Правда, 20. 02. 1937., стр. 8

П Р А

В Д А

8

20 фебруар 1937 годин«

Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга V Женском радничком склоништл/

Чиновници Рударске дирекције одговарали су због подношења неосноване тужбе Управни суд их је ослободио

Сарајево, 19 фебруар Далас је гтред Уаравним судом из речена пресуда по једном врло интересантном спору који је У своје време изаззао велиасу сензацију. Чадовннаи рударске дирекиије г. г. Виктор Шомек и Стјепан Станаре сић одгоеарали су због неооноване »птужбе против диргктора Рударсче шрекције г. Симе Милошевића, пореског ргферента г. Саве Бегов>?ћл и рачумоког и«спе.ктора г. Веселина ■ Калуђерчића. Њих су поменути чиновници у овоје време оптужили заЈ неправилности у рудшгаку Брези.

Кнегиња Олга обилази Женско радничко склониште

Радничко жеиско склониште у Мле тачкој улици посетила је данас пре подне Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга и задржала се у н>еиу око пола часа, ра&гледавши сза његова одел>ења и ж:;ео се илтересујући за рад у овО| важној социалној установи и за живот њених пггићеника. Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга довезла се у Женско радничко склониш. те у, 11.30 часова у пратњи дворске даме' г-ђе Лозанић и ордонанс официра капета«а г. Петровића. На улазу у Склониште дочекали су Кнегињу милистар социалне политике и Народног здравља г. Драгиша Цветковић, претседник Београдске општине г. Влада Илић, претседник Фонда за старање и одржавање рад ниЧхих установа у Београду инжењер г. М. Сокић, потпретседник Фон да г. др. Марио Крмпотић, вкши саветник Мииистарства социа.тне по. литике и нзродног заравља, г-ђа Вла

де Илића. г-ђица Милена Атанацковић, инспектор Мииистарства сОциал не политике и народног здравља и шеф Женског радничког склоништа, г. г. Правица и Л. Пегровић од стра не Радничке коморе, лекар Склоништа г. др. Жика Марковић. У холу су КнегиЊу дочекале раднице које уживају помоћ Склоништа, а затим се Кнегиња упутила на први спрат. Ту је Њ. Кр. Вис. Кнегињу Олгу поздравио срдачном добродошлицом у има оних који се старају за бољитак незапослених ра дника и у име самих штићеника Склоништа претседник Фонда инже њер г. М. Сокнћ. Затим је г-ђица Милена Атанацковнћ објаснила Кне гињи о коме све Склониште води бригу и шта се у њему ради. После тога Кне^иња је разгледала цело Склониште и задржала се У сви"ма његовим одељењима. Обилазе ћи одељења Склоништа, Њ. Кр. Вис.

Кн^гиња Олга се интересовала за раднице у Склоиишту — колико их је, да ли су у могућности да оносе трошкове око помоћи која се указује њиховрј деци и њима, колико их прође дневно кроз склониште, да ли се оцгши брину о деци у Склони шту и татсо даље, јер у Склоништу раднице трзже помоћ пре и после порођаја » доцније за своју децу, о којој не могу водити бригу кад су на послу. У одељењу за децу Кнегињу су дочекали штићеници Склоништа и предали јој леп 6\жет. Они су пред Виссксим гошћом отпевал« неколико песмица. На-јзад је Киегиња обишла кухињу купатило и остале просторије Склоништа. У 12 чахгоеа Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга нзпустила је Жемско ралиичко склон !Ш1те.

Са робије оиеш на робију Рабијаш Мнлутнк Стеваиавнћ осуђеи /е и по други пут на доживоЈну роби/у за убиство Владихира Јаиићи/евића

Јагодина, 19 фебруар . Пред Окружним судом у Јагодини настављен Је данас претрес који је био побудио велики интерес код пу блике: На оптуженичкој клупи седели су Сава Јанићијевић, који је на суђење дошао са отслужења кад ; ровског рока, Лука Башић, пословођа фабрике цемента у Параћину, Драгомир Раић из Бошњана и Милутин Стевановић, који је на суђење дов^ден са издржавања вечите робије, .на коју је осуђен за убиство Владимира Јанићијевића. Пре смрти Владимир Јанићијевић означио је као своје убице Милутина Стефановића и Драгомира Раића са којима је живео у завади. Суђење по овом убиству завршено је марта месеца 1936 године. Оуд је нашао само за Стефановића да је крив и осудио га на вечиту робију. Касациони суд је ову пресуду оснажио и Стефановић је спроведен на издржавање казне. Пре кратког времена Стефановић је због једног спора морао доћи пред параћински Срески суд. У затвору Среског суда у Параћину нчлазио се у том тренутку и Лука Бо рић. Лука је у затвору причао да је Стефановић на робији на правди Бога, јер није убица, већ да је он, Лука, убио Владимира Јанићијеви-

