Правда, 27. 03. 1937., стр. 11

Крвно зава^ени: лепа и шарлгавтна Шва/царкиња и сиажни Рус иижењер г. Кукљев Да ли су љубомора, оослови или превара Швајцаркињу г-ђу Тараканову довели иа оптужеиинку клупу?

Компликовани и нејасни односи ■између лепе и шармантие Швајцархиње г-ђе Хелен Корњи Тараканоне и руског емигранта инжењера г. Ђорђа Куклмва били су ц данас •предмет суђења коЈе се развијало ттред сулијом г М. СмиљвниКе-м у Варошкбм суду, Г. К \жљеа, код кога је оптужеиа т-ђа Тараканова, у то врем* само г-ца Хеле>н Корњи, пореклом Ш взј царкиња, била за-послена као дакт<*лографкиња, поднео је тужбу сулу противу своје бивше дзктилогрпфкнње за |едну меницу од 30 000 динара, ко )у му је, како је он наводио. г-ђа Тараканова отела и при. сво!ила. Г-ђа Тараканова, која ]е нрошлог пута дошла у Суд одевена у елегантни кагтут од кожице и са св»Ј»еннм чарапама. веома кокетно, данас је била као преображена: на отттуженичко! клупи седела |е у «кромном црном мантилу, погдегле ■изгужсаном. без лакованих плитких п»пела и са чарапама у чи>ем гкањ> ии|е било ни помена од свиле, Чак и њена плава коса није имала. кзо прошлога пута, елегантну фризуру, већ Је била иа брзу руку зачешљаиа. Прв» као сведок саслушан бив ши студент. Рус, геометар г. Николл Внноградов. Он вели да је био код

30.000 динара од г. Кукљева. Он и I је слободно! — вели бранилац г-ђе г.ђа Таракановз жалили су ое јеано Тараканове.

лругом како не могу да наплате сво је потражизање. Ипак, пошло му )е за руком да наплати неких 7000 ди нара. Што се тиче односа између оптужене лепе Швајцаркиње и г. Кукљева, он вели да нжвта коикретно не зна, али )е замишљао „да има нешто" и да је. изгледа,

ту и «укл>ев био заљубљ»ен у г-ђу Тара канову. Он то суди према понашању т. Кјукљева који |е једном приликом. кад је игмала да дође г-ђа Таракано ва да куца нешто на писаћој машн ни, сам лично намештао сто веома брижљиво и с нарочитом пажњп^. Г. Кукљев револлграно устаје » ки же сведоку да не говори истин,. 1ер га )е отпј-стио . а настрадао 1е сам, Лотећи да помогие свог земља ка и сиромашног човека. Једнога т1>енутка г. Кукљев, гледа|уКн у о диЈу. пита: — Да ли је г. Вкногралов глумаш — И музичар сам, смејуКн се каже Виноградов. — То не.ма никакве везе. Иако Је глумац, шта хоћете тиме да кажсте вели сулија. — Мислим да глуми н овде, велн г. Кукљев. Кад Је завршен иоказ сведока г. Винопрадова. он одлази на место и

Саслушана Је, затим, служавка код гђе Гараканове, Јелка Бачић. Она горди да је г. Кукљев долазио често у стан гђе Тараканоое и да Јој је •правио љубоморне сцене кадгод Је ко од њених ђака долазио (гђа Тараканова предаје француски). — Какве љубоморне сиене? По че

П РАВДА 11 27 -Ш -1937. Сељпштво н корпорптивни систем

б«

Предавање члана вођства Господарске слоге г. др. Рудолфа Бичанића

г. Кукљева запослен као геометар н »мало после крсти се н чуди лбк г. да је. у то вре>*. радила код његч. I<Кукл»ев говори. вога послодавца и г.ђа Тараканов*. — Није ово нозориште, ово је суд! Г. Кукл>ев му је прнчао, вел» на о | — револтира се заступник г. КукљеМУ, ла Је г-ђа Корњи била код њега ва, адвокат г. Др. РадуловиК, гледастално запослена као дактилограф« јуКи како се овај крсти у чуду. ккња. И ои јс потраживао некнх — Краите се ви само, крстите! То

