у ииостргнетву краЈем септембра прошле године износила су 199.1 м»?лион злотих, пр»;ма 27Л.З мнлнона 30 децембра 1935 године. Дугови су 31 септембра бнли 67 милиона, а а1 децембра годнче 89.7 милнона злотих. Прва трвнша иове емисИЈе белгиских благаЈннчких здпнса у суми 0Д «0 милиона фрамака е\гатована 1е с пуним успехом. За упис је било пријгољено 443 милиона, тако да је могла да буде уттисана целокупна су. му зајма од 300 милиона франака. Зи зајам Зе одобрена стопа од 0.4л° е. По.ћска владо Је нзраДила закснски пројект о повишењу пореза нл приход. Варшавска грговинско — ин ДЈ'стријска комора уложила »е протест против овог законског пројекI. Г. Рузвелт Је поДнео Конгресу про јект за „но8у привреоу" Средњег За пада да б« ое та житница Сједин>е-

иих Америчких Држава спасла од ©• громних штета, које трпи од сушвЧехословачкн парламеап ј« изгласао закоиски проЈект о повећању др жаане гарантиЈв аа нзвоз од 1 .800 на 3.356 милион« чехос.->овачких кру на. Мацарска Је у Јавуару увеала Р°" бе за зд.1 милнон пеига а извезла аа 45.8 милиона пеига. Трговински би» ланс 31 јануар био }е активан за 17.7 милнона пеЈига. У јапгуару прошле године био Је васиваи за 5.7 мнлиона пенга. Тргоаннека вреговора взиеђу Немапкс ■ Полске завршенл су. Обострааа ро&и р*1мен* )в м целу 1937 годилу предвнЈЈеаа ва 175 иилиоза »лотих. 0РТ0Д0КСНА ФИНАНСИСКА ПОЛИТИКА У ФРАНЦУСКОЈ О монетарној ситуацији у Фраицуској расправља се у француском пардаменту, Јер то гоггање у вези са буцетским дефв цнтом и нсдостатком поверења окупира сву пажњу прнвреддаи и фки&нсиских кругоаа. То је дало повода познатом фтшалсиском стручњаку г. Фредерику Жвљту да се позабавн н овога пута овнм делвкатним шп-аљем. Он то пнтан>е сада посматра кроз парламентарну дебату и овако ствар поставд>а. Ако бн се франак н даљ« депреспрао то бн значнло скок цена, а довело 6» до тешкнх губнтака штедње, иа кејо: у гланном почнаа цала француска пр*»реда. Бнло бн многв иовољиије кад бв се франак стабилиаовао на садаппвем парнтету. н«го када 6н се »сгоаа вредност н даље обарала. Даља девалваунја не бн донела Шкакве стварне користн ни макакве побо.ЂшанЈв финансиског ооложаја. Повратак алатиом важењу требало бн сматратн као роалан корак унапред. Са гехннчког глвдншта таква мера бц вна чнла завоНепх стабнлности, која би од страннла спекулативв краткорочи« операцнје. Кад бн аавитуалиу етабиливацнју франка пратнло џ укидага« деамких огракичвша. то 6и мачнло прилиа алата у Француску. Ипак свв ј « ово само сиоредие Глаз но је да целокупна слабосг лежч у буоетском дафацггу и н«мату ооввреп>а. обог тога се н препоручује ортод -, *а фннансиска политика. Буџвт ИнЈ)иске општине изкоси 262.935 динара прихода, 1,060.486 динар? раехода ИаНпја, 19 фебруар Општннска управа на својој послед»ој седкндн нагласдла ј« буовт ва иду лу Прнход Јв прадвнНон у иано су од 262.935 дииара, а расдод у нано су од 1.062.486 динара. Ман»ак у изно су од 797.562 дниара покрнКв св есглтинским прнреаем н државчом пореао:' /О о. У буцету је предвн!>ено 100.0(К' днчара за граЈ^еае гнммазнске зграде. која треба да са гачт»дд у ток^ идукв го