ћа у друштву с Драгомиром Ранћем и Савол Јанићијевићем. Жандармерија је ухапсила Луку и Раића, а Јанићијевић, који се налазио у војсци у Марибору, дошао <е тек неколико дана доцније. На лицу мета где је раније погинуо Јанићи. јевић, истражне власти саслушале су осумњичене кг^ч су признали своје дело. Сава Јанићијевић није признавао злочин на доцнијим саслушањима и суочењима. На претресу који је трајао три дана саслушан је велики број сведока који су имали да > гврде алиби Сте. фановићев да је критичне ноћи био у једној кавани, на забав-и. Али сведоци то нису потврдили. Два судска послужитеља из Параћина и један чиновник посведочили су да је Стевановић дошао пре убиства у суд и интересовао се колико би он био осуђен кад би убио Јанићијевића. Државни тужилац остао је при оптужкицг!, а заступници приватне тужбе тражили су 80.000 динара на име отштете и трошкова. Сава Јанићијевић, Лука Башић и Драгомнр Раић ослобођени су, док је 'Стевановићу ранија пресуда оснажена, тако да ће бити одмах вра, ћен на издржавање казне. М. М.

У ВРШЦУ |е отворенв изложбо вино ил коЈо) цчктвуЈк 268 нјлогочп

Вршац, 19 фебруар На веома свечаи начин отворена је данас изложба вршачких виоп. Изложбу је отворио г. др- Густав Керпел, претседник Удружења вичоградара у Вршцу. Отварању изложбе присуствовали су г. г. инжењер Јован Банић, претседник Савеза виноградара из Београда, иззсланик бана Дуиавске бановине г. Миливоје Павловић, директор Вичарске школе у Вршцу, др. Велимир Југа, претседник Градске општине, г. Пзуловић, главни секретар Савеза виноградара из Новог Сада, др. Фегели Рудолф, директор Српско.швајцарске банке, И многобројни угледни грађани. Г. Керпел је, отварајући изложбу, поздравио присутне и позвао их да' и даље истрају у напорном раду око винограда, јер ће доћи дан кад ће се вошачка вина много ценити. После г. Керпела говорио 1е г. Пауловић о великој трошарини нз јино и о потреби забране увоза сузог грожђа. На крају позвао је випоградзре да се саима силама б^ре лротив трошарине. После се прешло на разгледање изложбе. Изложено је у свему 580 в Број иалагача је 268. У вече

у 8 часова одржаће се шира конференц.ија виноградара. С А. МИНИСТАР Г. ДР. КАЛУЂЕРЧИЋ У ПАНЧЕВУ Панчево, 19 фебруар Јуче је у Панчеву боравио минмстар пошта и телеграфа г. др. Бран ко Калуђерчић. Одмах по свом доласку министар г. Калуђерчић састао се са претседником Панчевачке општине г. Васом Исајловићем са којим је остао у дужем разговоРУ. Овај разговор тицао се места на коме ће се подићи нова Поштанска палата у Панчеву. У разговору са новинарима министар г. др. Калуђерчић је подвукао да је у државном буџету предвиђено десет милиона динара, из које ће се суме подићи пет нових пошганских палата у најмодернијем стилу. Једна од тих зграда припашће Панчеву. У њој ће се подићи и аутоматска телефонска ценграла за "00 бројева која ће се касније према потреби моћи повећати. Ова цен трала биће директно везана за Земун и Београд. Она ће пружати зелике хористи Пз-тчезцимг који имају много незгода у погледу телефон ске везе са престоницом. Б.

Г. Влади Еељковићу, бившем кмету Београдске општине, поново ће се судити Окружни суд за град Београд осудио је недавно на петнаест дана затвора г. Влад. Вељковића, кавеџију и бившег кмета Београдске оппггине, због тога што је као старалац масе Ђорђа и Катарине Вуков;:ћ није положио рачун за трндесет хиљада динара. На пресуду Окружног суда обе стрдне уложиле су ревизију. Касациони суд је због тога данас у свом првом кривичном већу расправљао понова кривнцу оптуженог. ВеНу је претседавао г. Русомнр ЈанковиК, претседник, а врховни државни тужи.\ац био Је г. Михаиловић. Отттужоног је бранио г. Павле Тодоровић, адвокат. Пошто је прочнтана пресуда Окружног суда и сва акта, дао ј« реч бранилац г. Тодоровић, нагласивпга да овом пресудом нзвршена повреда формалног закона. Касациони суд ј« потом поннпггио пресуду Окружног суда н упутио цео предмет по кривипи Вељковића на поновно суђеље.