Загреб, 26 март На Народном универзитету одржао је актуелно предавање г. др. Рудолф Бичанић, члан вођства Гзсподарске слоге, познати публиш* ста, о теми: Сељаштво и корпора« тиани систем. Предавач у почетку напомиње да ова тема добија посебну актуелност або^ извесних догађаја у последњс време. Полазећи са становишта ча се средњевекосно друштвено урећс ње заонивало на сталежима који су имали веће или мање привилеги ; е

иу ви тч> знвтв? - пкта сведока су- ! " т " « то ДРУШтвеио уре11ењ е за д „ј а ■* I онивало и на неЈеднакости људи, на —' Па тако... Кад Је ко долазио, ] кметстау и експлоатациј« сељака, те •се увек распитивао ко је то. Г. Кукљев, сав цроен у литгу, љути се:

једио велико индустријско предузеће. Сељачка држава као свој главни организациони облик мора имати село — счуп домова, скуп задруга. зационом облику велико село и то пре продора капитализма на село, село — скуп домоваа, скуп задруга. Данашњи облици сељачких организација не могу бити крвне задруге. Каква је била организација старог села? Врло разнолика, рашчлањена. Она је имала шуме, пашњаке, који су били влсништво целог села, млинова, ковачнице, које су биле заједничке установе села. У ковачнџцу наместили су ковача, у млнн млинара. Његова је служба била јавнз служба селу. Ако село није имало ни једног ни другог, тражило га је али их никад није било сувише у |е дном селу. Што су биле шуме и пашњаии у том старом селу то су за будућу сељачку државу природна богатства коЈа треба да служе заједници, целом народу. Што су тамо ковачниие и млиновн, то треба да у сељачкој држави буду средства заједничке производње која треба да служе целом народу, да буду власништво це■чиње да пада. Гај и Илмри код нас'лог народа. Таква сељачка држава први улазе у акцију да се тај поре-Јмора бити одлучно антикапиталистн дак руши, али праве бозе компроии чка. Свако неће моћи да ради шта •се са племством. Старчевић не пра- |хоће, него ће бити подврнут општој ои компромисе, али може да органи потребни. Како да ое тоосгвариико зује само грађанство. Идеј«е Фран- је су све препреке томе? Савезницн иуске ресо.туиије први спроводе код сељака у тој борби биће у првом нас браћа Ралићи. Они оснисају сс реду радници и све антикапиталиљачку стракку не на сељачкој ста. |стичке снаге, сви потлачени. Намећу лептко.1 основи ни на класној по.дло' на м се овде три питања. Прво је пизи, него укључивши у њу читав на-|тање: шта је са онима који нису серод у значају пука. То 1е Хрватска 1 љаци? Разуме се да је бесмислено

су се сви они коЈи нису припадали сељаштву скећали међу собом више сродни јтзко оу били разних нација: •п.темић Немац био је ближи плем« ■ћу Французу него свом кмету Н љ мцу. Помињући сел>ачке почрете у Ез■ротти, вели да су сви т» покрети и •буне сељажа имали за крајњи циљ укидање тчшког поретка и успоста. ву „старих правица". Помињући ре волуцију у Француоко), каже да с ■њом долази до првих победа демо кратије. Тиме сталешки порелак по

— Ја не анам ни за какву љубомору! Ја сам ожењен човек, и фамилијаран, а на једном испало нека љубомора! Служавка прича даље како Је њена госпођа стално плакала и )адала ЈоЈ се што не може да нађе неко друго место, јер је г. Кукљев иучи. Она тврли да је, )елном гтриликом, г. Кукљев био и у 10 сати увече кол гђе Тараканове. — Какви пословни односн у 10 сати уаече?! То нема никакве везе! добаиуЈе адвокат г. Радуловић. — У томе )е баш ствар! То нису били само пословни односи! — одговара бранилац гђе Тараканове, г. др. ИсаковиЛ. Саслушанн су и остали сведоци. Претрес се наставља у понедељник ^љачка пучка странка. Сељак ;е јтврдити да у сељачким државама мо

у 11 сатм пре подне.

Живко Попадић и остали спроведени суду вези со милконском проновером ушшени Драги Николмћ и општински чннозник Милосављевић

су

већ онла бно слободан, али нема по- гу да постоје само сељаци. Таква др литттке свести ни политичких поа- жа ва не може постојати. Мерило 31 ва (само 1.8 од целог станосништва 0 ве морају бити интереси сељака. има право гласа). |Они има)у право на опстанак утоли Предавач затим говори о иде)и ко уколико служе тој великој друшсталептке државе. тумачећи шта јб сталешка држава. на чему се оони- '

ва и њене главне карактеристике. ИзЈашњзва се од.тучно ттгот!«в кор

твеноЈ заЈедници. Друго је питање: хоће ли у тој се љачкоЈ држави бнти богатих и снро машних? У сељачкој држави главни

дво]*е трошили проневерени новац. О честим вечерама у кући Живка Попадића писа.та смо и раније.

поратииног уређен>а државе. Пре- цил> државне политике биће изједшлпши на однос сељашгва према :г?> цачење економско н социално. Оио л^шком поретку друштва. вели: Иа цора остатн идеал сељачке државе.

челно се у Хрватском сеља«п<ом по■крегу истиче демократија, слобола. човечност н правица. Никакав економски парламенат, већ један политички парламент хрватски сабор т- као израз слобод не..аоље народа. У погледу радни«же политике у Хрватском сељачком покрету вел

Треће питање: хоће ли та сељачка држава бити оаза, једна утопија, ]е дан свет за себе? Зар се двнас у свету не говори-0 расељавању градова, о дезурбанизацији, о аграризацијн, о реагр^ри^ацији, о регулацији не само градова ве!> и свих насеља складно са усло!вима живота, о децентрализаци|Н ин

_ ла та| уважава чнтав рзд- )дустри ј е за р данас није центар бор Бединерка сасупа љубавни- ГГГ П ^^ан"заХ П °Г. И 'је ° ' ослобо.е Њ у колои„ ( алник наро

Ухапшена Вука Попаднћ крнЈе се од фоторепортера био Је у стварц уцена н Л(ивко По*

Ланас су ухапшени Драги НикоЈгић, чиновник Правног отсека Боградске општине, и чиновник Мило сављевић. Због проневерених милиона сада су у затвору Живко Попадић, Вукосава Попадић, Мица Аксентијевић, Драги Ннколић и Мило сављевић. Данас пре подне они су спроведеии из Одељења кривичне полиције Окружном суду за град Београл. Са да их саслушава истражни судија г. Драгослав Ђорђевић са записничарем г. Симом Карајовановићем. Они нам о току саслушавања нису мо(ли ништа рећн, али се ипак сазнаје дч ће сва приведена лнца бнти задр жана у загаору, док не буду сасл>шана. како би се онда могле донетн даље одлуке о њиховом евентуалном пуштању на слободу. Пре него што су Драгог Ннколића спровели истражном суднји г. Ђорђевићу, полнцаЈЦИ су га још Једном саслушали. Међутим, он нм ништа конкретно ннје рекао. Остао је при томс да није писао уиењивачка писмз, ннтн је добио од Попадића динара 15.000. Ухапшен Је ■ Један чнновник коме Је Попадић попунио мањаи у иаси РасветљУЈући пословање Живка Цопалнћа. полицајци су наииии и иа |сдан интересантаи детаљ, како је шдан чнновник попунио мањак у сзојој касн, који нија био тако мадц; износио је око 35.000 дииара. Тај чиновннк $ове се Милосапљеанћ Коо и Жнвко Попаднћ, и он |е оуковао Једном од општинских каса. Трошио |С внше иего што му |е била плата, и морао се послужити општинским иовцем. Тако |е мањак нвправно ОД 350ОО днн.р«. Нн)е »ао дуго какп ке г. попуинти. М «|»1ии, чмновннк Мнлос«вл.е<чЛ ч« I« 1« I« Ж«» но Попмик про меверио «ку НО..Ч. Вештн.. нзгопором. ОН Је с« и.™ р.ко«.р.|. ц пожзлно му м како и сам ииа ог мш^лк у каси. Цео т») р.зтосор

ку СОДУ У ЛИЦЕ зато ШТО = 7 Н."блТ*°о"|~ сГЦ^-! »V« з-^р^ог к.пнталнз-

је напустио

; ским радничкнм савезом. Хрватски јрадннчки савез није корпоративчо

Љ-же времена жпел су заЈедно оргатазован, него иа сннликално! М^гадин^"ро.шн ^™окр К »|« "'во Критнку|ући сталешки порелак и ^сли ™орК ,,,еГ<>ВУ " ЈеЈУ ° * а1,мо " и " 1 лико кажг аа хармониЈа не може посто""•Ј.™ 8 Ј*? .* **" усти0 }ати на базн постојеКег стања. Онз ™' М0Ј|6<! " Лр " њ ' да ие може да постоји нн на бази посе врати иатрм- д. продуже змед- ст0 |ећнх сталежа. Та хзрмони!« ннничкн ж*от биле су уаал^дне. К». ти , е идеална „ ит „ „отребна. Непо-