Градња Српско-правоспавне цркве у Купресу Купрес, 19 фебруар Угледни грађани православне вере из парохије: вуковарске, аблагајске и равањс.ке састали су се и изразили једнодушно жељу за градњу једне централне цркве за подручје целе купрешке испоставе у Купресу. Том прилкком образовали су и привремени Одбор за градњу цркве. Приступљено је одмах прикупљању добровољних прилога и дали су своје прилоге: г. Ђорђо Спремо, трговац 5000 динара, г. Марко Поповић, прота 1500 динара, г. Божидар Минић. парох 1000 динара, по 300 динара: г. г. Никола Милић, старешина испоставе, Л>убо Свитлица, , тежак, Вид Јањић. лугар; по '2СХ) динара г. г. Драгиша Ралевић. финансиски пре гледник, Славко Дувњак, Душан Зубић, Милош Ковињало, тежак, Саво Свитлица, тежак, Спремо Стево. тр. говац и Спремо Стојан; по 250 дина ра: Марић Милош. Митров; по 150 динара: г. г. Ђуро Глигурић, Ристо Урељушић, Тодор Зјајић, Пане Ма. рић. земљорадник, Милути« Ваван, земљорадник; Остоја Бајило, земљорадник; Душан Франић, зе.мл>орад ник; Лука Михаилов Марић, МаноЈло Шешун, Симо Божин. Спасо'је Ми линбвић. Марко Марић. Крстан Крндија, Божо Марић, Јоше Мар-ић, Јово Марић. По 120 динара приложили су: Тодор Р>удић а по 100 динара: Симо Радовић, пензионер; Перо Кне жић. земљорадник, Ерафим Ждеро, Станко Свитлица, Филип Марић, Вла до Марић, Паво Акшић, Тривун Кр. становић Јово Јарић. Симо Ми!ато. вић. По 50 динаоа: Нико Глигур-ић, Митар Вељков. Мирко Премо, Марко Спремо. Лазо Миличић. Душан Јар. чевић. Комнен Золотић, Јово Шешун Перо Вгван! Илија Франић. Шпиро Ваван. Ннко Тривуновнћ, Ђорђе Три фуновић. Остоја Курељушић. Сто ј ко Мглишић. Лука Петковић. Лука Рудић. Миле Матић. по 30 динара: Божо Керзисвкћ и Симо Зјајић. Одбор се приложеницима наитап. лије захваљује.

Због тога је на лице места изишла једна комисија која |е после свестраног испитивања нашла ове у нс прсоном стању. Пред Управним судом у СараЈеву поведен је после то. га дисциплишски поступак против т. г. Шожка и Станаревића. Тужене Је бранио г. др. Јура! Шу теј. док је дисциплинску тужбу заступао г. Ђорђевић. виши секретар ф-гзнанококе дирекци;е. Пошто су саслушани св-гдоци, суд је донео пресуду којом се оба чинов ни«а ослобођавају кривице. Ова пресуда изазеала је велику сензацију. М.

Несрећа у Босанско/ Круии Две жене су тешко настрадале гасећи пожар

Босанска Крупа, 19 фебруар У стану среског начелника у Босанској Крупи г. Михашла Миловано вића који се налази у згради Начел ства догодила се данас пре подие не срећа. Тешко су настрадале супру-, га г. Миловановића г-ђа Зора и њо на служавка Шефка Шехи. Г .ђа Милооановић са сво;ом служаоком чистила ;е у кухнњи бензи ном одела и рубље. Пошто су завршиле таЈ' посао, оне су одело и руб ље оставили у близини штедњака и отишле у собу. Како су одело и руб ље били наквашени бензином и како ј« у штедњаку горела ватра избио је пожар ком* се убрзо пренео ча под кухиње. О-етнвши дим г-ђа Ми лованознћ и њена служавка утрчале су у ку;ну обухваћену пламеном. Да

се пожар »е би пренео на остале просторије, оне су покушале да га угасе, али при том биле су неопрез не, јер је плам>ел захват»о њихове хаљине. На врисак и запомагање несрећиих жена први је дотрчао служитељ Иван Козачевић који ј«е са још нс. колико људи угасио пламен. Г-ђа Миловановшћ и њена служав ка Шефка Шехи задобиле су тешкг олекотине по целом телу. Оне гу пренете у Бихаћ, где су смештене у болницу. Њихово стање врло ј « тешко. Кад се несрећа догодила срески начелиик г. Миловановић, оупруг на страдале г-ђе Зоре, иије ое налазио у Крупи. већ у Бањој Луци. Чнм је :азнао за не:рећу, ан је одмах отпу јтовао за Бихаћ. М.