Затим предавач прелази на прнказ Хрватског сељачког покрета, па ве-

— Ако расмотрите развој Хрвагског сељачког покрета од почетка до данас видећете три фазе. Прва фаза достиже до Светског рата. То је дечЈе доба Хрватског сељачког [. покрета. Сел»аштво покушава да се осамостали. Главни је захтев самих

сељака, самих људи који тај покрет носе: „И сељак је чоое*!" Онн траже равноправност с другима: „И ми сељаци смо људи". Главни човек тог доба је Анте Радић. Другу фазу претставља Светски рат, који отвара сељаку нове хори-

п , I »1 Ј ^ пдканла И11111 да се Воиислав с»ноћ око 19 чвсова ^ребне и паразитске сталеже треба враћао к>-ћн с посла, сачекала га уклонити је Дамииа на >тлу Фрушкогорске и _ л аж ј с да Је сељаштво консер ПМ1 Лукиие улиие н сасула му у ли ввТ ивно. Поћите селима па ћете сву ие мзвесну количкну камене соде. да чути и вилети да постоји жел.л Остатаж соде је сама нспила у на. за променом. мери да иаврши слмоубиство. Цро- Предавач лаље вели: , - лазници су одмах позаали станкцу — Одбацујемо сталешко урећење зонте. Он је потресао селом. Главнн за спасавање. Даница н Војислав лруштва То су они којн пропозеда воћ тог другог доба је Стјепан Расу преиети у Унутрашње одељење ју сталешко урећење чак офици'ел-' дић. организатор. - - - . , Државне болниче где нм је указана ио чули и били обавештени о том•-•. Долазећи треће доба велике екопадић да га оваЈ не би демаскира ј , хитна лекарска помоћ. Њихове по. а ипак настављају са пропагандом. цомске светске кризе н диктатуре. дао је Милосављевићу 35.000 днн.' вреде су лакше прнроде. На саслу- Клерикалци н Лзотићевци прочаги- То доба ставља у искушење сваког Тако је бпргм у полицији изјашп ша^у Х1а«ица је иајавила да је Во- рају корпоративни систем. Каже да поједшша. То је доба чишћења и Живко Попадић. Али Милосављевић јЈк:лаау сасула соу зато што ју је и „Пастпрска писма_"_ пропагирају сазнавања.

се брани на сасвим други начин. н»п\-гтио — Тачно Је, каже Милосављевић, !. да сам ја имао известан мањак у каси. Мећутим, он не .износн толи* ко. Мени Је требало свега 1000 дн* нара н )а сам ту суму, као ол прија теља, узео од Життка Попадића. Полицајци нису уважили то мишљење. већ су Милосављевића ухап« силн и са осталима, данас пре подне, спровели Окружном суду чз град Бсоград, који га је и даље за држао у притвору,

ТРКЕ СУ 0ДЛ0ЖЕНЕ за наизввсно време, али постоји могућност да се одрже у Новом Саду Прве овогодншње трке требало је да се одрже у недељу 28 овог месеца. Мећутим, Сава која |е на-

Никола Шкргић

сталешки поредак. Мећутим, ста.те шки проблем је полнтичкн проблем но ипак се покушава да увуче у тај политички проблем црква. А Vвлачење црквених ауторитета зз ре О Д ДР111РН паортм трмл! шавање политичких питања зове се ОАОГШСП девети твчдј клерикализам. Треба. у име полит^ч ШкОПе НарОДНОГ ЗДрЗВЉа ког једннства хрватског народа, у- 1 стати против пропаганде сталешког система. треба озбиљно опоменути оне који то чине. Против идеје сталешког доучитвл н лржаве поставља Хрватски сељач

у Загребу

Загреб, 26 март Школа Наро.тног здравља у Загре

ђевић у току данашњег даиа саслу-1 штв ко. шавао је само Живка Попалића. Го I поплввила скоро полов|«у тркочке ^ атк1 I лт«л« тзуп т а и ГР т.

И ii.и ' *и покрет идеЈу демократије, што бу злоршила је са успехом свој дс «д „Цареве п>приЈе . Вода је , код нас значи иде ју сељачке дем )- вети теча). За течај се пријавило б>1 т.« „ „ сел.ака из свих бановина, али могло

саслушање је траЈало око 2 часа а наставиће се и по подне. За полицајие овај случај у главном је завршен. Али се тек сада еазнају неки интересантни детаљи о начнну живота Живка Попадића и његове жене, као и о томе ка«ко су њик

стме тако д« Је иеиогуће д« се тр. ј ""Г";" , {е бити прииљено свег« 40. ке лдрж« не с.мо у недељу но Још Сељачк« држЈМ ни,е и Хоћс . с , ушаои1| 0>ог „ ч „ а билн су > и три нарелнв недеље. | ЈР нар ' 0ДН у дрЖ аву активну на стра могућмости да ое теориски и пракУ везе са овнм Коло је р «шило Р којој је * сел>ак суб ј е кт и чичио уповнаЈу са свим молернии. да пошаље 1едну комиси!у у Нови у - ој » д носнлац в ласти. нама приступзчним методама домаСад да испита могућности да се од ђ 0 р^ а за на циона.тни и социјалнн и- ћег газдинсгва на селу. деал зиачи једно те исто. За нас | Слушаоии су упознатн са «им гр„ нема разлнке нзмећу националног и нама прнвредте делатности; а порел

ложени тркачки дани одрже у Но вом Саду.

Кралииа фнлма, божвнстасна ГРЕТА ГАРБО »убн страсно РОБЕРТД ТЕЈЛОРД у мрунм сааоиа

по бесиртном аелу сл»виог длвксдндра дима , „Дама са иамелијама" •

соиијалног. Хрватски сељвк иије подне Хрват а поподне сељак. јср се под својим националним симболом бори за сво| социални идеал. Хрватски сељак када каже „Слобо. диа Хрватска" онда мис.ти на јед« но одрећено конкретно стање у ко.јња била је обраћена на упућнпањ јем ће њему бити добро и у којем Ј с.п шалаца у прави.тно схватање и ће иматн 1едну У првом реду личну. примсњивање задругарства V соосснгурност, слободу. ком госполарсгву, као и на пр» ,кт нч Истин« 1е л )е д«нас иаш« глав-' ну гфиме!ну »»-ијене у ссатнЛ до-

тога доб»ми су и најпотребннја у. путства нз историје, фнзике н хнги јене. Слушаоци геча|а билм су запоелсни укупно 976 часоеа. Нарочита паж

СКУПШТИНА Набављачке задруге у Међупужје Млаленовац, 26 март У Мећулуж|у код Младеновца офжана је скупштина Набављачко адруге. Задруга јв у прошло! го1ини имала обрт од 180о00 динаа. Посае читања иовештаја нзабра ГГк ,„„ и а |е нова управа у коју су ушли: на пажња посвећена полнтичком рл мов»*ма и сточним гтајама, а претседннка г. Вићеитије Арсе-' Д у ј ер се може нншта без нацио | За »ео течзј сл >ш ,)0ЦН с\" плати.тн вић. за секретара г. Душав« Та ( малне слободе. Нанвнн су они којн по 600 лчнара, са смном н храном. , гј . .« • , ипш. ј т..ит; 1Мип>.

№)евнћ. за магаинонера г. Рздор Завишнћ. Чланови управе су. г. Велимнр Бујалић. Владимир Ђор вић. Милоје Марковнћ и Л>\б> нр Ичић. У Надаорни одбор су у 1 аи; г. г Гтнша Пшловнћ, Свегоик Бујалкћ, Владнмнр Лазарсвић, '.шко Крстић и Мнлан И.тић.

елавач

'тмсле истицањем соци|алних птања баинтн у позалнну За граћанск^ државу свом даљњем говору ка> идеј* града пренессна на државс. Радничка " увек за пт -." и ^ Радничх?

Дссетн мушкн тсваЈ Школе нарол здр.п у Загребу почеће поло «1 сммобра ове годнне н трзаћ* јгокЈ Ло половиПе марта нлуће годнн« орнЈУ.ПоЈии за ооај теча| биће разаслат јвп . нак. нма јула мссеца. Дсеети жезд.-кн течај по органнзаинје , чиње 1 апрнла и трајаће до као' ј\пиа. ^ Ј