^омуцална политика зањалучке општине Буџет општине за 1936 37 годнну оовгреи за 7,817.839 динара до сада

Бања Лука, 19 фебруар Осниаањем бановнна Бања Лука је морала за кратко време да се пре образи у једно веће место, јер ;е тако посталз и административно сре диште. Општина се морала да лати регулнсања н асфалтирања улица, подизања • потребних зграда, завође ња нових службених места. Због тога се морало извршити задужење,

Г. Хамдија Авган коЈ *е је употребљено на подизање разних објеката. Аиуитети су све више расли, а вал економско.финан сиске кризе све више је притискивао грађанство, да су у 1933-34 години општинске фннансије биле врло. рђаве и претила је, опасност да општииа не падне под секвестар.- Г. Хамдија Авган, претседннк Општине, дао нам је изјаву о садашњем стању финансија. — За напредак једне општине »еопходна је опособност управе и смисао за вођење комуналне полгпи ке, а у првом реду комуналне финансиЈе. Зато је данашња управа у. ложила све своје снаг^ и моћи да се на свима пољима развије делатност до највећих граница и успело се да се, после огромних иадатакз за учињеие комлналне радове. »сплате сви летећи дугови и да се да нас у- општинско! касн налази преко два Лилпона д-*нара, а једино још сстаје дуг код Хипотекарне баике од 15 милиона динада за који се доспели ануитети увек исплаћују. Приликом мог поносног доласка на свој положај. затекао сам оп^•ину с дугом од 17,000.000 динара која је сума отичила за општинске Ј*авне радове, зграде и уређење ули ца; али мо;е је уверење. да су ти радови и сувише сталн општину и да ,су се могли много јгвтиније свр шити, само да је било више способ ности за општинско газдовање. С. ј м тога некч" ра!ови нису солизно иззедени, као што је са потизањем општинскс- --.градс за ко.ту смо мо•ча.ги сзз за пргтппдчмо за препрзв ке 20о С00 дннара. У току прошле године иввршене су генералне оправке иногих улица

и пешачких стаза, иеколико капта. жа врела, радионица Мушке занатске школе, ватрогасног спремишта. Убошког дома, реновиране све школ ске зграде. Издато Је 63 грађевииских дозвола за новоградње и иззр шени су технички послови за подн зање четири зграде за осносне шко ле. Предвиђени су радови за регулз цију речице Црквене, као и на про ширењу водовода н канализације, за чије се сврхе предвиђа један нози зајам од 10,000.000 динара. Код електро.техничких радова је такође иного учин>ено и подигнуго већи бро| стубова, прикључака, изо латора за правилно изјгдначење струје у мрежи. Измењени су у не колико улица струјомери на 220 вол ти и монтирано 312 нових струј>ме ра. У општинској амбуланти лечен је. један велики број сиромашн-1х грађана и подељено преко 10.ООо ди нара потпоре. Вршене су дезинфек иије у многшм кућама и врло често је вршен преглед гостиона и друглх јавних радњи. На преглед животних намирница је обраћена нарочита пажња За исхрану грађанства заклано је у градској кланици: 2660 говедн, 1509 телади, 7050 оваца, 8982 јагња Ди. 1241 коза, 1514 јаради, 1478 свиња и 542 прасади. На пијаци је про дано: 11 бикова, 1673 вола, 1943 крава. 702 јунади. 369 телади, 4984 свиња, 7366 оеаца, 842 козе и 720 коња. По буџету 1е поедвиђгно за 193637 годину 8.502.558 динара, а за девет месеци је остварено 7,847.839 ди нара. Најзад. будућн да мој долазак на чело Градске општине рлзултира из датог ми поверења, не само од стра не управне власти. већ и из довољно показаног и угтановљеног повере ња грађана града Бање Луке. ја ћу и даље у своме раду ићи за зашгктом општинских интереса. руководе ћи се једино ннтересима граза и ње гових становннка. Имајући пред собом једино опште народне ^птгресе, приправан сам да за свој рад у свг ком погле^у и V свако доба пол> жим рачун и да прим»рм добронамер ну критику, али не могу дозволитн да се мој рад иза кулиса подвргава критици.

У Устипрачи напустипо рад 350 радника „Дурмитора" Сарајезо, 19 фебруар Синоћ »е у шумско-индустриском прг дузећу „Дуриитор" у Усткпрачи сгупи ао у покрет 350 радника. До покрета дошло је због огпупггаЛо оадннчког повереннка Мурка Челићл Радници остају при свом захтеву да се овај ерати на посао. Предузеће је. мчћггим, то отбило с мотивацијом. за је Мурко Челнћ отпупггеа ради неправнлм .